JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.07.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

20.07.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 23:30

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Nema povrede Poslovnika.

U skladu sa članom 85. mi smo produžili rad, dogovorili se o tome da ćemo raditi i posle 18.00 časova. Prema tome, poštujemo Poslovnik.

Za reč se javio gospodin Miroslav Markićević.

Da li i vi reklamirate Poslovnik? (Da.) Izvolite.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsednice, reklamiram član 27. Poslovnika, koji govori o rukovođenju Skupštinom. Nisam uopšte nezadovoljan današnjim prisustvom, odnosom i radom gospodina Dulića prema narodnim poslanicima i Skupštini. Nezadovoljan sam onim kako ste vi danas vodili sednicu. Evo zbog čega.
Svi smo svedoci ovde, ovo trenutno nije u televizijskom prenosu, biće noćas u dva sata, nema problema.
(Predsednik: Prenos još 10 minuta traja. Prema tome, u prenosu ste.)
Odlično. Hvala lepo. Dakle, protestujem zbog toga što vi niste dali gospodinu Duliću reč. On je očigledno hteo da odgovori na mnoga pitanja. Ovo su vrlo važna pitanja koja se tiču pre svega legalizacije građana, to svedoči ovaj mobilni, imam već 23 poziva, nisu možda svi pozitivni na moj račun, jedan ili dva su negativni, možda me ljudi nisu razumeli. Utoliko više zbog toga je trebalo da date gospodinu Duliću reč, jer on se spremao već 15-20 minuta, znači, vi niste ispoštovali gospodina ministra i niste mu dali da govori, ne znam zašto.
Svi smo ovde svedoci da je hteo da govori čovek i da odgovori na ova vrlo važna pitanja, jer dobro sam ga razumeo da je on i malo emotivno shvatio neke nastupe poslanika, pa je hteo neke stvari da pojasni, da bude i nama jasnije i građanima Srbije.
Zaista je ovo ružno što se desilo. Znate kako je izgledalo ovo? Kao u onim kaubojskim vestern filmovima, kada se pljačkaju pošte i upadnu oni sa pištoljem i pročitaju dnevni red, u stvari, kažu spisak novčanica od 5, 10, 100 dolara, dajte ovamo. To nije do sada bio vaš stil. To ne liči na vas. Hoću da verujem da se ovo više neće događati. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Markićeviću, da se gospodin Dulić javio za reč, sigurno bi dobio reč. Mene raduje što vi i neverbalno sa njim komunicirate i znate šta je on želeo. Zaista ne mogu da znam šta je želeo jer se nije javio, prema tome, nema povrede Poslovnika. Da se javio, sigurno bi dobio reč.

U svakom slučaju, gospodin Dulić ima mogućnost i verovatno plan da u raspravi u pojedinostima uzme aktivno učešće i da odgovore na sva ona pitanja koja interesuju i vas, i druge poslanike i građane Srbije. I kod davanja završne reči on će imati svoju argumentaciju.

(Dragan Todorović, sa mesta: Po Poslovniku sam se javio.)

Prelazimo na zajednički načelni pretres 16-20. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O JAVNOM ZDRAVLjU; TRANSFUZIOLOŠKOJ DELATNOSTI; TRANSPLANTACIJI ORGANA; TRANSPLANTACIJI ĆELIJA I TKIVA; LEČENjU NEPLODNOSTI POSTUPCIMA BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOG OPLOĐENjA

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o tačkama kako sam već rekla, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to niste već učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: dr Nikola Krpić - poslaničku grupu PUPS, Zoran Bortić - poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Simo Vuković - poslaničku grupu G 17 plus, gospodin Milan Dimitrijević - poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, Napred Srbijo - gospodin Mileta Poskurica, gospodin Žarko Korać - poslaničku grupu LDP i gospodin Paja Momčilov - poslaničku grupu SRS.

