Reč ima gospodin Maraš Slobodan.

Kao ovlašćeni predstavnik.
Pre svega bih počeo od godišnjeg izveštaja o radu budžetske inspekcije za 2008. godinu. Ono što je interesantno, treba imati u vidu da postoji jedna rečenica koja je možda mogla biti i inicijalna kapisla za donošenje jednog ovakvog zakona, bez obzira na sva ona obrazloženja, a to je, da su postojale određene teškoće koje su imale uticaja na efikasno korišćenje radnog vremena inspektora i revizora, a ogledaju se pre svega u nepreciznosti propisa koji regulišu oblast budžetske potrošnje, kao i organizacionim problemima funkcionisanja pratećih službi.
Šta dalje vidimo? Kaže – nepravilnosti i nezakonitosti utvrđene kontrolom.
Dakle, budžetska inspekcija je u 2008. godini izvršila 71 kontrolu. Od toga je 88% onih koji su kontrolisani od budžetske inspekcije radilo mimo zakona, odnosno utvrđene su nepravilnosti i nezakonitosti, pa se čak i dva ministarstva u ovom izveštaju (od strane budžetske inspekcije) nalaze kao oni koji su imali u svom radu nepravilnosti i nezakonitosti.
Da ne bih sada pominjao sva ta imena, ima tu i preduzeća iz Novog Sada i ova dva ministarstva, meni je najvažnije ono što stoji nazad, gospođo Dragutinoviću, a objasniću posle i zbog čega. Kaže – problemi u izvršenju poslova budžetske inspekcije. Osnovni problemi se nalaze u postojećoj sistematizaciji, kao i primanja onih koji rade u budžetskoj inspekciji, dovelo je do toga da devet inspektora napusti ove poslove u toku 2008. godine. Znači, nema dovoljno ljudi. Morate biti upoznati sa tim.
Nemojte slegati obrvama ili ramenima. Dakle, zbog niskih plata, a pri tom nisu primani novi budžetski inspektori, devet budžetskih inspektora je napustilo Odeljenje za budžetsku kontrolu. Neophodno je urgentno popuniti upražnjena mesta da bi moglo bilo šta da se uradi.
Sada imamo Zakon o budžetskom sistemu o kom smo toliko puta pričali i koji smo toliko puta citirali u ovoj sali najviše mi kolege iz opozicije, iz nekoliko razloga:
Prvi je taj što se kalendar Zakona o budžetskom sistemu ne poštuje. Da ne ponavljam ono što svi građani i svi poslanici znaju, kako smo donosili poslednja dva budžeta, odnosno budžet za 2008. i budžet za 2009. godinu, kakva je to bila igra, koliko se kasnilo itd.
Gospođo Dragutinović, podneli smo mali broj amandmana.
Mogu da kažem da razlozi za donošenje ovog zakona u velikoj meri postoje i u onome što ste vi naveli – zbog stvaranja uslova za korišćenje razvojne pomoći EU i obaveza Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije itd. Međutim, tu ste naveli neke teškoće, koje će, pretpostavljam, usvajanjem ovog zakona biti otklonjene; recimo, do sada agencije nisu mogle da se kontrolišu na najbolji način i to bi trebalo da bude ispravljeno.
Ono što je nama najviše zasmetalo u ovom predlogu zakona, i podneli smo amandman na član 46. stav 10, jeste vaš plan da se privremeno finansiranje može u izuzetnim situacijama produžiti na još tri meseca, što znači ukupno šest meseci. Ako hoćemo da budemo odgovorni i ozbiljni, mislim da ovako nešto morate da prihvatite, da privremeno finansiranje može biti tri meseca, do 31. januara, a ne do 30. juna. Kao izgovor koji stoji u vašem obrazloženju, gospođo Dragutinović, kada ste odbili amandman LDP, jeste da taj amandman nije prihvaćen iz razloga što može da se desi da izbori budu u januaru. Zašto sebi dozvoljavate da predložite nešto što je krajnje neozbiljno, neodgovorno, da planirate, umesto da se ograničite, da jasno pokažete na taj način ozbiljnost da privremeno finansiranje može biti tri meseca. Slažem se, tako je ova vlada, a i ona prethodna, predložila.
