Zahvaljujem. Nakon ovih diskusija koje su bile, nadam se dobronamerne, imam još veće ubeđenje da smo napravili jedan dokument koji zadovoljava kriterijume ovog visokog doma i koji će, nadam se, biti izglasan u Parlamentu. To što ne postoji nacionalni konsenzus o ciljevima nacionalne politike, to ne može da bude izgovor da se u Srbiji ne radi. Činjenica je da ne postoji konsenzus, ali bih voleo da mi kažete kada će ga biti, kada možemo da računamo na to, pa da onda počnemo da radimo. U međuvremenu, mi se trudimo da opravdamo to što se nalazimo na položaju na kome se nalazimo.
Nekoliko puta je pomenuto da li smo mi radili tuđi posao. Moram da vam kažem, u Zakonu o Vojsci član 14. u stavu 2. piše da mi radimo izradu Nacrta strategije nacionalne bezbednosti. To je već definisano u Zakonu koji postoji, koji je usvojen 2007. godine. Nemojte da dovodite u dilemu to da li smo mi radili tuđi posao ili nismo, mi smo tada prihvatili da radimo posao koji možda nije bio naš, ali sada je i po zakonu naš.
Ono što mislim da je zaista jako teško izgovoriti ovde, a misliti da ste u pravu, to je reći da je ''glupost'' kada kažemo – bezbednost je nedeljiva. Ne znam koliko svest treba da bude sužena, pa da ne vidite da je u 21. veku naprosto bezbednost apsolutno nedeljiva i da se svi izazovi, rizici i pretnje koje postoje u regionu prelivaju na sve zemlje. Konkretno, kod nas od Ankare, recimo, do Beča ili čak Avganistana, pa do celokupne zapadne Evrope i istočne obale SAD.
Izgovoriti tako nešto sa tendencijom da kažete kako imate sav autoritet toga što ste bili nekada pripadnik Vojske, više je nego sporno.
Moram da vam kažem da smo se zaista trudili da sve rizike i pretnje koje su apsolutno regionalne uvrstimo u ovu strategiju. Ne možemo ništa posmatrati kao, tako da kažem nedeljivo, kao jedinstveno i naše.
Pogledajte samo stvari koje se dešavaju u poslednje vreme, pitanje organizovanog kriminala, ako pogledate čak i ove stvari koje se tiču huliganstva, ako pogledate neke druge izazove ekstremizma, fundamentalizma, sve to ima kontekst regionalnog i naprosto je nedopustivo reći da je ''glupost'' definisati da je bezbednost nedeljiva.
Apropo spomenika u parku, uvaženi mladi poslaniče, podsetiću vas da sam imao inicijativu za sređivanje jednog spomenika koji je urađen nakon 10 godina, odnosno devet godina, u parku pored bolnice "Dragiša Mišović", gde je poginulo sedam pripadnika Vojske Srbije, to je bila moja lična inicijativa, nije išlo na račun Ministarstva odbrane. Pozvao bih vas da se vi potrudite svojim ličnim primerom da tako nešto učinite. Mislim da se baš te huliganske grupe, koje su rušile te spomenike i ispisivale razne grafite, uglavnom vezuju za vašu stranku i za stranke koje imaju vašu orijentaciju. (Aplauz.)
Pokažite svojim primerom da se ograđujete od onih koji su to učinili u vaše ime.
Govoriti o tome da niko ne želi da sarađuje sa NATO, u vremenu u kome smo svi svedoci da se Obama kao predsednik Amerike upravo vratio iz Moskve, apsolutno je apsurdno. U vremenu dok smo mi bili pod NATO bombama sarađivali su sa NATO, tako da ta priča naprosto ne stoji. Nažalost, u 21. veku bezbednost sada i jeste najvažnija. Ranije su bila ljudska prava, sada je to bezbednost. I ne samo da je to trend u zapadnim zemljama, već je to trend u celom svetu.
Podsećam da su i predsednik, u to vreme, Putin i predsednik Buš obojica izgovorili identičnu rečenicu samo u drugom vremenskom terminu, ali u istom kontekstu, da će štititi svoje interese ma gde u svetu bili ugroženi. Jedna rečenica je nastala posle rušenja ''kula'' u Njujorku, a druga rečenica nakon ''terorističkog akta u Beslanu'' gde je poginuo veliki broj dece i žena.
Analizirati jednu izjavu, a ne pomenuti drugu, u najmanju ruku je nekorektno ili se pokazuje jedno elementarno neznanje, čemu ja ne zameram, to će građani Srbije na sledećim izborima već da analiziraju.
Pričati o Vojsci Srbije i pričati o brojčanom stanju Vojske Srbije, citirati, ne znam već čiji citat, i reći da sam ja imao zadatak da sa 78 hiljada smanjim brojčano stanje na 30 hiljada, jeste još jedna u nizu neistina!
Vojska Srbije danas ima malo veće brojčano stanje nego kad sam ja postao ministar odbrane, znači, danas je veća nego što je bilo kad sam ja postao ministar odbrane 15. maja 2007. godine.
A, šta se desilo između perioda kad je ministar odbrane bio gospodin Tadić, kada je bilo oko 78 hiljada i trenutka kada sam ja postao ministar odbrane, kada je bilo nešto manje od 30 hiljada, to pitanje ćete potražiti u vašem strateškom partneru koji je u to vreme vodio i Vladu i državu i Ministarstvo! Naprosto, ne stoji da sam ja ispunjavao bilo čije zahteve.
Naprotiv, moram da vam kažem da sam ubeđen da Vojska Srbije nije odavno imala bolji tretman u Vladi Republike Srbije i među građanstvom, da odavno na bolji način nije funkcionisala putem profesionalizacije, čak i povećavam u jednom segmentu brojno stanje. Poslednja informacija koju trenutno radimo, napravićemo Vojsku da će biti savremena i moderna, pre svega po meri našeg društva i naše odbrane. Zahvaljujem. (Aplauz.)
