Ovaj moj amandman, gospodine ministre, kompatibilan je sa sledećim amandmanom, tako da eventualno ukoliko se odlučite, nakon argumenata koje će moje kolege kasnije da iznesu, da prihvatite amandman na član 106, onda bi bilo logike da prihvatite i ovaj amandman.
Samo ću da iskoristim priliku, ako biste bili ljubazni da me saslušate, s obzirom da je opština iz koje dolazim, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i puteve, sklopila je jedan ugovor sa vašim ministarstvom, a odnosi se na predeo izuzetnih odlika Vlasina i tim ugovorom vi ste se obavezali da ćete sufinansirati određeno sprovođenje određenih mera sa sredstvima u iznosu od milion i 600.000 dinara.
Obavezali ste se ugovorom da ćete to učiniti 10 dana po sklapanju ugovora. To je bilo oko nove godine i za sada ste uplatili samo 800.000 dinara.
U ime građana te opštine bih vas zamolio da, ako možete i smognete snage, da ta sredstva prebacite kako bi se program mera za predeo izuzetnih odlika sprovodio.

Na član 106. amandman je podneo poslanik Dragan Todorović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vjerica Radeta.

Član 106. predloga ovog zakona je zapravo suština donošenja ovog zakona, gospodine ministre. Rekla sam vam to i u načelnoj raspravi i razgovarali smo vi i ja o ovom amandmanu i nakon toga, i žao mi je zaista što nisam uspela da vas ubedim da ovaj amandman prihvatite.
Bili smo spremni, i dalje smo spremni, da čak na izvestan način uredimo ovaj amandman. Reći ću vam u toku ove rasprave na koji način može da se amandman uredi da bi se otklonile one dileme o kojima ste vi govorili. Postoji svakako poslovnička mogućnost da se to sada uradi.
Sećate se kada ste bili predsednik, da se Zakonodavni odbor povuče, ionako to mora da uradi za amandman gospodina Miletića Mihajlovića, i ako tone uradi Zakonodavni odbor, ni taj amandman niste mogli na taj način da prihvatite. Inače i to je dobar amandman, rekla sam vam sa mesta da treba da se prihvati, jer to zaista tako mislimo.
Šta je suština člana 106? Vi ovim članom zapravo nameravate da legalizujete pljačkašku privatizaciju i da država primenom ovog člana trajno izgubi mogućnost da raspolaže zemljištem koje je u tom procesu privatizacije, uz postojeće objekte, pripalo novim vlasnicima.
Interesantno je da kolege koje su raspravljale o prethodnim članovima, koji su na izvestan način povezani sa ovim, zapravo cela ova glava je suštinski sa istom temom, interesantno je da su o tome govorili ljudi koji su svih ovih devet godina, na ovaj ili onaj način, u neko vreme bili deo vlasti i imali mogućnost da urade ono za šta se danas zalažu.
Takođe, interesantno je da kod Zakona o privatizaciji nije bilo ovakvih tonova da kada je u pitanju nacionalizovana imovina itd. Mi se ne zalažemo za restituciju i nikada nismo. Ali, čini mi se da će ova Jedanaesta sednica, pošto je inače veoma čudna i po načinu rada, da će zapravo otkriti jednu novinu u radu ove Vlade.
Kada je u pitanju zakon o javnom informisanju, čitamo danas da kažu iz Saveta Evrope da vam nisu dali saglasnost na taj zakon. Oli Ren vas upozorava da vam nije na evropskom putu ovaj zakon. Da li to znači, gospodine Duliću, da ova vlada zapravo ne želi evropske integracije, pa da kažemo, svaka čast, evo vlada će izgleda konačno da se bavi problemima države Srbije. Ovo je bila mala šala, nažalost to nije tako.
