Vlada je prihvatila amandman i Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
S obzirom na to da nemamo odluku o prihvatanju amandmana na sednici Odbora za bezbednost, amandman u ovom delu naše rasprave ne može da postane sastavni deo Predloga zakona, nego se o amandmanu u danu za glasanje narodni poslanici izjašnjavaju i tada će, pretpostavljam, biti prihvaćen, ako obezbedite amandmansku većinu.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Podneo sam amandman na stav 2. koji glasi: „Vojnu obavezu u miru građani izvršavaju u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, osim lica koja zamene služenje vojnog roka civilnom službom, a u ratnom i vanrednom stanju u Vojsci Srbije, policiji i ostalim snagama odbrane i civilnoj zaštiti, u skladu sa Planom odbrane i odlukama nadležnih organa“.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se brišu ove reči – „osim lica koje zamene služenje vojnog roka civilnom službom“ i taj amandman je u skladu sa stavom SRS, da se ukine civilno služenje vojnog roka. Ukoliko ovo rešenje ostane vi ćete praktično ozakoniti kriminalizaciju savesnih građana Srbije, savesnih vojnih obveznika u odnosu na nesavesne.
One koji se ponašaju u interesu otadžbine, one koji se spremaju za njenu odbranu, one koji uvažavaju njene interese vi ćete dodatno kažnjavati time što će imati obavezu da nakon završetka redovnog služenja vojnog roka dolaze na vojne vežbe, da učestvuju u svim aktivnostima koje se tiču odbrane Srbije.
One koji vojni rok služe kao portiri, čistačice, bebisiterke, vaspitačice, koji se zajedno sa vama sprdaju sa odbranom zemlje, sa srpskom vojničkom tradicijom, sa srpskom Vojskom, vi ovim predlogom zakona, praktično, nagrađujete. Nakon što završe takozvani vojni rok, jer to se ni u kom slučaju ne može nazvati vojnim rokom, kako neko može odslužiti vojni rok a da pušku nije uzeo u ruku, praktično prestaće bilo kakva njihova obaveza po pitanju odbrane Republike Srbije.
Pitam vas, vojni rok se služi do 27. godine i, recimo, pod pretpostavkom da svi služe vojni rok u 27 godini, civilni vojni rok –kako je moguće, moguće je ali je suludo, ta lica u 27 godini osloboditi bilo kakve obaveze kada je u pitanju odbrana otadžbine?
Kao formalni izgovor služi takozvani prigovor savesti. Uz sve uvažavanje, tvrdim da većina tih ljudi koji se odluče na civilno služenje vojnog roka i nemaju savest. O čemu se ovde radi? Što kaže kolega Radiša Ilić, u pitanju su foliranti, koji žele da odsluže formalno vojni rok, da ne snose zakonske posledice, a da se ne oznoje.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da izričite kvalifikacije, etiketirate i diskvalifikujete ljude na osnovu njihovog, našim Ustavom, garantovanog prava. Podsećam i vas na obavezu i težinu javne reči kao narodnog poslanika.
Prigovor savesti je Ustavom definisano i upozoravam vas da se uzdržite od diskvalifikacija, etiketiranja i projektovanja sopstvenih stavova, koji su sa ili bez predrasuda, na ljude koji imaju prava data Ustavom.

Zahvaljujem na ovoj primedbi, međutim, gospođo Čomić, imam pravo kao narodni poslanik i kao građanin Srbije da iznesem svoj vredonosni sud.
Što se tiče Ustava Republike Srbije, Ustav Republike Srbije obavezuje sve građane Srbije da daju maksimalan doprinos odbrani zemlje i pripremama za odbranu zemlje. Odgovorno tvrdim da se civilnim služenjem vojnog roka organizovano podriva borbena gotovost Vojske Srbije.

Narodni poslaniče, ne možete takvu stvar da tvrdite kao narodni poslanik u okviru odgovornosti za javno izgovorenu reč.
Podrivanje odbrambenog sistema zemlje je kategorija koja je kažnjiva zakonom, ili imate informaciju o tome ko podriva odbrambeni sistem zemlje ili se, poslednji put vas upozoravam, uzdržite od diskvalifikacija i etiketiranja u odbrani stava na kojeg vi imate pravo, ali mora biti izrečen u okviru onoga što je Ustavom zapisano, da svi imamo pravo, molim vas.

