Dakle, zarad javnosti, svi narodni poslanici, bez izuzetka, pre početka raspravljanja o amandmanima dobiju uredno i blagovremeno Izveštaj Vlade, Izveštaj Zakonodavnog odbora i Izveštaj nadležnog odbora, ukoliko nadležni odbor zaseda. Prema tome, svi narodni poslanici su potpuno obavešteni i imaju saznanje o tome koji je amandman Vlada prihvatila a koji nije, ili koji je Zakonodavni odbor proglasio pravno nemogućim.
Samo još jedno obaveštenje, danas ću odrediti pauzu u 13.30 do 14.30. Hvala.
Na član 91. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Radeta.

Moram najpre da vam kažem, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, da ste vi, ovo što ste malopre rekli, teoretski u pravu, ali bi trebalo da znate da mi ovde ne postojimo radi sebe, da smo mi narodni poslanici, predstavnici naroda, da je nas ovde poslao narod i da narod treba da zna i šta mi kažemo a i šta kažu odbori, i šta kaže Vlada.
Jedini način da se to sazna jeste upravo da se vi, poštujući Poslovnik, ponašate onako kako vam je malopre kolega Martinović rekao. Naravno, ja nisam njegov advokat, jer za tim nema potrebe, ali sam videli da se čovek javio da vam replicira, ali vi nažalost tako nešto ne dozvoljavate. Iz tog razloga sam ja i osećala potrebu da ovo kažem. Članovi od 89. do 95, ovog zakona, govore o radnoj obavezi u jedinicima radne obaveze i mi smo predložili brisanje tih članova. U ime poslaničke grupe predložila sam brisanje člana 91. zato što lica koja nemaju radnu obavezu ne mogu se pozivati ni u kakvim jedinicama, kako u mirnodopskim uslovima, tako i za vreme vanrednog ili ratnog stanja.
Vlada kaže da ne prihvata amandman zato što je nekim članovima Zakona o odbrani regulisana i radna obaveza. Opet podsećam, a i malopre sam to rekla, da nas ne obavezuje to što stoji u nekom drugom zakonu, jer zakoni nisu nepromenjiva kategorija, i to najbolje dokazuju ova vlada i ova skupštinska većina, tako da mi i sad imamo četiri-pet zakona u izmenama i dopunama, zakona koje smo doneli pre nekoliko meseci. Jedan od razloga je što je u tim zakonima bilo predviđeno donošenje podzakonskih akata i da su oni isključivo u nadležnosti ministra. To je predviđeno i u ovom 91. članu, ovog zakona ,čije brisanje predlažem.
Svi građani Srbije u medijima mogli su da se upoznaju ovih dana da ne mogu da se primenjuju ni zakoni o sudstvu, ni iz oblasti pravosuđa, ni Zakon o putnim ispravama, tako će biti i sa ovim zakonima, zato što predstavnici Vlade i skupštinska većina ne slušaju nas iz SRS kada kažemo da donosite nepotpune zakone, a samim tim i neprimenjive zakone, i samo pravite posao i Vladi i Parlamentu da trošimo vreme svaka dva meseca dopunjavajući neki zakon koji je već usvojen, a vi samo da stavljate recke koliko ste zakona doneli. I, nikada nećete da kažete koliko je zakona koji su samo izmene i dopune postojećeg zakona, a koliko izvorno novih zakona, što je zapravo suštinska obaveza rada svakog, pa i ovog, parlamenta. Hvala. (Aplauz.)

Hvala vama. Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima gospodin Arsenović.

Podneo sam amandman u smislu proširenja prava na pozivanje na obuku. Bolje da pročitam: ''Odluku za pozivanje i kontrolu jedinica radne obaveze u miru donosi ministar odbrane.'' To tako piše. Dodao sam – u slučaju vanrednog ili ratnog stanja sve komande jedinice Vojske Srbije do ranga bataljona, u svojim zonama odgovornosti, u skladu sa planovima upotrebe.
Mogu da uvažim da se amandman ne prihvata od strane Vlade, a ono što ne mogu da prihvatim jeste obrazloženje u kojem je iskazano nepoverenje prema Vojsci. Govorim o tome da se neprihvatanjem ovog amandmana sprečava zloupotreba od strane komandi jedinica i ustanova. To mi je neprihvatljivo.

