Hvala vam, gospođo Čomić.
Pre svega, podatke je izneo ministar. Ako mene upozoravate, mogli ste i njega da upozorite jer je on pokrenuo tu priču. Dakle, ono što sam rekao, stojim iza toga.
Nisam završio priču o "Obrazu". Dakle, i njih ste počeli da optužujete da izazivaju nasilje i napadaju strance, iako je njihov vođa svake godine u Guči, napisao je monografiju o Guči...

Narodni poslaniče, upravo sam vas podsetila da imate obavezu kao predstavnik u Narodnoj skupštini da poštujete odluke drugih državnih organa. Dakle, ako želite da iznosite svoj stav o temi koja nije bila ni u izlaganju ministra, ni u vašem, onda to možete samo u slučaju da poštujete Ustav ove zemlje i da poštujete činjenicu da su organizacije koje spominjete predmet istrage tužilaštva. Ne možete ih braniti u Narodnoj skupštini Republike Srbije dok se istraga ne završi, niti možete uticati na istragu. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Velimir Ilić je tražio reč nakon što je deo sednice predviđen za predsednike i ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa završen, tako da vam sada određujem pauzu u 14.10 časova.
Popodnevni deo sednice počeće u 15.10 časova i reč će imati narodni poslanik Velimir Ilić, nakon čega ćemo preći u deo sednice i raspravi po redosledu narodnih poslanika.
Prema prijavama za reč, prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Saša Dujović, posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik mr Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što nema ministra i nikoga od predstavnika Vlade da saslušaju ovu moju diskusiju. Želeo sam da ministar čuje neka viđenja Nove Srbije i mene kao šefa poslaničkog kluba. Nažalost, vidite da interesovanja nema da se to sasluša, ali ću ipak reći, radi javnosti, da se neke stvari saznaju.
Drago mi je da se svako ministarstvo oglasi, pa i Ministarstvo odbrane sa strategijom i sada kada pitate nekoga od ministara šta radite, čime se bavite, šta ste uradili u ovoj godini, prošloj godini, oni kažu – napravili smo strategiju, imamo strategiju nacionalne bezbednosti i odbrane. Imamo strategiju, to kaže svako ministarstvo i to je za njih završen posao.
Međutim, od tih strategija koje se pišu, usvajaju, usaglašavaju, mi nikakve koristi nemamo. Srbija ima izuzetno velike probleme, sada trenutno, i očekivao sam ovde jednu mnogo ozbiljniju diskusiju ministra odbrane kada je dao uvodno izlaganje, koje je trajalo nekoliko minuta, o jednoj izuzetno problematičnoj situaciji za Srbiju, kada kreće niz projekata koji se protežiraju, borba protiv nasilja, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, borba protiv mita, sve je borba do borbe. Jednostavno, nedovoljno je reći u vezi cele te strategije pet rečenica.
Očekivao sam da se saslušamo, da vidimo jednu ozbiljnu strategiju koja će pomoći Srbiji da izađe iz cele ove situacije. Hteo sam da pitam gospodina ministra odbrane – kako je moguće napraviti Strategiju nacionalne bezbednosti države Srbije, ako on kao ministar odbrane sada ne zna ni gde su nam granice države?! Po Ustavu, Kosovo je sastavni deo Srbije.
Pošto ministar izuzetno puno putuje, ima dobru saradnju i sa Amerikancima i sa Kinezima, i sa Briselom, Moskvom, videli smo, u svim nastupima, da li mu je neko rekao da je on dužan kao ministar odbrane da napravi ovu strategiju za celu teritoriju države, ono što je po Ustavu definisano kao država Srbija, ili se pravi strategija za deo teritorije Republike Srbije, koji svi sad trenutno važe?
Zamolio bih ovo malo prisutnih što imamo u sali, evo, gospođo Čomić, bar nemojte govoriti vi. Hajde malo da se saslušamo. Da ne bude sada da ja pričam ovde, a ministra nema, nemamo nikog iz Odbrane, još se vi zapričali, i onda nema svrhe. Drago mi je da ulazi gospodin ministar i da ova diskusija ne bude, mada je već odavno počela, kako naš narod kaže, "jalova".