Možda bi trebalo da kažemo da privremeno finansiranje može da ide u nedogled zato što ne možete na vreme da dostavite Skupštini Zakon o budžetu, zato što ne možete da obezbedite većinu u određenom momentu, zato što nemamo dovoljno vremena, zato što ima puno amandmana itd. Sa takvom jednom pretpostavkom ulaziti u donošenje Zakona o budžetskom sistemu mislim da je krajnje neozbiljno. To je jedan od naših ključnih amandmana, ne mogu da kažem ključni, ali najvažniji amandman, gde smatramo da treba tako nešto da se usvoji.
Drugo, u članu 103. stav 1. predvideli ste kaznu od 5.000 do 50.000 dinara, a verujem da će se svaki građanin smrznuti kad čuje za šta, kaže – ''Novčanom kaznom od pet do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskog sredstva, odgovorno lice u organizaciji za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obavezu ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda koji nije predviđen u budžetu;''
Pogledajte izveštaj budžetske inspekcije. Pogledajte šta su ministarstva radila. Pogledajte šta su radila javna preduzeća koja su kontrolisana. Vi ćete odgovorno lice da kaznite sa minimumom od 5.000 do 50.000 dinara.
Treba da dobije pet do petnaest godina robije onaj koji je doveo do toga da imamo 300 miliona evra duga u ''Putevima Srbije'', koji je doveo do toga da imamo 100 miliona duga u NIS-u!
Čemu uopšte budžetski kalendar? Čemu budžetski kalendar kad je jedno javno preduzeće do 31.12.2008. godine bilo u vlasništvu ''sto posto'' Republike Srbije, gde je završni račun NIS-a? O tome pričamo već mesecima. Znate li koji je danas dan? Sredina jula. Gde je završni račun NIS-a? Kako je poslovalo to preduzeće? Ko je odgovoran?
To što je sada drugi vlasnik, odnosno većinski vlasnik koji upravlja ''sto posto'', to je priča za sledeću godinu, ali šta je sada?
Nas interesuje ko je stvorio te dugove? Neko na to mora da odgovori. Vi nama donosite zakon i onda se prva Vlada ne pridržava tog zakona o budžetskom sistemu koji smo imali do ovog sada vašeg predloga. Znači, ne poštujete kalendar koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Kasnije ću još sa vama pokušati da razjasnim neke stvari, ali moram nešto da vas pitam.
Na jednoj sednici kada smo pričali o privrednim komorama i na vašem mestu je sedeo ministar Mlađan Dinkić. Predstavio se kao potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju i razvoj i kao ministar ekonomije. (Moram da čitam, prošli put kada nisam bio u sali rekli ste nešto o čemu nećemo sada nastavljati, zato sam sada doneo tekst u štampanom.) Kaže, ovako, gospodin Dinkić: "Dakle, nećemo podizati PDV dok bude trajala kriza, to je garancija. Zašto mogu da garantujem? Zato što stojim iza toga kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju."
Pitao sam gospodina Dinkića – ko je on, pošto je pre toga on nama govorio kako garantuje da neće biti podizanja PDV, da li je on možda ministar finansija, premijer, kada može nešto tako da garantuje, a on je rekao i citirao sam vam šta je rekao: "garantujem, jer ja kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju stojim iza toga".
Pitam vas sada, da li će biti povećanja PDV? Da li je to jedna od opcija koja u bliskoj budućnosti čeka privrednike, građane Srbije i državu? Mislim da je to jedno od najvažnijih pitanja, bez obzira što sada pričamo o budžetskom sistemu, sve je to povezano. Znači, da li će biti povećanja PDV ili ne?
Da li su ove garancije koje je dao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju garancije koje mogu građani Srbije da prihvate zdravo za gotovo, kao što su prihvatili priču o besplatnim akcijama u vrednosti od 1.000 evra i svemu ostalom ili je to bilo trenutno obećanje u izlivu velikog samopouzdanja. Trebalo bi da vi kao ministar finansija to znate sigurno bolje od njega.
Nedavno smo imali polemiku između guvernera Jelašića i pomenutog ministra. Zaista mislimo da je guverner Jelašić u pravu. Vlada mora da bude odgovorna, mora da povlači nepopularne mere. Nama je pre dolaska MMF u avgustu neophodan rebalans. Vi dobro znate zašto.
Molim vas da nam odgovorite da li se planira povećanje PDV i koliko će biti povećanje, da li su to samo špekulacije ili guverner Jelašić želi da se povuku neke nepopularne mere? Po našem mišljenju, guverner Jelašić to što je izneo bio je u pravu i mora da se povuku nepopularne mere. Želimo da znamo da li će tako nešto biti.
