Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, molim predsednicu Skupštine, ako pređem dva minuta ići će na račun vremena ovlašćenog predstavnika.
Poznat je stav DSS u odnosu na učeničke parlamente. Mi smo se zalagali svojevremeno i dalje se zalažemo za potpunu afirmaciju učeničkih parlamenata i tu ničeg spornog nema. Međutim, u članu 12. govori se o Nacionalnom prosvetnom savetu i poslednji stav glasi – sednicama saveta iz stava 1. ovog člana može da prisustvuje izabrani predsednik učeničkih parlamenata itd.
Mi smo mišljenja da je Nacionalni prosvetni savet vrlo ozbiljna institucija i ne mislimo da su predstavnici učeničkog parlamenta dorasli da prisustvuju sednicama Nacionalnog prosvetnog saveta. Oni prisustvuju školskim odborima, mogu da prisustvuju većima škole itd, sve je to u redu, ima čitav niz aktivnosti koje ima učenički parlament i nadležnosti, a ne mislimo da je dobro da prisustvuju radu Nacionalnog prosvetnog saveta. To je naš stav.
Ništa nije sporno u vezi sa učeničkim parlamentima, njih treba negovati, to je vrlo korisno, ali ne treba ih zato terati da rade poslove za koje mislimo da nisu dorasli.
Ako mi dozvolite, gospodine ministre, još jednom bih se vratio na naš amandman na član 4. Vama je gospodin Samardžić obrazložio amandman, međutim, moram da kažem da ne mogu da verujem da niste prihvatili da u članu zakona koji se bavi ciljevima obrazovanja i vaspitanja, gde ste nabrojali u Predlogu zakona čak nekih 15 različitih ciljeva obrazovanja i vaspitanja i tu manje-više ništa nije sporno, da nema mesta i za jednu tačku, novu tačku koju smo mi predložili, a to je negovanje i razvoj patriotizma, kao i istorijskih, kulturnih i socijalnih vrednosti Srbije.
Ne znam šta je u ovom predlogu sporno? Činjenica je da ovako eksplicitno to ne piše u Predlogu zakona i zato smo i predložili jedan ovakav stav. Meni se čini da decu, čak i malu decu, čak i predškolsku decu treba na neki način učiti da vole svoju zemlju, polako ih uvoditi u to koje su naše istorijske, kulturne, socijalne vrednosti, naravno, u skladu sa njihovim godinama. Ne vidim zašto to ne bi pisalo u zakonu.
Razumeo bih kada u zakonu uopšte ne bi bilo nekih opštih mesta, pa onda ne bi bilo mesta ni za ovo, ali kada ima opštih mesta, kada uostalom ceo ovaj član nabraja šta su ciljevi obrazovanja i vaspitanja, ima tu raznih stvari, sve stoje manje-više, ali napišite onda jednu ovakvu rečenicu. Ne vidim u čemu je problem, zašto to Vlada nije prihvatila.
Molim vas još jedanput da razmislite da ovaj naš predlog prihvatite, amandman na član 4, koji smo inače podneli, čini mi se, gospodin Samardžić i ja. Još nešto, gospođo predsednice Skupštine, već smo protestovali. Sa ovog mesta sam tri-četiri puta molio da štitite ugled ove institucije u kojoj sedimo, ovog parlamenta. Ponovo radimo bez TV prenosa i to radimo jedan zakon za koji je veliki broj građana Srbije zainteresovan. Teško ćete naći porodicu koja nema nekog đaka, a naravno broj zaposlenih u prosveti neću ni da pričam koliki je.
Za to vreme, RTS prenosi juniorsku atletiku, pa će da prenosi Tur de Frans. Neki dan je prenosio odbojku na pesku u vreme rada Skupštine. Mislim, i ponavljam, da RTS očigledno tera šegu sa ovim parlamentom, ali sad već moram da kažem, izgleda, uz blagoslov onih koji rukovode ovim parlamentom.
Građani će ovo moći da prate tamo kada se završi odbojka i sve ostalo. To će biti negde posle ponoći. Mislim da to nije u redu. Ponovo protestujem i molim vas da konačno i definitivno opomenete RTS da kao javni servis ima da služi interesima građana, a između ostalog i da prenosi sednice ovog parlamenta, što je jedno od velikih demokratskih dostignuća, dame i gospodo, još iz 90-tih godina prošlog veka.