Zahvaljujem, gospodine Iliću.
Reč ima ministar, gospodin Dulić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Iliću, ovaj vaš monolog shvatio sam kao jednu duboku samokritiku i od 250 poslanika u ovoj sali, da je 249 poslanika pričalo kao što ste vi sada rekli, s tim što su naravno mnoge stvari tačne koje ste izrekli, rekao bih da ljudi imaju pravo to da kažu, jer nikada nisu sedeli u ovoj stolici u kojoj danas sedim, a u protekle četiri godine ste sedeli vi.
Kada pričate i mene kritikujete za gradnju puteva, za pridobijanje glasova, za gradnju bez dozvole i puštanje u promet puteva bez upotrebnih dozvola, sada bih mogao da otvorim i onako da izlistiram niz sličnih situacija u kojima ste se nalazili vi kada ste gradili puteve zbog pridobijanja glasova i kada ste puštali da se u Srbiji desi ono što se nažalost dešavalo u proteklim decenijama, ali se dešavalo i za vaše vreme, a to je da se puste u saobraćaj mnogi putevi koji nemaju upotrebnu dozvolu, da se grade putevi koji nemaju građevinsku dozvolu, da se danas naši građani voze preko mostova koji nikada nisu prošli sve neophodne kontrole itd.
Ovaj zakon je osmišljen upravo da reši i te probleme. Vi ste u pravu kada kažete da je građevina motor našeg razvoja i nešto kasnije reći ću šta sve mi činimo da bi oživeli građevinu. Nisu te velike firme propale u poslednjih godinu dana. Proces propadanja velikih firmi je trajao dok ste vi bili ministar. Možemo sad da sabiramo i da oduzimamo šta je sve ono što ste vi radili da bi te firme preživele. Nemam nameru da se s vama raspravljam, mislim da korektno sarađujemo i mislim da ste mnoge projekte otvorili i oni su bili korektni, ali ste mnogo puta i pogrešili.
Dakle, samokritika je kada kažete da se na primer prostorni planovi ne poštuju. Možemo da izlistamo čitav niz situacija kada vaše ministarstvo nije poštovalo prostorne planove koje je vaše ministarstvo donosilo.
Ono što je novina otkada sam ministar, jeste da nijedan put ne može da krene da se gradi bez dozvole. Dvadeset kilometara autoputa danas koji se gradi u Vojvodini, gradi se uz odobrenje za izgradnju, odnosno prijavu radova koju je izdalo ovo ministarstvo. Nije moglo da se priča o tome dok sve dozvole nisu bile dobijene.
To uopšte nije lako zbog toga što postoje - termini, rokovi, pritisak javnosti, pritisak političkih stranaka, pritisak opozicije, pitanje zbog čega radovi nisu krenuli i pritisak potom na administraciju da se što je pre moguće dođe do tih odobrenja za izgradnju, ali do njih se dođe. To je jedna novina.
Nadam se, ko god sutra bio na ovom mestu da će pratiti nešto što jeste osnovno pravilo igre. Mi ne možemo da insistiramo na tome da naši građani moraju da dobiju dozvolu, pa tek onda da grade, a da se kao država ponašamo drugačije. To je princip od kojeg smo krenuli, kao što smo krenuli od principa da ne možemo da teramo opštine da donose urbanističke i prostorne planove, ukoliko mi kao država ne donesemo prostorni plan Republike Srbije.
U raspravi u načelu i obećao sam da će sledeće godine, marta-aprila, ovaj parlament imati pred sobom novi prostorni plan Srbije koji podrazumeva implementaciju svih strategija koje se u ovom trenutku rade.
Mi smo završili strategiju prostornog razvoja Srbije i nadam se sutra da ću imati prilike svima da to podelim da vidite kako to izgleda. To je plod rada u proteklih godinu dana.
Nažalost, moram da kažem da Agencija za prostorno planiranje, dok ste vi bili ministar. za četiri godine nije uspela ništa da uradi od tih poslova. Mi smo sada uspeli za ovih godinu i po dana da sve to sustignemo.
Možda to nije važno. Za mene je to i te kako važno, jer svaki taj prostorni plan koji se donosi na regionalnom nivou je plan hijerarhijski višeg reda u odnosu na opštinski prostorni plan i nemoguće da bude neusaglašen jedan sa drugim.
