Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da zakon treba povući iz procedure. Juče je u ovoj skupštini bilo takvih predloga. Mi zaista smatramo da ono što je Vlada uradila amandmanima na svoj zakon zaista nije dovoljno, da je to sve urađeno ne zato što je stvar kod Vlade sazrela, da zakon nije dobar ili da ga treba unaprediti, već je Vlada to uradila pod pritiscima javnosti. To je u ovoj državi, u ovom parlamentu postala praksa. Nažalost, dobre stvari ne proističu iz Vlade, nego se upravljaju, definišu, modeliraju onako kako to javnost, iz ovih ili onih interesa, hoće.
Vidite, gospođo ministre, kada Vlada izrazi opredeljenje da usvoji jedan ovakav zakon u Skupštini, odnosno da tom zakonu Skupština da podršku, onda u tom zakonu morate da prepoznate nacionalnu svest i odgovornost, morate da prepoznate kakvo je stanje ili kakvo bi trebalo da bude stanje sa pravima i slobodama u toj državi; morate da prepoznate demokratske i parlamentarne principe kod onih koji pišu zakone, svakako; i, na kraju, morate da prepoznate zrelost Vlade da koristi pametne i korisne stvari iz uporedne pravne prakse.
Sve ove kategorije ne mogu da se prepoznaju u ovom tekstu. Koliko ste vi upoznati sa njim, koliko su ga neki drugi pisali, ja ne znam, ali ovo o čemu sam na početku ovog izlaganja govorio zaista u ovom zakonu ne može da se prepozna.
Juče ste rekli da je oblast pravnog režima tajnih podataka u Srbiji u haosu. I zaista jeste, jer ga uređuje 400 podzakonskih akata. Ali, moje pitanje upućeno vama i Vladi u kojoj sedite je: a ko vam je branio da ranije donesete ovaj zakon? Nije vam branio niko. To ste mogli da uradite ne pre godinu, pre tri, mogli ste to da uradite i pre sedam godina, ali niste. Srpska radikalna stranka smatra da ste vi koji činite vlast poslednjih devet godina u Srbiji tendenciozno proizvodili haos u ovoj oblasti jer su to bili nečiji interesi.
Ako država zaista pokaže opredeljenje da ovu oblast uredi, onda joj je dosta tri, četiri ili pet stavova iz Krivičnog zakonika, i ovde može da bude reda. Suprotno, onako kako jeste u Srbiji, kada volje nema, onda se stvar uređuje sa 400 podzakonskih akata. Nije ovde problem što ih ima 400, suština problema jeste to što su podzakonski akti isključivo u rukama Vlade i izvršne vlasti, daleko od parlamentarne kontrole i od očiju javnosti. Znači, od postupka njihovog pisanja, usvajanja, sprovođenja ili kontrole, sve je povereno Vladi. Vi ne možete da započnete priču kada predstavljate ovaj zakon, a da ne pomenete vašu odgovornost za haos koji postoji u ovoj oblasti u Srbiji.
Spominjali ste u svom obrazloženju ovog zakona i činjenicu da nema transparentnosti u ovoj oblasti. Pitanje koje vam SRS postavlja: a šta to u poslednjih devet godina, kada je u pitanju tajnost podataka, nije bilo transparentno?
Ovom državom, njenim političkim, finansijskim, bezbednosnim sistemom krstare strane obaveštajne službe, direktno ili indirektno, preko nevladinog, trećeg sektora, tih segedinskih đaka zahvaljujući kojima danas vi sedite tu gde sedite.
To su neke stvari koje ste zaista na samom početku morali da objasnite, a ne da nam pročitate, i ponovite tu praksu, ono što smo sami mogli da vidimo i pročitamo u obrazloženju zakona, koje svaki poslanik u ovom parlamentu dobija.
Postavlja se pitanje ko će od organa javne vlasti sprovoditi norme ili odredbe koje su definisane u ovom zakonu? Jedan od njih je svakako BIA i, naravno, rukovodioci u okviru tog organa javne vlasti. Znači, to se odnosi na bezbednosne provere, određivanje, kontrolu, unutrašnju inspekciju itd., pošto nemamo baš mnogo vremena da se svega dotaknemo sada.