Prva stvar koja me je zainteresovala to je – dokle su granice Republike Srbije? Da li Strategija važi za celu teritoriju Srbije? Da li Strategije odbrane važi za celu teritoriju Srbije? Da li mi imamo, pošto je ministar imao kontakte, vidim i stalno je pretežno u Americi, razgovara sa vojnim vrhom Amerike, gostuje kod njih itd, i kakva je naša obaveza prema onim delovima teritorije koje ustavno pokriva Srbija, koji je zvanično u Ustavu, jer zakletva se položila i rečeno je da ćemo braniti one granice koje su ustavno definisane.
Međutim, strategije se usvajaju dolaze i prolaze, ali jedno stanje u Srbiji je izuzetno teško. Jedna strategija se ne može sprovesti. Kada se trenutno pogledaju bilansi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trenutno u Srbiji imamo 492.000 ljudi koji aktivno rade i primaju platu.
Oko pola miliona ljudi koji se vode da rade, ne primaju platu i nalaze se u onih 900 firmi koje su pred stečajem, blokirane itd, a to su sve velike firme, koje ukupno prave 70% gubitaka Republike Srbije u privredi.
Da li država može sprovesti neku strategiju u Ministarstvu odbrane, ako je trenutno privreda Srbije, ako su ovih 900 velikih preduzeća zadužena napolju kreditnim linijama sa 2.000 milijardi dinara? Od toga: 1.500 milijardi dinara dugoročnih kredita i 500 milijardi dinara kratkoročnih kredita. Godišnje srpska privreda troši 200 milijardi dinara za servisiranje kamata po ovim kreditnim linijama. Pored toga, država Srbija je zadužena oko 22 milijarde, ukupno dugovanje države.
Jutros smo čuli u vestima da se zadužujemo za budžet sa novih kod Rusa milijardu evra i kod Svetske banke 400 miliona evra. Kakva se strategija u Ministarstvu odbrane može sprovesti uspešno, ako punjenje budžeta trenutno radimo sa kreditnim linijama? Srbija da bi davala plate budžetskim korisnicima trenutno podiže, u ovim poslednjim mesecima kalendarske godine, kredite i servisira budžetske korisnike.
To nije bilo nikada u istoriji Vlade Republike Srbije!
Nedavno je uzet komercijalni kredit, što smo usvojili na prošlom zasedanju, da bi se dala plata prosvetnim radnicima, da ne bi bilo štrajka itd. Da li mi imamo perspektivu i kakva je pozicija Ministarstva odbrane u situaciji kada Republika Srbija servisira sa kreditnim linijama ovih 550.000 zaposlenih u administraciji. Posle ovoliko neuspelih privatizacija, posle ove katastrofalne situacije u privredi Republike Srbije, mi se sada zadužujemo kredit za kreditom; tri milijarde kod MMF, 400 milijardi kod Svetske banke, milijardu tražimo od Rusa, milijardu smo tražili od Kineza. Pa, ljudi, naši unuci će sve ovo plaćati!
Kako preživeti ako je privreda, ponavljam, zadužena dve hiljade milijardi kreditnih linija, odnosno privreda godišnje sa 200 milijardi servisira kamate samo u kreditima. Ove kreditne linije još nisu dospele, neke će dospeti ove godine, a neke će dospeti naredne godine.
Znači, za dve godine ćemo imati totalni bankrot srpske privrede i države, ujedno. Nema odakle da se puni budžet. Milion ljudi je nezaposleno, milion i preko trista hiljada penzionera, invalida i raznoraznih socijalnih davanja za budžetske korisnike. To je dokaz da Srbija ne može izaći ih ovog vrzinog kola u koje se uplela i ne pomažu nikakve strategije.
Kako da organizujemo odbranu zemlje, kako da organizujemo nacionalnu bezbednost na visokom nivou, ako nemamo od čega, ako se borimo za golo preživljavanje građana Srbije?
