Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč. Izvolite.

Mi smo podneli amandman pre svega da se ovaj stav izbaci iz ovog člana. Doduše, tako ne glasi amandman. Amandman glasi samo da se briše jedan deo. O čemu se radi? Kada ste gledali te dvojne propise, pokušali ste da u jednom članu sažmete nešto što je u nekoliko članova sadržano i onda ste, bukvalno rečeno, izmešali babe i žabe.
O čemu se radi? Ovde ste demonstrirali prvo da ne znate šta je služenje u rezervnom sastavu.
Znači, treba prvo da imate lice, treba da imate definisan pol, treba da imate definisane godine života do kada ta obaveza postoji. Protekom te kalendarske godine, kada se puni 60, odnosno 50 godina, prestaje obaveza služenja u rezervnom sastavu.
Dok si u rezervnom sastavu ideš na vežbe, a u slučaju vanrednog stanja ili ratnog stanja, zna se to više nisu vežbe, to je mobilizacija, to je ispunjavanje zakonom propisanih obaveza.
Sada ste ubacili posebnu kategoriju, da predsednik Republike u toku vanrednog stanja i ratnog stanja može da poziva ljude koji više nisu u rezervnom sastavu na vežbe. Zašto na vežbe, ljudi? Ko se vežba u vreme vanrednog stanja? U vreme vanrednog stanja se ispunjavaju obaveze. U vreme ratnog stanja se ispunjavaju obaveze. Potpuno nepotrebna odredba.
Ko da mislite da Perića ili Konstantina, neko će da poziva posebno ako nastupi vanredno stanje ili ratna opasnost. Sami će da dođu, ljudi. Neće niko da ih poziva. Pa, bez obzira što smo izašli sa godinama i ne podležemo služenju rezervnom sastavu, ali to je potpuno druga oblast u odnosu na ovo što temeljno reguliše član 51. ovog zakona. O tome se radi, a vi niste pročitali o čemu se zapravo radi i ovde ste u stvari demonstrirali da ne znate šta je rezervni sastav.
Gospodine Šutanovac, objasnite vi meni, sa gledišta ljudskih resursa, kako da postupi zemljoradnik koji ima 70 godina iz sela Resnika, koji 20 godina vodi postupak da mu se vrati zemljište iz neke zemljoradničke zadruge, koju je, to zemljište, opština dala firmi "Inkubator korak"? Osnivači te firme su neki Zoran Anđelković iz Novog Beograda, sa 250 evra, drugi osnivač je opština, tamo vaš Bojan Milić, sa 250 evra. Oni preko puta vojnog objekta rade sve i svašta – hotel za pse, tamo se prave i kuće, priča se da su tamo Radujko, Milić, onaj Tadićev zet što radi u Rakovici, i sa kojom voljom on da se odazove na poziv državnog organa? Kada njemu država legalno posmatra kako mu se otima dedovina, dedovina.
Pazite, 10 godina traje sudski spor oko vraćanja te zemlje. Znate ša je epilog tog spora? Danas se vodi prekršajni postupak u upravi prihoda protiv jednog poreskog inspektora koji traži da mu se vrati njegovo zemljište.
Predsednik opštine je naložio poreskoj upravi da pokrenu postupak da ga izbace sa posla! Kažite sa kojom voljom čovek da se odazove pozivu da brani svoju zemlju? Kako on ozbiljno da shvati taj poziv, kada ga, recimo, pozove presednik opštine Bojan Milić? On ne zna da li je u pitanju kriminal ili je u pitanju stvarno nešto što je potrebno narodu i državi.
Te stvari ne može zakon da reši. Ja vas ne prozivam zbog toga, da me pogrešno ne shvatite. Ali, molim vas, morate da učinite, ma vaš je demokrata ''žuta malina''. Videli smo novi fenomen ''žute maline''. One požute kada dođu u ''žuta'' skladišta. Kada dođu u ''žuta'' skladišta, vidite da su i višnje postale ''žute'' kod nas u Srbiji. Sve je postalo ''žuto''. Sve je postalo crno otkad ste došli na vlast! To je to.
Znači, idite na Sunčanu padinu – Miljakovac 3, imate vojni objekat, VMA ima svoje skladište, verovatno za lekove itd. Pitajte svakoga koji živi tamo, čije su one kuće preko puta, bez građevinske dozvole, one ugrožavaju bezbednost Barutane. Zašto? Jer mame pažnju, mame pažnju na "Rakovički klan".
