Član 25. reguliše starosnu granicu posle koje oficirima, odnosno podoficirima prestaje služba u Vojsci Srbije. Po ovom predlogu zakona, podoficir, oficir, do čina potpukovnika, moraju po sili zakona da odu u penziju nakon 53. godine života, a ja predlažem da se ta granica produži na 55 godina; oficiru do čina pukovnika u 54. godini, a ja predlažem da to bude 56. godina života; oficir čina brigadnog generala u 55. godini, a ja predlažem da to bude 57. godina; oficir čina general-majora u 56. godini, a ja predlažem da to odloži do 58. godine života; oficir u činu general-potpukovnika po ovom predlogu zakona treba da bude penzionisan u 57. godini života, a ja predlažem da to bude u 59. godini i, na kraju, oficir u činu generala treba da ode po sili zakona u penziju u 58. godini života, a ja predlažem da to bude u 60. godini života.
Jednostavno, smatram da je nedopustivo penzionisati u 53. godini života jednog potpukovnika, u čije obrazovanje je uloženo izuzetno mnogo i novca i znanja. Pedeset treća godina života je biološko doba u kojem čovek, posebno muškarac koji je vojno lice, koji je čitavog života vodio dosta brige i o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, znači, nalazi se u najboljim godinama i ne postoji nijedan razlog takvo lice slati u penziju.
Stičem utisak da su ove starosne granice u funkciji dalje čistke iz Vojske ratnih kadrova, ratnih oficira. Agresija NATO pakta i rat za Kosovo i Metohiju bili su zlo i niko normalan ne želi da se to zlo ponovi. Ako je u tom zlu bilo nešto dobro, to je znanje i iskustvo koje su stekli naši vojnici i pre svega naši oficiri – sada Vojsku Srbije ostavljate bez toga. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Amandman glasi: "Član 32. se briše". Već sam rekla da smatram neadekvatnim i necelishodnim zamenu reči "unapređuje" rečima "proizvodi", jer bi to značilo da Srbija više ne unapređuje studente Vojne akademije koji su na njoj završili školovanje, nego će ih jednostavno proizvoditi kao robu. Rekla sam kako to izgleda na Vest Pointu, takođe, omiljenom ministru, i isto tako istakla da postoji bojazan da će ubuduće srpski oficiri služiti kao potrošna roba na raznim svetskim ratnim žarištima.
Sada sam htela nešto da vas pitam. Neću vas, gospodine Šutanovac, pitati koliko je sati, zato što vi nosite satove koji govore o vašoj preferenciji NATO snaga i onih koji vole te evroatlantske integracije. Pogledaću na svoj sat, koji je kineske proizvodnje, imam i ruski, što praktično metaforično (znam kakve nosite, izlazilo je u nastavcima) izražava ideju o onima koji su dovoljno veliki da budu strateški partneri Srbije, a da je tretiraju kao dostojnog partnera.
Za vašu informaciju, pretpostavljam da to kao ministar odbrane ne znate, danas je opredeljenje na zajedničke, istorijske i duhovne vrednosti srpskog i ruskog naroda, koji su u prošlosti bili saveznici, a u budućnosti saradnici na političkom i ekonomskom planu, rezultiralo potpisivanjem Sporazuma o obnovi ''ruskog nekropolja'' u Beogradu. Sporazum su potpisali predsednik ekonomskog saveta DSS, Nenad Popović i prvi zamenik šefa Poslaničke grupe Jedinstvena Rusija u Državnoj Dumi, Valerij Rizanski. Jedinstvena Rusija snažno podržava sve inicijative koje vode zbližavanju Srbije Rusiji, a potpisivanjem Sporazuma želimo da damo pun doprinos razvoju rusko-srpskih odnosa, ne samo u pogledu politike i ekonomije, nego i u oblastima u kojima su naše države tradicionalno sarađivale, kao što su kultura, nauka, obrazovanje i duhovnost, izjavio je Rizanski.
Sporazumom je dogovorena obnova ruskog groblja i verske kapele, i spomenika ruskim borcima iz Prvog svetskog rata. Ali, rekla sam da vas neću pitati to, ono što moram da vas pitam jeste – da li ste vi, baš, lično, predložili zamenu termina, znači, vraćam se na amandman, ''unapređuje'' terminom "proizvodi"?
Niti je u duhu srpskog jezika, niti u duhu hrišćanskih vrednosti da ljudi budu tretirani kao "proizvodi". No, obzirom na vašu današnju omašku, gde ste za ljude koji su vojna lica, koji su ratovali, ranjavani, traumatizovani i psihološki i fizički, rekli da su se pojavili u ogromnim količinama, počinjem opravdano da sumnjam, da ste baš vi tvorac ovog termina "proizvodi". Jer, to zapravo znači da će u ovoj osiromašenoj, opustošenoj, ojađenoj i obespravljenoj Srbiji, da se proizvodi roba široke potrošnje – oficiri za raznorazna ratna žarišta gde ćete ih vi slati.
Gospodine Šutanovac, vi ste zaboravili, i da smo 27. aprila pokrenuli inicijativu za vašu smenu. O tome ću govoriti i nadalje kada bude priča o učešću naše vojske u multinacionalnim operacijama. Tada je bila pokrenuta inicijativa za vašu ostavku, baš zbog slanja naših trupa na NATO manevre u Gruziju. Bila je prilična kampanja kojoj se pridružio veliki broj nevladinih organizacija, od kojih bih da spomenem: ''Dveri'', ''1389'', ''Obraz'', ''Nomokanon'', ima tu i raznih organizacija, neki od njih su u zatvoru, ali izaći će, relativno uskoro. Znači, 20-tog, negde, uoči posete gospodina Medvedeva...

