Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, nema sumnje da jedan ovakav dokument kao što je Strategija nacionalne bezbednosti u svakom parlamentu predstavlja događaj i iziskuje, prouzrokuje ozbiljne rasprave o nacionalnim ciljevima, o nacionalnim vrednostima i naravno, u velikom broju zemalja gde se ovakve rasprave vode, postižu se i nacionalni konsenzusi oko nacionalnih vrednosti i nacionalnih ciljeva.
Iako je i sam ministar rekao da takvog konsenzusa nema, ovo je prilika da se upravo razgovara o svim tim dilemama koje postoje u javnosti, između raznih političkih subjekata, i da se u jednom ovakvom dokumentu pokuša ugraditi ono što bi trebalo da bude osnova naše nacionalne bezbednosti sasvim sigurno je da se porazgovara o implementaciji i sprovođenju svih ovih ciljeva koji su ovde definisani.
U jednom delu diskusije je rečeno da ovo nije politički dokument, da mi ne treba da se fokusiramo na politička pitanja, nego da se ovde isključivo obrađuju bezbednosna pitanja. Ovo je politički dokument par ekselans, jer se ovde mnoga politička pitanja definišu i obrađuju.
Pre nego što pređem na raspravu i suštinske primedbe iznesem, želim samo jednu stvar da kažem. Po nama je bilo bolje razdvojiti raspravu o Strategiji nacionalne bezbednosti od rasprave o Strategiji odbrane. Stiče se utisak da Strategija nacionalne bezbednosti, zbog prisustva ministra odbrane, isključivo ima taj vojni aspekt, što ona nema. Možda je bilo bolje da se vodila samo rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti i da je ovde bio prisutan predsednik Vlade, u krajnoj liniji možda i predsednik Republike, koji je predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, pa da se čitava rasprava o jednom ovakvom važnom pitanju podigne na viši nivo.
Osim toga, sigurno bismo mogli čuti još neke dimenzije o načinu sprovođenja ove strategije, jer, kao što sam rekao, nije samo Ministarstvo odbrane to koje treba da sprovodi ovu strategiju, ovde ima niz ministarstava i državnih organa, i ovo je jedan ozbiljan dokument koji bi trebalo da pokrije niz sektora i niz politika koje bi u svom zbiru imale politiku nacionalne bezbednosti.
Dileme i problemi koji postoje u ovom dokumentu su mnogi. Ima mnogo kontradiktornosti, ali mislim da ima i odsustva koordinacije upravo u onim sektorima koji su ovde definisani i dali svoja rešenja za pojedina pitanja nacionalne bezbednosti.
Naravno, ovo je politički dokument zato što se određuje prema pitanju Kosova i Metohije, prema pitanju evropskih integracija, prema pitanju NATO pakta, prema pitanju spoljne politike, odnosa prema Ruskoj Federaciji, SAD, drugim velikim silama, zemljama u okruženju, prema jednom međunarodnom sporazumu kao što je Dejtonski sporazum i nizu drugih pitanja. To je politika i sigurno su politički činioci doprineli da se ove stvari ovako definišu.
Što se tiče odnosa prema pitanju globalnog okruženja, mogu da kažem da je u samom ovom dokumentu dotaknut niz pitanja koja su realna. Postoji globalizacija o niz stvari, kao što su i bezbednost, ekonomija, zaštita životne sredine i, u tom smislu, ne može se reći da bezbednost ne može biti nedeljiva. Problem je u tome što se sva ta pitanja, kada se pređe na sektor politike, različito definišu.
Poći ćemo od pitanja Kosova i Metohije. Ovde se sasvim opravdano kaže da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja pretnju. Sasvim sigurno predstavlja pretnju po državni subjektivitet i teritorijalni integritet, predstavlja pretnju za sve u jugoistočnoj Evropi. Onda se ide dalje u obrađivanju koji su to segmenti koji trenutno postoje na Kosovu i predstavljaju pretnju. Jedan od tih je primena Ahtisarijevog plana. Tako ovde piše.