Siguran sam da ministar Dinkić neće ovde izaći i reći – podići ćemo PDV. On se samo pojavljuje u javnosti kada se spusti cena benzina, a pošto šest puta skače u dva meseca, onda ga nema nigde.
Vas kao odgovornu ženu i odgovornog ministra, koja sa nama već duže vreme razgovara o nezgodnim stvarima, iz najbolje namere, pitam – da li se razmatra mogućnost povećanja PDV? Da li je to izvesno i u kom procentu? Mi smo od strane jednog ministra, koji je potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju, čuli da kriza prolazi, da smo prošli najgore, da neće biti povećanja PDV. Od guvernera, koga je on predložio, čujemo sve suprotno od toga, i da moramo da povučemo nepopularne mere. Meni je žao što nije tu gospodin Dinkić.
Vas da pitam, da li vi znate šta se dešava u Fondu za razvoj i kako on funkcioniše? Da li znate kako se odbijaju oni koji konkurišu u Fondu za razvoj, koji su izgovori? Šta se posle toga događa i kakve ponude stižu. Pošaljite tamo, malo, (žandarmeriju) one koji bi trebalo to da kontrolišu. Taj Fond za razvoj nije ostavio nikome ni mama ni tata. To je Fond za razvoj Republike Srbije i trebalo bi da svi koji konkurišu budu jednaki.
Molim vas, gospođo Dragutinović, ako možete da nam date decidan odgovor, a ako ne, onda, bar, okvirni vezano za povećanje PDV. Mislim da je to ključno pitanje u ovom momentu za sve građane Srbije i za sve privrednike, a u krajnjoj liniji i za samu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za finansije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Antić i Mićo Rogović.
Reč ima gospodin Rogović.

Poštovane kolege, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke na član 5. koji se bavi obimom budžeta i budžetskim prihodima i primanjima, takođe i rashodnom stranom, odnosno budžetskim rashodima i izdacima Republike Srbije i nižih organa, tj. lokalne vlasti, podneli smo amandman na član 5. stav 5. koji izvorno glasi: " Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu".
Za Poslaničku grupu Napred Srbijo ništa nije sporno izuzev ovog člana 5, za koji tražimo da se prvi deo stava briše: ''Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva'' i da samo ostane ovaj deo koji se odnosi na ''ugovaranje donacija''.
Napominjemo da nije opravdano u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom njegovu vlasti namenska transferna sredstva, kako vi navodite u svom predlogu, isto iz razloga što se time dovodi u pitanje postupak planiranja koji je, kao što je kolega Maraš rekao i kao što sam i ja pričao, jedan dugotrajan postupak koji ste predvideli kalendarskim datumima za budžetski zakon. Postupak planiranja i donošenja budžeta je po svemu tome jedan dug vremenski period, izuzetno ozbiljan i ostavlja prostora za sagledavanje svih odnosa između različitih nivoa vlasti. Zato ne sme da se dese ovakvi izuzeci.
Saglasni smo da izuzetak, u stavu 4, vezan za elementarne nepogode, ne može da bude predvidiv kao ni donacije, odnosno priliv u slučaju ugovaranja donacija, čiji iznosi zaista nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, pa je s obzirom na tu situaciju neophodno da –organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu.
Na osnovu svega ovoga, nelogično je objašnjenje Vlade vezano za ovaj amandman, tj. pozivanje na praksu da se budžet s obzirom na prioritete ili ne, može trošiti ili s obzirom na, recimo, neku političku vezu, uzajamnost ili zloupotrebu svega ovoga, može raznim transferima menjati u iznosu od prvobitno planiranog. I da, napominjem još jednom, institut rebalansa budžeta treba da bude na svakom nivou, taj institut koji je odgovoran za, eventualnu, promenu nivoa transfera po određenim nivoima vlasti. (Aplauz.)

Gospodin Radojko Obradović.

Pošto sam ovlašćen, molim vas da vreme uzmete od onih mojih 15 minuta. Koliko je važan ovaj zakon već smo istakli nekoliko puta. Kolege su već imale nekoliko amandmana, a ima još nekoliko amandmana na članu 5. koji definiše obim budžeta. Kad god je budžet bio na dnevnom redu isticali smo koliko je važna transparentnost i koliko je važno da znamo na šta se troše sredstva poreskih obveznika. Citiraću jedan zakon o kome ćemo raspravljati u sledećih nekoliko dana, a na osnovu ove odredbe shvatićete koliko je situacija ozbiljna i na koji način se pristupa trošenju budžetskih sredstava. Za sutra je zakazana sednica na kojoj će biti Zakon o uređenju prostora i izgradnji. Član 195, tog zakona, u svom prvom stavu kaže: "Uz zahtev za naknadu i izdavanje građevinske dozvole za objekte izgrađene iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave" pa piše spisak akata koje treba dostaviti.