Sad ću vam kažem šta i na koji način možemo, ukoliko postoji vaša dobra volja, da rešimo problem ovog amandmana i da zaista rešimo jedan veliki problem, da više nemamo afere poput Ušća i Luke Beograd. Jer, verujte mi ministre, posle ovog amandmana imaćemo seriju takvih afera, ali pošto ćete vi u međuvremenu usvojiti ne daj bože ovaj zakon o informisanju, niko neće znati šta se zapravo dešava i na koji način se i dalje pljačka država Srbija i građani države Srbije.
U svim gradovima Srbije imaćemo umesto fabrika šoping molove, imaćemo luksuzne hotele. Svako u Srbiji zna, znate i vi gospodine Duliću, da 99% privatizovanih fabrika nisu kupljene da bi se nastavila, obnovila i proširila proizvodnja, već zbog lokacija, zbog činjenice da kad protekne onaj rok od dve godine koji su ugovorili, da će posle na tim lokacijama da rade šta hoće.
Zašto smo intervenisali ovako amandmanski? Sad imamo u toku ovaj postupak vezan za privatizaciju Sajma. Samo da iznesem jedan deo podataka. Neću da govorim ni o ceni, ni o licemernoj Đilasovoj izjavi da on to neće dozvoliti itd., nego šta obuhvata Beogradski Sajam.
Dakle, 24,5 ha zemljišta sa perfektnom infrastrukturom pored autoputa, bulevara, dve pruge, 600 metara obale Save, a 106 kvadratnih metara zatvorenog prostora, od čega je 65 metara izložbeni prostor itd.
Dakle, ako ne prihvatite naš amandman imaćemo isto kao i kod Petra Matića i Ušća, a ovde ćemo imati na ime 10 ha, neko će dobiti 24, 5 ha zemljišta, zamislite na kakvoj lokaciji. To će sad nažalost biti po zakonu, kao što će biti po zakonu da neko ko je kupio fabriku, ne možete to da vidite, objasniću vam to, mogu da vam pokažem.
Imate parcelu od 10 ha i otprilike su tolike parcele na kojima su građene fabrike. Fabričke hale, sa upravnim zgradama, obuhvataju jedna jedini hektar. Na ime toga što je pljačkaškom privatizacijom za bagatelne pare neki tajkun kupio tu fabriku, on sada dobija devet hektara zemljišta za džab-džabe, na poklon. Od koga? Od države Srbije, od građana Srbije.
Gospodine Duliću, klimate glavom kao da nešto ne verujte u to. Sad ću da vam objasnim ako želite, kako to može da se izbegne. Može da se izbegne tako, evo prihvatamo da promenimo amandman tako da zemljište ispod objekta i ono koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta, može da ostane sa pravom korišćenja, a ostatak da se stavi na javnu licitaciju da se prodaje, ali na rok do 99 godina.
Nijedan ministar i nijedna vlada ne sme da prodaje zemlju, tatinu da, ali državu Srbiju na ovaj način ne. Ovo je veoma opasna situacija. Veoma je opasna situaciju gospodine Duliću, zato što vi znate da na ovaj način možemo da dođemo u situaciju - kako Kina na Hong Kong polaže pravo na osnovu toga što je na ovaj način postala vlasnik zemljišta. Vi ćete nas dovesti u situaciju da domaći i strani tajkuni postanu vlasnici Srbije.
Mi zato pokušavamo ovim amandmanom da to sprečimo. Naravno, kada biste ovo prihvatili, onda bismo bili spremni da i u ovom stavu 3. našeg amandmana kažemo - da nosioci prava korišćenja iz ovog prethodnog stava bi mogli da vrše rekonstrukciju postojećih objekata, ali naravno i gradnju novih, ukoliko ne bi platili ova dodatna sredstva.
Evo, stojimo na raspolaganju, ako želite da razgovaramo o ovom amandmanu, da ga Zakonodavni odbor, zajedno s nama i s vama uobliči i onda stvarno da prihvatimo da ovaj zakon, uz sve mane i uz laži o legalizaciji itd, može da ostane, jer sve ostale odredbe ovog zakona nemaju trajne posledice, a člana 106. imaju trajne i pogubne posledice za državu Srbiju.

Na član 105. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović...

Izvinite, hoćete vi reč? Gospodin ministar želi reč.