Sada ulazimo u ključnu kontradiktornost u kojoj se nalazi ova vlada. Ko primenjuje Ahtisarijev plan? Primenjuje ga Euleks. Ko je doveo Euleks u Srbiju?
Vlada Republike Srbije, koja ovde definiše da je primena Ahtisarijevog plana pretnja bezbednosti Republike Srbije. Prema tome, tu stvar deluje samo kao parola, a u praksi je politika Vlade Republike Srbije nešto sasvim drugo. Pretnja jeste Ahtisarijev plan, ali Ahtisarijev plan sprovodi Euleks, a Euleks je dovela Vlada Republike Srbije.
Prema NATO paktu, mi imamo ovde skupštinsku rezoluciju, više puta je u Narodnoj skupštini potencirano da je 26. decembra 2007. godine doneta skupštinska rezolucija kojom se proglašava vojna neutralnost Republike Srbije. Bilo je normalno očekivati da Vlada Republike Srbije, koju je izabrao ovaj parlament, ugradi u svoj strateški dokument ovu vojnu neutralnost, čak i da ide korak dalje – da definiše politiku vojne neutralnosti. Koliko znam, Narodna skupština nije stavila van snage tu odluku.
To samo govori da Vlada Republike Srbije ne želi da sprovodi tu rezoluciju i da je ta rezolucija, kao što je ovde neko rekao, verovatno najiskrenije što je mislio, zapravo stav tih političkih stranaka je bio pragmatičan prema jednom izbornom trenutku, a ne dugoročno opredeljenje države Srbije, niti njihova politika. Mi smo tada glasali za vojnu neutralnost, a u stvari mi smo za NATO pakt.
Otprilike, ovo što je rekao predstavnik jedne političke stranke iz Vlade, verovatno je i stav Vlade Republike Srbije. Onda to treba da se kaže i tu su onda stvari čiste. Ovako, to se prećutkuje i mi nismo u poziciji da jasno i konkretno odgovorimo na to šta je politika Vlade Republike Srbije, nego se to sakriva od očiju javnosti.
Što se tiče odnosa prema Ruskoj Federaciji, ne samo Ruskoj Federaciji nego svim velikim silama, imam utisak da je ovde došlo do ozbiljnog odsustva koordinacije između Ministarstva odbrane, koje je radilo ovaj dokument, i Ministarstva spoljnih poslova, jer mi danima slušamo priču o četiri stuba spoljne politike.
Želim samo da pročitam šta piše u Strategiji, jer stubovi spoljne politike Republike Srbije su: EU, Vašington, Moskva i Kina. Ovde kaže: "Republika Srbija će nastaviti da poklanja posebnu pažnju produbljivanja bliskih veza sa Narodnom Republikom Kinom, Indijom, Brazilom i ostali zemljama."
Mi nismo iz ovog dela teksta u Strategiji uočili da je Kina poseban stub spoljne politike, nego je ona svrstana u niz drugih značajnih i manje značajnih zemalja. U tom smislu, kada je pisana Strategija, bilo je potrebno usaglasiti, ako je to potreba ove Vlade, da je Kina i jedna od stubova, pa posle su se mogle nabrajati i ostale zemlje.
Što se tiče odnosa prema Ruskoj Federaciji, on je više puta ovde potenciran. Samo želim da kažem da se ima utisak da postoji odsustvo strateškog koncepta u tom razvoju.
On se, pored produbljivanja partnerstva u oblasti energetike, vezuje isključivo za naše evropske integracije. Mi ćemo graditi odnose sa Ruskom Federacijom i oni će se produbiti tako što ćemo sve više i više biti na putu evropskih integracija. To zaista nije jasno i svako ko pročita ovaj tekst ostaje zbunjen.
