Narodni poslaniče, davanje prava na repliku i tumačenje, odnosno osnov da se dobije replika tako što se može govoriti o pogrešnom tumačenju je diskreciono pravo predsedavajućeg i ne može biti tema povrede Poslovnika. Na to sam već upozorila. O tome kome će biti data replika ne može se govoriti u okviru povrede Poslovnika, tako da vas molim da ili ste uočili povredu Poslovnika, pa to citirajte, ili ću vam se zahvaliti na međusobnom pokušaju da zajedničkim snagama ne zloupotrebimo Poslovnik.
(Slobodan Samardžić: Mogu li da koristim vreme moje poslaničke grupe?)
Naravno, međutim, ako ćete koristiti vreme poslaničke grupe, onda morate čekati redosled, pošto ima prijavljenih govornika: narodni poslanici Nikola Savić, Žarko Korać, Dragoljub Mićunović. Narodni poslanici Nikola Savić i Žarko Korać žele da koriste vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika, a narodni poslanik Dragoljub Mićunović ima pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja u izlaganju narodnog poslanika Tomislava Nikolića. Izvolite.

Taman sam pomislio da se ljudi menjaju, a onda me iznenade. Nisam verovao da jedno rukovanje sa Oli Renom može da promeni čoveka sigurno, ali sam verovao da se menja smer, međutim i to me sad dovodi u sumnju, mislim da ne može tako.
Veliki deo svog govora gospodin Nikolić je posvetio meni, na čemu mu se zahvaljujem, jer je jasno pokazao koja je razlika između njih i nas, između mene i njega. Poslednjim događajima to je trebalo da bude malo zamućeno - i mi smo Evropljani, i mi smo za evropske vrednosti itd, ali ovaj današnji govor pokazuje da se tu mnogo nije promenilo.
Ono što sam želeo da kažem rekao sam. Samo da jednu reč kažem gospodinu Nikoliću, povodom komunističkog predavanja, prošlosti itd. Ja sam profesor, gospodine Nikoliću, koji ima potvrdu da je politički nepodoban i zbog toga je uklonjen sa fakulteta. Vi takvu potvrdu nemate i nemojte meni sada pričati o tome kako sam neko ko je eto tako stalno nešto bio uz vlast, ali to je propalo, i dolazite vi kao oslobodioci, otprilike, ove zemlje.
Nigde nisam rekao da problemi do 5. oktobra ili dokle hoćete vi da to fiksirate, da su bili dobri, pa su posle bili loši, govorim o tradiciji za dva veka koji je naš problem, a vi hoćete da ćarite dva minuta na televiziji da biste napali DS, a onda napadate mene, ni krivog, ni dužnog, o nečemu što sam govorio u stvarnom interesu ove zemlje.
Prema tome, treba nam debata, sve je u najboljem redu, ali držimo se nekakvih normalnih manira i kažimo ono što mislimo i nazovimo to pravim imenom. Ono kako vi doživljavate školu, nažalost, nije moderno i nije evropsko.
Da se ne bih svaki čas javljao, povodom evropskih vrednosti da odmah i to završimo. Kad nekom neko kaže - evropske vrednosti, neki ljudi misle da to važi samo za EU. Ne, evropske vrednosti su planetarne, važe za svaki kutak ovog sveta. U tome i jeste problem. Ko hoće da bude protivu evropskih vrednosti, to su svetske humane vrednosti. Zato mi hoćemo, ja bar hoću, a nadam se i mnogi od vas, hoće da bude u skladu sa tim vrednostima.

Tri minuta vremena za repliku je iskorišćeno. Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima pravo na repliku.

Neću da govorim zbog aplauza, poštujem vaše godine, gospodine Mićunoviću. Dve potvrde mi nikada u životu nisu trebale, jedna da sam normalan i jedna da sam politički podoban. Nikada nisam bio član Saveza komunista ili takvih nekih organizacija. Dakle, ono što je vama trebalo kao dobrom komunisti, meni kao dobrom Srbinu nikada nije trebalo.

