Reč ima poslanik Radojko Obradović.

Govoriću u okviru onih 15 minuta.
Gospodine ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, navešću jedan primer, pošto je uveliko postupak giljotine propisa, pošto u Srbiji imamo veliki broj propisa među kojima su i brojni koji su u koliziji.
Srbija je poznata kao država koja ima najjeftinije troškove ili najmanje troškove za otvaranje firmi. Ti troškovi su oko 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, znači između 4.000 i 5.000 dinara.
Pre nekoliko dana na jednom sastanku sa velikim brojem stranih investitora u okviru kluba investitora, jedan investitor je pohvalio ideju što je to tih 4.500 dinara.
Međutim, prvog meseca nakon što je otvorio firmu, stigao mu je račun za firmarinu koji je u opštini gde je registrovao 100 evra ili oko 10.000 dinara.
Kada je pitao šta je to, nemam nigde istaknutu firmu, jer je to firma koja se ne reklamira, dobio je objašnjenje da je to lokalna taksa, da podrazumeva naziv firme na poštanskom sandučetu i da svakog meseca treba da plati dinarsku protivvrednost za 100 evra. Tako da mi imamo najjeftinije otvaranje firme, ali onda imamo i fiksnu taksu koja takođe mora da se naplati iz ovoga.
Nismo napisali kao DSS amandman koji ukida ovo pravo, jer u Srbiji postoji veliki problem sa investitorima koji su nekredibilni, ali potpuno podržavamo i kada smo videli objašnjenje zašto se odbija ne naš amandman, nego amandman kolege iz LDP, upravo se ukazuje na bonitet.
U Srbiji nije moguće da registar investitora zameni rad drugih državnih organa. Postoji i Agencija za privredne registre, bile su ovde izmene zakona i nekih podzakonskih akata i ona ima znatno veća ovlašćenja nego što je imala do sada.
S druge strane, imamo paradoksalnu situaciju za sve investitore, da oni sada moraju podatke o bonitetu da dostavljaju i Narodnoj banci i Agenciji za privredne subjekte. Ovo će biti treći registar, ako sam vas dobro shvatio, pošto će se voditi računa o bonitetu, onda će investitori morati da se pojave na još jednoj adresi sa identičnim podacima, pod uslovom da ta tri registra ne budu povezana.
Recimo, Narodna banka, viceguverner je izašao sa saopštenjem i održao konferenciju za novinare, jer je upravo ukazao na tu nelogičnost, jer kada su se obratili sa idejom da se ukine Centar za bonitet pri Narodnoj banci, da se kompletan registar vodi u Agenciji, nije naišao ni na kakav odgovor Vlade.
Podržavamo ideju da se uvede red prilikom gradnje, ali ako ne bude rešen problem na nivou države, onda ćemo imati tri potpune identične stvari koje se vode u Republici Srbiji, a to može samo da stvori dodatne probleme.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poslanički klub SRS podneo je amandman na član 10. Ovaj amandman odnosi se na dokumente prostornog i urbanističkog planiranja.
U članu 10. piše da su dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja prvo planski dokumenti, drugo, dokumenti za sprovođenje prostornih planova i, treće, urbanističko-tehnički dokumenti.
Amandmanom koji sam podnela ispred poslaničkog kluba SRS predloženo je brisanje 2) tačke tj. dokumenata za sprovođenje prostornih planova.
Zbog građana koji prate ovo zasedanje reći ću da su dokumenti za sprovođenje prostornih planova sledeći: program implementacije prostornog plana Republike Srbije, program implementacije regionalnog prostornog plana i program implementacije prostornog plana područja posebne namene. Ovaj amandman je podnet jer SRS smatra da prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i nepotrebno je dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenja planova.
Pored toga, može se dogoditi da se u sprovođenju planova na ovaj način ne postupa objektivno, odnosno neće se izrađivati i donositi dokumenti za sprovođenje svih prostornih planova, regionalnih i posebne namene, već se mogu donositi odgovarajuća dokumenta samo za one planove gde postoji aktuelni politički interes, pa određena područja mogu biti zapostavljena.

