Narodni poslanik Vlatko Ratković podneo je amandman na član 205. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 210. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 213. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Stanojević. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 213. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 213. amandman je podnela narodni poslanik Maja Laušević. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanik Bojana Stanojević podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 213. doda novi član 213a. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 214. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 218. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Zoran Nikolić, Željko Tomić i Milan Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, nisam imao volju i želju da raspravljam dok je predsedavala gospođa Čomić, ali pošto ste se vratili, moram da se javim po ovom amandmanu.
Dakle, ministre podneo sam amandman na član 219. stav 1. U obrazloženju Vlade dobio sam odgovor za ceo član 219, koji je ponuđen kao odgovor svim narodnim poslanicima koji su učestvovali amandmanom na ovaj član i apsolutno ovaj odgovor Vlade se ne odnosi na pitanje koje sam postavio, pa prema tome moram da obrazložim to. Dakle, jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan opštine do dana stupanja na snagu ovog zakona, doneće odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca.
Mislim da za jednu odluku koju treba da donese jedinica lokalne samouprave nema potrebe da bude više od 30 dana, s tim da su ovim članom 219. stavom 2. i 3. predviđeni rokovi, ako ima odstupanja ovih planova da se usklade ili ako imaju vremenski rok od tri meseca. Za usklađivanje prostornog plana sa odredbama zakona jedinica lokalne samouprave doneće odluku u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, postoje već neki rokovi koji su definisani, obrazloženje to ne govori. Nisam čak ni postavio amandman vezano za ovakav odgovor, nego sam tražio da se donosi odluka u roku od 30 dana; za donošenje odluke, ne sprovođenje odluke, to je već navedeno u ostalom delu.
Sećate se svi prezentacije zakona, sadašnjeg zakona, iz 2003. godine, koja je bila u Sava centru, kada je pompezno najavljeno gašenje i ukidanje postojećih urbanističkih planova i obaveza donošenja novih u roku od 18 meseci, uz pretnju da će se, ukoliko isti ne budu urađeni u roku, država umešati i o trošku opštine isti uraditi.
Odmah je i bilo sumnjivo to plašenje mečke rešetom. Na primedbu šta će biti ako opštine to ne urade, tadašnji tumači zakona su pomalo i cinično izjavljivali da će to političari osetiti na sledećim lokalnim izborima, ali od toga nije bilo ništa.
Zato prođe 18 meseci, velika većina opština ne donese odgovarajuće planove, nikome dlaka sa glave nije falila, jurile su se donacije, radili su se projekti za dobijanje para, ali oko urbanizma niko se nije lomio (Predsednik: Prošlo je dva minuta. Privedite kraju, završite misao.), onda je resorni ministar doneo ponovo zakon u kome se faktički govori o vremenskim rokovima puj pike ne važi, šalili smo se, idemo ispočetka. Zato je dobro da usvojite ovaj amandman (Predsednik: Tri minuta.), on samo donosi vremenski rok u kome se donosi odluka.

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite, gospodine Buha.

Gospodo, neću se upuštati u razmatranje amandmana, nego generalno ću reći osnovnu primedbu na sve ono što se odnosi na lokalnu samoupravu i izradu prostorno-planske dokumentacije. Opšta konstatacija je da lokalna samouprava nije ispunila zadatak koji joj je postavljen ranijim Zakonom o planiranju i izgradnji, neće to učiniti ni sada. Zašto? Dva su razloga.
Prvi razlog je što lokalna samouprava nema dovoljno sredstava za izradu prostorno-planske dokumentacije i zakonom utvrđeni rokovi za izradu prostorno-planske dokumentacije sigurno neće biti ispoštovani. Bez pomoći države, bez pomoći republičkog budžeta, lokalna samouprava tu obavezu neće moći ispuniti. Sve ono što je cilj ovog zakona neće biti ispunjeno.
Zbog toga, ministre, vi morate sada iznaći mogućnosti za obezbeđenje sredstava lokalnoj samoupravi, jer od ovog posla neće biti ništa. Džaba smo krečili, džaba ste provodili javno raspravu, angažovali određene institute itd., nema tu pomoći dok se iz republičkog budžeta ne obezbede sredstva.
Nadalje, nema ni dovoljno kvalitetnih edukovanih ljudi koji mogu raditi u ovoj problematici i to je osnovna primedba. Mislim da shvatate suštinu ovog što sam rekao i mislim da iskustvo koja imamo iz 1998. godine, iz 2003. godine jasno daju naznake da nema završetka poslova vezanih za izradu prostorno-planske dokumentacije, a posebno to govorim sa aspekta legalizacije. Nema završetka legalizacije bez izrade prostorno-planske dokumentacije i bez sredstava koje vi morate da obezbedite.

