Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, koristiću jedan deo vremena kao ovlašćeni predstavnik u okviru ovog amandmana.
Na Predlog zakona o odlikovanjima SRS je podnela 17 amandmana. Na početku mogu da kažem da je jedan deo tih amandmana više pravnotehničke, a drugi deo suštinske prirode. Neki od tih amandmana predviđali su i nova rešenja, koja Predlogom zakona o odlikovanjima, koji smo dobili, nisu bila predviđena.
Vlada je prihvatila jedan naš amandman. Mogu da kažem da je tu bilo još dobrih amandmana koje je, siguran sam, trebalo prihvatiti. Bilo je tu amandmana i nekih drugih poslanika i poslaničkih grupa koje je Vlada trebalo da prihvati, a nije.
Zanimljiva je, posle svih ovih obrazloženja Vlade koja smo dobili u pogledu naših amandmana, jedna stvar koja se može konstatovati kao zajednički imenitelj u svemu ovome, a to je da sve što u predloženim amandmanima u sebi nosi prefiks "srpski" ili "srpsko" ili ima prizvuk nacionalnog, Vlada nije htela ili nije smela da prihvati.
Kažem tendenciozno da nije smela zbog toga što se može reći da u mnogim, gotovo svim oblastima, u svim zakonskim predlozima koji stižu u Skupštinu od strane Vlade, postoji određeni uticaj, slobodno mogu da kažem i pritisak, u pogledu usaglašenosti tih zakonskih predloga sa zakonodavstvom i propisima Evropske unije.
Zanemaruje se, dakle, sve što je nacionalno, sve što u sebi nosi prefiks nacionalnog, srpskog, tako da Vlada verovatno iz tih razloga ne prihvata amandmane koje podnosi opozicija. Zanemaruje se sve ono što je nacionalno i što ima za predmet negovanje, jačanje i očuvanje srpske duhovnosti i kulture, srpske tradicije, srpske baštine i istorije.
Mi nismo imali previše iluzija da ćete prihvatiti puno amandmana koje smo mi podneli, upravo znajući za ovaj vaš stav u pogledu ignorisanja i zanemarivanja svega onoga što nosi u sebi prizvuk nacionalnog ili srpskog. Znali smo i pre odgovora ove vlade, u pogledu amandmana koje smo podneli, da je nekima možda milije sve ono što je nemačko, englesko, francusko, holandsko, evropsko nego ono što je nemanjićko, njegoševsko, takovsko, srpsko.
Međutim, u pogledu amandmana na član 3. Predloga zakona, kojim smo tražili da odlikovanja, pored ostalih, mogu biti dodeljena i crkvenim velikodostojnicima u određenim slučajevima, onim koji su naročito zaslužni za negovanje, očuvanje i jačanje srpske duhovnosti, srpske kulture, srpske baštine i srpske istorije, smatrali smo da Vlada, jednostavno, nije smela jedan takav amandman da prenebregne, pređe preko njega i da ga ne prihvati.
Ovde smo dali i poseban osvrt. Ako SPC može zaslužnim građanima i državnicima dodeljivati najviša crkvena odlikovanja, zašto bi onda državi Srbiji bilo ispod časti da jedan poseban orden dodeljuje crkvenim velikodostojnicima za izvanredne zasluge koje oni imaju u jačanju srpske duhovnosti i kulture?
U načelnoj raspravi smo, na neki način, apelovali na našu svest i savest da se ovo odlikovanje dodeljuje retko, izuzetno, kako bi se istakla njegova važnost i značaj.
Smatrali smo ujedno da bi tu bilo zadovoljeno i načelo reciprociteta. Ako mogu državnici da dobiju najviše crkveno odlikovanje, na primer Orden svetog Save prvog reda, zašto jedno odlikovanje ne bi moglo biti predviđeno za najviše crkvene velikodostojnike?
Dalje smo istakli da bi ličnost koja bi u ovom momentu zavredela da nosi jedno takvo odlikovanje, da mu se takvo odlikovanje dodeli, bio naš živi svetac, patrijarh srpski gospodin Pavle. Bio je to ujedno naš predlog za prvog počasnog nosioca ovog novog odlikovanja.
Međutim, vi se apsolutno niste osvrnuli na to. U svojoj osionosti i bahatosti prema svemu onome što dolazi od opozicije, kao i u svojoj poniznosti prema svemu što dolazi iz EU, u vašoj svesti kao da nema mesta ni za zemaljsku, a kamoli za neku nebesku pravdu. Doduše, u ovu nebesku pravdu veruju samo verujući i oni sa osećajem za moral.
Ovim gestom vi dokazujete da je stoprocentno bio u pravu Bernard Šo kada, na jednom mestu, kaže: "Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da već pokvareni, ako se domognu vlasti, kvare vlast". Ali, treba uvek da imate na umu da ste, preuzevši odgovornost za sve ono što čini vitalne interese države Srbije i njenih građana, vi odgovorni kako za ono što činite, tako ujedno i za ono što ne činite.
Svi kojima je u vršenju vlasti milija tuđa otadžbina od svoje, miliji Vašington i Brisel od Beograda, država Ohajo od Srbije, kojima je u vršenju vlasti tuđi narod miliji od svog naroda, kao i novac i blagostanje milije od ljudske bede, od ljudske nemaštine i siromaštva, bar jednom bi trebalo da pročitaju reči velikog vladike Nikolaja Velimirovića, koji kaže ovako: "Ti si se, čoveče, osigurao zlatom, naoružao lekovima, snabdeo jelom i odelom, i uzeo voznu kartu za putovanje od sto godina i više, baš do krajnje stanice. No, kako ćeš prebledeti, o čoveče, kad vozovođa na prvoj stanici vikne - tvoja karta važi samo dovde, izlazi!" Ko razume, shvatiće. Zahvaljujem na pažnji.