Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovana predsedavajuća i gospodine ministre, podneo sam nekoliko amandmana, da kažem, malo radikalnijih, svestan čak da ih verovatno nećete prihvatiti.
Moj cilj je bio da na neki način doprinesem da se kroz ovaj zakon i zakon o civilnoj i zakon o radnoj i materijalnoj obavezi utvrde stimulativne mere, odnosno destimulativne mere za služenje vojnog roka pod oružjem. Jednim od tih amandmana predložio sam da se i slušaoci kursa za rezervne oficire vreme provedeno na tom kursu računa kao pripravnički staž.
U obrazloženju je dato zbog čega se amandman ne prihvata. Isto tako, moglo bi se razmisliti da se ovo razreši, ako ne sada, bar na neki način, kroz regulisanje drugih zakonskih propisa. To bi bila stimulativna mera, jer ne vidim zašto lekaru koji je u školi rezervnih oficira ne može za vreme dok je u toj školi i praktično radi taj posao, da se to vreme računa kao deo vremena pripravničkog staža.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Imam blagi osećaj, dame i gospodo narodni poslanici, da ministar prvo pogleda zaglavlje, pa vidi koja je poslanička grupa, pa ovo dole nije ni bitno, jer kad pogledate amandmane koji su usvojeni, usvojeni su amandmani poslaničke grupe DS, koje potpisuje Vlatko Ratković, vidim pet njegovih amandmana je usvojeno. Ako nije tako, onda stvarno ne znam zašto ovaj moj amandman nije usvojen. Radi se o amandmanu na član 32, koji kaže: ''Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut: 1) koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora, 2) prema kome je primenjena vaspitna mera, 3) protiv koga je pokrenut krivičnih postupak.'' i tako dalje.
Tražio sam da se kao stav 1. upiše – ''koji je ocenjen nesposobnim za vojnu službu.'' U obrazloženju zašto mi amandman nije usvojen, piše: ''Amandman se ne prihvata zato što je predmetna materija već regulisana članom 25. stav 1. Predloga zakona.'' A član 25. kaže: ''Na služenje vojnog roka upućuje se regrut'' i tako dalje. Pa, nisam podneo amandman na član koji kaže – ko se upućuje na služenje, nego, upravo, ko se ne upućuje na služenje. Vidite kako vam je malo trebalo da shvatite i da prihvatite amandman.
A ovamo kaže – u skladu sa članom 19. Članom 19. je regulisano kako regrutna komisija ocenjuje sposobnost regruta i kakve su ocene – sposoban za vojnu službu, privremeno nesposoban za vojnu službu i nesposoban za vojnu službu.
Ministre, prihvatite amandman, ovde upišite ovo – da se ne poziva nesposoban za vojnu službu, i liči će vam zakon na nešto. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Ovde se govori o pravu na služenje vojnog roka bez oružja, odnosno navedeni su uslovi pod kojima se ne može ostvariti to pravo. Napravljene su razlike prigovor savesti za služenje vojnog roka u uniformi bez nošenja oružja i u odnosu na prigovor savesti za služenje vojnog roka u civilnoj službi. Ne vidim razloga zbog čega su napravljene te tplike razlike. Mislim da postoji jedan prigovor savesti, da nema tu nekih bitnih razloga, jer onaj koji je u uniformi, a ne nosi oružje, u suštini samo mu je, da kažem, pogodnost što je u kasarni.
Međutim, ne vidim razlog. Dodao sam da ne može ostvariti to pravo onaj 1) koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja, 2) koji je neposredno obavljao ili obavlja poslove u procesu proizvodnje oružja, 3) koji je obavljao ili obavlja poslove obezbeđenja i tako dalje, da to ne čitam. Suština je da bi trebalo ova prava ili ograničenja, bolje rečeno, izjednačiti i u jednom i u drugom zakonu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi: „Pravo na služenje vojnog roka bez oružja ne može ostvariti regrut koga je vojna lekarska komisija ocenila vojno sposobnim za služenje vojnog roka.“
Principijelni stav SRS je da se ukine civilno služenje, naravno, i taj čuveni prigovor savesti, odnosno služenje bez oružja. Kakva je to savest koja može prigovoriti tome da je neki ili svaki čovek dužan da štiti ili brani sebe i svoje bližnje? Ne postoji ni prigovor savesti niti bilo kakvo religijsko opravdanje, iz bilo koje zvanične religije sveta, koje može opravdati čoveka da se ne obuči da brani sebe i svoje bližnje, jer je na taj način počinio ili čini neko samoubistvo na odloženo vreme ili na odloženi rok.
Kada uđemo u ratnu situaciju i kada vas neprijatelj napada, ne možete da kažete – imam prigovor savesti, nisam obučavan, molim te, nemoj da me diraš. Čovek je dužan da štiti sebe i štiti druge, dužan je da se obuči, dužan je da nauči da koristi i oruđa i oružja, dužan je da nauči da koristi i kramp i lopatu, ali je dužan i da nauči kako se koristi i ašovčić vojni, kao i kako se koristi puška ili neko drugo oružje.
Moramo da zaštitimo ove nesrećnike kojima ste omogućili da Vojsku služe kao civili u nekim institucijama, a kako reče ministar, u nekim neposrednim ratnim dejstvima, opasnostima, oni će biti upotrebljeni za kopanje rovova ili nečega sličnog. To je apsurdno, to je nemoguće. Takvog čoveka postaviti na neku vatrenu liniju, da vam iskopa rov, pa on ne zna šta je ašov, inžinjerijsko oruđe, kramp, on je šetao pudlicu, imao je opasnost da mu pudlica ne trzne, da mu ne iščaši ruku iz ramena, i sada njemu treba dati kramp da iskopa rov za vatreni položaj haubice od 122 milimetra. O čemu mi to pričamo, ljudi?
Zaštitite ove nesrećnike. Oni koji su otišli da časno odsluže, koji su obučeni, oni su već nešto naučili, u većoj ili manjoj meri, ali znaju da upotrebe i lopatu i top. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih da iznesem generalni stav Srpske napredne stranke kada je u pitanju služenje vojnog roka bez oružja, da smo jako nezadovoljni kako je to rešeno u zakonu. Čini mi se da se preko toga prešlo u nekoliko članova i da ima jako puno toga što je nedorečeno u samom zakonu.
Ono što piše u Ustavu, naravno, da mora da se poštuje i neophodan je taj institut, pozdravljamo to što je ispoštovan Ustav, ali mislim da je u zakonu, kada je u pitanju služenje vojnog roka bez oružja, trebalo regulisati tako da se onemogući bilo kakva zloupotreba, da eventualni troškovi takvog služenja vojnog roka ne padnu na teret poreskih obveznika. Dakle, da se kroz neke prateće zakone onemogući da ljudi koji nisu služili vojni rok sa oružjem, eventualno, sutradan, mogu u nekim državnim institucijama da ostvare neko pravo, neko zaposlenje koje podrazumeva neko elementarno ili ozbiljnije poznavanje upotrebe i korišćenja oružja.
Amandman je i predložen sa tim ciljem. Svesni smo da je on delimično i kontroverzan na neki način i da svako ima pravo i da se predomisli u nekom narednom roku u svom životu da shvati da je pogrešio kada se odlučio za takav način služenja vojnog roka, ali i da je u zakonu moralo da se na neki način odvoji i da se destimuliše služenje vojnog roka bez oružja.
Mislim da je to generalno stav Srpske napredne stranke i svih narodnih poslanika. To je razlog zbog čega smo podneli ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)