Imamo jako puno problema u implementaciji zakona koje donosimo i tu ste potpuno u pravu. Imamo jako puno problema sa lokalnim moćnicima koji ne žele da sprovode nešto što su državne odluke i ne žele da poštuju zakon, ali ćemo se izboriti i sa tim.
Nama je potreban zakon kao jedno moćno oružje i pravila igre koje uspostavljamo moraju da budu jedan okvir u kojem ćemo svi zajedno da se krećemo i svako od nas mora to svojim primerom da pokaže.
Ne sme ministar da gradi bilo šta, makar bilo i u malom planinskom selu, bez građevinske dozvole i bez planskih dozvola. Dok sam ministar i ako budem gradio nikada neću graditi bez građevinske dozvole, i to je nulta tačka nečega što bi trebalo da bude ponašanje. Jer ako od naših građana tražimo da ne grade bez građevinske dozvole, ne možemo mi da se ponašamo tako.
Na stranu to što su procedure dugačke, na stranu to što postoji jako puno problema, na stranu to što je Srbija jedna zemlja u kojoj ova oblast nije regulisana jako dugo vremena i nije, da budemo iskreni, postojala politička volja da se reguliše, jer je upravo u neregulaciji postojala mogućnost da administracije budu arbitrarne i da se uzima veliki novac u korupciji. Mi sve te stvari ovim zakonom pokušavamo da presečemo i nama treba podrška svih vas. Nama treba podrška i narodnih poslanika. Iz tog razloga mi u ovim raspravama prihvatamo amandmane narodnih poslanika.
Vaša kritika na početku zbog čega smo prihvatili toliki broj amandmana - pa zbog toga što su amandmani dobri? Prihvatili smo amandmane i vaše poslaničke grupe, i SRS, i DSS, i SNS i svih, naravno i većinskih poslanika, jer svi su oni ljudi došli i napisali amandmane sa verom da je to značajna popravka tog zakona i mi smo to prihvatili.
Što se tiče Boljara, dok sam ministar, ako prostorni plan putnog koridora, on još uvek nije gotov, ali ako on kaže da će autoput da izlazi na Boljare, nijedan ministar spoljnih poslova, bio naš ili neki strani to neće promeniti. To je nešto što je princip poštovanja akata koje donesemo. Je l' autoput izlazi na Boljarima u Crnu Goru - tamo će izlaziti? Ako neko hoće to da promeni, pa da izađe na nekom drugom mestu, prvo će morati da prođe proceduru koju prolazi ovaj prostorni plan puteva i koridora, koji definiše da će on da izlazi na Boljarima, kao što znate vi to dobro, jer je to rađeno za vaše vreme i rađeno je vrlo dobro.
Vi ste samo imali dilemu da li će autoput koji ide ka južnom Jadranu prolaziti preko teritorije opštine Novi Pazar ili preko teritorije opštine Užice. To je suštinska dilema, koji od tih regiona će autoput da zakači. S tim što u ovom trenutku mi radimo jednu varijantu koja bi pomogla da se uz bočne silazne puteve pomogne privreda oba ta, da kažem, podregiona. To je nešto što je u suštini bila ključna ideja.
Na kraju, što se tiče građevine, tačno je da ovo ministarstvo puno može da uradi da celokupni građevinski sektor stane na noge i mi to radimo, a radimo to između ostalog i donošenjem ovog zakona, pa između ostalog i kreiranjem tržišta građevinskog zemljišta koje do sada nije postojalo, tako da naši građani plaćaju enormno visoku cenu kvadrata stana zbog toga što građevinsko zemljište nije bilo regulisano na način kako je ovaj zakon predvideo.
Pokušavamo da pomognemo građevini kroz to što donosimo zakon koji će značajno skratiti proceduru za izdavanje dozvola, koji će uvesti pravila igre i definisati obaveze svih u tom jednom lancu kako treba da se ponašaju. Ono što vam obećavam, insistiraćemo na njegovom sprovođenju i ličnim primerom ćemo pokazati kako to može da se radi. Ovo ministarstvo će da ispunjava takođe sve one obaveze koje je i ovim zakonom predvidelo, pa ćemo tako da insistiramo da i drugi sprovode te obaveze.