Po Poslovniku se javio gospodin Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, vi permanentno kršite Poslovnik i to kršite član 100, kao što kršite i član 104. Četvrti stav kaže vrlo precizno da predsedavajući daje reč odmah po završetku izlaganja koje je u toku kada se ukaže na Poslovnik.
Nesporna je činjenica da su se odmah po izlaganju gospodina Markićevića dva poslanika javila za reč po Poslovniku, međutim, vi ste to izbegli da uradite. Vi ste bukvalno najurili ministra Dulića iz Skupštine, jer vama je cilj da do šest sati pređete na drugu tačku.
Vas uopšte ne interesuje kakva će biti rasprava, dostojanstvo ove skupštine, poslanici, građani Srbije, ne, vi samo hoćete da završite ono što je u vašem interesu. Da je to tako najbolje govori ova lista prijavljenih govornika po ovoj tački dnevnog reda, odnosno po ovoj objedinjenoj raspravi i kada ste izračunali da dolazite u problem, odnosno da ne možete da uvrstite i ovu tačku dnevnog reda, vi ste jednostavno vašim poslanicima zabranili da se jave.
Čak ste prešli i preko same činjenice da ih prozovete, da ih pitate da li se javljaju za reč, ali to zbog građana Srbije, da ne bi građani Srbije znali da ovde ima prijavljenih poslanika iz ZES-a i drugih vladajućih stranaka, jer vam je cilj da do šest sati pređete na drugu tačku dnevnog reda.
Ovo što vi radite prelazi sve moguće granice. Jedino zbog čega je ovo dobro, to je zbog građana Srbije, da pokažete da nema granica koje nećete preći da to bude vama trenutno korisno, ali to i najavljuje vaš kraj, jer onaj ko na ovakav način postupa u Skupštini Srbije može očekivati... adekvatnu nagradu na izborima.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Todoroviću, hoćemo da završimo sve što Skupština treba da završi, a što je u interesu građana Srbije.

(Dragan Todorović, sa mesta: Ne možete to na silu!)

Nema povrede člana 100. Opominjem vas. Izričem vam opomenu zato što me ometate u vođenju Narodne skupštine.

Da li predstavnik predlagača prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Milosavljeviću.