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite, gospodine Munjiću.

U članu 219. stav 3. reči "od tri meseca" zamenjuju se rečima "od 30 dana".
Gospodine ministre, ovde se radi o donošenju odluke o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto čije sedište ima manje od 30.000 stanovnika. Predvideli ste da ova, uslovno mala mesta, donesu odluku za svoje planove u roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona.
Obzirom da smo u situaciji kada se sve manje gradi, ali posebno kada se sve manje gradi baš u ovim malim mestima, treba ih bar podstaći da krenu sa mrtve tačke. Prvi korak ka tom cilju treba da bude što ubrzanije donošenje odluke o izradi plana generalne regulacije. Zašto?
Često je nedostatak plana generalne regulacije bio kamen spoticanja u investiranju i u nekim projektima koje su mogli da imaju prohodnost i u ovim malim mestima. Nakon toga, ovo je bio i osnovni razlog da pare ne dođu u tu malu sredinu i u tu nerazvijenu opštinu, i onda je ona još nerazvijenija, začarani krug se nastavlja i sve tako unedogled.
Počnite malo da mislite i o tim malim mestima, ima dobrih projekata i u tim malim mestima, a prvi korak u tome jeste da prihvatite amandman i skratite rok u kome će te lokalne samouprave u tim malim mestima doneti odluku o izradi plana generalne regulacije.
Oni ovu odluku mogu da donesu čak i u rokovima koji su mnogo kraći i od ovog roka koji smo mi predvideli, dakle, kraći i od 15 dana. Ali, smatramo da je rok od 15 dana primeren da oni donesu ovu odluku i predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je cilj da objašnjenjem ovog amandmana dokažem da vi radite sa dosta voluntarizma.
Kolega Mirko Munjić je objasnio, pošto je amandman na isti stav člana 219. ovog zakona, šta je obaveza lokalne samouprave koja ima manje od 30.000 stanovnika. Vi u odbijanju ovog amandmana dajete objašnjenje da su rokovi potrebni za izradu tih planova upravo toliki.
Uopšte ovde ne pominjem skraćivanje rokova. Dakle, ostaje ova tri meseca, nego stupanje na snagu plana generalne regulacije prestaju da važe određena dokumenta i kažem da to treba brisati. Zaista imate jedan voluntaristički pristup ovome. Hajde da prihvatimo da je bilo dosta amandmana, pa ste se malo umorili.
Ima još jedna stvar koju želim na kraju ove rasprave da vam kažem. Mi vama ne možemo da verujemo, vi se jeste trudili da na vrlo kvalitetan i korektan način učestvujete u današnjoj raspravi, ali bili ste svedok kada je predsedavajuća i predsednik Narodne skupštine dala reč gospođi Vjerici Radeti.
Vjerica Radeta je jasno pitala - mogu li dobiti repliku. Onda je došla gospođa Gordana Čomić i rekla - ne može replika, oduzima vam se vreme od poslaničke grupe.
Ovaj komentar vežem za amandman na član 96. koji sam podneo, kada smo rekli kako i na koji način može javno građevinsko zemljište da se otuđuje.
Ako pred očima javnosti, ako pred kamerama neko ko vodi sednice ove skupštine može da izrekne jednu bezočnu laž, moram tako da kažem, nema blažeg termina, ne odnosi se na vas, onda nismo sigurni da vaši podzakonski akti mogu biti dovoljno kvalitetni i da u njima neće biti takvih ili sličnih situacija. Ako je umor bio prilikom davanja odgovora na ovo, mogu i da razumem, a ako je namera, onda to nije dobro. Hvala vam puno.

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Svetlana Stojaković-Milovanović podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 221. doda novi član 221a. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 222. amandman je podnela narodni poslanik Maja Laušević. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 224, koji je Vlada prihvatila.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Sasvim je danas bilo dovoljno objašnjenja i pojašnjenja od našeg ministra, koji je zaista vrlo aktivno i kvalitetno učestvovao u raspravi i pojašnjenjima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Rad nastavljamo sutra u 10.00 časova.