Što se tiče odnosa prema EU – zašto kažem da je ovo politički dokument? Zato što se u najvećem broju slučajeva potencira proevropska politika. To je politika ove vlade i to je jedan legitiman stav. Međutim, u obrazloženju ove strategije imamo jedan stav: ''Proevropska politička orijentacija Republike Srbije pozitivno se odražava na njenu bezbednost". Sada smo govorili o prisustvu Euleksa. Želim da kažem da li je Vlada Republike Srbije ocenila eventualne bezbednosne rizike i u tom svom segmentu politike? Prisustvo Euleksa na Kosovu sigurno nije nešto što doprinosi bezbednosti Republike Srbije. Euleks je, kao što znamo, misija koju je poslala EU a koju je prihvatila Vlada Republike Srbije.
Izloženi smo različitim vrstama pritisaka od strane EU, kada su u pitanju dalje evropske integracije i ova nova najava, verujem da to ministar i predstavnici ministarstava znaju, da će Evropska komisija u svoj novi izveštaj ugraditi pitanja usvajanja statuta Vojvodine, kao problematičnu stvar – zašto Narodna skupština nije do sada donela statut Vojvodine. Time se to pitanje polako počinje izdvajati izvan ustavnih okvira Republike Srbije i dobijati svoju širu dimenziju. Voleo bih da čujem da li Vlada Republike Srbije takav stav smatra mogućom pretnjom za bezbednost, jer takvi stavovi će sigurno proizvesti određene posledice u Srbiji.
Što se tiče još jednog aspekta bezbednosti, koji je pomenut u Strategiji i važno ga je pomenuti, to je ono što se tiče naših politika, politika pojedinih sektora i ministarstava unutar Vlade. Sada se postavlja pitanje kako se tu štiti bezbednost pojedinim politikama?
Kaže se: "Nacionalni interes je da se jačaju institucije". Svedoci smo da se institucije ukidaju, sudovi po opštinama, najavljuje se ukidanje škola, možda domova zdravlja. Pitanje razvija demokratije –mesecima slušamo da li su dobre za demokratiju izmene Zakona o informisanju. Sigurno nisu, nego su korak nazad u razvoju demokratskih procesa u Srbiji.
Demografija – vrlo važno pitanje jeste regionalni razvoj. Dobro je što je to potencirano ovde, jer je to ozbiljna pretnja za bezbednost Srbije. Ali, ako ukidate sudove u malim opštinama, škole, u Srbiji, ako nisu rešena infrastrukturna pitanja, znači to je politika ove vlade, jer se ukidaju institucije, onda je pitanje – kako se može rešiti problem neravnomernog razvoja i kako se može rešiti pitanje demografske politike?
Verovatno predstavnici Ministarstva to znaju, ali je sigurno zabrinjavajuće po nacionalnu bezbednost, da je u pograničnim opštinama, od severa Banata, Novoj Crnji, Senti, Beloj Crkvi, Majdanpeku, Preševu, Bosilegradu, Medveđi, Tutinu, Trgovištu, Prijepolju, Pazaru, Priboju, Bujanovcu, Malom Zvorniku, Dimitrovgradu, Babušnici, zabeležen ogroman demografski pad, da su te opštine najnerazvijenije, da je velika depopulacija u tim sredinama. Uz ohrabrujuće informacije da je sve veći broj ljudi koji služe vojsku, pitanje je, u perspektivi, kako će se ti krajevi naše države, ako se ozbiljno ne pristupi ovom problemu, demografskoj politici regionalnog razvoja, dalje rešavati.
Preko 22 okruga u Srbiji ima negativan prirodni priraštaj. To je ozbiljno pitanje za nacionalnu bezbednost i verujem da će se predstavnici Vlade, verovatno i neke buduće Vlade, tim pitanjem možda i baviti.