Tomica Milosavljević

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici izborne volje građana Srbije, čini mi posebnu čast da vam se obratim na početku rasprave o zakonima o javnom zdravlju, transfuziološkoj delatnosti, transplantaciji organa, transplantaciji tkiva i ćelija, kao i zakonu o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.
Zakonom o javnom zdravlju uređuje se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanja radne i životne okoline, sprečavanja nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda, takođe, način i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja.
U Republici Srbiji ima više propisa koji se direktno ili indirektno odnose na zdravlje i to su i zakoni, i uredbe, odluke, pravilnici, naredbe i uputstva. Važni koraci u Srbiji na usaglašavanju sa propisima EU u oblasti javnog zdravlja učinjeni su donošenjem Strategije održivog razvoja i Strategije javnog zdravlja, usvojene marta 2009. godine.
Strategija javnog zdravlja predstavlja podršku u ispunjavanju društvene brige za zdravlje, obezbeđivanju uslova u kojima ljudi mogu da budu zdravi i čini osnovu za Vladine odluke o akcijama unapređenja zdravlja i kvaliteta života stanovništva Republike Srbije.
Donošenje zakona o javnom zdravlju neophodno je da bi se jasno definisala ova oblast i usaglasila sa postojećim pravnim tekovinama „Aki komuniter“-a, ulogom države u zaštiti interesa javnog zdravlja, načinom uključivanja svih neophodnih učesnika u aktivnosti harmonizacije javno-zdravstvenih intervencija, razvijanje efikasne javno-zdravstvene infrastrukture i uvođenje odgovornosti za finansiranje javno-zdravstvenih usluga kako od strane države, tako i od strane drugih izvora.
Zakon o javnom zdravlju se stoga može definisati kao skup odnosa, prava i dužnosti pomoću kojih država obezbeđuje uslove za zdravlje stanovništva, identifikuje, prevenira i smanjuje rizike po zdravlje populacije i ograničava autonomiju, privatnost, vlasništvo ili druge legalno zaštićene interese pojedinca, a sa ciljem čuvanja i promocije zdravlja zajednice.
Zakon o transfuziološkoj delatnosti podrazumeva važnu potrebu da se u oblasti transfuziološke delatnosti, odnosno planiranja, prikupljanja, testiranja prerade krvi i komponenata krvi, bez obzira na njihovu namenu, kao i čuvanja, upravljanja, distribuciji, snabdevanju i izdavanju krvi i komponenata namenjenih transfuziji, uspostave standardi obezbeđenja adekvatnih količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ovu delatnost omoguće bolji uslovi za obavljanje delatnosti u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.
Jedan od ciljeva svakako je harmonizacija sa visokim standardima, koje u ovom trenutku preporučuje i Savet Evrope i Evropska komisija EU u oblasti planiranja, prikupljanja, testiranja prerade krvi i komponenata krvi, bez obzira na njihovu namenu, preporuke Svetske zdravstvene organizacije, kao i direktive Evropskog parlamenta i Saveta Evrope o postavljanju standarda kvaliteta i bezbednosti u prikupljanju, testiranju, preradi, čuvanju, upravljanju i distribuciji krvi i komponenata krvi, takođe tehničke smernice o pripremi, korišćenju i obezbeđenju kvaliteta komponenata krvi, ukazujući na potrebu unapređenja transfuziološke delatnosti.
Osnovni razlog je obezbeđivanje adekvatnih količina bezbedne krvi i komponenata krvi u Republici Srbiji. Donošenje ovog zakona ima cilj da uspostavi nove, više standarde zdravstvenih ustanova koje obavljaju ovu delatnost, odnosno određene poslove iz ove delatnosti, kao i više standarde ustanova koje u svom radu koriste krv i komponente krvi.
Ostvarivanjem ovog osnovnog cilja neophodno je da se obezbedi i postigne nacionalna samodovoljnost u obezbeđivanju bezbedne krvi i komponenata krvi.
Pored uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira za obavljanje transfuziološke delatnosti na višem nivou, usaglašenom sa direktivama međunarodnih tela u ovoj oblati, neophodno je da se obezbedi koordinisanje mera i aktivnosti na jačanju dobrovoljnog davalaštva, da se unapredi organizacija i kvalitet rada, da se uspostave odgovarajući uslovi u pogledu kadra, opreme i prostorija, da se uspostavi odgovarajući informacioni sistem, omogući odgovarajuća komunikacija svih ustanova međusobno, da se pripreme i sprovode programi kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, takođe, da se razmatra i optimizuje finansiranje zdravstvenih ustanova.