Gospođo Čomić, završiću svoje izlaganje sledećom konstatacijom – poslanici Srpske radikalne stranke već sedam dana otkada je na dnevnom redu set vojnih zakona iznose argumente koji govore u prilog tvrdnje koju sam izneo.
Hvala vam. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li želi reč? (Da.)

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 4. stav 1. tačku 3) gde kažemo – da se tačka 3) briše, odnosno reči "lice u civilnoj službi".
Dakle, pred Ustavom su svi jednaki, a u ovom zakonu o vojsci vidimo da su neki manje jednaki, a neki više jednaki. Član 21. Ustava glasi:
"Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.''
Stav, dakle, za SRS je principijelan – ili jesi ili nisi, ili si vojnik ili nisi vojnik?! Takođe, tek kada se odsluži vojni rok i kada se uđe u rezervu, mogu se razvrstavati ljudi na rezervni sastav i civilnu zaštitu. Dok su vojnici u kasarnama 24 sata i samo uz posebne dozvole mogu napustiti kasarnu, za izlazak u grad, na vikend, na redovno, pri tome, ovi drugi imaju mnogo povlašćeniji status – šetkaju se po kafićima, idu na žurke, ručkaju kod mamice, spavaju kod devojčice, i vila, i oni će jednog dana reći da su služili vojsku.
Ovo je omalovažavanje i jednih i drugih. Dok vojnici daju određenu žrtvu, civili su prevareni da su, kao, odslužili vojsku, a u stvari neko ih je prevario da češljaju perike, šetaju trudnice, nose guske i lopate po bolnicama i oni će reći da su služili vojsku.
Zaista, ovo je jedno neprimereno ponašanje i jedan deo u zakonu koji apsolutno treba da se izbriše, jer širi defetizam u društvu i u odbrani države. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Podneo amandman kojim predlažem da se nakon stava 5. u članu 4. doda novi stav 6. koji glasi: "Rezervnom sastavu Vojske Srbije podležu i lica koja nisu regulisala vojni rok u predviđenom zakonskom roku". O čemu se ovde radi? Radi se o tome što mi u Srbiji imamo izuzetno veliki procenat vojnih obveznika koji iz raznoraznih razloga u poslednjih nekoliko godina, pa i u poslednjih 10 godina, nisu odslužili vojni rok.
Ukoliko ovo zakonsko rešenje bude usvojeno oni praktično prestaju da budu vojni obveznici, prestaju njihove obaveze prema rezervnom sastavu Vojske Srbije. Neki od njih vojni rok nisu odslužili iz objektivnih razloga, možda zbog studiranja, neki zbog privremene bolesti, a neki zbog toga što im porodica možda živi u inostranstvu, pa su iz nekih razloga, jednostavno, iz praktičnih i moralnih razloga, bili u situaciji da im je bilo teško da dođu u Srbiju, da odvoje godinu dana, šest meseci, da odsluže vojni rok.
Međutim, najveći broj vojnih obveznika koji nisu odslužili vojni rok nije to učino smišljeno iz razloga što su napustili Srbiju ili su, da uprostim, dezertirali iz nekog drugog razloga.
Ukoliko ovo zakonsko rešenje bude usvojeno oni će biti favorizovani u odnosu na one građane Srbije, u odnosu na one vojne obveznike – koji na korektan i odgovoran način rešavaju svoje obaveze prema Republici Srbiji i njenoj odbrani.
Praktično, ova lica koja su izbegla služenje vojnog roka, ukoliko ovo zakonsko rešenje, koje predlaže Vlada, bude prihvaćeno, odnosno ukoliko ne bude prihvaćen amandman SRS, biće nagrađena. Prvo, biće nagrađeni amnestijom. Mi znamo koja je praksa posle 2000. godine – vi amnestirate za sve i svašta, kada je u pitanju odbrana Srbije, a nakon toga biće dodatno nagrađeni time što neće morati da učestvuju na vežbama rezervnog sastava. Hvala. (Aplauz.)