Zahvaljujem. Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju narodni poslanici Nikola Lazić i Nikola Krpić.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju i prim. dr Predrag Tojić i Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Aleksandra Kojić, sekretar Ministarstva za dijasporu, Đorđe Prstojević i Vukman Krivokuća, pomoćnici ministra za dijasporu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU (pojedinosti)
Podsećam da smo juče prekinuli rad u toku pretresa o amandmanu koji su na naslov iznad člana 3. i član 3. podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić i Željko Tomić, da je u pretresu učestvovala narodni poslanik Milica Vojić-Marković, predstavnik podnosioca amandmana, kao i da se za reč, po Poslovniku, javio narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Da li je on tu? Nije.
Ministar je u zgradi. Upravo dolazi, krenuo je ka nama.
Gospodin Zoran Nikolić ima reč, po Poslovniku. Izvolite.

Znate šta, vrlo je važno gde je ministar. Ako ministar sad uđe, onda možemo da nastavimo rad. Da li je on u zgradi, to apsolutno ništa ne znači.

Pošto je ministar ušao, stekli su se uslovi da nastavimo sa radom i ja vam zahvaljujem.

Dobar dan.
Znali smo da je ministar na deset metara od naših vrata i da imamo uslova za rad. Inače bih napravila malu pauzu, da je bilo potrebno.
Na naziv glave II. iznad člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite, gospodine Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman u ime SRS na naziv glave II. iznad člana 4. i predložio da glava nosi naziv ''Očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu''.

Ono što je bitno naglasiti jeste da je za stvarnu, ozbiljnu pomoć dijaspori i Srbima u regionu neophodno obezbediti finansijska sredstva. O tome koja su to finansijska sredstva moramo razgovarati prevashodno ovde i da vidimo na koji način se ona implementiraju u određene planove i programe rada određenih državnih institucija.

Naime, u budžetu Republike Srbije više državnih organa dobija, po raznim osnovama, novčana sredstva za određene poslove koji se odnose na saradnju sa Srbima u dijaspori i Srbima u regionu.

Najveća i najznačajnija sredstva dobija Ministarstvo za dijasporu. Ona jesu mala, to smo već konstatovali, ali unutar ovih sredstava Ministarstvo za dijasporu mora naći načina i mogućnosti da pomogne kroz razne vidove kulturne, sportske i svake druge saradnje. Ministarstvo kulture takođe dobija sredstva i obavlja određene poslove u saradnji sa dijasporom.

Ukazaću na, po mom i po stavu SRS, nenamensko korišćenje sredstava. Više puta smo prigovarali i iznosili određene činjenice vezane za to. Radi se o sredstvima Komesarijata za izbeglice, koji nema legitimitet da obavlja ovaj vid saradnje, kao što to obavlja Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture. Pre svega, nijedan zakon mu to ne omogućava.

Radi se o sredstvima koja se dodeljuju udruženjima građana Krajišnika za određene aktivnosti u državama u okruženju. Navešću konkretan primer, iz ove godine, kada je na izbore u Hrvatskoj otišlo oko četiri i po hiljade Srba. O tome sam postavio i poslaničko pitanje:

Na temelju čije odluke se sprovode ove aktivnosti, tj. odlazak na izbore u Hrvatsku? Iz kojih budžetskih sredstava su plaćene ove aktivnosti? Koliko je autobusa angažovano za odlazak na izbore u Republiku Hrvatsku? Koliko je izbeglica otišlo na izbore? Na temelju kog zakonskog propisa su obezbeđena sredstva za ove namene i sa koje ekonomske klasifikacije su plaćeni troškovi državnih organa koji su učestvovali u aktivnostima pozivanja i odvođenja izbeglica na izbore? Koja inspekcija je izvršila kontrolu utrošenih sredstava? Da li republička budžetska inspekcija vrši kontrolu namenske upotrebe ovih sredstava? Koji drugi državni organi su bili donatori navedenih aktivnosti i sa koliko sredstava?