Neophodan je program obezbeđivanja provere kvaliteta, koji se takođe ovim propisom garantuje. U ostvarivanju najvišeg nivoa bezbedne krvi i komponenata krvi neophodno je obezbediti odgovarajuće uslove za primenu zatvorenog sistema za preradu krvi i komponenata u svim zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost prerade krvi. Uspostavljanje sistema kvaliteta obavljaće se u skladu sa standardima medicinske struke za prikupljanje, testiranje, preradu, skladištenje i distribuciju krvi i komponenata krvi.
Donošenje ovog zakona za cilj ima da uspostavi standarde obezbeđivanja adekvatnih količina kvalitetne krvi za pacijente kao krajnje korisnike. Građanima, odnosno pacijentima kao krajnjim korisnicima omogućiće se kvalitetna i bezbedna krv i garantovati komponente krvi koje su prikupljene, testirane, proizvedene, čuvane, distribuirane i izdate u skladu sa visokim medicinskim standardima, a za društvo u celini korist je u uspostavljanju višeg kvaliteta u pružanju zdravstvene zaštite.
Za zdravstvene ustanove, donošenjem ovog zakona, obezbeđuju se neophodni uslovi da se kroz sistem izdavanja, odnosno oduzimanja dozvola za obavljanje ove delatnosti omogućava ostvarivanje najvišeg standarda u svim postupcima prikupljanja, testiranja, proizvodnje, čuvanja, distribuiranja i izdavanja, u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima koji će biti doneti za sprovođenje ovog zakona i sa medicinskim standardima.
Zdravstvenim ustanovama omogućiće se postizanje najvišeg nivoa bezbednosti, a organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja može da očekuje uspostavljanje sistema i dobijanje i oduzimanje dozvola zdravstvenim ustanovama, odnosno delovima ovih ustanova iz plana mreže, odnosno određene poslove u transfuziološkoj delatnosti.
U skladu sa svim ovim, novine u Predlogu zakona odnose se na obezbeđivanje zdravstvenih ustanova kvalitetnom i bezbednom krvlju i komponentama krvi, u skladu sa medicinskim standardima, uređenje načina, postupka, uslova i organizacije transfuziološke delatnosti; uspostavljanje društvene brige za zdravlje stanovništva Republike kroz obezbeđivanje uslova za snabdevanje stanovništva u svim delovima zemlje dovoljnom količinom kvalitetne i bezbedne krvi i komponenata, organizovanje bolničkih banaka krvi u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju stacionarnu delatnost koja čuva i izdaje krv i komponente krvi i vrši predtransfuziona ispitivanja za potrebe te ustanove.
Uspostavljanje sistema dobijanja, odnosno oduzimanja dozvole, kao i obavljanje transfuziološke delatnosti ili određenih poslova ove delatnosti; uspostavljanje sistema kvaliteta; uspostavljanje hemovigilanse; obezbeđivanje, praćenje i prijavljivanje ozbiljnih, neželjenih događaja i neželjenih reakcija; obrazovanje bolničkih transfuzioloških komisija koje obavljaju nadzor nad primenom i postupanjem sa krvlju i komponentama krvi u stacionarnim zdravstvenim ustanovama; uspostavljanje odgovarajućih sistema čuvanja, upravljanja i distribucije krvi i komponenata; vođenje jedinstvenog registra davalaca, uz posebno vođenje podataka o licima kojima je privremeno ili trajno oduzeta mogućnost davanja krvi; vođenje odgovarajućih dokumentacija i evidencija u oblasti transfuziološke delatnosti, utvrđivanje godišnjeg plana potreba za teritoriju čitave Republike Srbije, utvrđivanje metodologije za određivanje troškova obrade krvi i komponenata krvi i obrazovanje uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Zakonom o transplantaciji organa uređuje se uzimanje organa ili delova organa sa živog ili umrlog lica zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje transplantacije organa ili delova organa.
Razlozi su da se sistemski uredi oblast transplantacije, odnosno uzimanje organa ili delova organa sa živog ili umrlog lica radi presađivanja u telo drugog lica radi lečenja, organizacija ustanova, nadzor, kao i druga pitanja od značaja.
Zatim, da se stvore uslovi za obavljanje transplantacije organa u skladu sa najsavremenijim standardima medicinske nauke i prakse, obzirom da je ova oblast medicine ona koja se intenzivno razvija i koja stalno dobija sve veće i veće mogućnosti za lečenje od do sada neizlečivih bolesti.