U ovom momentu Srbija uzima kreditne linije, bukvalno, da bi građani Srbije preživeli. Posle privatizacije od 2000. godine do danas u Srbiju je ubrizgano ukupno 57 milijardi evra, po osnovu privatizacije, po osnovu kredita i po osnovu donacija, dakle, ušlo je 57 milijardi u Republiku Srbiju od 2000. do danas. Da je sreće da je iskorišćeno u infrastrukturu, u zapošljavanje, u nova radna mesta, u građevinarstvo, u jeftine stanove, mi bismo onda imali realnije punjenje budžeta.
Gospodine ministre, vaša vlada je poništila koncesiju koja je trebalo da ubrizga u budžet 360 miliona evra čistih para koje bi došle spolja i to je sve bilo završeno. Poništeno je, jer su neki da bi podržali Vladu tražili da se to poništi.
Sada, kada analiziramo, u svim ovim vašim borbama o kojima pričate, strategijama itd, a predlažem vam da se okrenete malo oko nekoliko svojih prijatelja u DS, dva-tri prijatelja iz vrha DS, njihove firme, otkako ste vi ministar odbrane, napravile su promet na medijima, preko svojih šest ćerki firmi, 500 miliona evra.
– Firma gospodina Đilasa, zbog toga sam sa njim na sudu i biće mi drago da ovaj proces traje, povećala je promet u ovoj godini, u odnosu na 2005. godinu, 231.000%!
Gospodine ministre, sve što Vlada vrši, borba protiv raka grlića materice, borba protiv raka dojke, Ministarstvo zdravlja, sada kreće, borba protiv oboljenja krvnih sudova, akcija „očistimo Srbiju“, sve to što se radi sve ide preko određene grupacije i iz ministarstava se lopatama ubrizgavaju pare u određena privatna preduzeća, koje se veoma često peru, i više imaju budžeta nego vi u kompletnom Ministarstvu odbrane. Molim nadležne službe da to provere, a vas, gospodo narodni poslanici, da to pogledate, to zvanično piše na sajtu Agencije za privredne registre. Znači, otvorite sajt, pogledajte i videćete.
Prema tome, nemoguće je opstati u ovakvoj situaciji. Mi sada krećemo u neku žestoku borbu protiv nasilja, ovde je neko govorio – droga hara, kocka, kladionice, ali omladina ima perspektivu. Da vidimo ko su ljudi, a neki sede i ovde u parlamentu, koji zastupaju gazde koje drže kladionice, a neki ljudi iz Vlade su tamo, štaviše, akcionari. Dajte da se to proveri i zahtevam od UBPOK-a i određenih službi da to provere. To je evidentno.
Gospodin Šlaf, koji je dolazio u Vladu, ima zastupnika među nama ovde, advokata koji sedi u ovoj sali i koji drži sve te konce, koji sve zna. Prema tome, dajte da rešimo ove probleme, ako možemo, ali prvo moramo da završimo neke državne poslove, veoma važne, jer mi dolazimo u poziciju da ćemo izgubiti državu, da nećemo imati ni ozbiljnu odbranu, ni bezbednost, ništa, ako je ovako loša situacija.
Gospodine ministre, nedavno sam bio razočaran, posle ove tragedije u Užicu, kada sam video da su žene koje su radile na najtežim i najodgovornijim radnim mestima bile zaposlene preko studentske zadruge, da su imale 82 dinara po radnom satu. I, da li neko može da radi na barutnim punjenjima, da bude godinama zaposlen preko studentske zadruge? To je nešto neprimereno, nezapamćeno! Očekivao sam da se podnesu neke ostavke posle takvog izveštaja. O tome je prestalo da se priča i da se razgovara.
Voleo bih da se objave plate u direktnoj proizvodnji i plate u SDPR, koji se bavi trgovinom, izvozom itd. Šta je sa dugovanjima i obavezama koje je SDPR postigao i zaduženjima pojedinim zemljama sa čijim čelnicima se vi srećete?
