Na ovaj član smo, takođe, podneli amandman, kojim smo tražili da se u stavu 7. doda novi stav koji definiše – da korisnici budžetskih sredstava koji pretežno svoja sredstva ostvaruju na tržištu u zahtevu za otvaranje računa kod banaka ne dobijaju taj otvoreni račun na blanko, već da se svake godine podnose izveštaji ministru, koji će na osnovu tih izveštaja kasnije produžavati to važenje dozvole za otvaranje računa kod banaka.
Opet je motiv bio da se kontrolišu javna sredstva, odnosno sredstva koja se ostvaruju iz javnih prihoda na osnovu ovlašćenja. Recimo, Republička Radiodifuzna agencija trebalo bi da ostvaruje godišnje otprilike oko 700 do 800 miliona dinara od naplate taksi, što od nacionalnih televizija, regionalnih, lokalnih, plus radio-stanice, dakle, negde od 500 do 800 miliona dinara.
Ta RRA ostvaruje prihode pretežno na tržištu i može tražiti od vas zahtev da se odobri otvaranje računa kod banke. To ćete dati jer je to u skladu sa zakonom, a onda RRA može, pošto nema veliki broj zaposlenih, pošto nema kontrolu od strane države, da ta sredstva plasira na tržištu, da zarađuje od plasmana tih sredstava, a da vi nemate uvid u to ili da ih troši, a da opet nemate uvid kako se troše ta sredstva sa računa koji je otvoren u banci.
Suština je da postoji kontrola ministarstva, koje je ovlašćeno od strane države da kontroliše javna sredstva. Ukoliko bi ovako ostalo postojala bi mogućnost da priliv sredstava na tom računu ne bude kontrolisan, da se može plasirati bez znanja ministarstva, da se može trošiti, zloupotrebljavati, a da ministar, odnosno nadležno ministarstvo i Vlada nemaju kontrolu nad time.
Mislim da bi bilo svrsishodno da razmislite o prihvatanju ovakvom amandmana, jer bi to poboljšalo i čitav zakonski predlog i kontrolu korišćenja javnih sredstava. (Aplauz.)