Gospođo predsednice, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, član 28. govori o tome na koji način mogu biti održani izbori za nacionalne savete i govori dalje pod kojim uslovima će biti održani neposredni izbori za nacionalne savete.
Ovaj stav govori da će neposredni izbori za nacionalne savete biti održani onda kada se u vreme raspisivanja izbora u posebni birački spisak upiše 50% pripadnika nacionalnih manjina po rezultatima poslednjeg popisa i to sve umanjeno za 20%. To praktično znači da u posebni birački spisak treba biti upisano 40% pripadnika nacionalnih manjina prema popisu plus jedan.
Nadalje, prema odredbama ovog zakona formiranje posebnih biračkih spiskova i uopšte izbor za nacionalne savete zadovoljen je jedan od osnovnih principa, a to je princip dobrovoljnosti. Dakle, pripadnici manjina nemaju obavezu da se upisuju u posebne biračke spiskove i da se nacionalno izjašnjavaju, već se to smatra kao njihovo pravo, što će činiti u obrascima koje propisuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i pred organom državne uprave će se upisivati u poseban birački spisak.
Ovde nema nikakve obaveze u vezi upisivanja pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove.
Smatram da ovaj broj od 50% minus 20% je zaista veliki broj i on će praktično biti neizvodljiv. Taj broj od 50% umanjen za 20% teško će se dostići, s obzirom na činjenicu da višepartijski sistem u Srbiji funkcioniše 19 godina i ni dan-danas nemamo validne i ažurne opšte biračke spiskove, a posebne biračke spiskove smatram da će biti još teže formirati.
Zato sam podnio amandman, jer smatram da su neposredni izbori demokratijski i da će nacionalni saveti izabrani na neposrednim izborima imati veći legitimitet. Umesto 50% predlažem da stoji 20% prema rezultatima poslednjeg popisa.
U tom slučaju dovodim na neki način u ravnotežu neposredne i posredne izbore, odnosno izbore putem elektorske skupštine. Tako na primer kod pripadnika nacionalnih manjina čiji je broj prema poslednjem popisu iznad 100.000 potrebno je 100 elektora, što znači da svaki elektor treba da sakupi 100 potpisa, da 10.000 birača na posredan način učestvuje u izbornom procesu.
Amandmanom koji predlažem u izbornom procesu, u najgorem slučaju, ako je pripadnika nacionalnih manjina 100.000, u izbornom procesu biće uključeno 20.000 birača s pravom glasa. Ako uzmemo u obzir način na koji se formiraju posebni birački spiskovi, smatram da će od birača koji budu upisani na poseban birački spisak na ovaj način najmanje 90% učestvovati u izbornom procesu, a to znači da će u svakom slučaju taj broj biti veći u odnosu na elektorski način glasanja.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Moj amandman je sličan kao i Bajramov.
Gospodine Čipliću, ako prilikom donošenja Ustava RS nijedan blistavi um nije čak ni pomislio da u Ustav RS predloži elektorsku skupštinu kao način izbora narodnih poslanika, onda stvarno je čudo zašto se išli na ovakva rešenja, tim pre što kod cele Srbije se primenjuje princip jedan čovek, jedan glas, kao vrhunac demokratije i učešća građana u demokratiji, u izborima, u upravljanju i ostvarivanju prava suvereniteta, a kod pripadnika nacionalnih manjina za izbor nacionalnih saveta uvodite nešto što jednostavno mislim da je nedozvoljeni izuzetak.
Ako imamo ovakav parlamentarni sistem, ovakav izborni sistem u Skupštini, on po logici treba da se prenese na sve organe, kako državne, tako i paradržavne ograne.
Zar je moguće da se za skupštinu ili savet mesne zajednice organizuju neposredni tajni izbori, a za ovo što kažete da je tako značajno, kao nacionalni savet, idete na elektorske skupštine?
Amandmanom sam predložio nešto što ima cilj da omogući da se što veći broj nacionalnih saveta neposredno bira, a ne na elektorskim skupštinama.
Korišćena je jedna matematika koja uzima u obzir da prema poslednjim podacima popisa u tom broju se nalaze i maloletni, i neka druga lica, a da izborno pravo imaju samo oni koji na dan izbora imaju 18 godina i više.
Prosto mi je neshvatljivo zašto ste se opredelili na ovakav način, ali vidim ko je pisao i zašto je pisao. Pisali su lideri političkih stranaka nacionalnih manjina da bi sačuvali samo svoje pozicije.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 29. i član 29. Da li neko želi reč? Gospođa Banović.

U članu 29. se govori o principima izbora nacionalnih saveta, pa su tu principi nabrojani, i između ostalog posebna načela izbora su dobrovoljnost, proporcionalnost i demokratičnost.
Ovde je problematično ovo posebno načelo koje govori o dobrovoljnosti. Ako je uslov da se održe neposredni ili direktni izbori, upis pripadnika nacionalne manjine u poseban birački spisak, dakle, to je uslov da bi se taj način izbora mogao sprovesti, onda tu nije reč o dobrovoljnosti.
Onda je tu reč o obavezi da se pripadnik nacionalne manjine upiše, jer ako ne bude dovoljno, onda će se ići na taj drugi način. Tu nije o dobrovoljnosti reč, nego je reč o uslovu.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 30. i član 30.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 31. i član 31.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dakle, svi ovi kasniji amandmani na članove su posledica toga što smatramo da ne treba ići u neposredne izbore za nacionalne savete, nego predlažemo da bude samo elektorski način izbora. Svi ostali amandmani će biti i praktično su amandmani članova koji govore o tome.
Ovo što sam malopre govorila, dakle, aktivno biračko pravo, poseban uslov za sticanje aktivnog biračkog prava za neposredan izbor članova nacionalnog saveta je upis u poseban birački spisak nacionalne manjine.
Da nas sve podseti, pošto to znamo, da poseban birački spisak nije neki izuzetak. Imali smo i sada još uvek imamo da birački odbor dobije izvod iz posebnog biračkog spiska i onda članovi biračkog odbora znaju koji su vojnici u trenutku održavanja izbora na teritoriji te opštine i da oni mogu na tom biračkom mestu da glasaju i ostvare svoje biračko pravo. To je takva vrsta biračkog spiska. Ona ne zadire u to da se ljudi moraju izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti da bi imali aktivno biračko pravo.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 32. i član 32. Da li neko želi reč? Gospodin Tomić.

Samo kratko. Pored ovog što je koleginica Banović već rekla u kom pravcu će ići svi ovi naši amandmani, u smislu da smo isključivo za elektorske izbore, ovde je vrlo zanimljiv član 32 – za člana nacionalnog saveta može biti biran pripadnik nacionalne manjine koji ispunjava uslove iz člana 31. ovog zakona i ne obavlja funkciju sudije, tužioca ili sudije Ustavnog suda.
Ovo govorim zbog javnosti. S jedne strane, zašto bi u savetu nacionalnih manjina bili samo pripadnici nacionalnih manjina. Hajde, to su već mnogi narodni poslanici danas govorili. Zašto narodni poslanici ne bi bili izuzeti od izbora u nacionalni savet. Zašto samo sudska vlast, šta je sa izvršnom i zakonodavnom.
Znači da svako iz izvršne i zakonodavne vlasti može da bude član nacionalnog saveta, a isključivo iz sudske, piše sudije, tužioci ili sudije Ustavnog suda, oni ne mogu biti članovi, oni su izuzeti. Pazite, vrlo zanimljivo. Ovaj član, po meni, jedan je od najlošijih članova ovog zakona.

Na član 32. amandman je  podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.