Zatim, da se zakonom stvore uslovi za promociju transplantacije na evropskom i nacionalnom nivou u cilju informisanja i upoznavanja građana sa značajem doniranja organa, da se oblast transplantacije uredi u skladu sa propisima EU u ovoj oblasti.
Zakon o transplantaciji usklađen je sa strogim preporukama svih međunarodnih institucija, kao i sa Konvencijom o ljudskim pravima u biomedicini i Okvirnim protokolom za sprovođenje Konvencije o ljudskim pravima u biomedicini.
Napominjemo da je oblast transplantacije ćelija i tkiva predlogom ovog paketa zakona uređena posebnim zakonom, u skladu sa najnovijom preporukom Komisije EU da se oblast transplantacije tkiva i ćelija uređuje posebnim zakonom, nezavisno od zakona o transplantaciji organa.
Između 2000. i 2007. godine u Srbiji je ukupno urađeno 532 transplantacije bubrega, od toga 84 sa umrlih lica i 448 sa živih davalaca.
U tom periodu urađeno je osam transplantacija jetre, sedam sa umrlih lica, jedna sa živog davaoca.
U toku 2008. godine, do sada je kod 106 lica urađena transplantacija bubrega, i to u Kliničkom centru Srbije u Beogradu, Dečijoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, Centru za transplataciju u Novom Sadu, Kliničkog centra Vojvodine, u Klinici za nefrologiju Vojno-medicinske akademije, a u ovoj godini na Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Niš.
U odnosu na iskustva moderna, u evropskom okruženju davalaštvo organa u Srbiji je dva na milion stanovnika, kada se govori o uzimanju organa sa umrlih lica. Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju donatorstva i podizanja svesti građana o značaju transplantacije, kao i za organizovanje zdravstvenih ustanova na poslu transplantacije, čime će se povećati broj transplantacija i stvoriti uslovi za unapređenje kvaliteta pružene zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim standardima današnje medicinske nauke i prakse.
Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva uređuje se dobijanje, doniranje, testiranje, obrada, očuvanje i skladištenje, distribucija ljudskih ćelija i tkiva namenjenih za primenu kod ljudi, osnivanje banaka ćelija i tkiva, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti transplantacije ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za oblast transplantacije ćelija i tkiva.
Razlozi su da se sistemski uredi oblast transplantacije ljudskih tkiva i ćelija, da se stvore uslovi za obavljanje transplantacije ljudskih ćelija i tkiva u skladu sa modernim, savremenim standardima nauke i prakse, obzirom da je ova oblast medicine jedna od onih koja se najintenzivnije razvija, da se takođe stvore uslovi za promociju transplantacije ćelija i tkiva na nacionalnom i evropskom nivou i da se oblast transplantacije ćelija i tkiva uskladi i uredi sa stavovima međunarodnih institucija u ovoj oblasti.
Oblast ćelija i tkiva uređena je posebnim zakonom, u skladu sa preporukom Komisije EU, da se oblast transplantacije ćelija i tkiva uređuje posebnim zakonom, ne zavisno od zakona transplantacije organa.
Sve zemlje evropskog kontinenta koje imaju donete zakone kojima se jedinstveno uređuje transplantacija ćelija i tkiva i transplantacija organa, u ovom trenutku usklađuju svoje zakonodavstvo sa navedenim direktivama.
Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za promociju donatorstva i podizanja svesti građana o značaju transplantacije, kao i za viši nivo organizovanosti zdravstvene službe za obavljanje ovih komplikovanih postupaka.
Tokom perioda od 2000. do 2007. godine u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, u Klinici za hematologiju VMA, na Institutu za majku i dete dr Vukan Čupić i na Institutu za hematologiju Kliničkog centra ukupno je urađeno 283 transplantacije koštane srži.
Na Institutu za očne bolesti Kliničkog centra u Beogradu i u Klinici za očne bolesti, VMA ukupno 286 transplantacija rožnjače. Transplantacija kosti na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju u Kliničkom centru Vojvodine 231. Transplantacija ligamenata ukupno 11.
Tokom 2008. godine do sada urađeno je 124 transplantacije koštanih srži, a takođe transplantacija kosti 258, ligamenata 131.
Dakle, zakon o transplantaciji tkiva i ćelija, zajedno se zakonom transplantaciji organa, ali u dva odvojena propisa i pod organizacijom i nadzorom garantovanim zakonom osnivanjem uprave za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja treba da doprinesu značajnom napretku u obe oblasti u godinama koje su ispred nas posle donošenja ovog zakona.
Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja uređuju se uslovi, način i postupak lečenja neplodnosti kod žena i muškaraca, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja radi začeća deteta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u ovoj oblasti, lečenja plodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje postupaka koji su regulisani ovim propisom, razloge pre svega da se sistemski uredi oblast lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, da se obezbedi nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje poslova državne uprave u oblasti lečenja neplodnosti, kao i druga pitanja koja su regulisana ovim zakonom.
Donošenjem ovog propisa stvoriće se uslovi da se lečenje neplodnosti obavlja postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja još više u skladu sa modernim standardima medicinske nauke i prakse, kao što će se stvoriti uslovi za viši nivo promocije doniranja reproduktivnih ćelija na nacionalnom nivou u cilju informisanja i upoznavanja građana sa značajem doniranja reproduktivnih ćelija.
Oblast lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja urediće se ovim propisom u skladu sa propisima i standardima Saveta Evrope Evropskog parlamenta i EU u ovoj oblasti.
Zakon je takođe usklađen sa Konvencijom o ljudskim pravima u biomedicini i Okvirnim protokolom za sprovođenje Konvencije o ljudskim pravima u biomedicini Saveta Evrope.
Na predlog Ministarstva zdravlja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje od jula 2006. godine finansira jedan pokušaj vantelesne oplodnje za osiguranike Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Stručne kriterijume predložila je republička stručna Komisija za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju. Ovaj program sprovodi se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, u Klinici Narodni front Beograd i u Kliničkom centru Vojvodine, a od septembra 2008. godine i u šest zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini.
Tokom 2007. godine u tri pomenute državne ustanove urađeno je ukupno 699 uspešnih vantelesnih oplodnji, a zatim tokom 2008. godine ukupno u svih devet ustanova, tri u državnom i šest u privatnom vlasništvu, 1.156 uspešnih vantelesnih oplodnji.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2007. godine uložio je oko 197 miliona dinara u ove postupke, a 2008. godine 325.964.322 dinara. U ovoj oblasti procenat uspeha u Srbiji u ove dve godine je 32%, u Velikoj Britaniji je 28%, u Sloveniji 36%, u Mađarskoj 31%.
Donacija jajnih ćelija sprovodila se samo u Institutu za gastroenterologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije u broju koji je 1,24%, u 25 od 2.024 pokušaja.
Tokom javne rasprave koja je trajala, mogu slobodno da kažem, duže od četiri meseca, sa dostupnošću svih rešenja i na otvorenim okruglim stolovima organizovanim po planu koji je Vlada odobrila i u Nišu, i u Kragujevcu, i u Novom Sadu i u Beogradu, a zatim i tokom diskusije elektronskim putem, jer su svi predlozi zakona u fazi nacrta bili dostupni na sajtu Ministarstva zdravlja, bilo je različitih tonova o nekim rešenjima.
Kada govorimo o vantelesnoj oplodnji, kako kolokvijalno zovemo ovu oblast, u stvari se radi o zakonu o lečenju neplodnosti. To znači da se on bavi regulisanjem lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, kada su žena i muškarac u braku ili u vanbračnoj zajednici.
Porodični zakon Srbije propisuje definiciju porodice sa aspekta roditeljske odgovornosti, tako da razumevanje pojma porodica nema bilo koji drugačiji način. Ako bi bilo definisano ovim zakonom, ne bi bilo ispravno u kontekstu već postojećeg Porodičnog zakona.
U Hrvatskoj, na primer, pre nekoliko dana je parlament usvojio zakon u kome se tretira samo bračna zajednica iz ugla lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Ukoliko bi se uvažila argumentacija u nekim stavovima, da i pojedinačno žena ili muškarac koji žive sami mogu da budu tretirani na ovaj način kako zakon predviđa, u tom slučaju to bi moglo da se ostvari jedino imajući u vidu ravnopravnost između polova uvođenjem surogat materinstva, a protiv surogat materinstva je bila većina struke i većina argumentacije tokom javne rasprave.