Pitam vas, gospođo ministre, a videćete na kraju ovog segmenta mog izlaganja i zašto vas to pitam, šta radi BIA danas u Srbiji? Ne radi ništa, osim što juri Ratka Mladića i što eventualno, tamo gde treba, postavlja javne tužioce, s obzirom na to da im ide reizbor ili izbor, kako već, nije bitno.
Kako da se BIA bavi drugim poslovima kada su oni koji su odgovorni, rukovodioci u tim organima ljudi koji apsolutno nemaju politički ili profesionalni kredibilitet da sede na mestima direktora u BIA ili njihovih zamenika? Voleo bih da čujem šta je profesionalni kredibilitet Saše Vukadinovića da bude direktor BIA? Da li činjenica da su u jednom trenutku umeli da trguju informacija i on i njegov zamenik, ili možda zato što su favoriti Dušana Petrovića, šta je od to dvoje prevagnulo?
Vidite, mi izražavamo sumnju da će primena ovog zakona biti adekvatna zato što su na odgovornim mestima u službama koje će sprovoditi ovaj zakon ljudi koji nemaju nikakav kredibilitet da to rade. Mi ne osporavamo njihov lični kredibilitet, isključivo profesionalni, samo profesionalni kredibilitet.
Zato vas pitamo, ovaj zakon, kako vi kažete, treba da obezbedi nacionalnu bezbednost, pravnu sigurnost, ustavni poredak, da li će biti poveren ljudima i službama kojima oni rukovode, da li će biti na adekvatan način poveren i da li će oni adekvatno primenjivati mere koje ovaj zakon predviđa?
Da se oni ne bave svojim poslom ilustrovaću vam jednim primerom koji sam u ovom parlamentu kao problem otvorio pre nekoliko dana. Govorili smo o Vojnobezbednosnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj službi, tu su sedeli predstavnici Ministarstva pravde i ja sam govorio o jednom vidu ekstremizma koji se javio u Pčinjskom okrugu, pred kojim služba koja će primenjivati odredbe ovog zakona zatvara oči.
To se dešava u opštini Bosilegrad, gde su pojedinci ili ekstremisti napisali jedan članak u novinama koje predstavljaju... A vi ćete proceniti, jer ako ste spremni da reagujete na to možete da dobijete papire da to vidite, da li tu ima elemenata ataka na ustavni poredak Republike Srbije.
Evo o čemu se radi: u Bosilegradu postoji institucija koja se zove Kulturno-informativni centar. Nju ne plaća ni opština, a bogami ni Vlada, finansira se iz donacija. Ona se bavi problemima bugarske manjine u Bosilegradu. U jednom od svojih tekstova, u tom broju 58, 59 naslov je „Kanibalizam na balkanski način“... Između ostalog, pošto je tekst opširan, pročitaću samo ono u čemu biste elemente ataka na ustavni poredak mogli da prepoznate.
U tekstu kaže ovako: „Dati smo mirovnim dogovorom (čitaj: po diktatu) državi koja više ne postoji, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je pretrpela promenu, prerasla u Kraljevinu Jugoslaviju, kasnije pretrpela još nekoliko preobražaja, što će reći da sa pravne tačke gledišta taj dogovor nije validan, radi proste činjenice jer jedan od subjekata dogovora više ne postoji, znači podleže reviziji. Sam zahtev za reviziju je garancija da se Bugarska interesuje za sudbinu svojih sunarodnika. Dati smo koliko Srbima, toliko i Hrvatima i Slovencima, koji danas žive u dve međunarodno priznate države, koji u pravnom pogledu mogu korenito da reše našu sudbinu.“
Između ostalog piše: „Bugarska ima obavezu da barem obavesti svetsku javnost da bi ona preduzela mere u željenom pravcu. Krajnje je vreme da zasučemo rukave, da opišemo u jednom dopisu sav bol i celokupna stradanja i da ih predstavimo svetskoj zajednici, Organizaciji UN i EU“. Podsetiću vas samo da je Bugarska odskora član Evropske unije.
