Slično je to sa ovim što smo već čuli. Pravo na lečenje neplodnosti postupcima biomedicinske oplodnje, zakonodavac kaže da je to u starosnoj dobi koja nije primerena za rađanje, ne može da se dozvoli da se primene ovi postupci, a mi hoćemo da budemo potpuno precizni i kažemo ovako:“dodaje se stav – žena davalac jajne ćelije ne može da bude starija od 35 godina, a žena kojoj se donira jajna ćelija ne može da bude starija od 46 godina“.
Pazite šta nam odgovaraju, amandman se ne prihvata iz razloga što je na način predložen u članu 26. stav 3. Predloga zakona data mogućnost da se na osnovu stručnog mišljenja, zasnovanog na medicinskoj nauci i praksi, kao i zdravstvenog stanja svake pojedinačne žene, donesu odluke u skladu sa godinama života žene o primeni postupka.
Ovo što smo mi predložili, to je apsolutno stanovište nauke. Ako neko hoće da je Evropejac, on može da pročita i neki evropski zakon. Uzmite belgijski zakon, uzmite češki zakon, da ne idemo dalje, videćete iste ove odredbe. Nisu slučajne.
Kvalitet jajne ćelije koja se uzima za donaciju posle 35. godine nije i ne daje rezultate. To nauka kaže i tačno u kom procentu i zbog toga to ne treba uzimati. Kod nas žene ulaze u menopauzu otprilike u tom periodu, i tu takođe imate, je li tako, problem sa čitavim ovim postupkom da se on izvodi? Zašto? Medicinski su razlozi rukovodili nas.
Preko 46. godine, osim toga što imate lošiji kvalitet oplodnih ćelija, imate i daleko veći procenat komplikacija u toj trudnoći. Smrtnih ishoda deset puta više, hipertenzije deset puta više i zbog toga, ako je osnovni medicinski princip primum non nocere, onda treba usvajati i ovo.
A ovo što nam je rečeno da ovo nije stručno, to njima samo služi na čast, i opet zakonodavac - ćuti, nema odgovora.