Vlada je dala odgovor na ovo poslaničko pitanje. Pročitaću samo nekoliko rečenica iz tog odgovora: „Lokalni izbori u Republici Hrvatskoj održani su 7. maja 2009. godine. Predstavnici Koalicije udruženja izbeglica u Republici Srbiji i Asocijacije izbegličkih udruženja zatražili su da se pruži pomoć državljanima Republike Hrvatske koji su kao izbeglice došli u Republiku Srbiju, a žele da iskoriste jedno od svojih osnovnih prava, odnosno pravo glasa.“

Ovo moramo komentarisati. Znači, inicijativa je krenula od, kako stoji ovde u odgovoru, predstavnika Koalicije i Asocijacije udruženja izbeglica u Republici Srbiji. Postavljam pitanje ministru i Vladi – da li mi imamo dugoročnu strategiju prema izbegličkom korpusu i znamo li šta ćemo učiniti sa izbeglicama? Nemamo. To se jasno vidi iz ovog odgovora.

Inicijativu su podnela udruženja. Pa, ne može inicijativu podnositi udruženje, posebno ne udruženje izbeglica. Zašto? Zato što to mora biti dugoročna politika ove države, zato što se radi o populacionoj grupi od 500-600 hiljada izbeglica koji i dan-danas imaju status izbeglice, bez obzira što su integrisani i dobili pravne propise.

Moram vas upozoriti na Međunarodnu konvenciju o izbeglicama iz 1949. godine, koja jasno definiše status izbeglice. Znači, dok se izbeglica ne vrati u svoju matičnu državu, on je izbeglica. Ovde smo napravili jednu kombinaciju integracije i mogućeg povratka, ali u osnovi - on je izbeglica.

Ova država je prepustila udruženjima da vode tu politiku. I šta dobijamo? Da određeni lobistički krugovi u tim udruženjima izvrše pritisak na određene državne organe, u ovom slučaju Komesarijat za izbeglice, i onda sprovodimo određene aktivnosti. Nema nadležnosti državnih organa i mi ne znamo šta u toj situaciji činiti. Zato sam i postavio poslaničko pitanje koja je strategija. Zašto mi idemo tamo na izbore? To mora biti jasna državna strategija. Iza svega toga mora stajati država i ona mora obezbediti sredstva za odlazak tamo.

U odgovoru dalje navodite: ''S obzirom da nisu obezbeđena budžetska sredstva...'' Nismo planirali sredstva, nema dugoročne strategije, nemamo osmišljenu politiku. Onda se javi inicijativa izbegličkih udruženja i šta onda učiniti? Onda se opredelimo da ipak pomognemo izbeglicama, da im obezbedimo sredstva.

Kako im obezbediti sredstva? Ajmo preko Vlade, iz sredstava koja nisu predviđena (kako stoji u odgovoru), nego se onda nađe način da se ta sredstva nađu u tekućoj budžetskoj rezervi i onda, opet na inicijativu udruženja izbeglica, prema njihovom programu. A koji je njihov program? Obezbediti sredstva za put. Tu država napravi više grešaka, više zakonskih propisa se prekrši da bi im se izašlo u susret, jer nemamo dugoročnu strategiju.

Kaže: „S obzirom da nisu obezbeđena budžetska sredstva, sredstva su obezbeđena iz tekuće budžetske rezerve za 2009. godinu, u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara.“ U obrazloženju se kaže da su ta sredstva podeljena na sledeći način - usluge po ugovoru u iznosu od pet miliona dinara, dotacije nevladinim organizacijama u iznosu od 15 miliona dinara. Bez konkursa i bez javne nabavke se prebace sredstva.

To ne možete, to je direktno kršenje Zakona o budžetskom sistemu. Vi na ovaj način pomažete izbegličkim udruženjima, ali je to van zakonskih okvira. To se radi u ime Vlade i Komesarijata za izbeglice. Direktno kršite odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Nijedan dinar od direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava ne može se potrošiti bez javne nabavke u namene kao što je ova.

To ste radili i 2005. godine, kada je tako potrošeno deset miliona dinara, 2006. godine osam miliona dinara, 2007. godine četiri miliona dinara, 2008. godine 12 miliona dinara, ove godine 15 miliona dinara, ali moguće je da će opet neka aktivnost biti do kraja godine, pa će se ta sredstva podeliti.

To je nenamensko korišćenje sredstava, ne možete to činiti. Ne može se nijedan dinar iz budžeta i od budžetskih korisnika podeliti bez javne nabavke, bez tendera.

U konkretnom slučaju, svaka od ovih organizacija koja je dobila sredstva angažovala je određeni broj autobusa. Za Benkovac je to, recimo, koštalo 88.000, drugi su ih angažovali za 112.000, treći za 115.000. Ne može to tako.