Drugim rečima, ponovio bih da je ovo zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, a sva ostala, veoma složena i sigurno velikim delom otvorena pitanja, morala bi da se rešavaju legislativom o porodici i onda novim propisom koji bi regulisao, osim lečenja neplodnosti koja je definisana i regulisana ovim zakonom, i nešto drugo.
Zakoni koje danas predlažemo predstavljaju način da se najpre regulišu važne oblasti koje su veoma dinamične i zahtevne. Usvajanje zakona put je da se u oblasti transfuzije krvi, transplantacije organa, transplantacije ćelija i tkiva, lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja ubrza razvoj i dobiju još bolji rezultati, na dobrobit građana i pacijentima kojima je potrebna pomoć u ovim oblastima.
Javno zdravlje definisano predloženim zakonom u stvari predstavlja koncept definisanja društvene odgovornosti za zdravlje građana i čini prirodan okvir za ostala četiri propisa.
Mislim i usudiću se reći da je to u najboljem smislu razumevanja javnog, opšteg interesa kome svi težimo, baveći se politikom kao najmanje nesavršenim načinom rešavanja problema građana i društva, da je ovo jedna od retkih, rekao bih, idealna prilika, za približavanje svih mogućih političkih razlika u stavovima zbog najočiglednijeg mogućeg javnog opšteg interesa koji se ostvaruje predloženim zakonima. Hvala vam na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pre nego što nastavimo davanjem reči izvestiocima nadležnih odbora, obaveštavam Narodnu skupštinu da će poslaničku grupu Nova Srbija po tačkama 16, 17, 18, 19. i 20, o kojima se vodi zajednički načelni pretres, predstavljati narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li reč žele izvestioci nadležnih odbora, narodni poslanik Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu? Da li želite reč? Ne želite kao izvestilac, nego po izuzetom mišljenju. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici Paja Momčilov, Dušanka Plećević, Gordana Paunović-Milosavljević i Milan Dimitrijević, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, a prilikom razmatranja svih pet zakonskih predloga? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo ovo nevreme, izmučeni osmočasovnim dosadašnjim radom, treba da raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz zdravstva. Ne žalim se zbog toga, mi lekari smo naučili na ovakve uslove, imamo i dežurstva. Ovo ćemo lako izdržati, ne znam samo kako će izdržati gospodin ministar.
SRS smatra da predlozi svih pet zakona nisu kvalitetno urađeni i neće usvajanjem doneti očekivanu bolju uređenost u oblasti za koje se donose i neće značajnije doprineti poboljšanju zdravlja građana Srbije. Predloženim zakonskim rešenjima samo se konzervira postojeće loše stanje u zdravstvu Srbije.
Kod donošenja zakona nije u potpunosti ispoštovano mišljenje stručne javnosti i udruženja i organizacija civilnog društva. Važni zakoni se iz nejasnih razloga donose po hitnoj proceduri, čime se onemogućuje kvalitetna rasprava o zakonima u odboru. Nekorektno je za zakone sa različitim temama voditi objedinjenu raspravu, čime se sprečava kvalitetna i na argumentima zasnovana rasprava na skupštinskoj sednici.
Nedopustivo je leksičko neznanje i nepoznavanje značenja osnovnih pojmova iz evropskih direktiva. Pored ovih zakona moraće se velikim brojem podzakonskih akata normirati niz drugih važnih nepokrivenih problema iz oblasti na koju se zakoni odnose. Svi zakonski predlozi promovišu centralizaciju moći ministra još više i daju mu niz nepotrebnih ovlašćenja. Ovim zakonima se održava monopol zdravstvenog sektora i predlozi potpuno diskriminišu privatni zdravstveni sektor.
Zakon o javnom zdravlju je u stvari deklaracija, koja po svom karakteru ne odgovara zakonu, te ga stoga ne treba ni usvajati kao zakon. Kod Predloga zakona o transfuziloškoj delatnosti, lečenju neplodnosti metodama biomedicinski potpomognute oplodnje, transplantaciji organa i transplantaciji tkiva i ćelija, gde naučna i stručna komponenta u regulativi mora biti od primarnog značaja, pravljenjem od uprave regulatornog tela grubo se karikiraju evropski i svetski standardi.
Zbog izuzetnog značaja predloženih zakona za građane Srbije SRS je pokušala amandmanima da popravi inicijalno loša predložena rešenja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević, koja je izdvojila mišljenje na istom odboru. Izvolite.

