Slažem se s tim, ali vi ovim amandmanima, formulisanim na ovakav način, ne postižete cilj koji proklamujete. Upravo cilj koji je proklamovan jedino se postiže ukoliko postoji još jedan mehanizam kontrole.
Naravno da mi nismo u stanju, ukoliko se budu poštovali termini i rokovi, mi ćemo svakako na tome insistirati, da sve opštine u onim segmentima kako je to ovde predviđeno krenu u donošenje odluka o usvajanju prostornog plana, pa izrade, procedure itd, da ćemo jednog trenutka, to je tamo negde za 18 meseci ili u periodu od 18 meseci do dve godine, mi biti pretrpani različitim vrstama planova na koje treba da damo naknadnu saglasnost. To je tačno.
S druge strane, postoje opštine koje donose prostorne planove radi sebe, koji definišu neki budući životni prostor, koji sigurno u sebi sadrži i mnoge strategije sopstvenog razvoja koje prave samo zbog sebe, i postoje one opštine koje u segmentima svojih prostornih planova moraju da implementiraju norme koje su u skladu sa planovima višeg reda.
Tu pre svega mislim na prostorne planove posebne namene, tu naravno mislim na prostorne planove putnih koridora, tu mislim na sve one prostorne planove koji su važni, koji su dodatni i koji se tiču nekih stvari koje mi definišemo kao nacionalni interes.
Kakve situacije mi danas imamo? Mi donesemo prostorni plan posebne namene i definišemo zone zaštite, zaštite prirodnih dobara, prvu, drugu i treću zonu, definišemo ih, i Vlada Republike Srbije usvoji taj prostorni plan, on počinje da važi, i lokalna samouprava ima interesa i izrađivač plan uopšte ne poštuje taj plan višeg reda, nego napravi prostorni plan opštine u kome definiše zone gradnje, na primer, u prvoj zoni gradnje zaštićena prirodna dobra i to prođe SO.
Ukoliko mi nemamo superkontrolu toga, jedini mehanizam koji nam ostaje jeste da urbanistički inspektor taj akt poništi i da mi kao ministarstvo zatražimo zaštitu zakonitosti pred Ustavnim sudom. To je veoma komplikovana procedura koja neće odložiti bujanje divlje gradnje u zaštićenim prirodnim dobrima.
Ove odredbe koje smo predvideli na ovakav način su upravo zaštitni mehanizam. Mi ćemo se fokusirati na one prostorne planove u čijim sadržajima i sastavnim delovima mogu da budu, između ostalog, implementacije nekih normi i prostornih planova višeg reda.
Dakle, suštinski vi ste u pravu. Bilo bi idealno da živimo u zemlji u kojoj, kada se mi kao ministarstvo dogovorimo sa lokalnim samoupravama, dajući prethodno saglasnost na sadržaj plana, da se taj plan značajno ne promeni u raspravama u lokalnim parlamentima, ali je slučaj da se promeni.
Na koji način mi moramo da delujemo da zaštitimo nešto što su državni interesi koji su sastavni deo tog promenjenog lokalnog plana? To je bila namera.
Ne radujemo se što moramo da budemo kontrolori, ali opet ponavljam, svest o planiranju i svest o zaštiti zakonitosti, svest o poštovanju zakona, i svest o poštovanju zaštićenih prirodnih dobara, i svest o poštovanju svega onoga što jesu norme i akti, još uvek u Srbiji nije na dovoljnom nivou da imamo poverenje, još uvek mora da postoji jedna vrsta superkontrole. Neću se više javljati.
