Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Milica Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Da ne bude zabune, volela bih da odgovorim na ovo što je gospodin Dulić rekao. Poslanička grupa DSS je stajala i kao stranka DSS je stajala iza ovog zakona i sada stoji i stranka i poslanička grupa DSS. Upravo zato što stoji, ona i piše amandmane, zato što smatra da kvalitetan zakon valjda svakom od nas ide u prilog. Iza svake političke partije treba da ostanu kvalitetni zakoni.
Ono što vi nama spočitavate, a ne bih mogla da prihvatim, jeste da je stajao zakon više puta u proceduri. Pa, i vi ste bili predsednik Skupštine, imali ste više šansi od nas poslanika da ga stavite na dnevni red, niste.
Ono što predstavlja problem između onog što diskutujete vi i mi, kad kažem mi, poslanička grupa DSS, jeste zapravo to što vi govorite o strategiji koja će biti i koja će uneti. To je buduće vreme. Mi se bavimo zakonom koji jeste, koji je ispred nas, tekstom zakona, koji je ispred nas.
Nažalost, ne znam šta vi planirate da uradite u strategiji. Bavim se ovim što piše ovde. Naš amandman je podrazumevao rad na ovom papiru koji se zove zakon i jednostavno nismo mogli predvideti sve te elemente koje ćete vi uneti u strategiju. Zbog toga uglavnom dolazi u sukob to što mi govorimo sa tim što vi planirate da uradite.
Ponavljam, DSS i u vreme kada je ministar u ovoj oblasti bio gospodin Lalović, čiji Predlog zakona i jeste delimično i ovaj koji se sada pred nama nalazi, jeste zapravo neko ko stoji iza ovog zakona, jer je vrlo važno da se ovaj zakon donese.
Mi uopšte ne sporimo nužnost da se ovaj zakon donese, samo pokušavamo da utičemo na kvalitet tog zakona.

Iskorišćeno jedan minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

U članu 10, kako je nekoliko narodnih poslanika ovde već govorilo, pobrojana su merila za utvrđivanja reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog člana, odnosno onih lica i građana koji ne mogu po tržišnim uslovima da reše svoje stambeno pitanje.
Kao komentar na amandman koji je podnela DSS i ova veoma uopštena merila pokušala da malo pobliže objasni, onda je tu objašnjenje da je to prilično komplikovano razrađeno. Međutim, očekivala sam, kada je ministar govorio da će se to pobliže urediti, da će reći nekim podzakonskim aktom, ali je ministar rekao - u strategiji. Strategija je jedan dugoročan dokument. Obično je to plan u kom pravcu će se pojedine stvari odvijati ili šta država planira da uradi za 10 ili 15 godina.
Strategija nije nešto gde se mogu pobliže odrediti merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba. Hoću da verujem da je ministar napravio tu lapsus. Ne možete u strategiji pobliže da odredite ova merila.
Takođe me raduje što ste prihvatili amandmane kolega poslanika, gde ste ova loše poređana i definisana, u stvari nisu ni definisana, svako merilo se sastoji samo od dve reči, tako da je jako dobro što ste prihvatili amandmane poslanika i ovaj segment poboljšali.
Ovaj amandman koji sam podnela sa kolegom Dimitrijevićem se odnosi na stav 3. i u stavu 3. kaže – Vlada bliže propisuje uslove i merila iz stava 1. i stava 2. ovog člana. Ne može to biti propisano u strategiji, ako ovde vidimo da će Vlada bliže da uredi. Definitivno će to biti urađeno nekim podzakonskim aktom, je l' tako? Neće se nalaziti u nekakvoj strategiji.
U čemu se sastoji naša intervencija amandmanska? To je da u stvari ovaj stav glasi – Vlada bliže propisuje uslove i merila iz stava 1. i 2, a na predlog ministarstava nadležnih za poslove socijalne politike, zdravlja i stanovanja, kako bi i u ovom zakonu stajalo ko će učestvovati u određivanju i preciznom definisanju tih merila. Nije dovoljno i nije dobro da u zakonu stoji – Vlada. Vlada može da odluči da to radno telo ili komisija koja će pobliže određivati merila, da to budu tri pravnika i troje ekonomista.
