Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, smatram da je zakon o uređenju prostora i izgradnji pomalo megalomanski po obuhvatu, ali i manipulativan i demagoški po cilju delovanja.
Predlagači su ga proglasili kao zakon za opštu korist svih građana Srbije i to više liči na nekakvu predizbornu političku kampanju nego na realne vrednosti jednog zakonskog predloga. Da vidimo koje su to opšte koristi za građane Srbije?
Prvobitno je bilo predstavljeno da je osnovni cilj zakona uređenje procedure, pojačanje odgovornosti i veća efikasnost kod dobijanja građevinskih dozvola, a sve u cilju brže gradnje, smanjenja korupcije i većeg pristupa stranih investitora, uz napomenu - da nigde u Evropi ne postoji termin, bolje rečeno, korupcionaški mehanizam dobijanja prava korišćenja - samo u Srbiji.
Odjednom taj cilj nije više primaran, nego je primaran cilj - legalizacija nezakonite gradnje. Legalizacija je opet demagoška priča, po kojoj čak postoji milion nelegalnih objekata i da će ovaj zakon sve da reši i da legalizuje sve. To je naravno u sferi ne samo demagogije nego rekao bih alhemije.
U Srbiji svaka porodica ima prosečno tri člana, što znači da tri miliona građana Srbije živi u nelegalnim objektima ili bolje rečeno polovina populacije Srbije - to je laž, to nije istina, to je jedan apsurdan podatak.
Recimo, prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, na primer u Beogradu, ima 50.000 praznih stanova poznatih vlasnika.
Onda se istovremeno medijski manipuliše sa stalnim nedostatkom bar 150.000 stanova, uprkos činjenici da u Beogradu postoji 558.000 stanova za milion i po stanovnika.
Plašim se da je to priča o takozvanom investitorskom urbanizmu i da je to mehanizam - za pranje prljavih para, a ne za brižno zbrinjavanje beskućnika.
Verujem u dobre namere predlagača, ali, ponavljam, neke cifre, neki podaci, neke najave su u sferi megalomanije i u sferi demagogije, čak bih rekao politikanstva. Vi imate dokaz - izjave agencija za nekretnine, razne njihove podatke, po kojima postoji specifično tržište nekretnina, gde je dominantno plaćanje u kešu.
Svi znamo da je to tako, a nije preko bankarskih kredita i preko bankarskih računa. To je temelj, po vrednosti, najveće korupcije u ovoj zemlji. Mislim da o tome treba voditi računa, a ne pričati da je to pre svega u interesu svih ili većine građana Srbije.
Uostalom, postavlja se pitanje zašto legalizacija nije izvršena do sada? Upravo zbog prisutne korupcije. Još jedan detalj koji meni pada u oči.
Ovaj zakon predstavlja nastavak, odnosno dovršetak nacionalizacije, a ne afirmaciju prava na restituciju.
Oli Ren je juče rekao Borisu Tadiću, ono što vam pričam godinama, da je zakon o restituciji preduslov za ulazak u EU. Ovaj zakon o tome ne vodi računa - o pravima starih vlasnika, o pravima vlasnika nacionalizovane imovine.
Tim povodom podneo sam desetak amandmana. Ne znam kakav je stav Vlade. Nisam dobio nikakav odgovor o tome, ali imajući u vidu kako je izvršena nacionalizacija za potrebe Nacionalnog parka Mokra Gora i za u stvari lične potrebe najvećeg spasioca srpstva Nemanje Kusturice, čini mi se da će i onaj trend koji figurira u ovom zakonu, kada su u pitanju stari vlasnici, samo biti nastavljen.