Drugim rečima, Vlada Republike Srbije kaže da iako postoje zakoni i postoji inspekcija, Vlada, odnosno država Srbija iz budžeta finansira bespravne objekte i to radi AP. Mi sada utvrđujemo pravila kako ćemo da legalizujemo objekte koje smo finansirali iz budžeta Republike Srbije. Pa, o čemu onda uopšte pričamo, ovde?! Pa, kako je moguće da se iz budžeta finansiraju bespravni objekti?!
Kada vidite odredbe i kada uporedite odredbe nekih zakona, onda, ne treba da vas čudi naše insistiranje na svim potrebnim dokumentima koje tražimo. Razlog za to, budžet kakav ovde usvajamo, sa tako malo informacija, jeste rezultat da moramo da legalizujemo objekte koje smo gradili državnim sredstvima. Niste bili tu, odnosilo se na odredbe nekih drugih zakona, pa, prosto kad uporedite različite zakone, shvatite u kakvoj državi živite i koliko smo daleko od svih onih ciljeva koje smo postavili. Inače, reč je bila o tome, niste bili tu, ponoviću, nije strašno, ovaj zakon o planiranju i izgradnji predviđa legalizaciju objekata građenih sredstvima budžeta, što samo dokazuje da se iz budžeta grade objekti suprotno zakonima koji postoje. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednu primedbu na Predlog zakona o budžetskom sistemu. Naime, želeo bih da podsetim ministarku da su se Srbi nakon lokalnih izbora, 11. maja, samoorganizovali i formirali Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije, koju je Vlada Republike Srbije priznala svojim Zaključkom broj 1344 od 10. jula.
Evo, pročitaću taj zaključka: "Polazeći od činjenice da je Ustav Republike Srbije izričit da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije i da je nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, tj. pre proglašenja takozvanog ustava Kosova, stvorena potreba da se Srbi na Kosovu i Metohiji institucionalno organizuju, da se formiranjem skupštine opštine štiti bezbednost Srba i svih drugih građana koji žive na KiM'' i tako dalje, Zaključkom o podršci osnivanju Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije daje se podrška osnivanju Skupštine zajednica opština KiM, koja je osnovana na ''Vidovdan'', 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici."
Ona neophodna akta koja smo usvojili kada smo donosili Deklaraciju o osnivanju, poslovnik, statut i ustrojstvo sekretarijata Skupštine zajednica, objavili smo u "Službenom glasniku Republike Srbije". Međutim, nikako ne možemo da nađemo zajednički jezik i dogovor sa Ministarstvom finansija, tj. kako da Skupština zajednica postane korisnik budžeta. U više navrata sam podnosio amandmane, kada je bio Predlog zakona o budžetu i kada je bio Predlog zakona o rebalansu budžeta, to ste odbijali uz obrazloženje da Skupština zajednica nije u Zakonu o budžetskom sistemu.
U članu 8. jasno stoji da ministar posebnim aktom utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije. Sada koristim priliku da postavim i poslaničko pitanje ministarki: ''Šta treba da uradi Skupština zajednica opština Kosova i Metohije da bi se ministarka smilovala i uvrstila Skupštinu zajednica u ovaj akt kojim se uređuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije?''
Ovo iznosim stoga što imamo jako mnogo problema. Radimo već četrnaesti mesec otkako je prošlo finansiranje. Ni jedan jedini dinar sredstava nismo dobili od Vlade Republike Srbije. Ona je priznala našu skupštinu, naš napor da ujedinimo svih 25 lokalnih samouprava, ali ne želi da pomogne da ta skupština i funkcioniše. To su zanemarljivo mala finansijska sredstva. U više navrata sam govorio da to nije nikakav izdatak za Vladu Republike Srbije. Međutim, Vlada nema sluha. Molim ministarku da nam da savet kako i na koji način, ako nismo bili korisnici budžeta u 2009. godini, da to budemo makar u 2010. godini, ako i dalje misle ono što su napisali 10. juna, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da i dalje podržavaju Skupštinu zajednica Kosova i Metohije.