Dobro, razgovarali smo o ovome i meni je drago da je SRS podnela konkretan predlog. Meni je žao što su neke druge stranke kritikovale predlog ove vlade i rešenja koja smo mi predložili, a da nisu pokazale šta bi one uradile, jer mi nešto moramo da uradimo.
Nemojte da zaboravite jednu činjenicu, donet je Ustav koji je predvideo različite oblike svojine nad građevinskim zemljištem - imamo javnu, zadružnu i privatnu svojinu. Mi smo duhom zakona hteli da najzad rešimo pitanje svojine nad zemljištem.
Došli smo u situaciju šta da radimo sa privatizovanim preduzećima koja nisu kupovala pravo svojine nad zemljištem. Oni su ušli u određeni oblik prava korišćenja. Šta da radimo u situacijama kada su oni de fakto postali vlasnici objekata koji se tamo nalaze zauvek. Postali su vlasnici i šta da se radi sa pitanjem zemljišta. Ako se sećate u proteklih nekoliko meseci mi smo permanentno bili optuživani kao ova vlada, da ćemo za džabe dopustiti tajkunima da postanu vlasnici nad zemljištem. Ovaj zakon je odgovor na te tvrdnje.
Voleo bih sada da vidim nekoga ko će da kaže - kako mi hoćemo to tajkunima džabe da dopustimo kupovinom prava korišćenja, odnosno kupovinom imovine, ispod koga postoji pravo korišćenja, mi sada njima omogućujemo da oni bez naknade postaju vlasnici toga zemljišta. Mi kažemo - biće uz naknadu, koja će se odrediti po jednoj metodologiji koja je jedina moguća da se odredi, a to je pitanje jedne tržišne cene koja treba da se definiše određenom formulom.
Znam, naravno, da je tu bilo različitih ideja i vi ste dali jednu ideju. Vi ste dali ideju sada - da mi kažemo, nema konverzije prava korišćenja u pravo na svojinu, ostaće pravo korišćenja. Onda u nekom drugom stavu kažete - ministarstvo potpisuje ugovor o zakupu, znači, pravo korišćenja, a ovde je zakup. Treća stvar - cena će se definisati na tržištu nekom vrstom licitacije, ne znam kako ste definisali. Dakle, ta norma apsolutno nije primenjiva u konkretnoj situaciji i to je nešto što je moj stav i naš stav ovde. Mi smo vam negde tu i dali odgovor.
Postojale su određene poslaničke grupe koje su predlagale da se organizuje ponovna licitacija za kupovinu izgrađenog građevinskog zemljišta. Sada možete da zamislite situaciju da ste recimo evo vi vlasnik firme, da ste kupili tu firmu, kupili ste objekat i imate pravo korišćenja, a onda sada da mi izlazimo na tržište i da se organizuje licitacija za pravo svojine nad izgrađenim građevinskim zemljištem gde je neko drugi vlasnik objekta. Onda da se javi vaša konkurencija i da vam podigne, jer je vama stalo da postanete vlasnik i zemljišta nad kojim se nalaze vaši objekti, i da oni na toj licitaciji sto puta podignu cenu vašeg zemljišta i da vas uvedu u neverovatno u situaciju da oni na kraju kupe zemljište, a da vi i dalje budete vlasnik objekta i ulazite u one vrste sporova koje smo mi hteli da izbegnemo.
Mi smo primenili jedninu moguću normu. Da vam ne pričam koliko je teško bilo osmisliti i napisati i koliko će verovatno biti izazovno definisati jednu odluku vlade koja će definisati način na koji ćemo da računamo tu cenu. Neće to biti lako.
Ovo ministarstvo to neće pisati, već će pisati Ministarstvo finansija naravno, uz pomoć Geodetskog zavoda, uz pomoć institucija koje su dužne ovoj zemlji da rade tržišne procene i da daju neku osnovnu formu na koji način treba da se proceni nešto što jeste tržišna cena tog zemljišta.
Ovog puta cena se neće procenjivati cena na tržištu, ali postoje drugi načini da se definiše nešto što jeste cena - uzme se tržišna cena u okruženju, zna se u gradu Beogradu kako se definiše pitanje zoniranja itd. i ne bih u to ulazio.
Hteo bih da kažem da ovim članom zakona odgovorili smo svima onima koji su tvrdili da ćemo besplatno da damo tajkunima zemljište - nije tačno, ima da ga plate.
Druga stvar, na ovaj način smo ispravili jednu potencijalnu nepravdu koja je mogla da se desi kroz proces privatizacije, gde su ljudi sa jasnom namerom kupovali fabriku, ne da bi nastavili proizvodnu delatnost, nego da bi to jednog dana postalo jeftino građevinsko zemljište - mi ćemo ih u tome sprečiti.
Ne znam pošteniji model koji može da se stavi u zakonsku normu i koji može da se predloži od ovoga. Naravno vi možete da budete skeptični da li će taj podzakonski akt sada biti pošten? Verujte da ćemo svi insistirati na tome, na kraju krajeva i javnost će insistirati na tome da ta sredstva, taj prihod koji bude realan, i ono što je jako važno taj prihod će biti preraspodeljen - to će biti delom prihod opštine koja je u proteklom vremenu ulagala u neko građevinsko zemljište i drugi deo prihoda će biti prihod fonda za restituciju.
Mislim da je ovo dobra norma, mislim da u datim okolnostima u kojima mi hodamo po veoma pipavom terenu konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Imamo dovoljno hrabrosti da ga predložimo, da najzad da pokušamo da raspetljamo taj čvor koji stvara ogromne probleme zaista u Srbiji. Mislim da je ovo norma koja će ipak razrešiti taj ogroman problem.
Jednog dana ja ću se naravno potruditi da moja stranka i ova koalicija koja danas upravlja u ministarstvima i u Vladi Srbije bude i u budućnosti na istom mestu, ali možda jednoga dana će biti neko drugi tamo. Taj neko ko bude došao u ovo ministarstvo biće zahvalan što smo mi ušli u ovu pipavu sferu i što smo razrešili najveće probleme koji su opterećivali Srbiju u proteklim decenijama i koji nisu mogli uopšte da dozvole da se uredi celokupna oblast građevine i urbanizma.
Jer bez ove norme mi dalje nećemo imati ni tržište građevinskog zemljišta. Naši građani će plaćati užasno skupu cenu kvadrata zbog toga što to tržište građevinskog zemljišta ne postoji. Mi nećemo najzad osloboditi taj tromb, progurati taj tromb koji je stvarao užasne probleme zbog gota što nismo imali rešene svojinsko-pravne odnose na veoma kvalitetnom i atraktivnom građevinskom zemljištu koje suštinski postoji, koje je nažalost danas zarobljeno na ovaj način, što kroz privatizaciju nismo to pitanje rešili.
Vaš model, siguran sam, doveo bi do mnogo problema. Cenim što ste vi potpuno ponovili i ranije ponovljene stavove vaše stranke - privatizacija je bilja pljačkaška, mi hoćemo da se to reši, ne damo nikada nikome zemljište, to mora da ostane u svojini ove države, raspisaćemo licitaciju samo šta će biti cena koštanja toga.
Tvrdim da je to model koji nikada ne bi mogao da zaživi, da bude uspešan. Ovo je model s kojim smo obezbedili nešto što je ustavna norma, a to je privatno vlasništvo nad građevinskim zemljištem, za koje će neko morati da plati. To je naš stav i mi smo spremni i u debati i budućnosti da se borimo da on bude sproveden što je poštenije moguće.
U svakom slučaju zahvaljujem. Vi ste napisali veliki broj veoma dobrih amandmana i pokazalo se da smo ih mi prihvatili. Ovaj nažalost ne mogu da kažem da je definisan na način da bi bio primenjiv.