Ovde u raspravi u načelu promovisao sam jednu od akcija za koju smatramo da mora da se sprovode, koja mora da poveća tražnju za stanovima u Srbiji u ovom trenutku. Nije problem naša građevinska operativa, ona je živa i zdrava. Ona naravno nema više one gigante koji su postojali nekada.
Nažalost, mi tek sada pokušavamo da nađemo nova tržišta za našu građevinsku operativu. Celu priču koju ste pomenuli oko nesvrstanih ne bih sada odvajao od procesa evropskih integracija, jer je to prosto pokušaj da se vratimo tržištima na kojima smo nekada bili uspešni.
Mi ćemo imati razgovore i sa nekim afričkim zemljama i sa zemljama Bliskog Istoka koje traže naše građevinare. Hajde da budemo iskreni, pa vi ste krčili taj put i vi ste imali kontakte sa svima njima i oni sada kada dolaze u Srbiju kod nas dolaze kao kontinuitet nečega što ste vi radili.
Što se tiče povećanje tražnje za stanovima, u ovom trenutku je najveći problem što se naši građani osećaju nesigurno da uzmu kredit za stan. Nesigurna su im radna mesta, i to je posledica ove krize i to je posledica jedne sveukupne nesigurnosti za koju se svi mi nadamo da će proći što je pre moguće.
Mi ćemo kao ministarstvo posredovati između građevinske operative s jedne strane, opštine i vojske koja imaju vrlo kvalitetno građevinsko zemljište, banaka, naših građana, dakle svih onih koji su uvezani u to da bi se došlo do tog modela koji ćemo promovisati veoma brzo, a koji se zove - jedna masovna jeftina gradnja, koja bi podrazumevala da naši građani mogu da dođu do stanova skromne kvadrature, negde 50-60 kvadrata, po cenama koje mogu da izdrže dve prosečne plate koje se smatraju prosekom plata jedne zajedničke porodice.
Za to će nam trebati pomoć svih, zbog toga što je to takođe projekat koji nije partijski i koji mora da bude nacionalni. Mislim da sam do sada mnogo puta dokazao da ne patim od nekih partijskih ograničenja.
Mislim da sam pokazao, u saradnji sa svima vama, da se zaista trudimo, pogotovo sa opštinama u kojima je opozicija na vlasti, da svakoj opštini damo potpuno identičan tretman što se tiče ovog ministarstva.
Zaista smatramo da je važno da se Srbija ravnomerno razvija i da svaki naš građanin oseti boljitke nekih stvari koje mi radimo i zakona koje donosimo.
Evo, trudio sam se da vam odgovorim, neću vam više replicirati, zaista bez namere da ulazim u bilo kakvu vrstu dijaloga. Ali, zaista vi ste u pravu, ono što se donese mora da se poštuje, ali svi mi zajedno to moramo da radimo. Hajde da počnemo od nas, da poštujemo zakone ove zemlje, da poštujemo planove koje donosimo i kada mi to počnemo da poštujemo, onda možemo da insistiramo od svih ostalih, pa do poslednjeg našeg građanina koji u ovoj zemlji živi da poštuje zakon.

Gospodine Iliću, vi želite repliku? Imate četiri i po  minuta od poslaničke grupe. Replika i eventualno ta četiri i po minuta.

Želim da odgovorim ministru. Nisam želeo da posle moje diskusije mi vodimo neku polemiku, nas dvojica, to ne ide. Rekao sam svoje i stojim iza toga.
Međutim, gospodine Duliću, vi ste član DS, kada sam došao na mesto ministra zamenio sam gospodina Šumarca i gospođu Rašetu. Imao sam da pričam sto dana o tome, kad su se dizale mašine u vazduh, radilo, nije radilo, naplaćivalo, dupli nalozi itd.
Naplata putarine koja je bila u momentu pre hapšenja drumske mafije 76 miliona, pa povećana na 105 miliona evra, tri puta. Nisam o tome hteo da pričam, nisam hteo da pričam o VIP salonu, nisam hteo da pričam o 18 uhapšenih odmah, kada su me molili da povučemo prijavu protiv gospođe ministarke, nije podnosila pritvor itd.