Na član 93. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Član 93. predviđa da se po izvršenim radovima, a misli se na radnu obavezu u jedinicama radne obaveze, te jedinice rasformiraju.
Moram da se vratim na član 89. da bih objasnila zbog čega tražim brisanje ovog člana 93, jer uvođenjem ovog novog pojma, koji do sada nije postojao, ne dajete dovoljno podataka, informacija, niti regulišete ovim zakonom nešto što je vezano za te radne jedinice. Dakle, nije definisano ni za koje svrhe, ni po čijem nalogu, niti koji je rok angažovanja, iz kojih kategorija se ti ljudi regrutuju, jer ako ovaj 89. član kaže da su to oni koji nemaju određeni ratni raspored, to ne znači da su to oni koji nisu služili vojni rok, jer ima i onih koji jesu služili vojni rok a nemaju ratni raspored. Da li se ovde misli na žene preko 50 godina ili na muškarce preko 60 godina, a pogotovo ne znam šta mislite kada kažete – teritorijalna jedinica.
Nekako nas naše nasleđe navodi na pomisao da se radi o opštini ili o gradu, ali to nije to, kao što mogu da procenim iz ovog zakona, tako da to nije apsolutno dobro definisano. Uopšte smatramo da je nepotrebna čitava ova oblast vezana za radnu obavezu u jedinicama radne obaveze.
A, ako ste već hteli da na neki način aganžujete one koji ne potpadaju ni pod jednu od ovih prethodnih kategorija, onda ste to morali mnogo preciznije da regulišete. Zbog toga tražimo brisanje svih ovih članova u okviru ovog podnaslova – Radna obaveza u jedinicama radne obaveze, iako me vaše obrazloženje uopšte ne zadovoljava, jer kažete da je amandman neprihvatljiv iz razloga što su jedinice radne obaveze privremeni sastavi koji se angažuju za izvršenje određenih poslova i zadataka kada to potrebe zahtevaju, a mi ne znamo ni koje su, ni šta su, ni koje su to potrebe, i da se jedinice po izvršenom zadatku rasformiraju. Logično je da će se rasformirati ako zadatak prestane, a to može da traje šest meseci, godinu dana, 15 dana, a ovde to apsolutno ne postoji. I ko je taj ko procenjuje kada te potrebe nastupaju?
Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Iz istih razloga koje je navela Gordana Pop-Lazić predložio sam brisanje člana 94, koji govori o evidenciji angažovanja jedinica radne obaveze. Te jedinice se uglavnom angažuju u ratnom i vanrednom stanju, a po mišljenju SRS, u takvim okolnostima evidenciju o angažovanju vojnih ali i radnih jedinica treba da vodi isključivo Ministarstvo odbrane.
Vi iz vladajuće koalicije konačno treba da odlučite da li hoćete da Srbija ima snažnu vojsku, koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, ili hoćete da Srbija ima slabu vojsku. Ako vam je cilj da Srbija ima slabu Vojsku koja ne uživa poverenje javnosti u Srbiji, građana Srbije, koju niko u svetu ne shvata ozbiljno, onda ste na dobrom putu.
Nastavite da penzionišete najbolje oficire, nastavite da rasprodajete tehniku, nastavite ovaj cirkus sa civilnim služenjem vojnog roka. Ako hoćete da Srbija ima snažnu vojsku koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, a to je odvraćanje agresora u slučaju agresije na teritoriji Srbije i kada se steknu povoljne međunarodne okolnosti, oslobađanje okupiranog dela teritorije Srbije, odnosno KiM, postoje tri rešenja.
Prvo rešenje je, da vratite obavezno služenje vojnog roka i ukinete mogućnost služenja vojnog roka bez oružja i da trajanje vojnog roka produžite sa šest na devet meseci. Prosto je nemoguće da od jednog neobučenog regruta, mladog čoveka, za šest meseci napravite obučenog vojnika.
Drugo rešenje je, da izvršite potpunu profesionalizaciju Vojske Srbije, da povećate broj njenih pripadnika na 50 hiljada i da starosnu granicu za prijem pojedinaca, vojnih obveznika u profesionalnu službu sa sadašnjih 30 povećate na 40 godina, pri tome mislim na obične vojnike a ne na oficire.
Treće rešenje je, da uvedete dobrovoljno služenje vojnog roka. U tom slučaju da broj profesionalnih vojnika povećate na 30 hiljada, a radi stimulacije mladih ljudi, da se redovno odzivaju na služenje vojnog roka, da uvedete beneficirani radni staž za sve mlade ljude koji odsluže Vojsku sa oružjem. Hvala vam. (Aplauz.)

Na naziv Glave IV i član 95. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima Konstantin Arsenović.

Već sam preko amandmana na član 82. i ovaj amandman obrazložio. Ovde se radi o štamparskoj grešci. Jedino bih zamolio ministra da stvarno pogleda moje obrazloženje koje sam dao – da se stav iz člana 82. prebaci u član 95. i to je jedino što bih hteo da dodam sada, (pošto ministar nije bio tu, a nije ni sada).