Ovaj amandman je, praktično, nastavak amandmana gde smo predložili da se naslov iznad člana 6. dopuni rečju „finansiranje“.
Smatramo da nije dobro, a nije ni dobra poruka koja ide od Ministarstva, da se projekti mogu sufinansirati, da uvek tražite od onoga ko podnosi projekat da delom učestvuje.
Razumem kada je u pitanju udruženje, nevladina organizacija, koja ima sredstva da učestvuje sa, recimo, 15 ili 20 odsto. Znam da je to manir kada je u pitanju finansiranje projekata, jer na taj način pokušavate da taj projekat učinite održivim i da se podnosilac ozbiljno odnosi prema samom projektu. Međutim, sigurno ima organizacija koje imaju dobru ideju, dobar projekat, ali nemaju novac za sufinansiranje.
Takvih će projekata biti verovatno malo, međutim mislim da treba pružiti i takvim organizacijama šansu. Ako ostavite samo sufinansiranje, opredeljujete se isključivo za taj jedan jedini model finansiranja. Zato predlažemo da se i član promeni, a i u samom članu da se, gde piše ''sufinansiranje'', doda i ''finansiranje''.
Kada je već reč o finansiranju projekata, jedan poslanik je tražio odgovor od Ministarstva za dijasporu o tome kako je u 2007. i 2008. godini išlo finansiranje određenih projekata koje je samo ministarstvo finansiralo. U odgovoru, koji smo dobili od vas, kaže se da je u 2007. godini ukupno raspoređeno oko 72 miliona dinara za sufinansiranje, pretpostavljam, različitih projekata, a da je u 2008. godini ta suma nešto manja, tj. potrošeno je negde oko 53 miliona dinara.
Dalje se u vašem odgovoru govori o tome na koji način se čitava procedura sprovodi. Naime, imate pravilnik o izboru projekata za finansijsko podržavanje i doniranje iz budžeta Ministarstva za dijasporu i tim pravilnikom se kaže da je ministar taj koji imenuje članove komisije koja će izabrati projekte, pa zatim ipak ministar na kraju odlučuje, a po savetu te komisije.
Čini mi se da je taj krug nekako i suviše zatvoren. Da li bi tu mogla da se uključe i neka druga ministarstva? Jer, ministar određuje komisiju, komisija odlučuje, savetuje, pa se opet sve vraća ministru. Kao da ste napravili komplikovanu proceduru koja u suštini ne menja ništa. Sve se svodi na to da praktično ministar odlučuje o svemu.
U ovom odgovoru pada u oči to što kažete da ste finansirali 257 različitih programa za ove dve godine, u 2007. i 2008. godini, a onda navodite koje su to organizacije i udruženja Srba iz dijaspore, i da je to iz 25 zemalja. Između ostalog, recimo, iz Mađarske - devet organizacija, Francuske - četiri, Nemačke - svega sedam (a znamo da je dijaspora u Nemačkoj veoma brojna), dok je iz Srbije finansirano 120 organizacija.
To je, naravno, dobro. To pokazuje da postoji interes i organizacija koje rade i deluju u Srbiji. Međutim, mislim da nije dobro da je svega sedam organizacija dijaspore iz Nemačke finansirano, odnosno pokazalo interes i dostavljalo projekte. Tu nešto nije u redu.
Da li način na koji informišete organizacije u svetu, ili ih ne informišete. To opet ukazuje na jedan problem i to bi takođe mogao da bude zatvoren krug.
Smatram da bi i te kako trebalo bolje obaveštavati organizacije, udruženja, asocijacije koje postoje i deluju u inostranstvu.