Kakva je budućnost Srbije, koja je budućnost naše omladine, koja je strategija da se izađe iz ove problematične situacije, da bi normalno zaživeli kao zemlja, da se organizujemo i u bezbednosnom smislu i u odbrambenom smislu? Za to su potrebna sredstva, a mi ta sredstva nemamo.
Nigde ne vidim da se razgovara o imovini kojom raspolaže Ministarstvo odbrane. Rešite to pitanje sa Direkcijom za imovinu. Stotine, hiljade objekata širom Srbije propada, u totalnom su rasulu. Kako je bilo bombardovanje, gledao sam u nekim gradovima, mogu vam doneti fotografije, a mogu vas i pozvati ako imate vremena da pogledate: topovi, tenkovi i sve kako je bilo, ostalo je u korovu, u travi od dve metra, zaraslo je i postaje ruglo grada. Gospodine ministre, vojni objekti su postali ruglo mnogih naših gradova; vetar je polupao prozore, raspadaju se fasade, padaju krovovi, vojna oprema je ostavljena u travi, napuštena, potpuno zanemarena, to tako stoji. I niko ne dolazi i niko o tome ne vodi brigu.
Da ne pričam sada o stanju u ostalim segmentima privrede, da ne bude da vas samo kritikujem.
Slažem se i drago mi je da ste izašli, ali ponavljam, situacija je vrlo teška, vrlo opasna, i nemojte se igrati sa NATO-om i pričati, stotine puta, da moramo ući u NATO. Zna se i na koji način, dok se ne promeni Ustav i skupštinske odluke, Srbija je vojno neutralna, moramo se tako i ponašati, jer je to doneseno. Ako poštujemo sopstvene institucije moramo shvatiti gde nam je mesto i kako ćemo se organizovati.
Moram ono od početka da ponovim, gde su nam granice, gospodine ministre?! Gde su nam granice, gde nam je linija odbrane, gde ćemo stati ako nas neko napadne?! Gde je naš kamen međaš?!
Da li može ova uspešna vlada koja vodi uspešnu spoljnu politiku, koja je veliki prijatelj sa svim svetskim gigantima i ti veliki stubovi širom sveta koji se postavljaju, ali kažite, ljudi, pre nego što taj stub pobijete, dokle smo stali, dokle ste nas odmerili, gde smo i dokle smo, pa, dajte da to uskladimo sa zakonom koji trenutno imamo.
Prema tome, ne želim da se stvore neke partijske institucije, da se od njih očekuje puno. Smatram da to ništa neće postići. Nemojmo da stvaramo partijsku vojsku!
Nemojmo da stvaramo partijsku državu! Nemojmo da stvaramo partijsko pravosuđe! Nemojmo bežati od demokratije za koju smo se godinama borili! I, nemojmo samo napadati jedne druge!
Neke koji su mnogo radili za ulazak u EU, proglašavate… Kada vi niste postojali, gospodo, mnogi od vas iz Vlade, kada niste ni znali šta je „d“ od demokratije, mi smo bili u bici za demokratiju, zalagali se. Tada smo posećivali taj Vašington i te vaše stubove.
Dogovarali se i znali kako se vodi, poštuje i ceni jedna država, i zato su i želeli da nas sklone, jer nismo bili toliko darežljivi kao pojedini iz sadašnje Vlade, koji vode totalno konfuznu spoljnu politiku, koji samo trčkaraju od jednih do drugih, koji prodaju Rusima jednu rafineriju, preko puta, da zadovolje, a sa druge strane Dunava urgiraju da se proda Amerikancima. Definišite šta hoćete, biće nam drago.
Ili, jednu od ovih strategija koju donesete, koju usvojite, poštujte je do kraja. Biće nam još draže.
Nemojte da me shvatite zlonamerno. Cenim vas i poštujem kao ministra odbrane, i vaše saradnike, ali kažem da je uzaludan vaš trud ako se ekonomska situacija, posebno makroekonomska, pogrešno vodi izuzetno loša …
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine ministre, možete da budete najveći genije, ali nećete uspeti ako nemate finansijska sredstva za realizaciju vaših projekata. Hvala lepo. (Aplauz.)

