Gospodine poslaniče, narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupku predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, nema povrede Poslovnika, jer vi ne govorite o nečemu što je eventualno učinjeno danas, od početka kada smo počeli da radimo, a to bi bila inače mogućnost koju ste mogli iskoristiti.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRANSFUZIOLOŠKOJ DELATNOSTI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dušanka Plećević, Nikola Krpić, Vjerica Radeta, Paja Momčilov i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Nikola Krpić, na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, povukao je amandmane koje je podneo na član 5. i 6. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević, koja želi reč. Izvolite, gospođo Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1, u delu osnovne odredbe, koji objašnjava šta ovaj zakon u oblasti transfuziološke delatnosti uređuje, tako da se u stavu 2. posle reči "snabdevanje" veznik "i" briše i posle reči "izdavanje" dodaju se reči "i primena".
Ceo ovaj stav treba da glasi: ''Transfuziološka delatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata planiranje, prikupljanje, testiranje, preradu krvi i komponenata krvi bez obzira na njihovu namenu, kao i čuvanje, upravljanje, distribuciju, snabdevanje, izdavanje i primena krvi i komponenata krvi namenjenih transfuziji (u daljem tekstu: transfuziološka delatnost).'' Ovde sam intervenisala sa rečju "i primena krvi". Ovim amandmanom se bitno dopunjuje sadržaj transfuziološke delatnosti koji je već naveden u članovima 23, 24, 25. i 26. ovog predloga zakona i sada ću ih pročitati.
Član 23: Nadležni doktor medicine mora obavestiti primaoca krvi ili komponente krvi pre nego što primi krv (znači, govori se o primanju krvi) o svim posledicama primanja krvi ili komponente krvi kako bi mogao doneti odluku da na predloženu medicinsku meru pristane ili ne pristane.
Primalac krvi mora, pre nego što primi krv (znači i dalje se govori o primanju krvi) ili komponentu krvi, u pismenom obliku potvrditi da je obavešten o primanju krvi i komponente krvi, kao i o svim posledicama i da za istu daje saglasnost. Saglasnost primaoca krvi iz stava 2. ovog člana mora biti data u pismenom obliku.
Koristiću i vreme poslaničke grupe.
Primalac krvi pristanak na primanje krvi ili komponente krvi može opozvati usmeno sve dok ne započne njeno izvođenje. Nadležni doktor medicine je dužan da odustanak primaoca krvi iz stava 4. ovog člana konstatuje u medicinskoj dokumentaciji primaoca krvi.
Primalac krvi ima pravo da odredi lice koje će u njegovo ime biti obavešteno o svim posledicama primanja krvi (znači, govori se i dalje o primanju krvi) ili komponente krvi i dati pristanak u njegovo ime, u slučaju da bude nesposoban da donese odluku itd.
Međutim, vi u članu 25. kažete: Primalac krvi koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da da saglasnost, hitno davanje krvi i komponenata krvi može se preduzeti i bez saglasnosti primaoca krvi, na osnovu mišljenja nadležnog doktora medicine koji pruža hitnu medicinsku pomoć.
Ako je to tačno, za navedene primere koje sam pročitala iz člana 23, kako ćete shodno ovom članu 25. dati obaveštenje primaocu krvi koji je bez svesti i kako će vam on dati saglasnost za tu medicinsku meru? U zemljama u okruženju u zakonu o transfuziološkoj delatnosti postoji deo koji govori o upotrebi krvi, kao što je to slučaj sa crnogorskim zakonom.
Vi ste dali obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman, pa ste rekli da je to iz razloga jer je pojam transfuziološke delatnosti u smislu Predloga zakona usklađen sa odredbama Direktive 2002/98 Evropske zajednice, Evropskog parlamenta i Saveta od 27. januara 2003. godine o utvrđivanju standarda kvaliteta i bezbednosti za prikupljanje, testiranje, obradu, skladištenje i distribuisanje ljudske krvi i komponente krvi. Naime, ovim predlogom zakona ne uređuje se oblast primene krvi, odnosno ne utvrđuju se indikacije za primanje krvi ili komponenata krvi, već samo postupak i davanje saglasnosti. Zakon ima samo pravnu regulativu, to je jasno, ne daje nikakve indikacije, to se od ovog zakona ne očekuje, taman posla.
Pošto Predlog zakona ne utvrđuje oblast primene krvi, kako kažete u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, onda i naslov ovog zakona nije adekvatan, a trebalo bi da glasi - zakon o prikupljanju krvi i derivata krvi ili zakon o obezbeđivanju krvi, a ne zakon o transfuziološkoj delatnosti, jer ne može se jednim pravnim aktom sužavati sadržaj jednog jasno definisanog stručnog pojma kao što je transfuziološka delatnost.
Meni je drago što je ovde prisutan gospodin Dulić i nadam se da će on neke naše amandmane prihvatiti, ali on nije zainteresovan za našu priču, pa je iluzorno da o tome i govorim.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li želite reč? (Da.)

Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona, u kome se govori o obezbeđivanju uslova za snabdevanje stanovništva dovoljnom količinom kvalitetne i bezbedne krvi i komponenata krvi. U članu 3. tačka 3) kažete da se to ostvaruje stvaranjem uslova za podizanje svesti stanovništva o potrebi davanja krvi i komponenata krvi. Svojim amandmanom sam predložila izmenu tako da bi ova tačka 3) glasila - promotivnim merama i edukovanjem stanovništva, da bi se postigla motivisanost za davanje krvi i komponenata krvi.
Smatra da reči "podizanje svesti stanovništva" nisu primerene nameri zakonopisca da motiviše ljude za dobrovoljno davanje krvi, zato što svest o dobrovoljnom davanju krvi postoji kod svakog čoveka, bez obzira na njegove kulturne, obrazovne, sociološke i druge razloge, osim eventualno verskih.
Međutim, smatram da je problem u tome kako da predlagač zakona motiviše ljude za dobrovoljno davanje krvi. Teško ćete to uraditi, čak i sa dobrovoljnim davaocima krvi, čije primedbe i sugestije niste uvažili i koje ste potpuno izopštili iz ovog zakona.
U obrazloženju, na kraju ovog predloga zakona, o razlozima za donošenje ovog zakona kažete da su vam namere da koordinirate mere i aktivnosti na jačanju dobrovoljnog davalaštva, koje predstavlja kamen temeljac bezbednosti krvi. Međutim, gde vam je taj kamen temeljac u ovom zakonu? Vi ga niste ugradili u ovu konstrukciju zvanu Predlog zakona o transfuziološkoj delatnosti.
Podizanje svesti je jedna obična floskula, koja ništa ne znači ako iza toga ne sledi objašnjenje šta se pod tim podrazumeva. Za mene je podizanje svesti preduzimanje niza promotivnih i edukativnih mera kako bi se stanovništvo motivisalo za dobrovoljno davanje krvi.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li želite reč? (Da.)

Predložila sam da se član 8. menja i da glasi: Zdravstvenoj ustanovi, odnosno zdravstvenoj ustanovi za deo zdravstvene ustanove u kojem se obavlja transfuziološka delatnost iz Plana mreže zdravstvenih ustanova može se izdati dozvola za obavljanje transfuziološke delatnosti, odnosno određenih poslova transfuziološke delatnosti ako ispunjava uslove u pogledu kadra, prostora i opreme za obavljanje transfuziološke delatnosti.
Bliže uslove u pogledu kadra, opreme i prostora za obavljanje transfuziološke delatnosti propisuje ministar zdravlja (u daljem tekstu: ministar), na predlog ekspertske komisije za transfuziološku delatnost. Moja intervencija je bila u ovom smislu gde sam dodala ove reči - na predlog ekspertske komisije za transfuziološku delatnost.
Ovim se postiže veća jasnoća ovog člana, jer je potrebno da o normativima struke postoji ekspertsko mišljenje bazirano na akademskoj i stručnoj kvalifikovanosti.
Vi ste u Predlogu zakona o transfuziološkoj delatnosti u članu 1. rekli da nadzor nad obavljanjem ovih delatnosti na teritoriji Republike Srbije i poslove državne uprave vrši Uprava za biomedicinu, koja se obrazuje u skladu sa predloženim zakonom o transplantaciji organa.
Međutim, u toj Upravi za biomedicinu vi ste predvideli da jedan od tri pomoćnika direktora bude zadužen za oblast transfuziološke delatnosti, koji će angažovati neke spoljne eksperte, domaće i strane, uz nadoknadu.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana vi ste rekli da se amandman ne prihvata ''jer se odredbama Predloga zakona ne predviđa obrazovanje ekspertske komisije za transfuziološku delatnost, kao ni njen sastav, zadaci i način rada.
Naime, odredbama člana 158. Zakona o zdravstvenoj zaštiti obrazuju se republičke stručne komisije koje u postupku izrade podzakonskih akata daju stručne stavove i mišljenja, te smatramo da nema potreba obrazovati i posebne ekspertske komisije za transfuziološku delatnost.
Napominjemo da je u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti već obrazovana Republička stručna komisija za transfuziologiju. Takođe u postupak donošenja podzakonskih akata uključiće se i referentne zdravstvene ustanove, stručna udruženja, komore itd.''
Zbog čega se onda već obrazovana ova Republička stručna komisija za transfuziologiju ne angažuje u Upravi za medicinu, već se pravi neka lista spoljnih saradnika ili eksperata, domaćih i stranih, naravno uz nadoknadu? To je moje pitanje.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li želite reč? (Da.)