Gospođa Vjerica Radeta.

Gospodine ministre, vi pričate o Ustavu i o privatnoj svojini, zaboravljate da Ustav predviđa i javnu svojinu, koja je zapravo državna svojina. U obrazlaganju ovog amandmana prihvatila sam da su postojale neke nelogičnosti u primeni ovako formulisanog člana. U raspravi sam vam iznela tačno detalje šta može da se ispravi i na koji način da se ispravi da bismo došli do jednog potpunog primenjivog člana, umesto ovog vašeg člana 106. O tome nismo govorili ni vi ni ja, vi ste predvideli da ovu konverziju, na način kako ste je vi ovde osmislili, primenjuju lokalne samouprave.
Zamislite tek šta će da rade lokalni tajkuni. Malopre je koleginica Judita rekli jednu odličnu stvar, da je neophodno da zakoni kada se donose, i vi koji ih predlažete i mi koji ih usvajamo, da moramo da vodimo računa o jednom realnom stanju u državi u kojoj se donose.
Mi zakon donosimo u državi Srbiji i mi ovim našim amandmanom ni na koji način ne ugrožavamo pravnu sigurnost kada je u pitanju privatizacija. Mi imamo svoj stav o privatizaciji. Neophodno je da se sve privatizacije preispitaju. Oni koji su sigurni da su u privatizaciji bili pošteni, da su radili u skladu sa zakonom, da nisu uz masne provizije došli do nekih privatizacionih preduzeća, oni mogu mirno da spavaju. Mi smo ubeđeni da će jednog dana doći na red i ta priča o privatizaciji, ali ovo sad nije tema.
Ali, vi niste objasnili, gospodine ministre, šta je motiv i šta vam je osnov, gde vam je tu ustavni ili ne znam kakav osnov da neko njegovu zemlju kupi. Taj neko o kome vi govorite i o kome mi govorimo, ponavljam, kupio je fabriku koja je veličine jedan hektar, a vi njemu sada dajete još devet hektara. Nema on pravo preče kupovine, nije on brat države Srbije, pa da ima preče pravo kupovine u odnosu na državu Srbiju, gospodine Duliću.
Samo jedno pitanje, molila bih da mi odgovorite, konsultujte se sa saradnicima, koliko će gospodin Mišković da plati državi Srbiji primenom ovog vašeg člana za zemljište na kojem je izgrađeno univerzitetsko selo, a zamislite koliko će para da uzme kad proda sve one stanove?