Gospodine Šutanovac, pošto smo zemljaci, računam za mesec dana da ćete dobiti prvi primerak knjige "Dosije Rakovica". I onda ćete videti kakvi su neki vaši. Vi nemate veze tamo s njima. (Aplauz.)

Govorili ste tri minuta duže od vremena koje je predviđeno.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Arsenoviću, vi ne želite? U redu.
Gospodin Buha želi, izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona i predložio sam da se posle tačke 6) dodaju još tri tačke – 7), 8) i 9). Zbog javnosti, objasniću šta reguliše član 52.
Članom 52. predviđeno je da se licima u rezervnom sastavu, na njihov zahtev, može prekinuti vežba, odnosno može odložiti vežba.
Principijelno bi ovaj član trebalo podeliti u dva dela. Jedna je pravna i životna situacija, kada se vrši prekid u toku vojne vežbe i navesti razloge. Vi ste ovde naveli i za jednu situaciju i jedno stanje šest razloga. Druga je opet životna situacija i pravna, kada lice koje je u rezervnom sastavu traži odlaganje.
Različite su pravne situacije, trebalo je navesti razloge i za jednu situaciju i za drugu, ali vi ste se opredelili. Mi predlažemo, u ime SRS da se na ovih šest razloga za prekid i za odlaganje, dodaju još tri.
Šta smo naveli u ova tri - tačka 7) ako je na privremenom radu duže od dve godine; tačka 8) ako je u međuvremenu promenio status državljanstva i mesto stalnog boravka prijavio u nekoj drugoj državi i 9) ako je u međuvremenu zakazano venčanje, odnosno promena bračnog statusa ili rođenje deteta. I u jednom, i u drugom, i u trećem slučaju su opravdani razlozi.
Nažalost, ovo niste prihvatili. Tražim i zahtevam od ministra da se izjasni za ova tri razloga i da ih prihvati.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i to na 52. član ovoga zakona, tako da se treći stav ovog člana menja.
Neću ovde sada čitati ceo amandman, ali ću samo reći zbog čega bi trebalo da se promeni ovaj član. Naime, ako bi ostalo ovako kako stoji u stavu 3, ovoga člana, to bi dovelo do velikih zloupotreba, kada je u pitanju prekid, odnosno odlaganje vojne vežbe.
Reći ću sada kako može doći do tih zloupotreba. Znamo da danas veliki broj građana Srbije radi u privatnim firmama ili kod privatnih preduzetnika, da ne govorim o tome, kakav je njihov status kod tih privatnika, koliko su stimulisani za svoj rad itd, ali vlasnik jedne privatne firme može pronaći svoj interes da licu koje kod njega radi omogući ili zatraži da mu se odloži ili prekine vojna vežba. To odlaganje ili prekid vojne vežbe, najčešće u slučajevima, vlasnik privatne firme može zatražiti iz nekih svojih ličnih razloga, ali neki put to može biti i iz razloga da izađe u susret zaposlenom. Jednostavno, možda ne može dovoljno da ga plati i da kaže – e, pošto si pozvan na vojnu vežbu, to ću ti srediti, da ne odeš na vojnu vežbu, ali će ti plata ovog meseca biti manja.
Zato SRS smatra kada je u pitanju prekid, odnosno odlaganje vojne vežbe, da je to moguće samo na obrazložen zakon državnih organa. Hvala.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine ministre, dozvoljavam mogućnost da vama ovaj amandman možda nije predočen na pravi način, čim on do dana današnjeg nije prihvaćen. Zbog toga smo, uostalom, danas ovde.
Sada ću vam predočiti u ime poljoprivrednih proizvođača i leve i desne obale Morave, a nadam se i svih ostali poljoprivrednih proizvođači u Srbiji, a vi da ga nakon toga, nakon mog obrazloženja, verujem, prihvatite.
Gospodine ministre, ovde se kaže da se vežba koja traje duže od tri dana, može registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost odložiti zbog neodloženih radova. Nema tog vojnog poziva u istoriji srpskog naroda, koji srpski seljak nije prihvatio, na koji se nije odazvao na pravi način.
Da ne idemo u neku dalju istoriju, samo da vam kažem jedan primer. Za vreme NATO bombardovanja poljoprivredni proizvođač iz okoline Čačka Radonja Mijajlović, bio je angažovan, zajedno sa svoja dva sina i prevoznim sredstvom, kamionom, jedinim sredstvom za prevoz robe koji su u tom momentu imali. To poljoprivredno domaćinstvo radi 15 hektara povrća i isključivo živi od toga. Nije im odložena ta vežba. Išli su u rat.
