Pre nego krenem na odbranu amandmana i priču o zakonu, od vas tražim izvinjenje, jer sam dobacila na ono vaše „za čega-na šta“, jer prosto mi je namera da se kao ljudi dobrih namera podstičemo u najboljem.
Živim od 1999. godine u Novom Sadu, iz jedne pokrajine, iz Prištine morala sam da pređem da živim u Novi Sad. Mnogi moji prijatelji kažu da otežem vojvođanski, lalinski, ali mi gramatičke greške ne mogu pronaći. Tako da to doživite kao podsticanje na zaista najbolje, to ćemo raditi i u zakonima i u jeziku i gde je god to moguće.
Na isti takav način, hoću da kažem da je dobrodošao svaki korak ka pravednijem društvu.
Ovaj zakon tako doživljavam, korak ka modernom društvu koje želi da postigne jednake uslove za prirodne potrebe time što će da omogući solidno stanovanje onima koji nemaju jednake sposobnosti da ostvare uslove stanovanja po tržišnim uslovima.
Ideal modernog društva da obezbedi pravednu i socijalnu državu jeste u načelima ovog zakona i mi to pozdravljamo. Neverovatno je da se u postizanju tih zaista važnih i urgentnih ciljeva tako malo podsećamo na svoje iskustvo o izgradnji stanova solidarnosti i uopšte fondu solidarnosti, pa se trudimo da više ličimo na Švedsku krajem 50-tih godina prošlog veka.
Pretpostavljam da je razlog za to što mi treba da prenesemo iskustva iz kapitalističke i tržišne privrede, što jeste Švedska, a ne iz svog iskustva, nesvojinskog sistema one društvene, svačije i ničije svojine.
U tom smislu su potrebna ugledanja na dobru praksu sveta, ali jedan vrlo bitan nedostatak ovog zakona je da je on fokusiran na stvaranje agencije na republičkom nivou, na lokalnim nivoima, na stvaranje lokalne politike, strategije i osnivanja tih agencija, a da je suštinski na primer zaboravio da su mnogi građani Srbije izdvajali u fondove solidarnosti sredstva, a nikada nisu imali priliku ili privilegiju da dobiju stan. Možda ćete u nekoj kasnijoj uspeti da taj sada propušteni deo nadoknadite.
Prosto imam utisak, a utisak me ne vara, jer to nije sumnja i nije u prirodi meni da sumnjam u vaše namere i ono što želite da postignete zakonom nego me brinu, što rekla ona lisica koju je lav zvao u pećinu - tragovi, zato što me iskustvo uči da svaka agencija koju osnuje vlast sredstva ima iz budžeta, znači sredstvima prikupljenim od svih građana, jer hleb kupuju svi i oni koji imaju mogućnosti da kupe po tržišnim uslovima stan i oni koji nemaju te mogućnosti.
Znači porez, PDV i sve ostale prihode koji ulaze u budžet plaćamo svi, a onda osnujemo agenciju tim i takvim novcem, koja dok ne stane na svoje noge ima budžetska sredstva, prima donacije, kredite i ostala sredstva i onda se, ne zamerite na terminu "izmigolji" iz državne kontrole, iz kontrole prihoda koje ostvaruje, iz kriterijuma na osnovu kojih daje sredstva za nešto i čak i iz nadzora države koja ju je osnovala.
Agencija za privatizaciju, poštovana gospođo, uči nas na najstrašniji i najdrastičniji način kako su milijarde sredstava od prodaje društvene imovine, i delom državne, pa i finansijske, preko one Agencije za sanaciju banaka, a danas osiguranje depozita, jesu se slila na njihove račune. Tamo su se isplaćale provizije za nagradu za uspeh u procesu privatizacije, onih 5%, svi troškovi, a onda tako umanjene, kusuri su se prebacivali u budžet.
Budžet koji danas, pored takvih prihoda, mora da se zadužuje kod komercijalnih banaka 90 miliona evra, da pokrije neophodna socijalna davanja. To znači nije moja sumnja, jer po definiciji - državni novac ne može da generiše privatni.
Znači, ako vi date da se osnuje agencija državnim novcem - to su ona javna sredstva iz Zakona o budžetskom sistemu, u kom to trenutku ona prestaju da budu državna, pa bivaju sredstva neke neprofitne organizacije? Kada govorim "državna" mislim i na lokalnu samoupravu i na republički nivo. To jednostavno doživljavam samo kao različitu formu, jer ona jesu državna sredstva.
Osnovna primedba na ovaj zakon je upravo - da se za jednu najbolju nameru savesnog društva koje treba da obezbedi pristojne uslove za život i prirodnu potrebu čoveka da ima krov nad glavom, u stvari koristi prilika, neću da je to vaša prva namera, ali ću reći - da je to usputna posledica dobre namere i to jedino zaista traje.
Masa paradržavnih organa i organizacija koje troše budžetske pare, pod firmom, čak ne kažem pežorativno, dobrih namera i potrebnih akcija. Mi na kraju imamo potrošače koje smo osnovali, a sada agenciju koja treba da utvrdi - koliko je to propisa, koliko je suvišnih agencija, ali kažu za to dobijamo strana sredstva, da radimo seču propisa, giljotinu, već kako je zovu itd.
Svedoci ste da nijedan od usvojenih zakona, odnosno građani su svedoci, a "Službeni glasnik" dokaz, nismo ovde usvojili, a da usput nismo imali upravu i agenciju da radi te poslove.
Vi ne shvatate koliko predajete ono što se zove vlast, ono što je smisao izbora, ono što je smisao demokratije i višestranačja nekome, a da nad tim nemate kontrolu. Ne nevoljno, ne neobrazrivošću, potpuno nenamerno - vlast, Vlada prestaje da bude upravljač državom društvenim sredstvima i onaj dobar upravljač i organizator uslova u kojima živi privreda i žive građani.
Ovaj zakon nije iskorak ka boljem. On jeste to po namerama, ali po rezultatima kako je predviđeno da radi zaista tvrdim da nije.