Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite, gospođo Jocić.

Na Predlog zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima u delu dozvola za izdavanje udžbenika ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 6. stav 1. da se posle tačke 2) (koja inače glasi – urednika za odgovarajući predmet u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, odnosno za predmet ili stručnu oblast u srednjem obrazovanju i vaspitanju) – dodaje nova tačka 3) koja glasi – najmanje pet godina iskustva na poslovima izdavačke delatnosti i ako posluje pozitivno.
U obrazloženju amandmana kaže se da se ovim amandmanskim izmenama štiti izdavačka struka čiji rad obezbeđuje kvalitetne i operativne udžbenike, štiti se naučni i stručni kvalitet udžbenika od kvazinaučnih, nestručnih i nepedagoških uticaja. Smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti jer je normalno da se zakonom traži određeno iskustvo i stručnost u izdavačkoj delatnosti, naravno da bi nam udžbenici bili kvalitetniji.

Na član 6. amandman je  podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Jon Magda
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Jon Magda i Miletić Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji želi reč. Izvolite.

U članu 11. stav 1. dodaju  se  reči „ili neposrednim angažovanjem autora“, mi to brišemo. Amandmanom se predlaže brisanje navedenih reči u Predlogu zakona da bi se izbegle moguće zloupotrebe, mada i sami znate da izdavači upravo imaju određeni monopol i vrše određeni vid zloupotrebe nad autorima i tako što im zarobe tekst, drže ga po nekoliko meseci ili od nekoliko autora sakupe njihove tekstove, a zatim se to preradi i da nekom svom autoru da objavi i da stoji kao potpisnik određenog udžbenika ili određene knjige.
Zbog svih ovih stvari i mogućih zloupotreba koje se zaista dešavaju u izdavaštvu, i ko god se malo bavi izdavaštvom zna koliko su autori u podređenom položaju u odnosu na izdavače i koliko imate izdavača koji možda u životu nisu pročitali ni 10 knjiga otkako su završili osnovnu školu, a danas imaju štamparije i prodajne prostore, i izdaju na desetine naslova godišnje, te upravo zbog toga kažem da u ovom članu i u mnogim drugim članovima treba biti još određenija i preciznija zaštita autora.
Jer neko se školuje decenijama, postaje stručnjak, iza njega stoji desetine i desetine naučih radova i onda neko ko je završio školu za mesara, a posrećilo mu se da ima štampariju i da ima registrovanu izdavačku delatnost, može da ucenjuje nekoga ko je proveo 20 godina na nekim studijama itd.
Mislim da zakon mora u nekim tačkama da bude još precizniji.

