Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se malopređašnja rasprava svela samo na jedno, a to je da ovaj zakon nije smeo da prethodi ni zakonu o restituciji, ni zakonu o denacionalizaciji, ni zakonu o javnoj svojini, ni zakonu o svojini.
Ako je već morao da se donese, onda nije trebalo da obuhvati te odredbe, te članove zakona koji se odnose na svojinu, na konvertovanje svojine gradskog građevinskog zemljišta, jer ta svojina bi morala da bude predmet tih zakona koje sam navela, tim pre što nije stavljen ni van snage Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ovaj član 101. je specifičan iz tog razloga jer govori o konvertovanju prava korišćenja u pravo svojine na gradskom neizgrađenom građevinskom zemljištu. Dakle, ako je intencija ovog zakona, a to je u stvari cilj, da se izvrši legalizacija bespravno podignutih objekata, dakle, to je ono što se posebno proklamuje kao najvažniji cilj ovoga zakona, sve je ostalo sekundarno u odnosu na ovaj osnovni cilj, da se napravi red u izgradnji na teritoriji Republike Srbije, koliko sam razumela, dosad se oko toga i najviše diskutovalo.
Ako je to tako, onda mi sa ovim rešenjem Predloga zakona u vezi člana 101. jednostavno stavljamo u drugi plan, stavljamo u građane drugog reda građane koji su korisnici neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta.
Kada kažem korisnici, ne mislim samo na one ljude koji su to pravo stekli time što imaju pravo, odnosno svojstvo prvog vlasnika, odnosno njegovih naslednika, odnosno lica na koja su ova lica prenela pravo korišćenja u skladu sa pozitivnim propisima, nego mislim i na ona lica, na one korisnike koji jesu stekli to pravo korišćenja, odnosno preuzeli su tu nekretninu neizgrađeno građevinsko zemljište od ovih legalno utvrđenih legalnih korisnika.
Zašto to govorim? Govorim iz tog razloga jer od 1968. godine gradsko građevinsko zemljište nije u prometu. Od 1968. godine život nije stao. Dakle, od 1968. godine, promenio se i prvi vlasnik, promenili su se i njegovi zakonski naslednici.
Stupili su u red za korisnike neka lica koja nisu mogla po pozitivnim propisima da steknu to pravo korišćenja.
Dakle, šta će biti sa tim licima, kako će oni da konvertuju to pravo korišćenja u pravo vlasništva, kada u stavu 3. ovog zakona tačno nabrajate koji su uslovi, šta je sve potrebno da se podnese kao dokaz da su ispunjeni uslovi za konverziju.
Navodite kao dokaz da neko ima svojstvo prvog vlasnika. Davno je bilo da je neko bio vlasnik gradskog građevinskog zemljišta. Navodite da mora da podnese dokaz da je zakonski naslednik tog lica, to je moguće. Navodite da je to neko treće lice koje je u smislu zakona steklo to pravo korišćenja, dakle legalno. To je moguće.
Međutim, šta će se desiti ukoliko nastupi ta situacija da to treće lice nije to lice u nizu koje je moglo da stekne pravo korišćenja u smislu pozitivnih propisa.
Ujedno tražite da se podnese dokaz iz javnih knjiga o pravu korišćenja, dokaz o postojanju nekretnine i to je u redu. Tražite da u tom izvodu stoji tačno navedeno ime i prezime korisnika koji sad traži konverziju.
Šta će se desiti ukoliko neko nije uspeo da u međuvremenu upiše to svoje pravo korišćenja? Da li ćete ga odbiti na pravo konvertovanja, korišćenja prava svojine, zato što nema izvod iz javne knjige?
Govorili smo i malopre da Srbija u 80% sigurno nema legalno upisana prava vlasništva i korišćenja. Dakle, nema javne knjige, za razliku od Vojvodine, gde smo čak javnu knjigu, koja je vrlo dobro funkcionisala, ukinuli zarad katastarske nepokretnosti. Dakle, šta ćemo onda da radimo sa konvertovanjem ovih prava ako ne mogu da pruže dokaz sa tim izvodom iz javne knjige?
Zar nije onda mnogo korisnije ono što sam podnela u svom amandmanu, da se podnese dokaz o tome da postoji nekretnina, izvod iz javne knjige, da se podnese dokaz o svojstvu prava korišćenja, da li zato što je prvi vlasnik, da li zato što je zakonski naslednik ili dokaz da je to treće lice steklo pravo korišćenja od jedne od ove dve grupacije ljudi?
Ukoliko on to jednim kupoprodajnim ugovorom, koji je overen, koji je prošao kroz proceduru naplate poreza na prenos apsolutnih prava, ukoliko sve te dokaze prezentuje, zašto mu ne omogućiti da konvertuje, odnosno da se upiše to njegovo pravo korišćenja i ujedno konvertuje u pravo svojine? Pozivate se na zakon koji će ovim zakonom da se stavi van snage. Jednostavno će prestati razlog ništavosti tog pravnog posla, na koji bi eventualno mogli da se pozivate.
Prema tome, ako prestane pravo ništavosti tog pravnog posla, a svi ostali uslovi su ispunjeni, zar nije sasvim normalno i legalno da je, time što su prestali razlozi ništavosti, to treće lice steklo pravo na promet nepokretnosti po osnovu ovog zakona i samim tim ujedno i pravo konvertiranja i iskorišćivanja prava vlasništva.
Samo predlažemo neka racionalna rešenja, jer sa ovim rešenjem, ma koliko delovalo legalistički, na kraju će biti jako velikih problema i neće moći da se sprovede, a imamo iskustva i sa zakonom iz 2003. godine, koliko je u stvari, ma koliko delovao racionalno i legalistički, postao nesprovodiv.
Dakle, suština zakona je da bude funkcionalni, da prihvataju realnost i da u što boljoj i jasnijoj meri olakšaju život građana.
Samo iz tog razloga smo podneli ovaj amandman koji sam sada i obrazložila.
Predložila bih, upravo u interesu građana, da se ova prazna praznina koja će nastati stupanjem na snagu ovog zakona otkloni.
