Gospođo predsednice, ovo je sasvim sitna primedba, ali pošto je počela ovakva rasprava, pa ne postoje psihološki problemi nego psihički problemi. Preklinjem vas, psihološki pripadaju nauci. Ako neko ima psihološke probleme, muči ga psihologija kao nauka. Znači, u obrazloženju je nešto nepismeno napisano. Preklinjem vas, postoje psihički problemi, a psihološke imaju moji studenti, znači muči ih nauka. Samo kažem da je to u obrazloženju, ništa vama, naprotiv.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite, gospodine Momčilov.

U članu 36. mi smo tražili da se stav 5. briše. Šta taj član 36. govori? O dužnostima odgovornog lekara. Kako glasi taj stav? Sve informacije odgovorni lekar daje u prisustvu još jednog lica iz tima za oplodnju.
Vidite, sve informacije koje razmenjuju lekar i pacijent, a pogotovo u ovoj oblasti koja je vezana za genitalnu sferu i za ove metode kojima treba da pomognemo našim pacijentima, poverljive su prirode i zadiru u najdublju intimu pacijenata.
Sadržinski, ima li razloga za dva lekara uopšte da oni budu prisutni? Znači, čovek bi mogao da kaže ovako - ako treba dva lekara iz tog tima da budu kad se daju informacije, neće jedan moći da da, nešto će propustiti, pa je onda ovaj potreban kao korektor ili možda horski treba da pevaju u duetu kad daju informacije, možda je i to zamisao onoga ko piše ovaj zakon.
Karakter informacija koji zadire u najdublju intimu pacijenta ipak ne bi trebalo ovo da dozvoli. Ove informacije nisu ništa složenije i značajnije od drugih kod lečenja, recimo, tuberkuloznog ili bolesnika sa AIDS-om. I tu su daleko složenije stvari i tu nemate propisano da dva lekara moraju da pričaju sa takvim pacijentom. Zašto bi ovde?
Vidite, imamo jedan princip iz prakse. Ako je nosilac genetske translokacije otac, šta mi postupamo? Otkrije se to, znači, može potomstvo da strada. Samo njemu se kaže i samo njemu kaže ordinirajući lekar, i ne širi se nigde više, a ovo nesuvislo objašnjenje, nemam sada vremena da ga čitam, zaista neću, imam četiri minuta, ali treba da mi ostane nešto za kraj, kada bih čitao ovo nesuvislo objašnjenje, vi biste videli da to nema veze sa razumom, sa poznavanjem medicinske etike i struke.

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Šta smo mi kazali? U ovom članu se kaže, da to prepričam zbog vremena, da donor svoje ćelije može dati samo u jednoj ustanovi, u jednoj banci i nigde više.
Mi kažemo ovako – da dozvolimo mogućnost, onda kažemo – izuzetno, uz dozvolu uprave, da to bude dozvoljeno da se da i u nekoj drugoj ustanovi. Zašto? Evo, praktičan život. Vi imate recimo insiminaciju. To je jedna česta metoda biotpomognute oplodnje. Šta se dogodi? Leče se pacijent i njegova supruga, on daje materijal, dogodi se da se posvađaju sa lekarima u toj ustanovi, nezadovoljni su lečenjem, i kažu – mi hoćemo da idemo da izaberemo drugu ustanovu. Imaju pravo. Zašto se ne dozvoli da se doniraju tad ove polne ćelije muškarca u drugoj ustanovi?
Ili, dogodi se havarija u zdravstvenoj ustanovi i bude uništen materijal, ili ne dogodi se havarija, obradom materijala koji se koristi nemate ono što očekujete kao rezultat. Zašto se ne dozvoli nezadovoljnim ljudima da promene zdravstvenu ustanovu i da daju u drugoj, pod strogo kontrolisanim uslovima, uz dozvolu upravo ove Uprave za biomedicinska istraživanja, ili kako to već oni zovu?

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

U članu 54. vi imate da dozvolu daje Uprava za biomedicinu. Za šta? Za preimplantaciona istraživanja genetska. Pomalo sam dotakao taj problem. Zašto treba da daje jedna uprava, organ uprave, pazite, da daje dozvolu za par ekselans dijagnostičku metodu medicinsku. Na šta to liči?
To je do sada uvek bilo nešto što je bilo stvar struke i lekari su, naravno, svi zakleti Hipokratovom zakletvom, mi imamo i etičke odbore i komitete, imamo svoja pravila struke. Zašto se sad ovde ide na to da neka uprava treba da vam ovo daje? To ne razumem.
Po ovome, mi bismo morali da za svaku delikatniju dijagnostičku i terapijsku metodu, kada su druge stvari u pitanju, da tražimo dozvolu od te uprave. Kod transplantacije bubrega mogu da budu i te kako interesantne situacije u neslaganju i slaganju, pa onda i tu da tražimo dozvolu te uprave.
Prema tome, mislim da je ovo potpuno suvišno i da Ministarstvo i uprava nisu stručne institucije da o ovome rade. Ovde je Etički odbor potrebniji nego nekompetentna Uprava. Kada već nećete Etički odbor, a mi smo smatrali da on treba zajedno sa strukom, da je to dovoljno.

Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Naučno-istraživački rad na reproduktivnim ćelijama i ranim embrionima sprovodi se, mi smo kazali, u skladu sa Helsinškom deklaracijom, dobrom kliničkom praksom i ovim zakonom. Šta je rekao zakonopisac? Sprovode se u skladu sa ovim zakonom, čak nije rekao ni ovim zakonom, on je dao opšti stav.
Kaže – naučno-istraživački rad na reproduktivnim ćelijama i ranim embrionima sprovodi se u skladu sa zakonom. Kojim zakonom? O nauci, ovim zakonom? Mi se sada pitamo, lepo kažem onda, u skladu sa Helsinškom deklaracijom, dobrom kliničkom praksom i ovim zakonom, dodajem to da izvučem koliko-toliko stvar.
Šta meni mudri ljudi koji su ovo pisali kažu? Helsinška deklaracija je doneta šezdeset i neke godine, a znaju li za reviziju Helsinške deklaracije? Jeste, ona se tiče ispitivanja na ljudima. Ali, ako imate embrion i vi ste ga krstili ljudsko biće, zar to onda nije to? Zar dobra klinička praksa nije nešto što je preciznije. Takve odgovore dobijam i, zaista, ovo je smešno.
Znate li šta su meni kazali na Odboru? Kaže – pa da, ovo su uradili stručnjaci. Jesu radili, radila je Komisija. To je ta komisija koja daje stručno mišljenje.
Zašto sam protiv komisije da ima savetodavnu ulogu? Oni su radili, a njihovo nije uvaženo. Šta su im uskratili? Zadnje čitanje, samo to, a obećali su da će sve njihove stavove ugraditi, a oni nisu ugradili. Ovo što sam vam čitao i što čitam su upravo stavovi vrhunskih srpskih ginekologa i akušera.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.