Reč ima gospodin ministar. Izvolite.

Svakako ću vašu diskusiju shvatiti na jedan dobronameran način, jer mislim ukoliko je jedan žuč išla sa vaše strane da nije bila namerna.
Vi i ja smo sedeli u Vladi skoro godinu dana zajedno i delili smo i dobro i zlo, baš u vremenu kada je u „Prvom partizanu“ u Užicu bilo najviše zaposlenih preko Omladinske zadruge, tada ste vi kao lokalni lider obilazili Užice. Znate šta se dešavalo i tada niste hteli da nam kažete da je to problem.
Ne, neću da sedim iz poštovanja prema ostalima.
Kažete da su vojni objekti u travi. Govorite o tome kako je Vojska napustila određene objekte, kako se smanjila – čujem ovde kako je to bio projekat. Gospodine Iliću, baš u vremenu kada ste vi bili ministar to se sve i desilo. Objekti koje pominjete, a voleo bih da napomenete koji su, to se desilo za vreme ministrovanja vašeg kolege u Vladi u kojoj sam bio opozicija.
Ako govorite o objektu u Čačku i za taj objekat nalazimo rešenje. Nažalost, lokalna samouprava se uvek ne drži reči koje kaže javno, pa kada se dogovaramo ne bude kao što je obećala. To je jedini razlog što to nije završeno.
Pričati o „Prvom partizanu“ iz Užica i očekivati ostavke, vi, koji ste bili ministar kada se desila ogromna eksplozija i pola Paraćina je stradalo, niko od vaših kolega tada ne da nije podneo ostavku, nego se nije ni pojavio na mestu gde se to desilo. Niko nije došao da obiđe to. Ostavili ste nam samo dugove po tom pitanju.
Drugi problemi koje imamo su, takođe, iz vremena kada smo bili zajedno ili pre tog vremena.
Danas, kada govorite ovde o ekonomiji i neophodnim sredstvima, očekivao sam da kažete – gospodine ministre, hvala vam za ovo što ste uradili za „Slobodu“ iz Čačka, hvala za poslove koje ta fabrika dobija, hvala za upošljavanje fabrike, koja je bila u kolapsu u vremenu dok su ministri bili iz vaše stranke.
Nisam došao ovde da me hvalite. Naprotiv, ali samo da kažete ako je Đilasova firma imala to od 2005. do 2009. godine, koliko je imala 2007. kada ste vi bili u Vladi. Bilo bi korektno da kažete da je 2007. imala toliko, a sada ima toliko, a onda da kažete vi bili na tom mestu, a ne da povezujete 2005. Na vlasti ste bili i 2005. godine. Zaboravili ste da smo delili i zlo i dobro do pre godinu dana.
Da vam kažem nešto, vidim da ste ponosni odlascima u Amerikom. Kao ministar odbrane nisam nijednom bio u Americi. Ministar odbrane iz Republike Srbije, iz Beograda, 25 godina nije bio u Americi, uključujući i mene.
Kada me već napadate po tom pitanju, onda budite bar malo precizniji. Idem u Ameriku, da znate. Prvi sam ministar koji je dobio poziv, posle 25 godina, da sa te pozicije poseti Ameriku i ponosan sam zbog toga, ali nisam bio do sada. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Izvolite gospodine Iliću. Replika.

Gospodine ministre, drago mi je da ste nešto uradili ovako korektno, ali ne stoji kritika. Tačno je da su neki objekti ispražnjeni i da nema Vojske, ali, gospodine ministre, tri godine ste ministar. Oni propadaju! Protiv toga se bunim.
U opštini Čačak godinama postoje sredstva za otkup Doma Vojske. Postoje, ali vi ne možete da kažete koliko to košta. Gospodine ministre, lično sam vam se obratio pismom pet puta i desetak puta usmeno kada smo bili zajedno u Vladi da rešite problem čačanske kasarne i rekli ste da službe rade.