Pitanje ekonomije – imamo otpuštanja radnika, najave otpuštanja. Mogući su veliki socijalni potresi. Kakve oni mogu posledice izazvati po nacionalnu bezbednost? Govorim da je to uzrokovano merama ove vlade.
Sve su to pitanja koja, gledana u celini, ostavljaju sumnju da li je u ovakav dokument, uz deo koji se odnosi i na globalno okruženje i na jednu vrstu pretnji društvu koje se tiču demografskog razvoja, a takođe, slažem se, trebalo je uneti u ovaj dokument pitanja sa ekstremističkim grupama i verskim organizacijama, dakle, iskreno reći, da li je uopšte moguće u ovakav dokument sve ovo implementirati.
Kada su u pitanju nacionalne vrednosti, pobrojane su opšte civilizacijske vrednosti i to je nešto što nije sporno, ali trebalo je reći da štitimo porodicu i porodične vrednosti. Kako ćemo se boriti protiv negativnog demografskog priraštaja i uopšte problema demografije ako ne štitimo porodicu i ne branimo porodične vrednosti.
Trebala je da stoji vrednost – patriotizam, bez obzira što neko želi da to prikaže u negativnom kontekstu. Patriotizam je vrednost koja mora da se brani i treba da se definiše kao cilj koji treba da postignemo.
U svakom slučaju, mnogo je otvorenih pitanja koja se odnose na ove velike teme, a pogotovo prema NATO paktu, jeste nešto što je u ovom dokumentu ostalo nedorečeno. Rečeno je u jednom trenutku u diskusiji da nije tačno da velike sile, pa i Rusija, ne sarađuju sa NATO paktom. Niko nije govorio o nesaradnji. Govorimo o tome kako definišemo NATO pakt u smislu prema bezbednosti. Da li je to dobro za nas? Verujem da je ministar pročitao Strategiju bezbednosti Ruske Federacije. Niko ne spori da je Ruska Federacija u Partnerstvu za mir, ali kako je definisala NATO pakt u toj svojoj strategiji.
Ovde nismo definisali da je on pretnja. Možda predstavnici Vlade misle da je on pretnja, pa ćemo pretnju rešiti tako što ćemo ući kod njih, i to treba tako reći. Najbolje rešenje je da se to pitanje otvori kao tema – da se raspiše referendum, da građani kažu, i da se otklone sve dileme koje smo čuli u Parlamentu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Hvala. Uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo predložili su i prosledili Republičkom parlamentu na usvajanje i razmatranje Strategiju odbrane Republike Srbije.
Strategija odbrane, kao što je rečeno više puta, između ostalog, jedan je od najvažnijih dokumenata države, a Srbija je posle mnogo godina postala samostalna, nezavisna i suverena. Republika Srbija je ne tako velika zemlja na Balkanu, ali je kroz vekove imala jaku vojsku i proslavljene oficire i to svakako treba uvek imati na umu. Završeni su ratovi na prostorima bivše Jugoslavije i potpuno je logično da države učesnice, nezavisne države, traže mesto pod Suncem, jake saveznike i u vojnom i u ekonomskom smislu.
Srbija je geopolitički na mestu na kome prolaze mnogi putevi ka Istoku i Bliskom istoku, za koje destinacije su zainteresovani i Amerika i većina evropskih zemalja. Ako su interesi u pitanju tu nema ljubavi i pravog prijateljstva, pa tako treba i planirati, između ostalog, strategiju.
Predlog strategije odbrane je dobar i kao što je rečeno u današnjoj raspravi imaće podršku Poslaničkog kluba SPS-JS. Predlagači Strategije su predložili jedno, rekao bih, realno moguće viđenje naše situacije, a to je stvaranje što više saveznika prijateljskih zemalja u svetu. Trebalo je mnogo vremena ubediti neke države da nismo divljaci sa Balkana koji bi samo ratovali.
Veliki izazovi stoje pred Republikom Srbijom zbog okruženja gde je stvoreno nekoliko država. Očekivanja su velika. Svi su očekivali mnogo i od samih ratova.