Ti ljudi ne mogu da valjano odrede ova merila. Ovo je veoma osetljiva oblast. Da predlagač već ima problem tu, vidi se po tome da je prihvatio amandmane, gde imate invalidnosti, telesno oštećenje, posebno. Dakle, to ne može komisija u kojoj sede pravnici, nego tu moraju da učestvuju ljudi iz ministarstava koji najviše znaju i najviše su uključeni kada su u pitanju sve ranjive grupe koje će, nadamo se na ovaj način ili kroz ovaj zakon uspeti da reše svoje stambeno pitanje.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlate Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Jelena Budimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo podnela sam amandman na član 11. kojim predlažem da se član 11. menja i glasi: "Obezbeđivanje uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja, kao i obezbeđivanje i korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom, vrši ministarstvo nadležno za stambene poslove".
Iskoristiću priliku da ponovim načelni stav SNS po pitanju ovog predloga zakona. SNS smatra da je država dužna, tj. da je njena obaveza da vodi računa o socijalnoj pravdi i sprovodi politiku socijalnog stanovanja.
Istina je da sektor socijalnog stanovanja do sada nije bio regulisan i smatramo da tu oblast treba hitno urediti jer, nažalost, mnogo je ljudi u Srbiji koji ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom po tržišnim uslovima. Ali, ne možemo se složiti sa rešenjem koje predlažete, jer iz ovog predloga zakona teško je poverovati u to da ste socijalno odgovorni.
Ovaj zakon ne treba da služi osnivanju 106. ili 107. po redu republičke agencije. Ovaj zakon ne sme da služi u svrhu zapošljavanja partijskih kolega, ne sme da služi povećanju broja budžetskih korisnika i uvećanju državne administracije, koja je ionako glomazna.
Moram da pročitam obrazloženje za neprihvatanje mog amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što poslove republičke agencije za stanovanje, koji su navedeni u članu 12. Predloga zakona, nisu poslovi koji su u nadležnosti organa državne uprave.
Takođe, nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka, za šta je potrebno dodatno i stalno angažovanje stručnjaka, zbog čega nije moguće ostvariti ciljeve amandmana, da se postigne ušteda u troškovima poveravanjem ovih poslova nadležnom ministarstvu.
Ovakvo obrazloženje treba da služi vama na čast. Kažete da je potrebno angažovanje stručnjaka, jer nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta za obavljanje ovih zadataka. Kažete da preko 200 državnih službenika, pomoćnika ministara, sekretara nije stručno, te zbog angažovanja stručnih lica nije moguće postići uštedu, što je cilj ovog amandmana.
Amandman smo podneli i amandmanom izrazili neslaganje sa predlogom da se osnuje još jedna agencija. Dakle, naš stav je da Predlogom zakona o socijalnom stanovanju treba obezbediti stanovanje odgovarajućeg standarda stanovnicima, koji iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da to sebi obezbede, ali to ne treba da bude izgovor za izmišljanje novog državnog organa, izmišljanje novih nameta da bi se taj državni organ finansirao.
Naš stav je da ministarstvo nadležno za stambene poslove treba da sprovodi nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja.
Takođe, amandmani koje smo kolega Veroljub Arsić i ja podneli na član 17. i na član 18. su logičan sled ovog amandmana, te se po njima neću javljati za reč.

Iskorišćen je jedan minut vremena koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Saša Maksimović i zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovim amandmanom je predviđeno brisanje člana 12. zakona koji se tiče osnivanja republičke stambene agencije, uz obrazloženje da ne treba zakon, odnosno razvoj socijalnog stanovanja da bude opravdanje za izmišljanje novog državnog organa.
Obrazloženje Vlade o odbijanju amandmana nam govori da osoba koja je pisala ovo obrazloženje nije uložila čak ni toliko truda da pročita do kraja obrazloženje koje sam napisao uz amandman ili da shvati da su amandmani koleginice Budimirović i moj povezani.
Obrazloženje Vlade glasi da se amandman ne prihvata iz razloga jer se obrazloženje amandmana ne odnosi na član 12. kojim se uređuju poslovi agencije, već na član 11. o njenom osnivanju, što je navedeno u obrazloženju za neprihvatanje amandmana 19, ali to toliko nije i bitno.
Ovde je potpuno jasno da je moj amandman logičan sled nakon amandmana koji je podnela koleginica Jelena Budimirović na član 11. i to takođe znači da jasno i nedvosmisleno ovim obrazloženjem je neko potvrdio da amandman nije ni pročitao ili barem da nije pročitao obrazloženje.