Zato sam insistirao ovde, znajući za ove zloupotrebe i od ranije, da vidim da li republička budžetska inspekcija ili neka druga inspekcija vrši kontrolu namenskog korišćenja ovih sredstava. Niko to ne kontroliše.

Svestan je i Komesarijat za izbeglice, svesna je i Vlada da je to direktno kršenje zakonskih propisa, ali i dalje teramo.

Zato pozivam ministra. Vi imate tu nadležnost. Ne može niko ići neorganizirano u neku stranu zemlju na izbore, bez obzira što se radi o vitalnom interesu srpskog naroda da se učestvuje itd. Ovo je neorganizovano, ovo je nenamensko korišćenje sredstava, ovo su zloupotrebe i vi direktno učestvujete u tome. Pozivam aktuelnu vlast da prestane sa ovim.

Nadalje, namensko korišćenje ovih sredstava je zadaća države. Svaki dinar u državi kada se potroši, mora se znati u koju namenu se potrošio. Vi na ovaj način pomažete svoje ljubimce, svoje lobiste, koji vam omogućavaju određene stvari na terenu, ali to ne može, to je zloupotreba prava.

Iskoristio sam vreme poslaničke grupe.

Zahvaljujem. Gospodin ministar ima reč.

Samo javnosti radi da kažem, uvažavajući sve ovo o čemu ste govorili. Aktivnosti o kojima ste govorili nisu u nadležnosti Ministarstva za dijasporu, te u tom kontekstu ne mogu da odgovorim na ovo pitanje.

Reč ima gospodin Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodin Buha je otvorio temu poslednjih lokalnih izbora u Republici Hrvatskoj postavljanjem pitanja zbog čega je država Srbija pomogla Srbima izbeglim iz Hrvatske da se prevezu u Republiku Hrvatsku i glasaju na tim izborima, koji su održani u maju ove godine.

I sam gospodin Buha je rekao, takav odgovor je i dobio od Ministarstva, da su inicijativu za odlazak na izbore dala izbeglička udruženja. Podsetio bih da je to preko stotinu udruženja izbeglica iz Hrvatske, i to obe velike grupe udruženja - i Asocijacija i Koalicija.

Dakle, bila je jednodušna ocena da na te izbore treba izaći. Zašto? Pre svega zbog toga što su to lokalni izbori i što su ti ljudi, koji su izbegli sa tog prostora, shvatili da je, kroz izbor lokalnog rukovodstva, u kojem se, da podsetim, vrlo često dešavaju opstrukcije kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih i elementarnih ljudskih prava, veoma bitno i značajno ko će sedeti u lokalnom parlamentu u Benkovcu, Kninu, Gračacu, Donjem Lapcu itd., da ne nabrajam. Znači da su oni procenili da na te izbore treba da izađu i da izaberu svoje predstavnike tamo.

Jedna odgovorna država, kakva je Srbija, konačno je čula glas tih udruženja, tih izbeglih ljudi, i na najlegalniji mogući način pomogla da oni izađu na te izbore. Preko 90% sredstava o kojima vi govorite utrošeno je za plaćanje autobuskog prevoza. Da podsetim, taj prevoz je realizovala kompanija „Lasta“. Dakle, nije tu bilo mogućnosti da, kroz ono što ste pominjali, prevoz od strane nekih privatnih kompanija i neidentifikovanih prevoznika, bude nekih mahinacija.

Koliko znam, ponuda preduzeća „Lasta“ je bila više nego korektna i oni su na taj način dali svoju podršku toj akciji. Da podsetim da su medijsku podršku toj akciji, na zahtev izbegličkih udruženja, dale i medijske kuće kao što su RTS, TV Vojvodina i sve druge, gde su pozivale ljude preko izbegličkih udruženja da izađu na te izbore.

Još da kažem da na te izbore nije izašlo samo četiri-pet hiljada ljudi, kao što vi kažete, koji su se prevezli o državnom trošku, već je na izbore izašlo i negde oko 10.000 izbeglih Srba koji žive u Srbiji, ali su se oni prevezli o svom trošku. Ljudi koji su imali mogućnosti, odlučili su da na taj način iskoriste svoje biračko pravo. Na taj način oni su pomogli sebi i ljudima koji žele da se vrate ili koji žele da ostvare neka svoja imovinska, statusna i druga prava (vrlo dobro znate koja su to sve prava koja su Srbima oduzeta u Hrvatskoj).