Narodna poslanice, molim vas, da svojim izjavama ne vršite uticaj na pravosuđe, na istragu, na tužioca.

Kako mogu da vršim uticaj na pravosuđe?!

Narodna poslanice, javna reč izgovorena za govornicom u Narodnoj skupštini je reč velike težine. Ukoliko želite da o svojim stavovima govorite, kada su u pitanju policija, tužilaštvo i sudstvo, na konferencijama za štampu, naravno da možete i bićete predmet zakona koji može da smatra da li ste uradili svoje objavljivanje na konferencijama za štampu u skladu sa zakonom ili ne. Ali, u Narodnoj skupštini, moramo svi da budemo svesni odgovornosti za javnu reč. Ako narodni poslanik za vreme rasprave želi da utiče na tužilaštvo, na sudstvo i na policiju, moja obaveza je da ga, ili je, opomenem da se to ne može raditi.
Potrošili ste tri minuta od vremena vaše poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Želite da nastavite od vremena poslaničke grupe? Izvolite.

Prekinuli ste me i na pola pitanja i protumačili moj uticaj na tužilaštvo, što je potpuno fantastično. Pa, zaista sam onda super žena.

Narodna poslanice, uvidom u stenogram, možete da vidite šta ste rekli. Ako niste imali svest šta izgovarate, meni je žao, ali ja slušam ono što je izgovoreno, ne slušam ono što ste vi mislili da ste kazali.
Dakle, pre nego što nastavite da kršite Poslovnik, imam da vam saopštim svoje poslednje upozorenje da to neće biti tolerisano i da vas uputim na stenogram, da imate uvid i vi i da reagujem samo na no što čujem da je izgovoreno. Ako niste mislili to što ste rekli, nakon što budete pročitali, vaša je volja da li ćete uputiti izvinjenje ili ćete na drugi način opravdati ono što je izrečeno, a ne može biti izrečeno u javnom govoru u Narodnoj skupštini.
Ako želite da dalje govorite o amandmanu, izvolite.

I, ovako nesvesna bih da govorim o amandmanu. Kako sam shvatila, Srbija će za potrebe NATO proizvoditi ogromnu količinu robe široke potrošnje – naših srpskih oficira, za razna svetska žarišta poput Avganistana ili Iraka.
Pitanje koje je upućeno jeste pitanje lično ministru – da li je on uticao da bude ovako formulisan novi član? Jer, znate, nije ovo ko iz pesme "luckasta si ti, luckast sam i ja". To ne može da se kaže Srbiji!
Ovo je stvarno korak više, ovo je svojevrsna arogancija prema poslanicima. Prošli put ste tražili od predsednika Poslaničke grupe Nove Srbije da vam zahvaljuje za nešto što ste vi uradili, a što predstavlja, prosto, predmet vašeg posla.
Znači, on treba da vam zahvaljuje zato što se vi povremeno mešate u svoj posao. Danas ste ovde pretili poslanicima i plašili, a generalno izražavate prezir prema narodu.
Stoga, vrlo me zanima da li je ovo nešto što ste vi lično uradili? Mislim da je vreme da na to pitanje odgovorite pre nego što dođe do novih izbora, gde će narod izneti i potpuno nova uverenja.

Reč ima ministar, Dragan Šutanovac. Izvolite.