Na član 12. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite, gospodine Saviću. Ne želite.        Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Gospođa Zlata Đerić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsednice, podneli smo amandman na član 14. stav 2. da se posle reči "zavoda" dodaju reči "a po pribavljenom i obrađenom mišljenju prosvetnih radnika".
Mislim da nigde nije toliko važno koliko u školskom sistemu što više konsultovati i uključiti stručno mišljenje upravo onih koji najviše koriste udžbenike, kojima su udžbenici u stvari osnovni alat ili oruđe, a to su prosvetni radnici.
Oni su najkompetentniji i najpozvaniji da daju sud o udžbenicima upravo zbog toga što nam se u praksi događalo ne samo da imamo manjkave udžbenike, nego se događa da imate udžbenik sa materijalnom greškom. Kada imate udžbenik sa materijalnom greškom, onda imate problem i autoriteta, imate problem falsifikata materije koju predajete. To bitno kompromituje oblast u kojoj se nađete u tom trenutku.
Znate, dete kada se nađe između autoriteta učitelja i nastavnika i onoga što piše u udžbeniku, teško da se može opredeliti u tom slučaju kome će da veruje.
Vrlo vam je teško objasniti da neko ko piše knjige može da napravi grešku. To se u tom uzrastu ne sme događati. To je jedna od stvari zbog koje smatram da treba konsultovati struku, upravo izvođača radova na terenu, kako bismo to rekli.
Ono što se tiče samog tržišta, zakonitosti tržišta, nažalost, u produkciji udžbenika nisu garant kvaliteta i podizanje kvaliteta, nego su vrlo često garant korupcije i vrlo često obezbeđuju upravo takvo sebi tržište. Mi znamo da knjiga nije profitabilno sredstvo, ali udžbenik još uvek jeste.
U štampanju, u ovakvoj produkciji štampanja, štamparima i izdavačima udžbenik jeste jedan od retkih izvora mogućih većih i značajnijih prihoda i tu se ne biraju sredstva da se dođe do sigurnog tržišta. Znamo koliko je to tržište, znamo koliki su tiraži udžbenika i to u ovakvom stanju nije neznačajan element.
Ono o čemu sam govorila i ponovo moram da skrenem pažnju i gospodinu ministru i saradnicima u Ministarstvu, govori se ovde o udžbeničkim kompletima, da se taj broj udžbenika koji deca moraju da nose smanji, da se deca rasterete, da mi imamo zaista, i to se samo konstatuje godinama, u prvom, trećem, petom, sedmom razredu obavezne sistematske preglede, a da se napravi i javno objavi informacija o tome koliko dece u kom uzrastu ima problema sa krivljenjem kičme, koliko dece sa ravnim stopalima itd, svi oni problemi koji dolaze od prekomernog svakodnevnog izlaganja prekomernom opterećenju kičmenog stuba.
Dakle, nama treba da bude cilj obrazovano dete, a ne osakaćeno dete. Naravno, treba da nam bude cilj zdravo i srećno dete. To je ono što o udžbenicima i o tim kompletima treba da vodimo računa. Već dugo vremena se sporimo u samoj prosveti da li je uputno imati udžbenik u koji se piše, to su tzv. radne sveske, to je udžbenik koji ne može da se koristi u više generacija.
Znači, on završava svoj vek sa jednim izdavanjem, sa jednom godinom upotrebe i to je udžbenik čiju upotrebu treba preispitati, i u kojoj meri i u kojim predmetima je opravdana njegova upotreba. S obzirom da su svi u radnim sveskama pronašli fantastičan izvor zarade, upravo zbog te tehnologije njene upotrebe, to je nešto što treba svakako preispitati, proveriti, ono što volim da kažem, podvrgnuti sumnji.
Značaj udžbenika nije mali, uticaj udžbenika na formiranje svesti deteta nije neznačajan. Upravo zbog toga pozdravljam donošenje ovog zakona, ali zaista nigde kao u ovom zakonu nije potrebno sprovesti strogu kontrolu šta sve može da ponese naziv udžbenika i kolika je njegova moć. Kroz ovaj zakon i kroz Nacionalni savet, koji bi trebalo da da mišljenje na udžbenike, svakako treba voditi računa šta jeste naš nacionalni interes i kako ga vaspitavati kod mladih generacija.
Dakle, ovo je nešto na čemu treba graditi i državnu politiku, u svakom slučaju, jer znate kada je svojevremeno Nebriha otišao kod Elizabete I, španske kraljice, kao najmoćnije oružje u osvajanju novog sveta znate šta joj ponudio, gramatiku kastiljanskog jezika i rekao je - time ćemo osvojiti novi svet. Bio je u pravu.

Gospođo Đerić, vreme preko dva minuta predviđeno za amandman da li želite da ide na ime vremena vas kao predstavnika poslaničke grupe ili od vremena grupe? Od ovlašćenog predstavnika, u redu.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Izvolite, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo poštovani građani, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS, podneo sam amandman na član 15. koji glasi da izdavač podnosi Ministarstvu zahtev za odobrenje udžbenika u roku od 60 dana od dana donošenja novog nastavnog programa. Uz zahtev, izdavač u tri primerka podnosi elaborat sa grafički, likovno i tehnički oblikovanim rukopisom udžbenika. Ministarstvo dostavlja Zavodu rukopis udžbenika, sa dokumentacijom iz stava 2. ovog člana, radi davanja stručne ocene kvaliteta rukopisa i udžbenika.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Milica Vojić-Marković. Izvolite, gospodine Šami.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  pre svega da ponovim ono što smo kazali prilikom načelne rasprave. Utisak poslanika DSS je da je ovo, za razliku, nažalost, od onog prethodnog zakona, korektno napisan zakon, rekao bih sa dobrim namerama da se reguliše jedna oblast koju, iz sopstvenog iskustva znam, da je jako teško regulisati.
verujem da će vreme pokazati nešto što niko od nas sad trenutno ne vidi, da tu ima nekih stvari koje će verovatno u nekoj perspektivi biti popravljene, ali činjenica je da je ovo bila jedna potpuno neregulisana oblast, u kojoj se dešavalo proteklih, neću da kažem godina, nego decenija, sve i svašta.
Napisao sam 13 udžbenika za razne kategorije škola i fakulteta i znam veoma dobro čega sve ima u izdavačkoj delatnosti kada su u pitanju udžbenici.
DSS je podnela ukupno pet amandmana na ovaj zakon, mi ćemo govoriti o njima. U ovom slučaju, podneli smo amandman na član 15. stav 1. i odmah da kažem, nesumnjivo je da taj stav 1. valja menjati. Naš amandman nije prihvaćen, ali je prihvaćen amandman gospodina Magde, koji je suštinski isti.
DSS je ozbiljna stranka bez obzira i nama je bitno da popravimo zakon, bez obzira ko je autor amandmana koji je prihvaćen, tako da nema potrebe da vam dodatnom obrazlažem ovaj amandman, jer je amandmanom gospodina Magde praktično ispravljen jedan jako loš stav, ne vredi sad ni kritikovati.