Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Zoran Nikolić, Milica Vojić-Marković i Željko Tomić. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Hvala , gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, samo bih jednom rečenicom da se osvrnem na ono što je gospodin Čikiriz govorio.

Stranci kojoj ja pripadam, DSS, zaista je vrlo važno da svaki zakon koji dođe u Skupštinu pripremimo, jer radimo na dobrobit građana. Nema veze ako je taj zakon dobar, a dolazi od Vlade, mi za takav zakon glasamo. Podsetiću vas, za neke od ekoloških zakona smo glasali.

Dakle, da je ovaj zakon dobar, mi bismo za njega glasali. Naravno da, kao zreli i odrasli ljudi, kao pripadnici jedne vrlo ozbiljne partije, mi ne smatramo da patriotizam pripada jednoj, drugoj ili trećoj stranci, nego smatramo da je patriotizam zaista nešto o čemu svako od nas poslanika ponaosob, a naročito članovi Vlade, treba da vodimo računa kada donosimo zakone.

Mi ne možemo da delimo dijasporu, gospodine Čikiriz, upravo zbog toga što smo opoziciona stranka. Mi ne predlažemo zakone, samo reagujemo na konkretne zakone. Mi pokušavamo da vas ubedimo u to da ovaj zakon deli dijasporu.

Ovaj zakon će debelo da podeli dijasporu. Jer, izvinite, nisam dobila odgovor na pitanje. Ako 30 organizacija iz Švedske da 30 delegata, hajde neka bude pet delegata, ko je taj ko će odrediti koji će delegat predstavljati Švedsku?

Pokazaću vam kasnije, kada se završi ova sednica, poruke koje dobijam na mobilni telefon od raznih ljudi koje uopšte ne poznajem, koji nisu partijski ljudi, to su ljudi iz dijaspore, šta oni misle o ovome što mi danas govorimo ovde i šta radimo.

Neko mora od pet kandidata izabrati jednog. Odgovorite mi koji je kriterijum na osnovu kog će biti izabran i odgovorite mi ko će biti taj ko će biti izabran. To pitanje će podeliti dijasporu. Vrlo labave i krhke veze postoje između organizacija u dijaspori.

Možda najviše na tom ujedinjenu radi SPC. Sada se dešava da će ovaj zakon da podeli i tako krhke i labave veze i da će doprineti i daljim podelama srpskog naroda.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe "Napred, Srbijo".
Gospodin Zoran Antić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je, faktički, tehnička redakcija, jer nam je bila želja da se i u zakonu jasno definiše da se skupština održava jednom godišnje. Mislimo da je i to propust, uz mnoge propuste o kojima su govorile moje kolege poslanici iz svih poslaničkih grupa, kada je u pitanju Skupština, i da ćemo, bez sumnje, imati jako puno problema prilikom primene ovog zakona. Ove institucije i instituti koji su predviđeni, videćemo u narednom periodu kako će da zažive.

Iskoristio bih ovaj trenutak da zamolim gospodina ministra da poradi nešto kada je u pitanju dijaspora, kada su u pitanju njihovi rođaci, nešto što može da se uradi sada, da se uradi ovog trenutka. Radi se o onome o čemu je govorio gospodin Mihajlović, a to je da se u sledećem nacrtu budžeta ukine jedan sramni princip da se u malim sredinama, a uglavnom su zaostale sredine te iz kojih su ljudi odlazili trbuhom za kruhom širom Evrope i širom sveta, da se tim sredinama, na osnovu toga što su ti ljudi u dijaspori, ukidaju sredstva.

Pre svega, mislim na opštine Despotovac i Svilajnac, pošto su to opštine u mom regionu. Ništa bolje nije prošla ni opština Ćuprija. Kada imate 7.650 ljudi na privremenom radu u inostranstvu u opštini koja ima 33.000 stanovnika i kada treba transferna sredstva da se prenesu tim opštinama, umanjuju se za toliko, skoro za četvrtinu. Mislim da su te opštine bitno hendikepirane u odnosu na ostale opštine i da se na taj način pokazuje nepoštovanje prema tim ljudima.

Država u te sredine nije ulagala decenijama, njihova privreda je u katastrofalnom stanju, privatizacija ih je dodatno devastirala, a isti ti ljudi, kao što sami priznajete, unose nekih četiri do pet milijardi deviznih sredstava, održavaju devizni račun. Otprilike, kažu, negde 12% u odnosu na BDP iznosi PDV.

Samo kroz PDV i tih pet milijardi, a da ne govorim o tome da bitno utiču i na finansijski sektor, na maloprodaju, veleprodaju, na uvoznike, tim devizama se uvozi roba u Srbiju, znači samo na osnovu toga oni su uneli u budžet bar 600-700 miliona evra, a mislim da je to i mnogo više kada bi se na pravi način sagledali efekti tog novca koji oni šalju u Srbiju.

Prema tome, izborite se, nadam se da će i pojedini poslanici iz vlasti stati iza onoga o čemu su govorili juče, izborite se da se u tim opštinama ti ljudi ne uračunavaju, odnosno da se ne umanjuje broj stanovnika na osnovu toga. Omogućite tim opštinama da makar asfaltiraju, popune rupe do kuća tih ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Narodni poslanik Branimir Đokić podneo je amandman na član 22. i želi reč. Izvolite.

