Hvala. Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o šest zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u daljem procesu reforme pravosuđa.
Ovi predlozi zakona, zajedno sa već donetim zakonima, treba da zaokruže organizacionu reformu našeg pravosudnog sistema. Na početku bih predstavila Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji.
Novi zakoni koji uređuju organizaciju pravosudnih organa u Republici Srbiji, i to kako Zakon o sudijama, tako i Zakon o javnom tužilaštvu, predviđaju pravo sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca da se stručno usavršavaju, kao i da će se to pravo urediti posebnim zakonom.
Takođe, posebnim zakonom je predviđena i obuka sudskog i tužilačkog osoblja, kako onog koje radi na administrativnim poslovima, tako i sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika.
Imajući to u vidu, neophodno je da se donese zakon kojim će se obrazovati posebna institucija nadležna za obuku u pravosuđu, kao i sistem obuke nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja koje radi u pravosudnim organima.
Podsetila bih vas da u Republici Srbiji već postoji jedna takva institucija, koja se zove Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje, čiji su osnivači Vlada Republike Srbije i Društvo sudija Srbije.
Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa predviđeno je da se ovaj centar transformiše u Pravosudnu akademiju, čime se postiže ne samo ostvarivanje prava garantovanih navedenim zakonima, nego i uspostavlja važan objektivni kriterijum prilikom izbora i napredovanja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali i zaposlenih u pravosuđu.
Zakon o Pravosudnoj akademiji predlaže se radi stvaranja jasnog normativnog okvira kojim će se urediti obuka u pravosuđu, čime će se doprineti stvaranju modernog, efikasnog i nepristrasnog pravosudnog sistema i dodatno unaprediti uvođenje jasnih, objektivnih i merljivih kriterijuma prilikom izbora i napredovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Opšti cilj uspostavljanja Pravosudne akademije je da doprinese razvoju stručnih znanja i profesionalne pravne kulture, uz uvažavanje potreba Republike Srbije i efikasnijeg vođenja sudskih postupaka, a sve u cilju ostvarivanja prava građana na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Pored toga, Predlogom zakona se ispunjavaju i obaveze koje je Republika Srbija preuzela kao članica UN-a i Saveta Evrope, a koje su sadržane u određenim dokumentima ovih organizacija. U tim dokumentima se ističe uska povezanost početne i stalne obuke nosilaca pravosudnih funkcija s nezavisnošću i efikasnošću ukupnog pravosudnog sistema.
Napomenula bih da je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, o kome je danas reč, izradila radna grupa sastavljena od sudija i javnih tužilaca, kao i drugih istaknutih stručnjaka u oblasti edukacije nosilaca pravosudnih funkcija i uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji.
Sada bih vas ukratko upoznala s najvažnijim rešenjima koja sadrži Predlog zakona o pravosudnoj akademiji.
Predlog zakona sadrži sedam delova: opšte odredbe, delatnost i organizacija Akademije, obuka sudija i tužilaca, obuka predavača i mentora, poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, obuka sudskog i tužilačkog osoblja i prelazne i završne odredbe.
U prvom delu Predloga zakona sadržane su odredbe koje se odnose na osnivanje Pravosudne akademije. Njen cilj je pravni status. Cilj osnivanja Akademije je obezbeđivanje profesionalnog, nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog obavljanja sudijske i tužilačke funkcije i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja.
Pravosudna akademija se određuje kao ustanova čiji je osnivač Republika Srbija i koja obavlja delatnost radi ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ima svojstvo pravnog lica.
Ovakav status Akademije uspostavlja i institucionalnu vezu između Akademije, Vlade, predstavljene preko Ministarstva pravde, kao i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao organa koji su, po Ustavu, garanti nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, odnosno samostalnosti javnih tužilaca.
Delatnost Akademije nije ograničena samo na organizaciju i sprovođenje obuke, već obuhvata i uspostavljanje saradnje sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, kao i izdavanje publikacija, istraživačke i dokumentacione poslove, preko dokumentacionog i informacionog centra. Ovakvo rešenje prati najbolju praksu savremene obuke o pravosuđu, koja sve više podrazumeva aktivnu saradnju ne samo sa centrima za obuku ostalih srodnih profesija, već i sa pravosudnim akademijama i školama drugih zemalja, kao i sa različitim međunarodnim organizacijama čiji su članovi institucije koje se bave obukom u oblasti pravosuđa, kao što je Lisabonska mreža Saveta Evrope ili Evropska mreža za obuku u pravosuđu EU.
