Vreme, gospodine Krstin. Završite, molim vas. Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pardon, Vlada je prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Molim vas, nemojte ometati rad.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Vlatko Ratković.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 9. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodin Zoran Babić želi reč.

Hvala vam gospođo Đukić-Dejanović. Mislim da ću koristiti nešto malo vremena poslaničke grupe. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Tim amandmanom se predviđa brisanje drugog stava člana 9. ovog predloga zakona. Naime, sporni stav se odnosi na mogućnost da Ministarstvo odbrane može da zaključi međunarodne sporazume kojima se uređuje pitanje od zajedničkog interesa u oblasti odbrane i vojne saradnje, bez rasprave i ovlašćenja datih u parlamentu.
Gde je tu demokratska civilna kontrola nad Vojskom Republike Srbije?! Da li ona postoji?
Podsetiću vas da je to obaveza po članu 29. Zakona o Vojsci, koji govori o demokratskoj civilnoj kontroli Vojske Srbije. Ovaj član sadrži odredbu po kojoj demokratsku i civilnu kontrolu vrši Narodna skupština, Zaštitnik građana i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima.
Takođe, pozvao bih se i na član 140. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.
Kako je to kada Vlada i Ministarstvo odbrane ostvaruju međunarodnu vojnu saradnju govori primer iz decembra 2008. godine kada je Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva inostranih poslova, jednoglasno usvojila zaključak o učešću na vojnoj vežbi u Gruziji. Generalštab Vojske Srbije početkom februara 2008. godine zvanično je prijavio Ministarstvo spoljnih poslova, koje je nosilac saradnje sa NATO, da je Vojska Srbije zainteresovana da učestvuje na vežbi sa NATO snagama u Gruziji, na kapiji Rusije, čak je tu vežbu ocenilo kao veoma korisnu.
Odluku o neučešću, odnosno povlačenju prvobitno donete odluke obrazložili ste i probali da opravdate da se nepažnjom na sednici Vlade potkrala greška. Pitam vas, gospodine ministre, da li ste samo vi nepažljivi na sednicama Vlade ili su nepažljivi i ostali ministri u Vladi Republike Srbije. Zbog toga bih vas pozvao da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? Gospodin Petković.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio da Ministarstvo odbrane tek nakon odluke Narodne skupštine Republike Srbije može da ostvaruje aktivnosti predviđene članom 9, odnosno da zaključuje sporazume u kojima se uređuju pitanja od zajedničkog interesa u oblasti odbrane i vojne saradnje.
SRS smatra da samo Narodna skupština Republike Srbije, kao najviši zakonodavni organ, ima pravo da odlučuje koji su zajednički interesi u oblasti odbrane i saradnje i sa kojim državama će se ta saradnja ostvarivati.
SRS sumnja da se u predlogu amandmana koji je dostavila Vlada radi o prikrivenim aktivnostima sa zločinačkom organizacijom NATO pakt kao strateškim partnerom. Ako se izbor država i način saradnje prepusti Ministarstvu odbrane, na čijem čelu je član DS, uveravam građane Srbije da će naši iskreni i tradicionalni prijatelji i partneri iz ove, za Srbiju, i te kako važne oblasti za opstanak Republike Srbije biti u potpunosti potisnuti.
Predlažem da prihvatimo ovaj amandman kako bismo izbegli rizik od neadekvatne odbrane države, njenih građana i zavere protiv Republike Srbije, kako nam se ne bi ponovila afera poput afere "Satelit". Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.
(Poslanici dobacuju: gde je podsetnik, šta je sa podsetnikom? Treba nam podsetnik. Stvarno nema smisla!)

U ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. stav 2. stav 3. i stav 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio:
– u stavu 2. da Vlada Republike Srbije reguliše pitanja vezana za obrazovanje i ukidanje vojnih izaslanstava odbrane i vojnih predstavništava.
– u stavu 3. predložio sam da umesto ministra odbrane Vlada Republike Srbije postavlja i razrešava dužnosti izaslanike odbrane i vojne predstavnike, mada ne bih imao ništa protiv da to bude i na predlog ministra odbrane.
– u stavu 4. predložio sam u ime Poslaničke grupe SRS da uslove, postupak, finansiranje i njihove aktivnosti u inostranstvu uređuje Vlada Republike Srbije, a ne ministar odbrane.
Dame i gospodo, ako pogledate član 10. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani biće vam jasno da se radi o diplomatskoj funkciji.
Mene sada interesuje – kakav je odgovor Vlade Republike Srbije na pitanje ko uspostavlja diplomatsku funkciju i daje imunitet našim vojnim predstavništvima u inostranstvu? Da li je to moguće na nivou Ministarstva odbrane ili se imunitet uspostavlja na nivou Vlade preko Ministarstva inostranih poslova?
Prema tome, ako diplomatski imunitet ostvaruje na nivou vlada, bilo bi sasvim normalno da Vlada uređuje, obrazuje, vrši izbor, odnosno postavlja i razrešava dužnosti, reguliše pitanje finansiranja i ukidanja vojnih izaslanstava i vojnih predstavništava. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio da se zabrana oko upotrebe naziva, simbola i drugih obeležja Vojske Srbije odnosi na sve građane i pravna lica, preduzetnike i udruženja, odnosno da ministar nema pravo da odobri upotrebu ovih simbola licima koji nisu pripadnici Vojske Srbije.
Simboli koje koristi Vojska Srbije kao znak raspoznavanja moraju biti zakonom zaštićeni i iz tog zakona ne može biti niko izuzet, pa čak mi ministar odbrane.
Poslaničkoj grupi SRS nije jasno koji bi to razlozi bili opravdani da ministar odbrane dozvoli pojedinim kategorijama upotrebu naziva, simbola i obeležja Vojske Srbije. Ako je pisac teksta predvideo da je zbog tesne saradnje Vojske Srbije i određenih pravnih lica, preduzetnika i udruženja, neophodno korišćenje zajedničkog prostora ili ulazak u vojne objekte, kasarne, pomenute kategorije mogu dobiti privremenu dozvolu sa vremenski ograničenim rokom i najkasnije dok ta saradnja traje.
Upotreba naziva, simbola i drugih obeležja Vojske Srbije od strane lica koja nisu pripadnici Vojske Srbije, mogla bi da ugrozi bezbednost pripadnika oružanih snaga, vojne tehnike i objekte Vojske Srbije. Zato predlažem da Skupština ovaj amandman usvoji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Dušan Marić.

Novi stav koji se predlaže glasi: „Delatnosti logističke podrške iz stava 1. ovog člana mogu obavljati vojne ustanove koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica.“ Predložio sam da se brišu ove reči „sa statusom pravnog lica ili bez statusa pravnog lica“, iz razloga što je iz prethodnog teksta jasno da se radi o svim ustanovama koje su organizaciono vezane za Ministarstvo odbrane, bez obzira da li imaju status pravnog lica ili nemaju.
Da banalizujem, to vam je kao da napišete da pravo na parkiranje na parkingu Narodne skupštine imaju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a onda dodate – bez obzira da li su u vladajućoj koaliciji ili u opoziciji.
Vraćam se na amandman na član 4. Želim odgovor od ministra Šutanovca na sledeće pitanje: šta je istina i šta je tačno, da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić, gde se kaže u tački 22) člana 4. da je u pitanju – organizovanje i unapređenje telekomunikacionih mreža i sredstava za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa? Potenciram – za potrebe Vojske Srbije i drugih državnih organa.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen moj amandman kaže se da se ovim članom ne određuju vrste sredstava veza koje koristi Vojska Srbije. Smatram da dugujete objašnjenje: da li je tačno ovo što je potpisao ministar Dačić ili je starije i tačnije ovo što je potpisao premijer Cvetković?
Dakle, da li su u pitanju sredstva Vojske Srbije, za potrebe Vojske Srbije, ili sredstva za potrebe bog zna čega? Insistiram da na to odgovorite, smatram da bi to bilo pitanje elementarne pristojnosti. Hvala vam. (Aplauz.)