Službe rade, rade i kada će da završe! Sećate se koliko sam vas puta zvao telefonom. Zvali ste, doduše, vaše saradnike. Radili smo na tome. Službe procenjuju, ocenjuju, mere, vagaju, ali to traje tri godine. Objekti padaju. Ruglo grada u centru grada. Ružno je.
Što se Paraćina tiče, gospodine ministre, tamo je magacin koji je nezaštićen otišao u vazduh i oštetio je objekte. Kao ministar i čovek koji je bio zadužen za te vanredne situacije izgradio sam sve nove objekte, škole i sve popravio u Paraćinu, Ćupriji, Jagodini. Sve sam završio, ali još niko nije dislocirao magacine koje je trebalo. Tada ste došli za ministra. Opet to može, ne dao bog, da napravi tragediju. Prema tome, rešite taj problem.
Gospodine ministre, iz mog ministarstva sam prebacio velika sredstva za „Ponikve“ i doterao do kraja, popravio piste, povadio bombe iz pisti, platio sve, sve završio, priveo kraju, gde sam ostavio tu i danas stoji. Nedavno ste rekli na čačanskoj televiziji da „Lađevci“ nisu privedeni.
Radio sam, projekat postoji i nalazi u ''Aeroinženjeringu''. Treba da ga Ministarstvo vojske uzme i angažuje da bi „Lađevci“ bili za civilni i vojni saobraćaj. Tačno je da je urađen projekat da se pista produži, proširi, i kontrolni toranj itd, da vam ne pričam da se na tome mnogo radilo. Nemojte blanko napadati – to je bilo u onoj vladi, to je bilo u ovoj.
Tačno je da je 2007. godine Đilas radio, ali vi i G17 ste imali većinu u Vladi.
I Zato smo Koštunica i ja napustili Vladu i raspisali izbore, zato što ste nas preglasavali i imali ste uvek većinu. Zato smo i raspisali izbore korektno.
Prema tome, i na vama je da budete fer da raspišete izbore, ako ne možete ništa ozbiljnije da uradite. Lepo je to što je "Sloboda" krenula da radi, jedan deo, a radila je isto tako dobro. Ove ugovore je potpisao direktor koga ste vi smenili dekretom.
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je tri minuta. Zahvaljujem.)
Nemojte, ne bih želeo sada da polemišem i da ulazim u lične neke probleme i sukobe, ali budite korektni. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Šutanovac. Izvolite, gospodine ministre.

Ne znam koji su lični problemi koje imate i ne bih želeo ni ja da ulazim u njih, a propo ''Ponikva'', ne vidim šta je problem u Ministarstvu odbrane. Šta pričate sada, šta je problem sa naše strane?
Znači, taj aerodrom, na Vladi je odlučeno da može da bude civilno-vojni. Za nas nije prosperitetan, da kažem. Šta je problem? To što pišete da ste ispeglali pistu? Znate i sami da tamo postoje avioni koji zrače i dan-danas. To ste znali i onda.
Činjenica jeste da smo vi i ja razgovarali više puta o imovini u Čačku, ali sam vam uvek rekao da ne može besplatno. Ne može džabe. Ne može lokalna samouprava, nijedna, reći ću vam svima ovde, da dobije nešto što pripada Ministarstvu odbrane džabe. I to je bio najveći problem između vas i mene.
Naprosto, ja nisam doveden da vodim Ministarstvo odbrane tako što će svaki lokalni lider da mi traži da mu nešto poklonim od te iste Vojske, a da onda sluša kako Vojska nije spremna za odbranu. To je suština.
S druge strane, Dom vojske, koji je procenjen i dogovoreno je, ali sada nemaju pare vaši iz opštine. Pa, dao sam, čak sam dao odobrenje da plati u dve rate za dve godine, znači, ove godine i sledeće godine do marta meseca. Proverite, pre nego što pričate, sa vašim kolegama iz grada Čačka, pošto ste me kritikovali, da imate potpunu informaciju kada pričate o tome.
I, verujte mi, ja sam mislio da sta vi napustili Vladu Srbije zbog Kosova, a ne zbog toga što je nas bilo više u toj vladi. Nas je bilo više od prvog dana. (Aplauz.)