Na naslov iznad člana 12. i na član 12.  amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović i želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se član 12. i naslov iznad člana 12. izbrišu. Objašnjenje je slično prethodnom, prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i nepotrebno je dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenja planova.
Takođe, postoji bojazan, kao što je i koleginica rekla, da se područja i regioni neće ravnomerno razvijati zbog političkih odluka, kao što imamo slučaj u Srbiji da se može desiti da ministar ili vladajuća većina određenim područjima neće dati saglasnost ili dokument za sprovođenje prostornog plana upravo zato što je na vlasti druga politička opcija.
Inače, neravnomernost razvoja je izražen problem u Srbiji i postoje čitave oblasti koje su zapostavljene, u koje se veoma malo ulaže. Ne razvijaju se infrastrukturno, niti u bilo kom drugom pogledu.
Za samu državu i njen razvoj veoma je bitno da se ona ravnomerno razvija, jer samo se tako mogu zadovoljiti interesi svih građana. Potrebno je da se svi delovi zemlje razvijaju, da imaju dobru putnu mrežu, što veći procenat pokrivenosti infrastrukturnom mrežom, osnovne, zdravstvene, školske i druge neophodne ustanove.
Vladajuća većina može da koči razvoj područja gde su na vlasti druge partije tako što neće izraditi i doneti dokument za sprovođenje prostornog plana iz tih oblasti.
S obzirom da i u članu 33. postoji slična mogućnost, odnosno stoji da je ministar nadležan za davanje saglasnosti za prostorne planove opština, možemo doći u situaciju da stranke na vlasti mogu potpuno usporiti i potpuno paralisati razvoj određenih područja. Stoga predlažem da se ovaj amandman usvoji.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Koristiću vreme svoje poslaničke grupe i morati da se dosetim da zbog prenosa koji ide odloženo, a posle 14.00 časova, iznesem i dopunim kolegu Miću Rogovića u vezi sa nekim generalnim primedbama na zakon, ali je upravo ovaj član i amandman idealan povod.
Ne mogu da propustim a da ne zamerim da nam je dva dana pred početak sednice dostavljen ovako značajan i ovako obiman zakon, a bez dovoljno vremena da ga proučimo i na njega amandmanima uradimo poželjne korekcije.
Usvojili ste jedan jedini amandman SNS. Trebalo je još neke, ali logično je da onaj ko vlada sprovodi svoj koncept i upravo ću o toj razlici u konceptima reći par reči.
Ne postoji zakon koji je više kršen, izigravan i nepoštovan od zakona iz ove oblasti. Posledica je preko 150.000 bespravno izgrađenih objekata u proteklih 10-20 godina. To ne znači samo da je naš narod vešt da pronalazi rupe u zakonu.
To znači da vrlo često vlast ostavlja smišljeno rupe u zakonu da bi diskrecionim pravom i onom filozofijom gledanja čaše do pola pune ili od pola prazne mogla da reaguje selektivno i prema pojedincima i prema grupama onako kako njoj odgovara.
Država je kroz nepostupanje dosledno zakonskim propisima zaista dobrano doprinela stvaranju haosa u ovoj oblasti. Oblast koja se najviše tiče građana je upravo vezana za ono što počinje da se reguliše članom 12, a to su planski dokumenti koji su podloga, osnova i razlog za najveći problem koji se zove legalizacija objekata.
Kroz ono što je bila obaveza države da uradi, a nije uradila, dozvolili smo da se stvori haos i danas pokušavamo kroz osnovni problem lošeg definisanja šta je to bespravno izgrađen objekat da opet jedan populistički projekat, gde narodu hoćemo da kažemo da ćemo sa malom cenom omogućiti legalizaciju svih objekata, svesni da više podršku, draga moja gospodo iz DS, nemate ni u stranim investitorima, ni u onom što se zove beli šengen i EU, nego se treba pokazati dobronamernim prema najširem broju građana.
