Član 35. odnosi se na zabranu rada školskih ustanova i kao što je normalno rad školskih ustanova kontrolišu određene inspekcije, koje podnose izveštaj Ministarstvu. U stavu 2. ovog člana je predviđeno da ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinice lokalne samouprave može dobiti zabranu rada u slučaju da ne ispunjava neki od kriterijuma potrebnih za normalan rad ustanove.
Mi predlažemo da se ne ide na ovako drakonske i krajnje mere, jer zabrana je krajnja mera i treba učiniti sve da do nje ne dođe. U tom kontekstu predlažemo da se ugradi jedna rečenica - da Ministarstvo najpre utvrđuje razloge neispunjavanja naloga organa iz stava 1. ovog člana, a potom donosi neku od predviđenih kaznenih odredbi.
Uzmimo prost primer, možda neka školska ustanova nema neku laboratoriju, da bi popravila taj nedostatak potrebno je da ima određena materijalna, tj. novčana sredstva za otvaranje laboratorije, pa bilo bi nepravedno zatvoriti tu školsku ustanovu ukoliko je to jedini razlog.
Ili, recimo, može inspekcijski organ da da nerealno kratko vreme za otklanjanje nekog nedostatka, pa ako škola ne stigne to da otkloni opet može da dođe u opasnost da bude zatvorena. Ili može da se desi i krajnja situacija da inspekcijski organ donese pogrešnu odluku i da na osnovu pogrešnih informacija naloži zatvaranje ustanove.
Mi smatramo da bezuslovno treba ugraditi ovu rečenicu - da pre donošenja odluke o prestanku rada ustanove Ministarstvo utvrdi razlog neispunjavanja određenog naloga inspekcijskog organa.

Narodni poslanik Ljiljana Miladinović podnela je amandman na član 35, koji su Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Banović.

Član 37. govori o tome kako se osniva strana ustanova. To je i naslov iznad člana 37 - strana ustanova. Strana država, strano pravno ili fizičko lice može da osnuje ustanovu, a radi ostvarivanja programa vaspitanja i obrazovanja. Ti programi obrazovanja i vaspitanja nisu doneti na osnovu ovog zakona. Ti programi su akreditovani u zemlji porekla, bilo pravnog ili fizičkog lica.
U ovom članu stoji da će se dobiti odobrenje za otvaranje ako su ispunjeni uslovi iz člana 30. Ako pogledate član 30, tu se govori o uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanja delatnosti ustanova. Međutim, mi predlažemo da se dopuni ovaj član tako što bi se reklo - ne samo da se ispunjavaju uslovi iz člana 30. ovog zakona, nego i člana 3. i člana 4.
Da vas podsetim, član 3. govori o opštim principima sistema obrazovanja, a član 4. govori, i to veoma podrobno, o ciljevima obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Mi smatramo da bi bilo dobro da ne budu ispunjeni ovi osnovni uslovi za otvaranje ustanove, nego da se i ti programi, koji su akreditovani u nekoj drugoj zemlji, moraju uporediti ili opšti principi i ciljevi obrazovanja u toj državi sa opštim principima i ciljevima obrazovanja u Srbiji, o kojima ovaj zakon govori.

Na naslov iznad člana 38. i član 38. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Izvolite.

Naslov iznad člana 38. i član 38. brišu se. Amandmanom se predlaže brisanje navedenog člana Predloga zakona zato što programi navodnog stručnog usavršavanja koje ovi centri nude nisu ni od kakve koristi, pogotovo u srednjim stručnim školama.
U ovom članu se radi o preteranoj i nepotrebnoj decentralizaciji i regionalizaciji. Stručna javnost, odnosno oni koji najdirektnije učestvuju u obrazovnom sistemu su decidno protiv regionalnih centara, naročito kada se na tim radionicama za stručno usavršavanje uče da sprovode soroševske metode, pa i tehnike.
Možda prosvetni radnici nemaju dovoljno hrabrosti da vam u oči kažu koliko se ne slažu sa određenim tehnikama i metodama, a koje imaju tendenciju još iz vremena čuvenog ministra Gaše Kneževića, koji je ostao upamćen po čuvenoj rečenici - što da se deca igraju loptom, a zašto ne gaćicama.
Čini mi se da je ovaj ministar mnogo ozbiljniji, te stoga polažem nadu da će sorošovske novotarije biti izbačene iz naše prosvete.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 41. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje se postojanje autonomije ustanove, koja podrazumeva pravo na donošenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, donošenje plana stručnog usavršavanja, izbor zaposlenih, uređivanje unutrašnje organizacije itd.
Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđeno je brisanje prava na donošenje programa obrazovanja i vaspitanja u stavu 1. tački 1) zbog toga što je nejasan.
Postoji nejasnost o kom programu obrazovanja i vaspitanja se misli, pogotovo što se u članu 76. ovog predloga zakona govori i pominje terminološki "školski program" na osnovu koga se ostvaruju osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. Zbog toga se pojavljuje konfuzija pojmova u vezi programa obrazovanja i vaspitanja.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo, sa razlogom i smisleno je u odgovoru navela da se ovde radi o generičkom pojmu programa obrazovanja i vaspitanja, kao predškolskog, školskog, odnosno vaspitnog programa, koje donose organi upravljanja svake ustanove.
Međutim, bez obzira na smislenost odgovora Vlade i neprihvatanje ovog amandmana, ipak stoji i dalje moje razmišljanje kao podnosioca amandmana da se unosi nejasnoća i zabuna kako u odnosu na značaj samog pojma, tako i na terminološki izraz ovog pojma "školski program" koji se pominje u različitim verzijama, mislim na izraze i terminološka značenja.

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo zaštitnik građana.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 45. Predloga ovog zakona, sa idejom da se šesti stav ovog člana briše. Ceo koncept ovog zakona vrti se oko članova 44. i 45. i još sam u načelnoj raspravi rekao da je očigledno da su dominantnu ulogu u pisanju i formiranju ovog zakona imali psiholozi i pedagozi. Iz toga se može zaključiti da je jedna od loših stvari ovog zakona upravo to.
Ovaj član zakona govori o zabrani nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i tu ništa nije sporno. Međutim, praksa je pokazala da što više priče o nasilju, zlostavljanju i sličnim stvarima, da toga više ima. Ovde u članu ovog zakona, odnosno stavu 6, za koji sam predložio da se briše, stoji - za psihičko nasilje smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta, učenika ili zaposlenog.
Postavlja se pitanje - ko je taj ko će da proceni i da verodostojnu procenu kada je došlo do svega ovoga i gde je ta granica kada je došlo do povrede, a gde je granica kada je došlo do zloupotrebe? Ovakav član, kako ovde stoji u zakonu, i te kako može dovesti do raznih zloupotreba, gde se neko, da li je to učenik, zaposleni, nastavnik ili bilo ko drugi može optužiti bez ikakve potrebe i bez ikakvog argumenta na osnovu diskrecionih prava onoga koji procenjuje o tome kad je došlo do ovih stavki iz ovog člana zakona.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 46. amandman su zajedno podneli Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stojilović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović. Gospođa Banović, izvolite.