Spoljnopolitička orijentacija, o kojoj je bilo toliko reči danas, i strateško opredeljenje Srbije je potpuno jasno – želimo strateške odnose i sa Istokom i sa Zapadom, Amerikom i Rusijom, Kinom i nesvrstanim zemljama.
Tokom današnje rasprave kada je reč o Strategiji više puta do sada je pomenut NATO pakt i neke evropske institucije. Postavlja se pitanje – zašto i ostale institucije ne pominjemo kada je reč o Strategiji.
Pri tome, želim da kažem da je odnos SPS, Poslaničkog kluba kome pripadam, prema pitanju NATO pakta potpuno jasan.
Bezbednost Srbije ugrožavaju, kako je navedeno u Strategiji, obaveštajna delatnost, genetski inženjering, organizovani kriminal i sa takvom konstatacijom možemo se u potpunosti složiti. Odbrambeni interesi Srbije jesu: očuvanje suvereniteta, odnosno teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Ubeđen sam da je tema koja se odnosi na pitanje koje ću postaviti daleko iznad nas, odnosno da je daleka prošlost, nešto što nikada ponovo neće zadesiti Srbiji, ali želim da pitam – da li smo spremni vojno i ekonomski da reagujemo ako je cena mira visoka? U ovoj strategiji se to ne može sagledati i ne može videti.
Da bi jedna država bila spremna da se odbrani sigurno mora imati mnogo više nego što mi imamo danas i u vojnom i u ekonomskom smislu. Zemlja je u tranziciji, što je mnogo puta rečeno, mnoga preduzeća su u stečaju, mnoga preduzeća su bezuspešno privatizovana i mnoga su propala.
Vojska Srbije, najblaže rečeno, ima problema sa tehnikom koja nije adekvatno uređena, čini mi se, od 1984. godine, a od tada je bilo ratova a finansijskih sredstava nažalost nema. Ubeđen sam da bi integrisanje Srbije u međunarodne institucije i kao krajnji cilj ulazak u EU umnogome olakšao naše pozicije po pitanju bezbednosti.
Sa druge strane, bez jake privrede, to je između ostalog i danas rečeno, nema ni jake države, ni vojske. Strategija odbrane je jako dobra i treba je usvojiti, mada se može popraviti amandmanima ukoliko bude prostora, pogotovo u odnosu na to šta hoćemo i šta možemo.
Strategiju bi trebalo usvojiti konsenzusom svih relevantnih političkih činilaca, bar zbog toga da manje menjamo strategije od strane ministara. Ako svaki ministar bude predlagao novu strategiju, čini mi se, to neće valjati.
Bezbednost u Evropi, pa tako i u Srbiji, popravlja se posle uspostavljanja saradnje Amerike i Rusije, odnosno odustajanja od instalacije protivraketnog štita, mada ta ideja može da se realizuje od onog trenutka kada prođe ekonomska kriza. Bilo bi krajnje vreme da Srbija odluči u koje će reforme Vojske ići. Ako je to profesionalni sastav, strategiju treba donositi prema tome.
Pored celokupne privrede, važan segment, i to želim posebno da istaknem, jeste i namenska proizvodnja, koja počinje da se oporavlja, mada su tehnološki procesi zastareli, programi su zastareli, i treba ih inovirati ili kupiti licence naprednijih zemalja.
Kada je reč o Strategiji bezbednosti, sa pravnog aspekta Strategija bezbednosti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom Republike Srbije.
Sa ekonomskog aspekta, čini mi se da finansijska konstrukcija za ovu izuzetno, rekao bih, pristojnu strategiju, nije realna, jer se postavlja pitanje – da li su dobro sabrane cifre i da li će sa ovim budžetom, koji je za našu državu pristojan, moći da se finansiraju Strategija i reforma Vojske, koje nas očekuju, i obnavljanje, koje sam pomenuo, ozbiljne tehnike.