Jako je neozbiljno doneti akt Vlade kojim se podržava jedna institucija, a onda za 14 meseci ne odvojiti nijedan jedini dinar za održavanje te institucije. Znate da smo uporni i da ćemo i dalje nastaviti sami da to održavamo i da radimo, ali ne bi bilo zgoreg da Vlada odvoji makar minimalna sredstva, kao što odvaja na primer za lokalne samouprave i upravne okruge na Kosovu i Metohiji, tako bi mogla da odvoji sredstva radi boljeg i lakšeg funkcionisanja i Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije.
Sa druge strane, hteo bih samo još jedno pitanje da postavim ministarki – pre nekoliko dana, tačnije, u prošli četvrtak, Vlada je uvela privremene mere SO Leposavić, sa obrazloženjem da nije donet budžet, tj. kada je donet budžet da nije bilo kvoruma na toj sednici.
Postavljam pitanje, molim da mi se odgovori, ako je to i tačno, a tvrdim da nije tačno da je tada postojao kvorum i da je budžet legalno donet – kako je onda moguće da Vlada finansira ovih osam meseci tu lokalnu samoupravu, ako je utvrdila da tada nije donet budžet? Po kojem zakonu? Da stvarno nije bio donesen budžet, onda bi moralo još tada da se reaguje i da se pređe na privremeno finansiranje. Nemoguće je da Vlada osam meseci finansira jednu lokalnu samoupravu, a da nakon toga vidi da oni u stvari i nemaju budžet, kako stoji u obrazloženju Vlade kada su uveli privremene mere u SO Leposavić. Stoga molim da mi Ministarstvo za finansije odgovori na ova dva pitanja. Hvala. (Aplauz.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Izvolite, gospodine Popoviću, samo se prijavite, ako želite.

U skladu sa načelom stabilnosti budžeta, neophodno je da svi budžetski prihodi i primanja budu u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima. Ako se budžet planira realno i na vreme i bez namera da se prikriju određeni prihodi i rashodi, tada je ovo načelo moguće poštovati u potpunosti i nisu potrebna dodatna ograničenja za njegovo izvršenje.
Međutim, Vlada je sklona da planira nerealno, što je vidljivo i iz prethodnog budžeta i ovih rebalansa budžeta. Sasvim je jasno da se odnosi između prihoda iz pojedinih izvora i rashodi pojedinih aproprijacija koji se iz tih prihoda finansiraju ne podudaraju. Mogu da dam za ilustraciju nerealnost nekih projekcija kretanje priliva u budžet u prvih šest meseci, koji su smanjeni za 7,9%, a realno za 16,2%. Poreski prihodi nominalno su manji za 7,7 a realno za 15,8%. Imamo PDV koji čini oko 50% svih poreskih prihoda. On je procenjivan u kontinuitetu od prošlogodišnjeg predloga rebalansa i u budžetu za 2009, pa i kasnijim rebalansom. I, ako PDV ostane na junskom nivou, onda bi budžetski deficit do kraja godine mogao da dođe do 140 milijardi dinara, dakle, ako ostane na junskom nivou.
Mi sada imamo projektovan deficit koji je gotovo ostvaren za šest meseci u budžetu, jer je deficit oko 60, a trebalo je da bude 70. U ovom slučaju smo predložili, da u slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski sopstveni prihod, u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika, može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda iz tih prihoda, ali samo na osnovu izveštaja budžetske inspekcije, kojim su sagledani ovi razlozi koji su uticali na povećanje prihoda.
Takođe, moram da kažem da, dodaću samo, kod prihoda budžetskih korisnika, oni mogu u nekom periodu, u određenim godinama, nesrazmerno da rastu, a da za to ne postoje njihove direktne zasluge.
(Predsednik: Možete koristiti vreme vaše poslaničke grupe, ako želite.)
Dobro, samo da završim.
Pa, zato ne postoji razlog da im se odobri povećanje aproprijacije, osim za namene i pokrivanja povećanih troškova pružanja većeg obima usluga, ali na to, takođe, treba da ukažu rezultati rada budžetske inspekcije.
Ne može se odobravati nekim budžetskim korisnicima veće trošenje, samo zato što su ostvarili veće prihode. Ti prihodi su naplaćeni od poreskih obveznika i, mi treba da nastojimo da ih rasteretimo jednog dela državnih nameta. Prva mera je možda da se smanje cene pružanja usluga državne uprave, taksi i akciza, a ne povećanje prava na trošenje, jer ima pare.
Kada nema para tada mora da se traži rebalans, traže se novi porezi, a kada ima para, logično je, da se one i dalje troše isključivo kontrolisano. Toliko. Hvala.