Opet se vrtimo oko ovih skupština. SRS je smatrao da će Ministarstvo imati sluha za to zbog čega smo predložili dve skupštine, a predložili smo zbog toga što dijaspora, ljudi koji žive u Kanadi, Australiji, Americi i širom sveta, u svakom slučaju imaju druge probleme nego Srbi koji žive u okruženju države Srbije. Naravno, te dve skupštine bi imale totalno različito bavljenje problemima.

Vidim da se taj naš predlog ne uvažava, tako da mislim da je nevažno da čitam amandman. Prema tome, neka ministar sam odluči šta će dalje i kako će rešavati ove probleme koji će doći sigurno, a vreme će da pokaže.

Na naslov iznad člana 23. i član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Željko Tomić.
Gospođa Donka Banović želi reč.

Mi predlažemo brisanje naslova iznad člana 23, a to su saveti Skupštine, kao i član 23. To je u skladu sa našim mišljenjem o tome da mi smatramo da ovakvu skupštinu ne treba formirati i da iz ovog zakona treba brisati sve one članove koji predviđaju formiranje ove skupštine.

Inače, u ovom članu stoji da će Skupština formirati tri stalna radna tela, a to su Ekonomski savet dijaspore, Savet za statusna pitanja dijaspore i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju. Inače, da vas podsetim, u svim ministarstvima postoje ne saveti ali odeljenja ili barem ljudi koji se bave određenim problemima. Na primer, u Ministarstvu prosvete imate ljude koji se bave pitanjima dopunske nastave u inostranstvu za decu naših iseljenika.

Ono što je ovom zakonu neobično jeste da se nigde ne može videti kako će se finansirati i ova skupština i ova radna tela. Morate priznati da zakonom predviđate formiranje značajnog broja stalnih radnih tela, verovatno će postojati i neka privremena.

U predlozima zakona obično u poslednjoj glavi stoji analiza dotičnog ministarstva predlagača zakona o tome koliko sredstava treba predvideti za sprovođenje tog zakona. To u ovom predlogu zakona ne postoji.

Ali, postoji u onom obrazloženju koje, doduše, samo poslanici dobiju uz predlog zakona, gde se kaže: "Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije".

Ovo je jako neobično. Onda biste mogli da nam kažete kako će se finansirati ovo, na koji način će delegati, kojih je 45, moći da obavljaju svoj posao i da dođu na to jedno zasedanje koje vi predviđate ovim zakonom ili kako će se ova stalna radna tela sastajati. Između ostalog, vi kažete da će u ovim savetima moći biti angažovani i eksperti za određene oblasti, da pomognu u radu. Kako će se plaćati ti eksperti?

Ovo me upućuje na ono da su delegati uvaženi u svojim sredinama. Neću da budem maliciozna, ali da li će to biti oni koji će moći finansijski da izdrže svoje angažovanje u toj skupštini i u ovim radnim telima? Oni će morati da se sastaju. Kako će da rade i ko će snositi te troškove?

Upravo ste potrošili vreme vaše poslaničke grupe. Ovlašćeni predstavnik ima još 10 minuta.
Na naslov iznad člana 23. i član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč. Izvolite.

Vlada je predložila da Srbi izvan granica Srbije budu zastupljeni u jednoj skupštini, a mi svojim amandmanima predlažemo da postoje dvije skupštine: skupština Srba iz bivših jugoslovenskih republika i, druga, skupština Srba iz ostalih država.

Jednostavno, mi smatramo da pitanja i problemi koji muče Srbe iz Hrvatske, BiH i recimo Crne Gore nemaju skoro ničeg zajedničkog sa Srbima koji žive u Australiji ili SAD. Narodski rečeno, u pitanju su dva svijeta, različita i geografski i istorijski i suštinski.

Srbe u Hrvatskoj i BiH muči pitanje povratka, kolektivne bezbednosti, kolektivnog statusa, naknade ratne štete, pronalaska nestalih u ratnim zbivanjima i druga pitanja koja nemaju skoro nikakvih dodirnih tačaka sa Srbima u dijaspori.

S druge strane, Srbe u dijaspori uglavnom muči pitanje njihovog ekonomskog statusa, pitanje održavanja kulturnih veza sa rodnim krajem i, u vrlo malom procentu, pitanje mogućnosti investiranja u Srbiju.

To priznaje i Vlada samom činjenicom da u čitavom predlogu zakona govori o Srbima u regionu i o Srbima u dijaspori. Iz tog razloga mene više čudi to insistiranje na ovom rješenju da oni budu zastupljeni u jednoj skupštini.

Zaista mislim da oni mogu da imaju jednu skupštinu, na nivou simbola možda to nije ni loše, međutim praktično mislim da je to loše rešenje zato što oni bukvalno neće imati zajedničkih tema. Neće imati o čemu da razgovaraju.

Pošto naši amandmani, amandmani opozicije, suštinski menjaju ovaj predlog zakona, znam da ih je teško usvojiti. Mislim da je zaista najbolje rješenje povući ovaj prijedlog zakona iz procedure, uvažiti ova korisna rešenja i sugestije, i izaći pred Narodnu skupštinu sa novim prijedlogom zakona.