Ali, vi stalno pričate o meni, da kod mene ništa ne valja. Evo, sad ću da vam objasnim samo ukratko. Gospodine ministre, radio sam po jednoj strategiji koja je bila usvojena, prvo je moralo da se rekonstruiše postojeće. Znači, od Beograda do makedonske granice, ona jedna traka morala je kompletna rekonstrukcija da bude.
Od Beograda do Dimitrovgrada, Niš-Dimitrovgrad, kompletna rekonstrukcija Sićevaćke klisure, tunela i svega toga; od Beograda do Vršca, to je tražila EU od nas, sve novo; od Beograda do Subotice, dve trake do Novog Sada i do Subotice, kompletno rekonstrukcija jedne trake; od Beograda do hrvatske granice, kompletno sve novo. Od Beograda do Republike Srpske, kompletno sve novo. Šabac-Loznica, kompletno sve novo. Zlatibor, kompletno sve novo. Borova glava, sve novo. Crne tačke da se otklone u Srbiji.
Znači, u mom mandatu bio je obeležen jedan period razvoja određenih objekata i projekata koje je trebalo odraditi i zato su nam ponuđene kreditne linije. U tom mandatu odradio sam ukupno četiri hiljade kilometara! Vi ne možete sada belu liniju da povučete na četiri hiljade kilometara, a kamoli šta drugo.
Samo da završim, tačno je da su neki objekti rađeni bez projekata, ali niko ne bi dobio tamo projekat. Vaši saradnici sigurno dobro znaju da je bilo nemoguće dobiti projekte za Staru planinu, da je bilo nemoguće dobiti projekte za Lelić manastir, a trebalo je da se uradi, bila je velika proslava, za Žiču, za Studenicu, Studenica-Ivanjica, Ivanjica - Jasenovo, da se spoji Kokin brod, znači, sa Sandžakom i sa ovim delom.
Zašto je nemoguće? Što su ljudi pre 600 godina manastiru poklanjali zemlju. Te porodice su odumrle, ne postoje. Znači, hiljade tih građana i tih porodica više fizički nema. Evo, za manastir Lelić kad smo radili, nemate šanse da dobijete, kada niko ko se nalazi na trasi više nije živ, niti te porodice postoje u tom kraju. Ljudi su dali bez ikakvih papira, jednostavno rekli – prosecaj.
Znači, mi ne možemo to sad ostaviti u blatu, mi to moramo izraditi i napraviti. I vi ćete morati da popuštate za takav vid objekata. Po mnogim kopaoničkim selima je jednostavno prosečen put bez ikakvog dokumenta, ako uđete pet godina ne možete da napravite dokumentaciju, pola ljudi živi u Australiji, pola u Americi, pola ne postoji, ne zna niko za njih.
Gledali smo u crkvenim knjigama i ne postoje. Znači, tu se mora odstupiti od ove projektne dokumentacije da bi se to uradilo, da se uđe u određenu realizaciju.
Prema tome, svako vreme ima svoje breme i svi smo mi radili u određenom vremenu. Radio sam Banatsku magistralu, ali tu su sve bile rekonstrukcije, tako da nije trebala dokumentacija. Tačno je da je trebalo da radimo određene projekte, a nije bilo dinara za eksproprijaciju i za projektnu dokumentaciju. U NIP-u nije bilo dinara. Godinama se obećavalo da će se prebaciti pare. Projektanti rade i stanu.
Naravno, i vi sad nemate pare za eksproprijaciju i vi nemate pare za projektnu dokumentaciju. Sećam se kad sam radio obilaznicu, muku smo imali. Zašto? Što su bili ugovori od pre 20 godina, tenderi od pre 20 godina, izvođači od pre 20 godina, pola više ne postoji. Trebalo je nastaviti projekte jer oni utužuju, naslednici ili oni koji su kupili firmu, jer su oni tamo formirali asfaltne baze. To su bili veliki projekti i vi ćete ih sigurno danas imati. Prema tome, dobronamerno sam neke stvari kritikovao.
Druga stvar, za ove autoputeve gde je bila koncesija, znači, za koncesiju treba idejni i generalni projekat, a u Zakonu o koncesiji uvek dolazi da izvođački projekat radi koncesionar.
Znači, on treba dva mesta da spoji autoputem po svom izvođačkom projektu koji prihvata Vlada Republike Srbije i određena ministarstva, a da bi ušli u izvođački projekat mora da uradite eksproprijaciju.