(Dragan Šutanovac: Kada se to desilo?)
To je bilo 1999. godine. Znam, reći ćete da niste bili vi tada. Međutim, gospodine ministre, upravo zbog toga smo i podneli ovaj amandman da se ubuduće ne dešavaju takve situacije, da zbog takvih vanrednih okolnosti ne mogu da budu pozvane sve muške glave iz kuće, da može neko da ostane da obradi tu zemlju, zbog toga što se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Međutim, gde je tu pravda i pravičnost? Neprihvatanje ovog amandmana zaista govori u prilog činjenici da ni u ovom predlogu zakona neće imati pravde za srpskog seljaka. Zašto loptu prebacujete u tuđe dvorište?
U obrazloženju zašto ne prihvata amandman Vlada kaže, da poljoprivredni proizvođač ima mogućnost da u upravnom sporu ostvari to svoje pravo, da u upravnom sporu on dokaže da je poljoprivredni proizvođač i da ga treba osloboditi.
Pa, zašto u upravnom sporu? Upravni spor može biti dug, proći će sve to, tako da on neće ostvariti to svoje pravo. Zašto niste predvideli još i da podnosi predstavku Ustavnom sudu? Zahvaljujem. (Aplauz.)

Govorili ste duže 1.10 minuta.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Imate reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 53. stav 2. u kome sam predložio da se ne pravi razlika u angažovanju vojnih obveznika iz aktivne rezerve na pasivne i aktivne, i da se sama odluka o prekidu i odlaganju obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika, o kojoj odlučuje nadležni starešina Vojske, ne odnosi samo na aktivnu rezervu nego i na pasivnu.
Razlog zbog svega toga nalazi se i u narednom članu. Suštinski, moj stav 2. koji sam predložio u ime SRS, glasio bi: „O odlaganju i prekidu obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika odlučuje nadležni starešina Vojske Srbije.“
Predlogom zakona to glasi: „O odlaganju i prekidu obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika iz aktivne rezerve odlučuje nadležni starešina Vojske Srbije“.
Dakle, da se ne bi delile nadležnosti i o prekidima, u ovom slučaju, aktivne i pasivne rezerve, s tim da je razlika između aktivne i pasivne rezerve samo vremenski period u kome će oni imati, kako ovde piše, vrstu obuke i kondiciranja od 45 dana i 15 dana.
U obrazloženju čl. 53, 54. i 55. Predloga Vlade kaže se: „Ovaj način organizacije rezervnog sastava Vojske predlaže se nakon izvršenih organizacijsko-formacijskih promena i analize razvoja Vojske do 2015. godine“.
Gospodine ministre, da li vi mislite da razvoj Vojske do 2015. godine uopšte može da postoji, obzirom na vaš način ministrovanja, kao i predsednika Srbije u pretprošlom mandatu?
Dalje se kaže – ''procene rizika i pretnji u okruženju''. Gospodine ministre, vi ste jedan od zagovornika učešća Srbije, tačnije, ulaska u NATO pakt – vi odlično znate da je potpisano ulaskom Srbije u ''Partnerstvo za mir''. Zbog čega imate procenu rizika i pretnji u okruženju ako ste nastojali na putu na kom jeste da Srbija uđe u NATO pakt?
Zatim – ''iskustva država koje su prošle period reorganizacije sistema odbrane i oružanih snaga.'' Pretpostavljam da mislite na članice NATO pakta. „Ovakvo rešenje je za državu i Vojsku Srbije efikasnije i racionalnije u odnosu na dosadašnju organizaciju rezervnog sastava.“
Pa onda ide ova razlika rezervnog sastava, koja kaže da se ''pripadnici aktivne rezerve pozivaju u toku kalendarske godine na kondiciranje i obučavanje do 45 dana, a pripadnici pasivne rezerve do 15 dana.''
Dakle, ako uređujemo postupak i nadležnost odlaganja vežbi po zahtevu, on treba da bude apsolutno isti za rezervu. Da li je ona pasivna ili aktivna, ne treba praviti razliku, jer 30 dana kondiciranja je nešto što predstavlja razliku u vašem predlogu zakona. Zbog toga ne treba praviti veliku raspodelu.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman da bi ovaj predlog zakona bio koncizniji i jasniji, da bi imao iste aršine prema rezervi.