Dva minuta i 55 sekundi iskorišćeno.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ovo je bila replika.)
Narodna poslanice, molim vas da ne dobacujete. Koristili ste vreme poslaničke grupe.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gospođa Slavica mi je dala repliku.)
Molim vas da ne dobacujete. Pitala sam predsednicu da li ste dobili vreme za repliku ili od poslaničke grupe i predsednica je rekla od poslaničke grupe.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Želite povredu Poslovnika? Izvolite.

Gospođo Čomić, povredili ste član 27. i član 104. i vi, a ako vam je to gospođa Đukić-Dejanović rekla, onda i ona. Ne bih koristila vreme poslaničke grupe u ovom dodatnom javljanju da ubeđujem gospodina ministra u nešto u šta očigledno ne mogu da ga ubedim, rekla sam da se javljam da repliciram ministru i gospođa Đukić-Dejanović je rekla - gospođo Radeta, izvolite. Nije rekla to što vi sada kažete. To je zaista neverovatna zloupotreba, dovođenje u zabludu i mene i cele naše poslaničke grupe i zaista ne znam zašto se tako ponašate. Opet seli vi, a i malopre kad ste bili zabranili ste, očigledno, gospodinu Duliću da učestvuje u raspravi. Malopre se opustio dok je bila gospođa Đukić-Dejanović.
Ona je takođe, za razliku od vas, davala narodnim poslanicima pravo na repliku, jer je shvatila da gospodin Dulić želi dijalog i da mi želimo. Ovo nije okrugli sto, ali na koji način mi da komuniciramo sa ministrom ako nam vi ne dozvoljavate pravo na repliku, bez namere da se svađamo, da vređamo, pričamo o materiji, pričamo o temi, i ponavljam, tražiću kad dođe gospođa Đukić-Dejanović, makar sutra, ili kad dođe, da ona kaže i tražiću stenogram da se vidi, a tvrdim vam, pitajte gospodina sekretara, da li mi je gospođa Đukić-Dejanović rekla da ovo vreme koristim kao vreme poslaničke grupe.
Šta je ona vama rekla u prolazu, kako vi vršite primopredaju, mene to zaista ne interesuje, ali tvrdim vam da sam dobila pravo, tražila sam repliku i dobila od gospođe Đukić-Dejanović pravo na repliku i nemojte molim vas da čim dođete tu...

Dva minuta je isteklo. Niste dobili pravo na repliku. Ne možete vi da birate da li ćete da replicirate ili ne, to vam kaže predsedavajući.
U stenogramu ćete videti da je predsednica kazala – izvolite, gospođo Radeta. Upravo zato da izbegnemo svaki nesporazum, pitala sam je da li koristite vreme poslaničke grupe ili vreme za repliku i ona je rekla da je vreme poslaničke grupe.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ukrali ste naših tri minuta. Mogu da pitam, vi možete da kažete - nemate prava na repliku, onda se ne bih javila.)
Molim vas da ne dobacujete. Vreme za repliku i repliku daje predsedavajući, ne možete da birate vi da li govorite po pravu na repliku, nego to radi predsedavajući.
Narodna poslanice, molim vas da ne dobacujete. Iskoristili ste vreme poslaničke grupe i imate još uvek dovoljno vremena na raspolaganju kao vreme poslaničke grupe. I vreme koje je Poslovnikom uređeno da koriste poslanici za vreme rasprave u pojedinostima upravo služi debati, dijalogu sa ministrom. Replike služe nečem drugom. Kad bude osnova za repliku, biće i replika. Dovoljno dokaza tokom vođenja sednica da se replike daju onda kada za to postoji poslovnički osnov, sve ostalo je zajedničko kršenje Poslovnika.
Narodni poslanik Milan Avramović želi da govori o povredi Poslovnika.