Neće seljak da dozvoli da uđete u kukuruz da vozite mašine, da pravite bušotine, da ispitujete zemljište, ako mu niste platili. To je nemoguće.
Znači, za to nije bilo para i ministar Dinkić je svake godine obećavao - biće, biće i nikad nismo doživeli taj dan da to bude.
Prema tome, molim vas, shvatite ovo kao dobronamerno. Radio sam sa svojim saradnicima onako kako sam mislio da je najbolje i napravio rezultat. Napravite vi pola tog rezultata, ja ću biti presrećan.
Sad se došlo kad se sve ovo izrekonstruisalo na nastavak koridora. Mi smo uradili deo autoputa pored Leskovca, 22 kilometra do Vlasotinačke petlje, i uradili smo od niške raskrsnice do Niške banje i dali upotrebnu dozvolu. I prvi put je dozvoljeno da se pusti autoput sa upotrebnom dozvolom i ja sam to uradio.
Molim vas, sadašnji autoput koji je pušten pre 30-40 godina nema upotrebnu dozvolu, vi to znate dobro. Mora se raditi na tome da se formira dokumentacija, daju upotrebne dozvole, jer sutra kogod napravi saobraćajnu nesreću može utužiti Vladu, zato što objekat nema upotrebnu dozvolu i mora mu se nadoknaditi šteta.
Moja diskusija je bila dobronamerna. Ceo život se bavim građevinarstvom, 23 godine sa privatnom firmom, i verujte, ceo sam se posvetio tome i radio sam najbolje što sam mogao.
Ako neko ima nešto protiv, neka izađe konkretno sa činjenicama, tu sam. Ako sam nešto uradio i ogrešio se o zakon, slobodno pokrenite radnje, ali smatram da sam radio čisto kao sunce i to mogu svi proveriti i potvrditi.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Na član 5. sam podneo amandman da objekti koji se budu gradili po ovom zakonu ubuduće budu tako građeni da budu pristupačni za osobe sa invaliditetom, stare osobe i decu.
Naime, u članu 5. zakona je predviđeno da stambeni i stambeno-poslovni objekti koji imaju 10 i više stanova budu prilagođeni za pristup osobama sa invaliditetom, a da oni koji imaju ispod 10 stanova nemaju tu obavezu.
Mislim da je jedno od osnovnih ljudskih prava upravo pravo da sve osobe, bez obzira da li su one sa invaliditetom ili bez, imaju pristup i mogućnost pristupa svakom objektu. To se u ovom zakonu definiše da svi objekti koji su javne namene moraju da budu prilagođeni osobama sa invaliditetom, ali smatram i da objekti koji su namenjeni za stanovanje, a imaju ispod 10 stambenih jedinica, treba da budu prilagođeni da mogu biti pristupačni osobama sa invaliditetom i to sam definisao kao objekti kolektivnog stanovanja.
Vrlo je moguće da svaki stambeni objekat koji ima više stambenih jedinica bude predmet interesovanja neke osobe sa invaliditetom ili čak može da bude pušten u promet, pa može da kupi porodica koja ima osobu sa invaliditetom, te je mislim daleko prihvatljivije da u zakonu stoji da svaki stambeni objekat koji ima više stambenih jedinica bude prilagođen osobama sa invaliditetom.

Gospodin Dulić ima reč.

Samo vrlo kratko, pošto smo ovo smatrali jako važnim pitanjem.
Pitanje je o onim rampama za invalidna lica i nekim tehničkim standardima objekata kada je u pitanju dostupnost tih objekata za lica sa posebnim potrebama i pogotovu za invalidna lica. Činjenica jeste da se u ovom zakonu po prvi put stvara obaveza za javne objekte da imaju rampe za pristup lica sa posebnim potrebama.
Ovde je sada postavljeno pitanje – da li i svi drugi objekti, tu, naravno, pričamo o stambenim objektima, moraju to da imaju?
Evropski standard je da zgrade do deset stanova to ne moraju da imaju i da zgrade sa preko deset stanova moraju da imaju, zbog toga što u zgradi preko deset stanova postoji statistički mnogo veća verovatnoća da će tu biti, između ostalog, stanovnik te zgrade neko ko ima te potrebe ili će u svojoj rodbini i nekim redovnim posetiocima imati nekog ko ima te potrebe.