Kao organi akademije, određeni su upravni odbor, direktor i programski savet. Najvažnija nadležnost Upravnog odbora je usvajanja programa obuke. Pored toga, Upravni odbor daje saglasnost za imenovanje članova komisije za prijemni ispit i drugih stalnih komisija Programskog saveta, odlučuje o visini naknade za rad predavača i mentora i donosi statut i druge akte Akademije.
Programski savet je definisan kao stručni organ Akademije koji je nadležan za utvrđivanje programa početne i stalne obuke, odnosno obuke predavača i utvrđivanje programa prijemnog ispita, što je u skladu sa praksom većine zemalja koje imaju institucije za obuku u pravosuđu i s navedenim međunarodnim standardima. Sastav i uslove koje moraju ispunjavati članovi Programskog saveta, koji imenuju Upravni odbor, obezbeđuje zastupljenost kako sudija, tako i javnih tužilaca i sudskog i tužilačkog osoblja.
Predlog zakona uređuje početnu i stalnu obuku sudija i tužilaca. Broj korisnika početne obuke za sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenike osnovnog javnog tužioca, određuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, prema objektivnim potrebama pravosuđa. Kandidati za početnu obuku polažu prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski test, kao i test ličnosti. Korisnici programa početne obuke pohađaju obuku u sudovima, tužilaštvima i institucijama izvan pravosuđa. Na kraju programa početne obuke, korisnici polažu završni ispit.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca su u obavezi da Narodnoj skupštini predlože za funkcije sudija osnovnog suda, prekršajnog suda ili zamenika u osnovnom javnom tužilaštvu kandidata koji je završio početnu obuku.
Ukoliko nema prijavljenih kandidata koji su završili početnu obuku, tek tada mogu biti predloženi kandidati koji ispunjavaju opšte kriterijume za izbor na mesto sudije prekršajnog ili osnovnog suda ili zamenika u osnovnom javnom tužilaštvu.
Zakon predviđa da korisnik početne obuke zasniva radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke. Obim prava i obaveza korisnika početne obuke prati rešenja koja postoje u većini evropskih zemalja.
Stalna obuka sudija i tužilaca predviđena je, načelno, kao dobrovoljna, izuzev kada je drugim zakonima predviđena kao obavezna. Druga odstupanja od načela dobrovoljnosti stalne obuke je kada Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca propišu obaveznu obuku. To se odnosi na slučajeve kao što su: promena specijalizacije, bitne izmene propisa, uvođenje novih tehnika rada i uklanjanje nedostataka u radu sudija i tužilaca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada. Podaci o pohađanju programa stalne obuke dostavljaju se Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca i imaće uticaj na napredovanje sudija i zamenika javnih tužilaca.
Predlog zakona, takođe, uređuje i poseban program stalne obuke za sudije i tužioce koji su po prvi put izabrani na trogodišnji mandat. Smisao ove obuke je da se sudijama i zamenicima javnih tužilaca koji se biraju prvi put na funkciju olakša i omogući brže uključivanje u rad. Pored toga, Predloga zakon uređuje obuku sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i sudskog i tužilačkog osoblja koje obavlja administrativne poslove.
Posebnu novinu predstavlja rešenje prema kojem su kandidati za sudijske ili tužilačke pripravnike obavezni da polažu prijemni ispit da bi bili primljeni radi obavljanja pripravničkog staža.
Imajući u vidu standarde Saveta Evrope u vezi sa zastupljenošću sudija i tužilaca u organima upravljanja institucija koje su nadležne za obuku nosilaca pravosudnih funkcija, što je i navedeno u ekspertizi Saveta Evrope na Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, neophodno je bilo izvršiti izmenu Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, kojom se omogućilo da sudije i javni tužioci budu članovi Upravnog odbora Pravosudne akademije.
Iz tih razloga, Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije predložili su Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, kojima se uvodi izuzetak od pravila da sudija, javni tužilac, zamenik javnog tužioca ne mogu biti na funkciji u organima javnih službi. Izuzetak se odnosi i na članstvo u organu upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, a na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Pored toga, radi usaglašavanja s ovim predlozima zakona, Vlada je podnela amandmane na čl. 7. i 8. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, kojima se uređuje sastav i predsednik Upravnog odbora Pravosudne akademije. Ovim amandmanima predlaže se da u Upravnom odboru Pravosudne akademije budu četiri sudije koje bira Visoki savet sudstva, dva javna tužioca, odnosno zamenik javnog tužioca, koje imenuje Državno veće tužilaca, i tri člana koje imenuje Vlada. Takođe, amandmanom se predlaže da predsednik Upravnog odbora mora biti iz reda nosilaca pravosudnih funkcija.