U Strategiji nacionalne bezbednosti uglavnom je isti sadržaj kao i u Strategiji odbrane, što je i normalno, jer su obe strategije jako bitne i zavise od istih faktora. Da bi jedna zemlja bila dovoljno bezbedna, treba smanjiti bezbednosne rizike, što rukovodstvo ove države i čini. Bezbednosno okruženje je prilično komplikovano i o tome smo čuli u toku današnje rasprave. Problemi sa KiM su jako veliki, nacionalna netrpeljivost, nesiguran život nealbanskog stanovništva, šverc droge i trgovine ljudima i oružjem, sve to pravi negativno bezbednosno okruženje i čini mi se da smo oko toga svi danas saglasni.
Na teritoriji KiM funkcioniše nekoliko terorističkih grupa koje treba kontrolisati, a te terorističke grupe su upravo rezultat jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM. Stanovništvo BiH, s druge strane, nezadovoljno je Dejtonskim sporazumom, pa i tu možemo očekivati nekakve turbulencije, to treba preventivno sprečavati, jer smo mi garant bezbednosti.
Na širim prostorima jugoistočne Evrope, situacija se, rekao bih, bitno popravila, mada neke republike bivšeg Sovjetskog saveza mogu u budućnosti biti bezbednosni rizik, pogotovo zbog prolaska energenata iz te zone, a i velike zemlje u potrazi za energetskim bazenima mogu napraviti rat širih razmera. Pozitivno je što mnoge nuklearne sile pregovaraju o nuklearnom razoružanju, ali mislim da je to jako neiskreno.
U Strategiji bezbednosti se realnije prišlo, sa realnijeg aspekta, o saradnji sa Rusijom, Kinom, Indijom, nesvrstanim zemljama, dok u Strategiji odbrane nisu pomenute, ali pretpostavljam da se to i podrazumeva. Da bi država Srbija bila spremna da preventivno deluje, mora adekvatno odgovoriti novom vremenu, a to je stvaranje ili obnavljanje VBA, u saradnji sa obaveštajnim podacima MUP, da bi mogli menjati informacije o regionalnim bezbednosnim rizicima kao što to, između ostalog, čine i CIA i MOSAD i BND i dr.
Veliki bezbedonosni rizik za Srbiju čine sve učestaliji ispadi huligana koji mogu naneti veliku štetu političkoj poziciji Srbije u svetu. Za nacionalnu bezbednost Srbije su mnogo bitniji ljudski resursi, školovani kadrovi i visokomoralni ljudi. Dakle, razvijati sopstvena sredstva odbrane, da ne bi bili zavisni od onih drugih.
Reformom Vojske i strategijama o odbrani i bezbednosti treba napraviti takav sistem koji će garantovati bezbednost državi i građanima.
Vojska treba da bude efikasna, dobro tehnički opremljena, nad službama bezbednosti treba uvesti civilnu kontrolu, ali i dalje mora da postoji nešto što se može definisati kao vojna tajna. Ozbiljne poslove bezbednosti treba prepustiti profesionalcima, a ne političkim analitičarima. Mislim da uloga Saveta za nacionalnu bezbednost treba da odigra ključnu ulogu kao koordinator službi bezbednosti Vojske i Policije.
I na samom kraju, želim da kažem da će i drugi zakonski predlog imati podršku Poslaničkog kluba SPS-JS. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću. Reč ima gospodin Mirko Čikiriz.

Izvinite, gospodin Šutanovac.

Samo kratko. Čekao sam da se vrati gospodin Palalić.
Mi ne smatramo da su zemlje koje su u okruženju neprijateljski raspoložene prema Srbiji, bez obzira da li su u NATO ili nisu. Ako bismo mi njih stavili u kontekst neprijateljstva, onda bismo stavili u kontekst neprijateljstva, recimo, i zemlju koja ne priznaje KiM, a to je Rumunija, tako da ta vrsta, ako sam se prevario, izvinjavam se, animoziteta, koji ste izneli, naprosto, ne postoji.
