U pogledu amandman na član 38. imam zamerki i na one koji su amandman podneli, a naravno i na Vladu koja je dala obrazloženje zašto amandman ne prihvata.
Naime, mislim da je poslanička grupa DSS, vođena idejom da se ukinu neposredni izbori za pripadnike saveta, predložila amandman kojim se briše čak i tačka po kojoj su sredstva javnog informisanja dužna da korektno, u skladu sa zakonom, obaveštavaju o toku izbora, o aktivnostima na izborima i da se na te izbore primenjuju propisi o informisanju koji se tiču izbornog postupka, verovatno se misli na narodne poslanike. Hajde sada i nekako, mogli su da kažu na osnovu kog zakona itd. Ne treba ukidati pravo na informisanje u vezi izbora.
Šta je Vlada odgovorila u obrazloženju odbijanja amandmana? Amandman se ne prihvata zato što je u suprotnosti sa duhom Predloga zakona i voljom pripadnika nacionalnih manjina da se samim nacionalnim manjinama omogući da se opredele da li žele svoje predstavnike izabrati neposredno demokratskim izborima ili posredno preko elektorske skupštine.
Izvinite, gospođo, ako ste vi pisali, pošto sada nema ministra, iz koje vam je to pameti došlo? Amandman uopšte ne priča o tome kako želi poslanička grupa DSS-a da ljudi budu birani, nego priča o informisanju.
Ali vi to niste pročitali, jer ne verujem da biste sedeli u toj klupi da ne umete da čitate. Ne verujem da biste sedeli u toj klupi da ne znate ovu materiju.
Jednostavno, vama nije poznato šta tu piše. Vi ste, znači, prepisali obrazloženje na član 37, na član 36, itd.
Stvarno nemojte da nas potcenjujete toliko. Nemojte da nas ponižavate. Dođite ovde spremni kao i mi. Nije bitno samo da se lepo očešljate, ministar zaboravi da mora baš svakih pet minuta da izađe da popuši cigaretu, da se udesite lepo i da sedite ovde da gledate u nas i da gledate na vreme kada ćete kući.
Ovo je zakon. Stotine hiljada ljudi će da se ravna po ovom zakonu. Sudbine mnogih ljudi će biti po ovome, mnoga materijalna sredstva.
Prenosimo osnivačka prava na mnogim objektima. Kome? Vi nama kažete – neka sami izaberu kako će da se biraju. Mi kažemo – hajde da vidimo kako da se informišu o izborima, a vi kažete neka izaberu sami kako će da se biraju. Stvarno nema smisla.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, sprečite ovu samovolju Vlade Republike Srbije. Sprečite ovo ponižavanje narodnih poslanika. Zamislite sada kada bih počeo da pričam o nekom drugom zakonu. Šta biste mi rekli? Govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.
Da li Vlada treba da se udubi i kada piše obrazloženje o odbijanju ili prihvatanju amandmana da kaže tačno na koji član i da ima veze sa tim članom?
Veoma je neprijatno postalo u poslednjih sedam ili osam dana, otkada ste preuzeli ovaj tempo kasački ili galoperski, nama poslanicima da posmatramo predstavnike Vlade u ovoj skupštini.
Ili nisu kompetentni za materiju ili ih uopšte ne interesuje šta se ovde radi, ili im saradnici samo zbog plate tamo sede u ministarstvima i u Vladi, a sada i ministar kaže da je prešao hiljadu kilometara da bi napisao ovaj zakon.