Reč je tražio ministar Žarko Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege, pošto je rasprava počela pre nego što sam kao ministar stigao da vam kažem nekoliko reči o poslu koji smo imali jutros na Odboru za prosvetu, pa bih želeo da iskoristim priliku da vam kažem nekoliko reči.
Na ovaj sistemski zakon, zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dobili smo 200 amandmana. Usvojili smo 50 amandmana, od svake poslaničke grupe poneki. Odnos prema amandmanima nam je bio odnos prema sadržaju, a ne prema predlagaču.
Kao što smo prihvatili stavove, odnosno amandmane svih poslaničkih grupa, tako vam moram reći da smo i odbili amandmane svih poslaničkih grupa.
Ako pogledam tabelu koju sam napravio za sebe želeći da vam se obratim, onda vam mogu reći da smo prihvatili amandmane i grupe ZES, i SPS, i G17, i LDP, i DSS, i SRS, i SNS, i NS i Manjina i amandmane zaštitnika građana.
Vi sad možete reći - zakon nije valjao, pa je prihvaćeno 50 amandmana. Neka, neka to bude deo argumenata.
Prihvatiću drugi argument, zato što mislimo da ovi amandmani unapređuju sadržaj zakona. Vlada je prihvatila 30 amandmana izvorno, zamolili smo jedan broj predlagača da izmene sadržaj amandmana. Juče sam obavio razgovore s njima. To smo imali danas na odboru.
Moram reći da smo iskoristili delove amandmana pojedinih poslaničkih grupa, pojedinih kolega poslanika i zamolili ih da razumeju da njihove stavove, delove pojedinih amandmana predlažemo kao amandmane Odbora za prosvetu i tako smo došli do broja 50.
Kada budete dobili detaljan izveštaj, videćete da možda rasprava o pojedinim pitanjima koja su već pomenuta neće imati svoj smisao, jer to što je već pomenuto se nalazi u ovim amandmanima koje smo mi usvojili.
Naime, moram vam reći da smo mi na Odboru za prosvetu imali odličnu, radnu, pravu atmosferu, kakva i treba na Odboru za prosvetu, i da smo usvojili, kažem, 50 amandmana koji po mom mišljenju unapređuju sadržaj ovog zakona.
Želeo bih samo nekoliko reči da kažem da znate šta smo sve to usvojili, bez namere da sada idem taksativno po amandmanima. Vezano za ciljeve i vrednosti, reći ću vam da smo, primera radi, usvojili amandman kolege Magde, gde on u članu 4, koji govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja, to smo mi prihvatili, govori o formiranju stavova.
Ovo moram da citiram da bi ipak svi to čuli, a i javnost Srbije jer i ona treba to da zna, da je jedan od ciljeva obrazovanja i vaspitanja, pošto ih ima više sadržano u ovom zakonu, sledeći: „Formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti državi Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine.“
Mislim da sadržaj ovog amandmana apsolutno upotpunjuje brojne vrednosne stavove koji su izneti povodom priče o ciljevima obrazovanja.
Moram reći da smo prihvatili predlog da izmenimo strukturu Nacionalnog prosvetnog saveta, prihvatili smo predlog da i Društvo sociologa Srbije ima svog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu.
Taj predlog su imali i DSS, i LDP i DS, odnosno poslanička grupa ZES, i mi smo prihvatili jedan od tih amandmana. Šta je suština? Sadržaj je isti i to smo prihvatili.
Prihvatili smo dva amandmana zaštitnika građana, koji se odnose i na mogućnost određivanja bližih kriterijuma za prepoznavanje oblika diskriminacije i za poboljšanje položaja obrazovanja pripadnika romske manjinske zajednice.
Moram reći da smo prihvatili amandman kojim se stvara mogućnost da Ministarstvo prosvete od iduće godine, sa novim budžetom, talentovanim učenicima pomogne jednokratnom pomoći. Zašto?
Delu naših mladih ljudi, a imao sam juče priliku da razgovaram s nekima od njih, razgovarao sam juče i sa matematičarima i sa fizičarima, i želim da još jedanput čestitam, jer sam u subotu naveče prošle nedelje bio u situaciji da putem jedne sms poruke prvi javno čestitam toj deci na postignutom uspehu.
Juče sam bio u situaciji da razgovaram sa njima i stvarno svaka im čast.
Fizičarima posebno, jer oni ostaju nekako u senci matematičara, ali sam juče među njima prepoznao decu koju sam viđao i prošle godine, što govori da mi stvarno imamo i dobru decu, i da imamo sistem obrazovanja koji treba da unapređujemo.
Ovo govorim jer nam obrazovanje treba za vreme i vek koji zajedno gazimo, i ako stvarno mislimo da budemo zemlja koja hoće da se razvija, onda moramo obrazovni nivo stanovništva da podignemo.
Prihvatili smo taj amandman jer mislimo da, pored fonda za mlade talente, ima potrebe da i Ministarstvo toj deci pomogne, jer nekako često ostaje u senci kada ti mladi ljudi osvoje nagradu, onda se kaže – država im ne pomaže.
Nije tačno, jer država pomaže na različite načine, Ministarstvo prosvete daje novac za pripreme, Ministarstvo prosvete daje novac za troškove putovanja, i ovim ćemo obezbediti da budu i adekvatno nagrađeni.
