Amandman koji smo podneli na član 22. svakako je trebalo da bude prihvaćen. Ovaj član odnosi se na Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Stav 3. ovog člana Predloga zakona definiše da pomenuti zavod ima u svom sastavu tri organizacione jedinice, i to: centar za standarde, centar za ispite i centar za vrednovanje i istraživanja. Podnetim amandmanom predložili smo da zavod bude organizovan kao jedinstvena organizaciona celina umesto da ima tri organizacione jedinice.
Amandman je podnet s ciljem da se koliko-toliko smanji broj onih koji su predviđeni da u zavodu rade. Ponavljam da je stav SRS da ulaganje u obrazovanje zaista treba da bude veliko. Međutim, smatramo da je ovoliko usložnjavanje administracije iz sasvim drugih razloga, a ne zbog unapređivanje kvaliteta obrazovanja.
Ovim predlogom zakona predviđena su dva saveta, dva zavoda, svaki sa po tri centra, s tim što je u stavu 4. člana 22. predviđeno da zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja može imati druge organizacione jedinice. Takođe je i kod definisanja zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja predviđeno da i on može, pored tri centra, imati i druge organizacione jedinice, stav 3. član 18. Smatramo da je ovo previše i zbog toga je ovaj amandman podnet.

Na član 22. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Riza Halimi.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 23. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Gospodin Arsić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 23. se kaže: Za obavljanje pojedinih poslova iz svoje delatnosti zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz saglasnost Ministarstva.
U svom amandmanu na član 23. malo sam te komisije i te stručnjake izbrisao, a kada su u pitanju naučnoistraživačke ustanove tražio sam da mogu to da rade samo naučnoistraživačke ustanove kojima je osnivač Vlada, odnosno Republika.
Ne znam da li je taj koji je napisao obrazloženje bio dovoljno oprezan da nešto ovako napiše, ali se u obrazloženju kojim se moj amandman odbija kaže - da amandman ne treba prihvati, jer rešenje dato u Predlogu zakona omogućava zavodima da angažuju najkvalitetnije pojedince.
Gospodine ministre, mogu da kažem da onda pozovete svog kolegu Đelića da odmah podnese ostavku. Jer, ako naše naučnoistraživačke ustanove nemaju najkvalitetnije pojedince stručnjake, onda ministar treba da podnese ostavku.
Pazite sad dalje kaže - uključujući i stručnjake iz naučnoistraživačkih ustanova. Time se obezbeđuje da se poslovi iz nadležnosti zavoda obavljaju efikasnije, sa manje sredstava i uz kvalitetnu stručnu uslugu.
Sada što se tiče kvalitetne stručne usluge to smo malo raspravili, ali sada da mi neko objasni kako to najjeftinije i najefikasnije? Neka neko pokuša to da mi objasni, jer znate šta, mnoge naučnoistraživačke ustanove su, ne mnoge, nego sve gde je osnivač Republika na budžetu su Republike Srbije.
Imaju neke svoje sopstvene prihode, a čini mi se da bi ti prihodi bili mnogo veći, mnogo značajniji i davanja iz budžeta mnogo manja, kao direktnim budžetskim korisnicima, kada bi naše državne ustanove koristile te naučnoistraživačke ustanove za određene projekte, analize, ispitivanja itd.
Međutim, jedna praksa, nažalost, postoji u Srbiji, uveo je Mlađan Dinkić, a to je da se često angažuju razne stručne komisije i pojedinci, ne da bi neki posao završili, dame i gospodo, nego da bi dobili posao. Naprave neku analizu, neku studiju, neki rad i predaju određenoj ustanovi.
Samo mogu da vam kažem da je to Dinkićev najomiljeniji način pljačkanja budžeta. Uradi nešto, angažuje 5-6 ustanova, nekih privatnih, ili 10-15 pojedinaca da mu urade određene analize o efikasnosti, isplativosti, posledicama na životnu sredinu, na sve ostalo, i naprave se te analize, i plate se, i to debelo.
Samo je problem kada dođu u taj državni organ, što nikada ni za šta ne budu iskorišćene i završi fioci nešto što je država izuzetno skupo platila. Baš zato što je takav još uvek u Vladi i što ste vi s njim, gospodine Obradoviću, u Vladi, postavljam pitanje kakve će to komisije naši zavodi da obrazuju, koji će to pojedinci to da rade i koliko će to stvarno da košta građane Srbije?