Sada bih ukratko obavestila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Kao što vam je poznato, nova organizacija pravosudnih organa u RS počinje rad 1. januara 2010. godine, pa je iz tih razloga neophodno bilo uskladiti sve zakone koji uređuju organizaciju pravosudnih organa sa novim zakonom o uređenju sudova, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva. Stoga je neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Predlogom zakona izvršene su određene izmene koje se tiču organizacije Tužilaštva za ratne zločine, radi usklađivanja sa novim zakonom o javnom tužilaštvu, u kojem je, za razliku od prethodnog zakona, navedeno i Tužilaštvo za ratne zločine kao posebno tužilaštvo. U pogledu organizacije sudova, vrši se neophodno usklađivanje s novim zakonom o uređenju sudova, tako što se utvrđuje nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za suđenje u prvom stepenu u postupcima za ratne zločine za celu teritoriju Republike Srbije, kao i nadležnost posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, za suđenje u drugom stepenu.
Novinu predstavlja određivanje posebnih uslova koje moraju da ispunjavaju predsednik i sudije ovih posebnih odeljenja. Pored toga, imajući u vidu da je poslednjim izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku uveden institut – sporazum o priznanju krivice, Predlogom zakona se daje mogućnost da se ovaj institut primeni i u postupku za ratne zločine.
Predlogom zakona se, takođe, precizira primena instituta svedoka saradnika, zbog specifičnosti krivičnog postupka za ratne zločine u odnosu na postupak za krivična dela organizovanog kriminala.
Predlogom zakona izvršeno je neophodno preciziranje u kojem se reguliše uračunavanje vremena provedenog u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, kao i pitanje postavljanja branioca po službenoj dužnosti u postupku za ratne zločine.
Takođe, Predlogom zakona je data mogućnost da se u toku glavnog pretresa vodi i video-zapis, kao i da se vrši snimanje glavnog pretresa, u cilju javnog prikazivanja.
Na kraju bih predstavila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kao što sam već navela prilikom predstavljanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, i u ovom slučaju se radi o neophodnom usklađivanju sa novim zakonom koji uređuje organizaciju u pravosuđu. Pored toga, Predlogom zakona je izvršeno usklađivanje s novim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom na to da su kao novi izrazi u tom zakonu uvedeni pojmovi kao što je ''računarski sistem'' i ''računar'', pa je te pojmove neophodno uneti i u pojam visokotehnološkog kriminala.
Takođe, Predlogom zakona precizirana je i proširena primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i na krivična dela protiv privrede, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnog dela javljaju računari i računarski sistem, računarske mreže i računarski podaci, odnosno na druga krivična dela koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala.
Proširivanjem nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala omogućava se efikasnije i brže otkrivanje i krivično gonjenje i suđenje za navedena krivična dela.
Na kraju, upoznala bih vas i sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Novim zakonom o uređenju sudova, koji je donet u decembru 2008. godine, a čija primena počinje 1. januara 2010. godine, uspostavljena je nova organizacija sudova u Republici Srbiji. Ovim zakonom nadležnost za vođenje krivičnog postupka u prvom stepenu podeljena je između osnovnih i viših sudova.
Viši sud je nadležan za suđenje za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana kazna zatvora preko 10 godina, kao i za određena taksativno navedena krivična dela, bez obzira na visinu zaprećene kazne. Ovom spisku krivičnih dela za koja sudi viši sud, bez obzira na visinu propisane kazne, neophodno je dodati i pojedine oblike krivičnih dela za koje je, prema važećem rešenju zakona, nadležan osnovni sud, budući da se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti. To su krivična dela: obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i primanje mita.
Za teže oblike navedenih krivičnih dela nadležan je viši sud, a predloženim rešenjem bi za sve oblike ovih krivičnih dela bio nadležan taj sud, tako da je predloženo rešenje opravdano iz razloga efikasnosti.
Pored navedenog, proširuje se nadležnost višeg suda i za sporove iz Zakona o javnom informisanju, budući da je, prema važećem rešenju, nadležnost podeljena između osnovnih i viših sudova. Stoga se predlaže da viši sud bude nadležan i za sporove zbog povrede, zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije. Time se postiže specijalizacija viših sudova za suđenje u sporovima u vezi sa Zakonom o javnom informisanju.
Imajući u vidu da je poslednjim izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku značajno proširena primena skraćenog krivičnog postupka, iz razloga celishodnosti predlaže se da za odlučivanje po žalbama u skraćenom postupku bude nadležan Apelacioni sud, umesto višeg suda, čime će se postići veća ujednačenost sudske prakse u drugostepenom postupku.
Na kraju, htela bih da vam zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se zaokružiti normativni okvir za početak rada nove organizacije pravosudnih organa u Republici Srbiji.