Na ovakav tekst do sada, od njegovog objavljivanja (ovaj tekst sam dobio od građana koji su anonimno to poslali u Poslanički klub SRS) niko sem nas iz SRS u ovoj skupštini i predstavnika Srpske pravoslavne crkve nije reagovao. Očekujem... Ovo smo dobili u maju, odnosno broj je iz marta meseca, bilten koji je objavljen; sve ćete dobiti, naravno, fotokopije. Ponavljam, niko sem nas i predstavnika Srpske pravoslavne crkve nije reagovao.
Ovo je ozbiljan problem, problem za organe javne vlasti koji će se baviti, između ostalog, i ovim zakonom. To od vas očekuju građani Bosilegrada. Bugarska nacionalna manjina u Srbiji uživa sva prava koja treba da uživa jedna nacionalna manjina. Odnosi bugarske manjine i srpskog naroda su na vrlo, vrlo visokom nivou. Dužnost je države da reaguje, kako bi sprečila namere pojedinaca da ih uruše i obesmisle. Znači, toliko o BIA, toliko o službama, odnosno organima javne vlasti i njihovoj spremnosti da u jednom pozitivnom, nacionalno svesnom i odgovornom smislu deluju, kada je u pitanju njihova nadležnost.
Mi smatramo da ćete koncepcijski, kako ste zakon napravili, u principu stvoriti prostor da se sprovodi i dalje diktatura u ovoj oblasti izvršne vlasti, i predsednika, i vladajuće stranke i svih onih koji im daju podršku.
Vi ste zbog svega toga, što je u suštini i jedna od bitnijih primedaba SRS, isključili parlamentarnu kontrolu. Kada je u pitanju parlament, on se spominje šturo u dva ili nešto više članova, ali dva su bitna: u članu 26. kažete da parlament može da skine oznaku tajnosti sa nekog podatka ukoliko je to u javnom interesu, a u članu 88. da kancelarija podnosi izveštaj nadležnom skupštinskom odboru za poslove bezbednosti.
U tom istom 88. članu se ne predviđaju mehanizmi kojima će se reagovati ukoliko Odbor konstatuje nešto što ne treba da konstatuje, a kada je u pitanju član 26, taj javni interes će opet biti izraz isključivo političke volje većine.
Ne bismo imali prava da osporavamo političku volju većine da je većina u Srbiji zdrava i normalna, ali Srbija ima skupštinsku većinu koja se obezbeđuje od sednice do sednice, skupštinsku većinu koja je često to obezbeđivala u redovima opozicije. Imate skupštinsku većinu u Srbiji, a to je demonstrirano i u poslednjem danu za glasanje, u ponedeljak, koja često politički konsenzus oko nekih pitanja ni unutar same sebe nije mogla da obezbedi. Kako da ne sumnjamo da će politička volja u kontekstu skidanja oznake tajnosti biti ispravna i korektna?
Takođe smatramo da ste vrlo loše napravili stratifikaciju u pogledu stepena tajnosti podataka. Čini nam se da ste tu izmešali babe i žabe. Mislim da država tu mora da pokaže, kada su u pitanju stepeni tajnosti podataka čijom zloupotrebom ili neadekvatnim tretiranjem možete da dovedete u pitanje nacionalnu bezbednost, ustavni poredak, odnosno nanesete neotklonjivu ili tešku štetu po Republiku Srbiju... Smatramo da ti podaci ne mogu da imaju isti tretman ni u jednom normativu ovog zakona, kao i neki drugi.
Smatramo da ste mnogo loših normi ovog zakona pokušali da izglasate u Skupštini i da omogućite da zakon zaživi u senci rasprave Poverenika sa onim ko je pisao ovaj zakon, što je bilo potpuno pogrešno. Mi nemamo nameru da budemo advokati Poverenika, ali smatramo da je država obavezna da u jednom smislu bude restriktivna, dok u drugom smislu mora da iznađe model da omogući ili obezbedi potpuna prava i slobode građana.
S obzirom na to da i moje kolege iz SRS imaju štošta da vam kažu i poruče, više će priče biti u konkretnoj raspravi u pojedinostima. Vi ćete ovakvim modelom zakona samo dati legitimitet haosu koji promovišete devet godina. Hvala.