Međutim, ono što smo i vama napisali u odgovoru i što je naša namera, jeste da u podzakonskom aktu predvidimo i tehničke mogućnosti da i u zgradama koje su manjeg kapaciteta postoji mogućnost da, ukoliko postoji potreba, da se tako nešto izgradi. Dakle, u tehničkim karakteristikama objekata će biti planirano da stepeništa budu tako projektovana da postoji mogućnost nadogradnje rampe, ukoliko će postojati potreba za tim.
U svakom slučaju, smatramo da bi napravili veliko opterećenje ukoliko bi stavili standard za sve objekte, jer ovo je zakon, dakle, zakonska obaveza je da sve objekte preko deset. Ispod deset ćemo urediti podzakonskim aktom.
Nama je svakako stalo da se ovo pitanje trajno reši i da ono postane deo stambene kulture izgradnje objekata, kada je u pitanju poštovanje prava ovih ljudi.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mićo Rogović i Igor Bečić.
Gospodin Rogović želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da izrazim žaljenje što je, gospođo predsedniče, nekoliko minuta pre pojedinačne rasprave o amandmanima u poslaničke klubove i kod nas stiglo mišljenje Vlade i samim tim i zbog te konstatacije ne verujem ni da ste vi stigli dovoljno da pogledate sve ono što je Vlada vezano za ovaj predlog zakona odgovorila, a ne mi koji smo iz zakona o obrazovanju i udžbenicima prešli tako brzo na ovaj zakon.
Tako se iz dana u dan, s obzirom na poteze koji se vuku i tip letećih izmena, narušava dostojanstvo ove skupštine kroz nemogućnost svih nas da ozbiljno učestvujemo u radu ove skupštine.
Gospodine ministre, hoću da ponovim razlike u stavovima o ovom predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji između vas, vladajuće koalicije, i SNS. Mi smo to i kroz podnete amandmane i kroz uvažavanje stručnog mišljenja pokušali da vam damo do znanja, ali ste vi, onoliko koliko sam za ovih nekoliko minuta od nastavka ove sednice uspeo da snimim, prihvatili deo tehničkih amandmana i vrlo mali broj suštinskih amandmana.
S obzirom na tu konstataciju, ti razlozi oko neslaganja su i dalje otvoreni i stoje, i mislim da u toku ove pojedinačne rasprave, a s obzirom da ste se uključili u raspravu bukvalno oko svakog amandmana, imamo mogućnost da eventualno neke nedoumice u smislu suštinske izmene ovog zakona i onoga što kaže struka prihvatite i na ovoj sednici. Te primedbe između SNS i predloga ovog zakona odnose se na sledeće.
(Predsednik: Izvinite, da li želite od vremena ovlašćenog predstavnika da nastavite?) Kako da ne.
Istakao sam i u načelnoj raspravi, odnose se na taj diskontinuitet od 2003. do 2009. godine oko toga da je Vlada bila u skoro identičnom sastavu u oba ova saziva i u tome da je period od šest godina zaista veliki, ali vrlo kratak u donošenju ozbiljnih zakona, pogotovo zakona iz ove oblasti, pa stoji činjenica da se pod maskom reformi u ovom periodu sprovode zaista sasvim neke druge stvari i to je prva primedba koju vam ponavljam.
Sledeća primedba vezano za stav SNS je da je ovo zaista set koji je trebalo podeliti na pet zakona: na oblast planiranja, zatim oblast gradnje, oblast građevinskog zemljišta, oblast restitucije i nacionalizovanog zemljišta i oblast legalizacije bespravno izgrađenih objekata.
Iz svih primedbi koje sam prošli put naveo i koje ćemo danas vezano za amandmane i pojedinačnu raspravu iznositi, stoji da dugoročna primena ovog zakona iz svega toga zaista nije krajnja svrha ovog zakona i da ćemo dolaziti u situaciju da i u nekom novom sazivu slušamo ovakve rasprave ko je šta od prethodnika uradio, ko šta sada radi.
Zadatak naš nije da parlament zbog nekog drugog saziva dovodimo u ovakve rasprave između bivših i sadašnjih ministara, nego da pravimo zakone kojima ćemo se ponositi kao parlament, kao saziv, a ne kao članovi neke političke partije.
