Mi smo u aprilu ove godine tražili sednicu Narodne skupštine koja bi bila posvećena raspravi o platformi sa MMF.
Vlada Srbije je krenula u taj aranžman na taj način što prethodno nije održala ni jednu jedinu sednicu Vlade, na kojoj bi se donela odluka o ulasku u aranžman sa MMF, što je megaskandal. Na to smo ukazivali ranije postavljanjem ovakvih poslaničkih pitanja.
Do dan-danas se niko iz Vlade nije udostojio da nam odgovori na pitanje kako je to uopšte bilo moguće? Kako to može po bilo kakvom poslovniku, po bilo kakvim pravilima igre po kojima se Vlada ponaša, da se tako šta dogodi? Vidite, kada mogu telefonske sednice, valjda može i to?
Kasnije je došlo do određenih odluka Vlade vezano za aranžman sa MMF, koje su trebalo da opravdaju ono što je prethodno dogovoreno bez takvih odluka i u aranžman u koji se ušlo, a do dana današnjeg mi ne znamo sve elemente tog aranžmana. Ministarka Dragutinović je o tome nešto govorila krajnje ad hok u toku rasprave, odgovarajući na pojedina pitanja, ali mi do dan-danas nismo videli - nikakvu strategiju Vlade Srbije za izlazak iz krize, što smo takođe tražili da se ovde raspravi; do dana današnjeg nismo videli šta su tačno ti elementi.
Vlada Srbije, prema onome što mi možemo da vidimo, a ne prema onome čime se Vlada Srbije hvali, nema nikakvu strategiju za očuvanje ekonomske politike, niti ima ikakvu ekonomsku politiku.
Kakva može biti ekonomska politika Vlade kada dva meseca nakon tog aprila o kojem danas govorim ništa nije urađeno na onim obećanjima koja su tad data u okvirima onoga što je Vlada predstavljala kao navodne mere ekonomske politike do dana današnjeg.
Nije došlo do smanjenja administracije, nasuprot tome, donose se i predlažu se zakoni u ovom istom domu, u Narodnoj skupštini, koji praktično znače veće troškove za budžet Srbije. Pogledajte samo te silne agencije, te silne regionalne agencije koje će se formirati zato što to traži jedan ministar u Vladi, lider jedne političke stranke, koji ovih dana ucenjuje vladajuću koaliciju jednim skaradnim zakonom o informisanju. Pogledajte kako se umnožavaju troškovi države, umesto da se smanjuju.
Pogledajte samo okolnost da ministarka finansija kaže da će se povećati PDV, da će se povećati porez na dohodak, da će se krenuti u aranžman sa MMF i drugim međunarodnim institucijama radi zaštite budžeta, tj. Popunjavanja budžeta.
S druge strane, Mlađan Dinkić, koji je valjda nešto u toj Vladi, kaže da nema šanse da dođe do povećanja PDV.
S treće strane, imamo Krkobabića, koji stalno isto kao baba o uštipcima govori o tome da nema šanse da se smanje penzije.
Kada saberete te tri okolnosti, hajde samo odgovorite najracionalnije na pitanje šta je ekonomska politika Vlade Srbije, gde se ona nalazi, kada ćemo je videti?
Da li je to što sam maločas naveo ekonomska politika Vlade? Ako je to ekonomska politika Vlade, onda građani ove države imaju ozbiljnog osnova da strahuju za svoju egzistenciju, jer Vlada koja vodi takvu ekonomsku politiku, ništa drugo građanima ne najavljuje nego kompletan privredni kolaps i osiromašenje.
Svi građani ove države znaju, barem ogromna većina, za razliku od izuzetne manjine privilegovanih, da im je nakon godinu dana danas gore nego što im je bilo.
Niko se danas normalan ne može pohvaliti da živi bolje nego što je živeo pre godinu dana. Za razliku od pre godinu i po dana kada su ljudi mogli da se pohvale da makar malo žive bolje nego pre tri godine, recimo, ili dve.
To su posledice vaše vlasti, a dalje posledice su histerija i panika koja vas hvata, jer ne možete da se suočite sa ovim činjenicama, ne možete da se suočite s tim da će ovo neko izneti građanima i objasniti im šta se dešava, pa ste se setili da treba da pozatvarate medije u Srbiji i da ih počistite gvozdenom metlom. Lepo ste počeli ovo da radite ...