Što je najvažnije, oni su na taj način pomogli ljudima koji dole žive da izaberu vlast, tako da posle ovih izbora u Republici Hrvatskoj u 14 opština i gradova u Hrvatskoj Srbi imaju apsolutnu vlast u smislu da sami mogu da obrazuju uprave u gradovima, opštinama, da izaberu gradonačelnike. Podsećam da su se ove godine gradonačelnici birali neposredno.

Očekivao sam, na neki način, ako se već otvorilo ovo pitanje po temi Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, da i vi podržite ovu, prvi put transparentno organizovanu, akciju u ostvarivanju osnovnog i elementarnog ljudskog prava, prava na glas. Ako ne možemo dovoljno finansijski da pomognemo izbegle Srbe iz Hrvatske, ne možemo svakome da rešimo pitanje krova nad glavom i neka druga pitanja, kao što je zaposlenje, možemo toliko da učinimo da im omogućimo da ostvare elementarno pravo – pravo da glasaju na izborima u zemlji za koju imaju interes, jer su oni otuda potekli i ostvaruju brojna prava tamo.

Za koga će oni glasati, to je bilo njihovo pravo. Niko im nije sugerisao u tom smislu. Na kraju krajeva, oni su dovoljno svesni. Mislim da se država Srbija u nekim ranijim periodima i previše mešala u to pitanje. Oni sada mogu da razmisle svojom glavom i znaju za koga treba da glasaju da bi on štitio njihove interese.

Ovo je vrlo teško i bolno pitanje i mislim da na ovom planu treba svi da radimo jedinstveno i da ne uključujemo previše neke stranačke interese. Ovo pitanje jeste jedno od krucijalnih pitanja i jedno od prioriteta države Srbije da zaštiti Srbe koji žive van granica Srbije, a posebno se to odnosi na Republiku Hrvatsku, u kojoj su, nažalost, brojna prava Srbima još nedostupna.

Gospodin Martinović i gospodin Buha, u okviru vremena poslaničke grupe, pošto nema elemenata za repliku. Gospodine Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam po ovom amandmanu, ali evo, zaintrigiran sam ovom diskusijom gospodina Janka Veselinovića.

Gospodine Veselinoviću, moguće je da ste vi dobronameran čovek, ali očigledno nemate tačne informacije o tome šta se dešavalo na poslednjim lokalnim izborima u Hrvatskoj.

Vi ste pomenuli da postoji preko stotinu izbegličkih udruženja. Kažite nam samo koliko svako od tih udruženja ima članova. Ima jako mali broj članova.

Ne može svako udruženje da bude na podjednak način legitimno pred državnim organima Republike Srbije - udruženje koje ima pet članova sa sve predsednikom i njegovom suprugom i ono udruženje koje broji više hiljada članova.

Drugo, apsolutno je netačno da su Srbi mogli slobodno da glasaju na lokalnim izborima u Hrvatskoj. Nisu. Pre nego što je autobus sa Srbima došao u grad u kojem treba da glasaju, u autobus su ulazili aktivisti političkih stranaka, predstavnici državnih organa Hrvatske, i onako polupreplašenim Srbima izdavali naloge za koga da glasaju.

Sramota je, gospodine Veselinoviću, da je država Srbija pomagala odlazak Srba na lokalne izbore u Hrvatsku, a onda su tamo glasali za kandidate HDZ-a, koja ih je proterala u periodu od 1991. do 1995. godine sa njihovih vekovnih ognjišta. A onda kažete – pa, eto, ti lokalni izbori su omogućili da Srbi u Hrvatskoj zaštite svoja prava. Ko? HDZ da im štiti prava? Ona ista stranka koja ih je proterala.

Dakle, desila se jedna neviđena manipulacija sa Srbima, i umesto da država Srbija i nadležna ministarstva skrenu pažnju Srbima šta ih očekuje u Hrvatskoj, vi organizovano šaljete proterane Srbe, ne samo iz Hrvatske nego i iz Republike Srpske Krajine, da glasaju za kandidate stranke koja je počinila genocid, odnosno nastavila sa genocidnom politikom ustaškog režima iz Drugog svetskog rata.

Ako je to način da se zaštite prava Srba u Hrvatskoj, onda vas molim, nemojte više da ih štitite, jer je HDZ poslednja stranka na ovom svetu koja može da učini nešto za proterane Srbe.