Da pojasnim amandman. Za sprovođenje ovog zakona potrebna su posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije i to za osnivanje i početak rada republičke agencije za stanovanje. To su neka sredstva u visini od oko 12,5 miliona dinara, što podrazumeva plate, naknade zaposlenih, nabavka osnovnih sredstava, potrošnog materijala, tekućih popravki i službenih putovanja i drugih troškova.
Gospodine ministre, ova državna administracija ne može da poziva građane na mere štednje, niti sama može da se pozove na štednju, a da pri tome nemilice troši novac poreskih obveznika na osnivanje 130-140-150 ili koliko već agencija, koje pri tom obavljaju identičan odnosno paralelan posao kao i ministarstvo.
Podsetiću vas na stav SNS, a to je da su agencije nepotreban, neprimeren, rasipnički način trošenja ionako premalih sredstava kojima raspolaže državni budžet. Bilo bi dobro, gospodine ministre, da i vi dobro razmislite o tome.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Mićo Rogović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalno želim da nastavim priču iz koje se jasno vidi neophodnost donošenja ovog zakona, ali i neozbiljnost u smislu, gospodine ministre, da predloženi tekst ima 19 članova, a da je 17 amandmana prihvaćeno.
Bez obzira ko je radio ovaj predlog, mi u to ne želimo da ulazimo, ali sama situacija da je 17 amandmana prihvaćeno govori o toj neozbiljnosti i vašoj dobroj volji da se sve ovo popravi.
Sada me zabrinjava ono što je maločas bilo u obrazloženju amandmana koleginice Jelene Budimirović, gde se govori o kapacitetima. Govoreći ovih dana u raspravi na set ovih zakona koji su u nadležnosti vašeg ministarstva i vezano za neke svoje amandmane i priču koja će ići u rešavanju problema putem podzakonskih akata, ako je odgovor na ovakvo pitanje, zaista nije politika kapaciteta, i onda s obzirom na sve podzakonske akte koji iz seta ovih zakona u nadležnosti vašeg ministarstva sleduju iza 8 dana nakon donošenja ovog zakona, to zabrinjava iz razloga što je i za ovu oblast potrebna armija stručnih ljudi i lica koji treba da vam pomognu na rešavanju podzakonskih akata.
To je ono što smo juče govorili vezano za ove zakone i celu tu priču da je zakon morao da reguliše malo više osnovne stvari, a da ih ne ostavlja u nadležnosti Ministarstvu, tj. vama i rešavanju podzakonskih akata.
U amandmanu na član 13. predlog je da se stav 2. i stav 3. brišu i da se u stavovima 1, 4, 5. i 6. zamene reči "neprofitna stambena organizacija" iz razloga i nastavka ove priče o stavu SNS da svaki zakonski akt donesen ovde u Skupštini podrazumeva veliki broj agencija i ljudi zaposlenih u njima, a ovaj predlog zakona takođe povlači celu priču na niže jedinice upravljanja, tj. na jedinice lokalne samouprave. Upravo se u članu 13. govori o potrebi formiranja neprofitnih stambenih organizacija čiji je osnivač obavezno lokalna samouprava.
Bez obzira na neke situacije u postojanju dobitne strane, odnosno razlike između profita i rashoda, jasno stoji da ljudi moraju rešavati ovakvu oblast načinom koji ste predložili, time što će biti uposleni u ovom sektoru.
Moram još jednom, kao što je prethodna koleginica govorila, da su sektor ovih problema i u nekim mnogo težim vremenima i ranije rešavali fondovi solidarnosti u jedinicama lokalne samouprave, koje su činili upravni odbori koji su rešavali ovu oblast na način čisto volonterski, bez ikakve nadoknade. Čak su se i te komisije, koje su bile formirane u sklopu ovih fondova solidarnosti, bavile i problemima bodovanja određenih stanova, skoro da nije dolazilo do problema u toj oblasti i taj deo je rešavan na način koji je zaista pokazao solidarne rezultate u ne tako davnoj prošlosti.
Zato smo protiv svega ovoga i generalni stav je da je za agenciju potrebno 12,5 miliona dinara, za njeno funkcionisanje, glasaćemo za ovaj zakon istog trenutka kada 12,5 miliona uložite u implementiranje ovog zakona, tj. u izgradnju stanova neophodnih za ovu oblast, a ne za agenciju.