Građanima ću da objasnim kako ta vaša jeftina dobronamernost izgleda. Predvideli ste da legalizacija u smislu ovog zakona podrazumeva dobijanje upotrebne dozvole ili građevinske dozvole za objekat kao naknadno izdavanje i to za objekte izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole. Naizgled, to zvuči logično.
Ali vi ovakvom formulacijom, gde se svi objekti koji su građeni bez izdavanja građevinske dozvole, gde se svi svrstavaju u istu kategoriju, zaboravljate da postoji bitna razlika u pravnom statusu.
Naime, većina objekata koji su građeni bez građevinske dozvole građeni su u vreme kada na području na kome su građeni nije bila ni potrebna građevinska dozvola, jer za ta područja nisu ni postojali planski dokumenti, pa nije bilo uslova za izdavanje dozvola. To nije propust građana, nego propust države.
Takve objekte ne možete da smatrate nelegalnim i ne možete ih u zakonu tako svrstavati sve u jednu kategoriju, jer tada kada su građeni na tim područjima to nije bilo kršenje zakona.
Treba imati u vidu da pre pedesetak godina najveći deo područja van užeg područja gradova nije imao prostorne planove i druga urbanistička dokumenta, pa samim tim nije bilo ni uslova za izdavanje dozvola. Radi se o velikom broju seoskih i prigradskih područja gde su građene porodične kuće, uglavnom, za lično stanovanje, pomoćni objekti, pa i mnogo onih koji su namenjeni obavljanju lične poljoprivredne delatnosti. Neka do dan-danas nemaju prostorne planove koji su doneti za ta područja, pa nema ni uslova za izdavanje građevinskih dozvola.
Sada ono na čemu insistiram je: propisivanjem obaveze da se naknadno izdaju građevinske dozvole, odnosno da moraju da ih pribave u postupku legalizacije znači direktno kršenje člana 197. stav 1. Ustava, o zabrani povratnog dejstva zakona i opštih akata, što je posebno nedopušteno ako se time građanima nameću nove obaveze ili im se uskraćuju već stečena prava.
Kako to danas čitaju strani investitori, oni koji su došli u posed objekata i ispod zemljišta a kojima menjate namenu uz fer doplatu i kako to tumače građani sa svoje strane, neka oni procenjuju, između ostalog, i na osnovu onoga što danas govorimo.
Kada se radi o tim pomenutim objektima, morate da imate u vidu i faktičko stanje. Većina tih objekata, kojih ima više stotina hiljada u seoskim i prigradskim područjima, građena je pre više od veka. Znate kakvi su to materijali, koje su tehnologije bile u upotrebi i uverena sam da mnogi od njih ne ispunjavaju standarde i zahteve, tako da je vrlo moguće da će njihova legalizacije biti odbijena onako kako to u članu 191. vi i predlažete tačkom 2).
Postupak za rušenje se pokreće ako je zahtev odbačen iz formalnih razloga, ne samo ovih koje sam pomenula iz člana 191, kada to više nisu materijali po važećim standardima, kao i slučaju neplaćanja naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Ista je situacija ako vlasnik ne pribavi odobrenje ministarstva za promenu namene poljoprivrednog zemljišta i ne plati naknadu. Znate da su po pravilu takvi objekti građeni upravo na poljoprivrednom zemljištu i da u vreme njihove gradnje nije ni postojao institut promene namene zemljišta.
Ni po tom osnovu nije bio kršen zakon i sada uvlačenje tih i takvih, svrstavanje svih u istu kategoriju, jednostavno je nedopustivo. Morate da imate na umu da je reč o velikom broju staračkih domaćinstava, penzionerima i ostalim kategorijama koje neću svrstavati u najsiromašnije, ali sigurno u slabe materijalne mogućnosti, i mislim da neće imati mogućnosti da plate troškove legalizacije, koji nisu mali, i bez obzira na izjave političara da je reč o najjeftinijem mogućem postupku i vašoj dobronamernosti.