Ono što se danas dešava u svetu dok mi ovde pričamo o Strategiji nacionalne bezbednosti, a to je, da citiram Rogozima, ''potez bez presedana u odnosima Rusije i NATO'', znači, danas je dogovoreno da Rusija i NATO pristupe zajedničkoj analizi bezbednosnih pretnji u evroatlanskom regionu. Mi danas ovde vodimo debatu i vi pričate o tome javnosti kako u svojoj strategiji nacionalne bezbednosti Rusija ima nešto konkretno protiv NATO i tretira ih kao svoje neprijatelje, a oni su se danas dogovorili o istorijskom pomaku, o tome, da generalni sekretar NATO do kraja ove godine poseti Rusiju. Dakle, uopšte ta vrsta fobije koja se ovde iznosi, a namerno se nismo bavili NATO jer smo znali da će to da izazove interesovanje, nema potrebe da postoji.
Bilo bi fer i korektno da se kaže, malo pre smo pričali o ''Nabuku'', pričamo o Južnom toku, pričamo o tome odakle dolazi gas, odakle će gas doći u Srbiju? Hoće li gas doći u Srbiju iz neke NATO zemlje, zemlje EU ili iz neke druge zemlje? I ta stvar, kada govorimo o energetskoj stabilnosti i bezbednosti, kada govorimo govorimo o izvorištu, ali da vidimo na koji način ćemo mi imati priliku da dobijemo taj gas.
Razumem da imate protiv toga neki otpor, što govorim sada, ali naprosto, to je činjenično stanje. Znači, mi nismo želeli da bilo koga stavimo u kontekst neprijateljstva, jer nemamo iskustvo te vrste unazad određeni broj godina.

Gospodin Palalić, replika, izvolite.

Javljam se jer sam pogrešno protumačen. Nisam govorio o zemljama u okruženju kao o pretnji, nego sam govorio o NATO paktu kao vojnoj organizaciji. Govorio sam o ''pretnji'', kao što sam rekao, kada je u pitanju Strategija nacionalne bezbednosti, o onome što sam pročitao u strategiju koju je pisala Ruska Federacija, jer oni ne govore o neprijateljstvu, nego o pretnji, o širenju NATO pakta kao pretnji, bio sam vrlo konkretan, a ne o odsustvu saradnje. Mi smo u Partnerstvu za mir i to podrazumeva određenu saradnju.
Ali, morate se odrediti šta ta vojna organizacija predstavlja za državu Srbiju – da li je ona šansa ili pretnja. Mi to uopšte ne vidimo iz ovoga da li mi to želimo. Ako je vaša politika da idemo u NATO pakt, to treba da kažemo – idemo u NATO pakt! Da li je on pretnja zato što je na Kosovu, zato što ima bazu ''Bondstil'' na Kosovu? Da li je to pretnja za državu Srbiju? To su pitanja.

Pitanje koje ste otvorili sada – da li je NATO šansa ili pretnja, razmotrili smo još novembra meseca 2006. godine. Pristupanjem u program Partnerstvo za mir sa NATO, mi smo definisali da je NATO za nas šansa. Vi ste ušli u Partnerstvo za mir zato što je pretnja? Voleo bih da mi pojasnite. Znači, za nas je NATO program Partnerstvo za mir bio šansa, kao što je šansa danas za veliki broj zemalja koje nisu u NATO. Zbog čega bi se mi određivali drugačije u odnosu na tu organizaciju? Danas, naprosto, sve zemlje Evrope koje nisu u samom NATO jesu u Partnerstvu za mir, uključujući i famoznu Rusiju, koju pominjete ceo dan ovde, iako nije tema.

Izvolite.