Amandman koji sam podnela na član 8. odnosi se na principijelni stav SRS da mora da se poštuje Ustav Republike Srbije.
U članu 136. stav 2. Ustava se kaže da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Mi smo iz zakona u zakon pokušavali da ubedimo i skupštinsku većinu i ministre da Zakon o državnoj upravi u ovom delu nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i podneli smo desetine amandmana istog sadržaja, a radićemo to ubuduće tako što ćemo u svakom zakonu gde se ko zna koliko puta ovo pominje mi samo jedanput da podnesemo amandman, pre svega radi trajnog čuvanja stenografskih beleški i radi činjenice da se mi zaista zalažemo da bilo šta i bilo koji zakon, bilo koja odluka, bilo koji akt nekog državnog organa mora biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Nejasno nam je zašto do sada to Vlada Republike Srbije nije shvatila, nije dobro čak i da imate dobar zakon, nije dobro da mu ostane takva mrlja da u svako doba neko kome padne na pamet može svaku ovakvu odredbu da vam pred Ustavnim sudom obori. Zato bi bilo dobro da vi iz Ministarstva razmislite i da predložite gospodinu Oliveru Duliću da u ime Ministarstva ovo prihvati.
Gospođo Đukić-Dejanović, u okviru ovog vremena, da se ne bih javljala po Poslovniku, samo da vas pitam da li će gospodin Dulić biti ovde, jer em nemamo resornog ministra, molim vas, ili prekinite sednicu ili ga zovite da se vrati jer je neodgovorno. Nismo intervenisali što je on tu, čovek je lekar, razumeće bar terminologiju, ali onda neka sedi, molim vas.

Gospodin Dulić je u ime Vlade ovde, na trenutak je samo izašao, vratiće se. Njegovi saradnici pomno prate sve što poslanici govore. Pa znate, čovek je, može izaći i vratiće se.
Na član 14. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.

Podnela sam amandman na član 14, da se tačka 4) briše.
Ovaj član govori o odgovornosti odgovornog transfuziologa. Tačka 4) glasi - za sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji obavljaju transfuziološku delatnost, odnosno određene poslove transfuziološke delatnosti.
Mislim da ovo nije dobro i da za kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji obavljaju ovu delatnost odgovoran mora da bude direktor zdravstvene ustanove. On imenuje odgovornog transfuziologa, to je određeno članom 13. ovog predloga zakona, i jedino direktor zdravstvene ustanove u kojoj se obavlja ova delatnost po zakonu ima široka ovlašćenja i pravo odlučivanja.
Međutim, transfuziolog treba da bude odgovoran za kvalitet obavljanja transfuziološke delatnosti, vođenje evidencije, dokumentacije, obezbeđivanje hemovigilanse, eventualnu izradu programa edukacije, ali za realizaciju ne može da bude odgovoran, pošto to podrazumeva i finansijska sredstva i odluku o prihvatanju plana i programa edukacije, o čemu odlučuje direktor.
Ne razumem zašto odgovornost sa direktora zdravstvene ustanove svaljujete na odgovornog transfuziologa.