Prema slobodnoj proceni, takvih slučajeva ima preko dva miliona, odnosno preko dva miliona građana Srbije živi u takvim domaćinstvima, i ako samo razmislite da je priprema tehničke dokumentacije da bi mogli da se uvedu u ovaj postupak, po ceni od otprilike 1.000 evra po domaćinstvu, vi vidite koliko će to biti jeftino, a građani neka procene zašto ovaj zakon ovako sveobuhvatan i u ovom trenutku.
Zahtev za legalizaciju i pribavljanje građevinske dozvole i upotrebne možete, gospodo moja, da zahtevate samo za objekte koji su izgrađeni kršenjem propisa, važećih u vreme gradnje, odnosno bez pribavljenih navedenih dokumenata ako su ona bila obavezna. Ali, o vašoj, nema lepše reči, dvoličnosti ili dvostrukom pristupu mnogo bolje govori usvojen amandman poslanika vladajuće većine, član 189. stav 2, gde legalizacijom obuhvatate i objekte koji su građeni po građevinskoj dozvoli, ali se od projekta odstupilo.
Znači, onaj koji je direktno kršio propis i dozidao sprat više, proširio se koji kvadrat udesno i ulevo, sada je u istoj situaciji kao i onaj koji je gradio po zakonima koji su u to vreme važili. Ovo je mali doprinos u prilog vašoj tvrdnji o dobronamernosti i želji da pomognete građanima, a ja ću reći o nameri da se budžet zakrpi po svaku cenu, čak i po cenu kršenja ustavnih odredbi i čak i po cenu da se onom ko ima doda još više, a onom ko nema uzme i to malo.

 Reč ima ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Zašto smo stigli do legalizacije nekako, valjda je to za kraj dana, ali hajde da odgovorim kada već je pitanje otvoreno. Dakle, kao prvo da odmah krenemo od kraja, naravno siguran sam da vi to znate, gospođo Tabaković, zbog toga što ste ekonomista, prihod od legalizacije neće biti prihod u budžet, niti služi da se zakrpe rupe u budžetu, on će biti deo lokalnog prihoda lokalne samouprave i neće imati nikakve veze sa nama. Dakle to je prva stvar.
Druga stvar, vi ste sada opisali postupak legalizacije a da pri tom vi još uvek ne znate kako će on izgledati zato što ćemo mi kao ministarstvo u saradnji sa opštinama taj postupak definisati i on će naravno izgledati na potpuno drugačiji način.
Nama je cilj da se legalizuje postojeće stanje u Srbiji i to je jedan veliki iskorak u odnosu na sve postupke legalizacije koji su do sada vođeni. Mi prihvatamo da, iz mnogo argumenata koji su postojali u prošlosti i mnogo razloga koji su nažalost doveli do toga da ljudi grade bez građevinske dozvole, mi danas imamo situaciju da postoje čitava naselja, delovi gradovi koji su građeni bez dozvola, koje niko više ne može da poruši, koji su građeni bez planskih osnova, koji su građeni sa infrastrukturom kako su građeni i da jednog trenutka mi podvučemo crtu u Srbiji i kažemo, sad je bilo dosta.
Hajde da sve ovo što je svakako izgrađeno da legalizujemo po jednoj ubrzanoj, jeftinoj i efikasnoj proceduri, a da uz druge norme koje ovaj zakon predviđa i uz striktno sprovođenje ovog zakona sprečimo da ikada više do nelegalnih radnji u Srbiji dođe. To je namera ovog zakona i mislim da svako od vas negde tu nameru može da prepozna i da pozdravi.
Ovo nije pitanje moja stranka – vaša stranka, ovo je zaista pitanje uvođenja reda u Srbiji koji je svima potreban. Podsetiću vas, lokalne samouprave koje će ovaj zakon da sprovode po Srbiji imaju različite vrste političkih kombinacija i stranačkih kombinacija, i svakome od njih je važan ovaj zakon.