Prihvatili smo brojne sugestije, neću reći primedbe, vezane i za pripadnike manjina i njihovo učešće, pogotovo u onim odeljenjima gde se nastava izvodi na jeziku pripadnika manjina, i njihovo učešće u strukturi školskog odbora i u mogućnosti odlučivanja prilikom izbora direktora, odnosno rada školskog odbora.
Prihvatili smo da se čuje reč učenika i u školskom odboru i da oni iznesu svoje vrednosne stavove i da utiču i na nivou školskog odbora i u oba saveta, što je jako važno pomenuti, u Nacionalnom prosvetnom savetu i u savetu za srednje i stručno obrazovanje i vaspitanje.
Moram reći da smo prihvatili i predloge različitih poslaničkih grupa, nemojte se ljutiti, ali sam u tim predlozima prepoznao i amandmane sindikata sa kojima smo razgovarali u nekim nedeljama pre, tako da je moja poruka sindikatima – i amandmane sindikata smo prihvatili.
Ako vam kažem da smo od 200 amandmana prihvatili oko 50 amandmana, onda videćete da je to četvrtina amandmana koji su bili podneti.
Moram da pomenem, a verovatno ću biti u situaciji da se javim pojedinačno i po nekim amandmanima, da je Ministarstvo prosvete stvarno pokušalo da drži jednu liniju, pravac, jer znamo šta hoćemo.
Hoćemo da unapredimo sistem obrazovanja, poštujući sve ono dobro što je postavljeno zakonom iz 2003, 2004. ili 2006. godine, jer smo rekli da smo zadržali staru strukturu i neka rešenja, ali mislimo da se ovim apsolutno povećava obuhvat dece, da rešavamo neka sistemska pitanja koja su do sada bila problematična, bez obzira koliko se mi hvalili da je sve idealno.
Nije sve idealno. Naravno, ostaje da radimo mnogo na sadržaju, jer kakva god bila ova rešenja, ako mi ne budemo radili na njihovoj primeni, na razradi, onda će ona ostati prazno slovo na papiru.
Nama je obrazovanje potrebno, ali u zavisnosti od toga kako budemo radili zavisi i kakvi će nam biti rezultati.
U svakom slučaju, čini mi se da smo kroz ove amandmane pokazali spremnost da zajednički sarađujemo na ovom ili sličnim pitanjima.
Moram to da pomenem, nekako u senci ovih besplatnih udžbenika, koji su strašno važni, ne uzvraćam kompliment profesoru Mićunoviću, ali je činjenica da je on prvi pomenuo prošle godine da ti udžbenici treba da budu deo odnosa države prema obrazovanju, i to mi po prvi put u istoriji Srbije realizujemo.
Evo, istorija Srbije je duga i bogata, ali ostaje još jedna akcija koja će prvog septembra biti i te kako prisutna u našem obrazovnom sistemu, to je internet za svaku školu. To radimo zajedno sa „Telekomom“ Srbije.
Postavite sebi pitanje, kako je moguće 2009. godine da nemamo internet priključak za svaku školu, ali to je stvarnost obrazovanja Republike Srbije u ovom trenutku.
Imamo dosta škola, 1.815 škola što osnovnih što na nivou srednjeg obrazovanja, ali nam broj dece pada.
Moram, pošto mi je tu jedan od kolega poslanika iz vremena kada sam bio poslanik, da pomenem ovu ideju parlamentu o besplatnim udžbenicima.
Mi u Ministarstvu prosvete ne bi mogli da realizujemo da nismo imali podršku Izvršnog veća Vojvodine, gospodina Pajtića, i podršku grada Beograda, gradonačelnika Đilasa, i podršku gradonačelnika Čačka, gospodina Stevanovića, i podršku gradonačelnika Jagodine, gospodina Markovića. Pozvao sam i druge gradonačelnike da nam se pridruže, jer ova deca koja počinju 1. septembra će dobiti taj komplet udžbenika i oni će tek kasnije shvatiti vrednost toga.
Bez namere da dalje trošim vaše vreme, želim da vas obavestim da smo se stvarno trudili da prihvatimo ono što po našem mišljenju drži sistem sistemom, a unapređuje kvalitet.
Videćete, mi smo prihvatili određene rokove, mnoge stvari, stvarno mnoge stvari.
Pedeset amandmana uopšte nije mala brojka, ali kritikujte nas slobodno, i da zakon nije bio dobar, pa smo prihvatili 50 amandmana, ali kao ministar izražavam svoje zadovoljstvo što su amandmani bili takvog sadržaja da smo mi mogli prihvatiti amandmane različitih poslaničkih grupa i napraviti zakon boljim. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.
Ako smatrate da je par minuta pre najavljenog vremena za pauzu odgovarajuće, onda određujem pauzu.
Samo stenograma radi, u jednom trenutku sam nenamerno greškom rekla da je 52 minuta, umesto 52 sekunde, koliko je trajao razgovor i objašnjenje narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i za toliko je, u odnosu na mereno vreme, umanjen iznos ukupnog vremena koji je narodni poslanik iskoristio.
Sada određujem pauzu koja će trajati do 16.00 časova.
Reč će imati narodni poslanici Nikola Savić, Žarko Korać i Miroslav Markićević, bar po elektronskom panelu, a preći ćemo na amandman koji je na član 5. podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
(Posle pauze 16.00)

Nastavljamo rad. Na član 5. amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.

Gospodin Nikola Savić se prijavio, izvolite.

Javio sam se po amandmanu gospođe Radice Jocić, ako se ne varam. Još nije to završena stvar.

U redu, onda govorite po amandmanu Radice Jocić, nismo još uvek prešli na član 5.

Izvolite.