Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima svoj stav u vezi ovog člana 106. Mi takođe smatramo da je to jedan od najozbiljnijih razloga donošenja ovog zakona i mi smatramo da ovaj član ipak ne služi na čast pravnoj državi. Sada ću navesti iz kojih razloga.
Smatramo da kada vi, kao državni organ, u jednom privatizacionom, u jednom stečajnom, u jednom sudskom, izvršnom postupku, prodajete određenu imovinu, vi u stvari propisujete pravila, vi postavljate uslove, dakle, vi ste komandant parade, vi određujete na koji način, za koju cenu će neka imovina biti prodata u privatizaciji, u stečaju i izvršnom postupku. Oni koji se javljaju u privatizaciji, u stečaju, u izvršnom postupku, javljaju se na poziv državnog organa i pretpostavljaju da državni organ zna šta radi.
Kada pažljivije pročitamo član 106, uočava se odmah na početku da se ovde spominje građevinsko zemljište u državnoj, odnosno u javnoj svojini. Dakle, ukoliko su se privatizovali građevinski objekti, preduzeća, zgrade itd, napominjem da svi ti građevinski objekti, fabrike, sve one su izgrađene na određenoj parceli koja služi za redovnu upotrebu i iskorišćavanje tih građevina, objekata itd.
Dakle, ukoliko tu postoje, recimo, površine od preko 20 ha, čisto sumnjam da ste vi imali parcelu od 20 ha koja služi za iskorišćavanje jedne fabrike, preduzeća, bilo čega, građevine, verovatno je tu postojalo mnogo više parcela.
Ako postoji mnogo više parcela, a radi se o građevinskom zemljištu, dakle, nije promenjena namena tog zemljišta iz poljoprivrednog, iz njiva u građevinsko, u gradsko građevinsko zemljište, neizgrađeno, u tom slučaju u privatizaciji, u stečaju i u sudskom postupku vi ste prodali i pravo korišćenja, nazvali ga vi kako god hoćete, ustupali, radili šta god hteli, vi ste otuđili pravo korišćenja na tom građevinskom zemljištu.
Opet napominjem da vi ovde u određenim članovima, čini mi se da je to sedamdeset i ne znam koji, dakle baš član 70, tačno definišete određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima itd.
Dakle, u ovom slučaju vi naknadno, kada ste već jednom utvrdili cenu tog građevinskog zemljišta, doduše, nazivali ste ga pravom korišćenja, vi naknadno menjate uslove tržišta, jer vi sada menjate uslove zbog kojih i na koji način je ta imovina otuđena.
Vi možete da se čudite koliko god hoćete, ali opet se vraćamo na početak. Nažalost, nije donet ni zakon o restituciji, ni zakon o denacionalizaciji, ni zakon o svojini i javnoj svojini koji bi tačno definisao, koji bi tačno označio šta je javna svojina, šta je svojina, kako se ona otuđuje, kako se stiče ili kako je u prometu.
Kada ste krenuli sa privatizacijom, kada ste krenuli sa stečajevima i izvršnim postupcima sudskim, morali ste znati da zemljište prati sudbinu objekta, a ukoliko se radi o zemljištu na kojem se ne nalazi objekat, to je neka druga priča, ali tada ste verovatno cenu formirali samo na osnovu cene tog zemljišta. Kako ćete onda sada da promenite uslove što se privatizacije, stečaja i izvršnog postupka tiče?
Dakle, ostajem pri tome da jeste u prošlosti rađeno mnogo šta, da su mnogi zakoni doneti koji su obojeni ideologijom, ali danas se donose zakoni koji čak nemaju nikakvu ni boju, a pogotovo što su nelogični, a pogotovo što će verovatno otvoriti Pandorinu kutiju i što će nastati veliki problemi sa svom privatizovanom imovinom koja je u prošlosti završena, da ne pričam o stečaju i da ne pričam o izvršnim postupcima. Volela bih da ne bude tako, ali videćemo.