Kada pričate o neophodnoj dokumentaciji za postupak legalizacije, neće biti neophodan planski osnov, vrlo važna stvar. Dakle, neće biti neophodan planski osnov, neće biti neophodno da postoji neki detaljni plan regulacije, bilo koja vrsta plana na osnovu koje može legalizacija da se sprovede.
Druga stvar, kada pričamo o tehničkoj dokumentaciji, ona će se bukvalno bazirati na slici objekta, podzakonskim aktom ćemo uraditi samo na koji način, i na jedan neophodan tehnički izveštaj koji neće podrazumevati izradu glavnog projekta.
Sve ove cifre koje spominjete nisu prosto tačne. Sve će to biti deo podzakonskog akta. Nama je stalo da se postupak legalizacije završi.
Nama nije stalo, kao što vi pokušavate da plašite građane, da mi uzmemo njima novac, nama je stalo da se poslovi legalizacije završe da bi taj isti građanin imao kuću koja je legalna, koju sutra mogu deca da mu naslede, da je prodaju, uzmu kredit, da se zaduže ili urade bilo šta sa njom, jer je to njihova kuća i niko više ne može da je ruši.
Takođe nam je stalo da najzad ti objekti budu legalno priključeni na infrastrukturne priključke i da najzad ti ljudi počnu da plaćaju struju, vodu, reše probleme koje su imali do sada. Mi imamo katastrofalne situacije da se po 17 ili 20 objekata priključuje na jedan priključak za struju i naravno da plaćaju enormnu cenu struje ili uopšte ne plaćaju. Nama je stalo da se ceo taj proces reši.
Hajte da imate malo poverenja u nas da hoćemo da sprovedemo ovo do kraja i da nam je namera bila da ovaj postupak legalizacije najzad u Srbiji završimo.
Iz tog razloga, bez obzira što smo imali realno problem da razumemo potrebu da se postupak legalizacije definiše za sve objekte koji su građeni do stupanja na snagu ovog zakona, zbog toga što postoje različite kvalifikacije dela posle 2003. godine i pre toga, hajde da kažemo da smo napravili jedan iskorak i da sam siguran da smo doneli dobar zakon koji sadrži u sebi norme koje će najzad da reše ovaj problem. Za rešenje ovog problema zaista je potrebna saradnja svih.
Još samo jednu stvar da kažem oko legalizacije. Postupak legalizacije na lokalnom nivou će biti onoliko uspešan koliko lokalne samouprave budu sposobne da se organizuju. U nekim opštinama će taj postupak biti mnogo uspešniji nego u drugima, zbog toga što lokalne samouprave nažalost u nekim krajevima naše zemlje nisu u stanju da se na dobar način organizuju.
Po postojećem zakonu imamo različite rezultate u različitim lokalnim samoupravama što se tiče postupka legalizacije, mada je ovo zahtevalo jedan mnogo veći obim dokumentacije i bila je to ipak jedna komplikovana procedura. Ova procedura će biti veoma jednostavna.
Ono što ćemo mi kao Ministarstvo da sprečimo jeste da postoje enormne razlike u cenama postupka legalizacije od lokalne samouprave do lokalne samouprave, pogotovo kada se radi o stambenim objektima.
Mi smo uzeli na sebe da propišemo kriterijume za formiranje cene što se tiče stambenih objekata do sto kvadrata, koji u suštini čine većinu objekata koji će u Srbiji trebati da se legalizuju i naravno za objekte, državne, o kojima smo malopre razgovarali, a to su svi ovi mostovi, putevi, autoputevi itd, veliki broj državnih zgrada koji su takođe nelegalni.
Mislim da smo zaokružili taj sistem na najkorektniji mogući način, a rekao bih jedini moguć. Zaista vaša kritika o tome da pravimo jednu normu koja će biti nesprovodiva i koja ne želi da reši probleme nije tačna.