Zatim, neusklađenost zakona, pogotovo u oblasti planiranja i strategije, kao što je i moj prethodnik, gospodin Ilić, govorio, zaista je problem u smislu obrade materije iz dela planiranja. To je sledeća primedba.
Zadnja primedba je legalizacija na način kako mi to vidimo i način kako je ovde izneseno, tj. da se u smislu legalizacije objekata oni mogu podeliti na legalizaciju objekata koji su izgrađeni bukvalno radi obezbeđivanja krova nad glavom i one druge veze krupnog kapitala, lokalne samouprave, Ministarstva i svega ostalog, a odnosi se na izgradnju radi komercijalizacije tržišta.
Meni će zaista biti drago, kada ste maločas govorili, da konačno ova oblast izgradnje jeftinih ili socijalnih stanova u Srbiji zaživi ne samo u Beogradu.
Moram da ovde, vezano za legalizaciju, istaknem deo primedbi u nekoj raspravi s vama, u nekim kontaktima i dogovorima oko stupanja ovog predloga zakona u proceduri, naglašeno je da je grad Beograd, njegov gradonačelnik, dao niz primedbi na tačke iz članova od 189. do 191.
Uspeo sam da snimim da su one delom ispravljene, ali tako što je poslanik iz Novog Sada dao primedbe na njih, moja uvažena koleginica Maja Laušević. Ništa tu loše nema zaista, ali je gospodin Đilas nagovestio da će, s obzirom na glavne probleme iz ove oblasti koje definišu ovi članovi, a koje treba doraditi, i oni su delom i dorađeni, izneti neko od poslanika iz Beograda. Zato stoje svi razlozi da nam se stavovi totalno ne podudaraju i razmimoilaze. Sve ovo što sam naveo zaista stoji kao argument.
Istakli ste da su nesigurna radna mesta strah od moguće kupovine nekretnina, ali u ovoj oblasti, s obzirom na podnet amandman na član 8, zbog toga ovo govorim, zar ne smatrate da je nesigurna kupovina nekretnina u Srbiji takođe problem? To se iz dana u dan dešava. Dokaz je da niste prihvatili jedan dobar suštinski amandman na član 8, koji detaljno razrađuje ono što vi u članu 205. zaista imate pravo da rešavate kao podzakonski akt.
Ali, s obzirom na konstataciju da niste prihvatili suštinske, bitne izmene ovog predlog zakona o uređenju prostora i izgradnje, stoji nedoumica da ćete vi, i s obzirom na tu konstataciju i na vaše ingerencije iz člana 205. koji daje naznake šta su vaše ingerencije i u vezi registra podataka, pitanje je da li će oni biti obuhvaćeni na pravi način i možda i neko vas zameni, pa tu oblast dobro ne odradi.
Zato je u amandmanu na član 8. koji je podnela SNS detaljno razrađen ovaj problem registra i sve ove situacije zbog kojih ne možemo doći u saznanje o kakvom investitoru se radi, a predloženim amandmanom zaista sveobuhvatno se daje analiza svega toga šta treba da sadrži registar podataka o glavnom investitoru, isključuju ovu glavnu konstataciju da problem nesigurne kupovine nekretnina neće postojati, a skoro sam vam naveo i problem nekretnine na Zvezdari, gde su kupci stanova, odnosno pojedinačnih stanova iz oblasti te pomenute nekretnine, uplaćujući čak sredstva i preko Volksbank-e, došli u situaciju da je i od strane te banke stavljena hipoteka na pomenuti objekat.
Zato ovaj amandman definitivno daje spoznaju građanima, mogućim kupcima, da u svakom trenutku iz ove baze podataka, koja je amandmanom zaista detaljno regulisana, dođe se do situacije, odnosno saznanja o kakvom investitoru se radi, šta je on do sada uradio, svi njegovi podaci, naziv, sedište, PIB, eventualne primedbe inspekcije, koja je takođe obavezana ovim amandmanom da u registar podataka unese sve svoje primedbe u vezi sa ranijim ponašanjem investitora na nekim objektima, odnosno izgradnji, i otklanja glavnu nedoumicu u vezi ovoga što sam rekao, a to je da nesigurna kupovina nekretnina više neće postojati. Toliko o ovome, nastaviću o kasnijim amandmanima.