Dušanka Plećević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu takođe sam izdvojila mišljenje po pitanju ovog seta zakona. To se pre svega odnosi na Predlog zakona o javnom zdravlju, za koji smatram da je suviše uopšten, deklarativan, jezički je neprecizan, u nekim delovima čak i kontradiktoran.
Sam naslov Predloga zakona, reči javno zdravlje, nije u duhu srpskog jezika, primereniji bi bio naslov - narodno zdravlje, ili upotreba nekih stranih reči itd.
Vlada nam je i u ovim predloženim zakonima autonomnu pokrajinu upotrebila u jednini, kao na primer u članu 2. Predloga zakona o javnom zdravlju, koji objašnjava značenje pojedinih izraza, gde se u tački 24) kaže da je sistem javnog zdravlja sistem koji obezbeđuje uslove za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, a čine ga zdravstvene ustanove koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave. Ovim zakonom ste izopštili znatan deo teritorije Republike Srbije tj. AP KiM.
Što se tiče Predloga zakona o transfuziološkoj delatnosti, glavna primedba je što se ne vidi strategija i što se ide ka centralizaciji ove delatnosti. O tome ću malo više govoriti u načelnoj raspravi.
Ono što je zajedničko za sve predložene zakone jeste nejasno definisana uprava za medicinu. EU predviđa to regulaciono telo izvan političkog uticaja. Međutim, kod nas je ono smešteno u Ministarstvo zdravlja, što predstavlja za nas loše rešenje. Smatramo da ono treba da deluje u okviru Instituta za javno, odnosno narodno zdravlje RS.
U Predlogu zakona o transplantaciji organa predviđeno je da Uprava za biomedicinu ima direktora, tri pomoćnika direktora, etički odbor i spoljne eksperte, ali se ne vidi kojim se kriterijumima rukovode Vlada i ministar kod postavljenja direktora i njegovih pomoćnika i utvrđivanja liste istaknutih stručnjaka, i ko čini etički odbor.
Broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja će se zbog toga povećati osnivanjem ove uprave, a SRS je principijelno protiv uvećavanja državnog aparata.
Dalje, imam primedbu na hitnost postupka u donošenju ovih zakona. Kažete u Predlogu zakona o transplantaciji organa, u članu 84, da ''Uprava za biomedicinu počinje sa radom najkasnije 1. jula 2010. godine'', a u članu 86. kažete - propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana početka rada Uprave za biomedicinu. To je u koliziji sa objašnjenjem razloga za hitnost postupka koje ste dali na kraju Predloga ovog zakona. Isti ili slični rokovi su dati i u drugim predlozima ovog seta medicinskih zakona.
Dalje, javna rasprava nije obavljena kvalitetno.
Na kraju, smatram da nije trebalo objediniti predloge zakona o transfuziološkoj delatnosti, transplantaciji organa, transplantaciji ćelija i tkiva i lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja sa Predlogom zakona o javnom zdravlju. Predlog zakona o javnom zdravlju trebalo je raspravljati posebno.
Zbog svega navedenog poslanička grupa SRS je podnela kvalitetne amandmane. Nadamo se da ćete ih prepoznati, usvojiti i poboljšati sam tekst zakona.