Isto tako smatram da, ukoliko ste prihvatili ovaj amandman, trebalo bi da vam bude zahvalan vaš kolega iz Ministarstva za nauku, jer bi na određeni način obezbedio sredstva za rad svojih naučnoistraživačkih ustanova, jer nažalost da bi ostalo novca za Mlađu i za njegove projekte, za njegove komisije i za njegove agencije, najviše je otkinuto na prvom mestu u rebalansu budžeta od poljoprivrede, a na drugom mestu za naučnoistraživački rad.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? Gospodin Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 23. ovog zakona. Napominjem da se ovaj član 23. odnosi na stručne komisije. Moj amandman je - da se ovaj član zakona briše, drugim rečima smatram, kao i SRS, da nam stručne komisije, barem u ovom smislu i u duhu ovog zakona kako ste to vi predvideli, nisu potrebne.
Naime, ionako je preterana i preglomazna administracija. Podsetiću vas, mada su to moje kolege govorile - imamo dva saveta, dva zavoda, centre, pa znamo da i lokalna samouprava može da formira svoje centre, pa imamo školske uprave, pa imamo poseban sekretarijat za obrazovanje u Vojvodini, jednostavno to je jedna armija činovnika koju budžet Srbije neće moći da izdrži, pogotovo u ovim uslovima.
Ovde se govori o tome da ove stručne komisije rade na određenim stručnim poslovima, ali moje mišljenje i moje viđenje ovoga je pre svega da ove komisije služe - da se za neke svoje ljude obezbede honorari i da je ovo jedno idealno mesto gde će se ti honorari dodeljivati nekim svojim prijateljima ili nekim stranački podobnim ljudima, jednostavno da je ovo mesto za pranje novca.
Naime, ovo je suvišno. Znamo da je natalitet u Srbiji, nažalost, onakav kakav jeste, broj učenika uvek pada iz godine u godinu, ionako je u padu, a broj ovih administrativnih tela raste.
Jednostavno smatram da ovaj amandman treba da se usvoji i da nam ovakve komisije, u smislu ovog zakona, nisu neophodne.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Amandman koji sam podneo na član 24. reguliše odnos Nacionalnog prosvetnog saveta, ministra i zavoda.
Naime, ovaj član kaže – da su zavodi iz člana 17. ovog zakona, koji su nadležni za pripremu ili učešće u pripremi podzakonskih akata koje donosi Nacionalni prosvetni savet ili ministar, dužni da ove poslove obave i pripremljeni materijal dostave Ministarstvu u roku koji im odredi ministar.
Mi predlažemo da se briše ova zadnja rečenica: "Postupak pokreće ministar dostavljanjem zahteva odgovarajućem zavodu".
Naime, mi ništa nemamo lično protiv gospodina Obradovića, nego jednostavno ova rečenica je u potpunoj koliziji sa članovima 12, 13, 14, 15. i 16. Predloga zakona. Konkretno u članu 12. kaže - da sednicama Nacionalnog prosvetnog saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva, ali bez prava odlučivanja.
Znači, ako on nema pravo odlučivanja, onda je suvišno da stoji ova rečenica da ministar pokreće postupak dostavljanjem zahteva odgovarajućem zavodu, jer kao što smo videli Nacionalni savet je samostalan u svom radu i zbog toga smo predložili brisanje ove rečenice iz člana 24.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Milenkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, novi predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osim obavljanja stručno-pedagoškog nadzora, podrške razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada, predviđa jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije. Nažalost, nizak životni standard u Srbiji to ne dozvoljava.
Dalje, osim demokratski uređenih ustanova, kako vi to kažete u Predlogu zakona, ne znam ni jednu koja to nije, ali to sada nema veze, govorite o razvijanju motivacije za učenje, a svi znamo da je to moguće jedino obezbeđivanjem posla u budućnosti po završetku školovanja.
Ova Vlada ne samo da ne jača privredu i ne otvara nova radna mesta, već preti ljudima ostajanjem bez posla.
U tom smeru ide i predlog ovog zakona, koji novim sistemom finansiranja obrazovanja po učeniku preti da ostavi bez posla od 15.000 do 20.000 prosvetnih radnika.
Šta se sad dešava? Umesto da novi zakon i njegove ciljeve prati povećanje plate prosvetnih radnika, zakon dovodi do straha od tehnološkog viška.
Da je sa zakonom došlo i povećanje plate, onda bi ovaj zakon dobio pravi smisao, onda bi i ministar, i Ministarstvo i Vlada kao ozbiljne institucije pokazali želju za popravkom statusa prosvetnih radnika i za ostvarenjem ciljeva obrazovanja i vaspitanja.
Naravno, možda će neko reći da u uslovima finansijske krize to nije moguće, ali to je i te kako moguće ako uzmemo u obzir besmislena primanja na hiljade i hiljade savetnika, pomoćnika širom Srbije, počev od Vlade, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i skupocene crne automobile u kojima se voze.

Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić, koji želi reč. Izvolite,