DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNOM TEMOM, 29.10.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNOM TEMOM

29.10.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:00

  • TAGOVI

  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (29.10.2009.)
  • Odnos Vlade prema ustavnim obavezama (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2009)
  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Postavljanje poslaničkih pitanja (Druga sednica Drugog redovnog zasedanja) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, shodno članu 86. stav 1, a u skladu sa članom 211. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da današnjem radu prisustvuje 107 narodnih poslanika.
    Na osnovu predloga poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, a u skladu sa članom 204. i članom 206. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odredila sam četvrtak, parlament. godine, sa početkom u 10.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom – ODNOS VLADE PREMA USTAVNIM OBAVEZAMA.
    Podsećam vas da su podnosioci predloga tražili da na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom odgovara gospodin Mirko Cvetković, predsednik Vlade.
    Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom.
    Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to prema redosledu prijavljivanja, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja.
    Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja (član 208. Poslovnika).
    Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali (član 207. Poslovnika).
    Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Posle odgovora narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do tri minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici prema redosledu prijava (član 209. Poslovnika).
    U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika (član 211. Poslovnika).
    U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
    Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, reč najpre imati narodni poslanik predstavnik poslaničke grupe koja je predlagač aktuelne teme, zatim će reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
    Sekretara Narodne skupštine molim da vodi računa o redosledu podnetih prijava.
    Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, ova vlada i ovaj parlament usvojili su tokom ovog proleća veliki broj zakona. Prema statistici koju smo dobili, u toku kvartala mart-maj ove godine usvojeno je 260% zakona.
    Međutim, ostali su dugovi i Vlade i parlamenta prema određenim ustavnim obavezama. Među tim zakonima nalaze se i zakoni koje će Srbija primenjivati kada bude ušla u EU, ali su ostali mnogi zakoni koje je Srbija morala ranije da donese i da obavi svoje obaveze prema Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava i prema samom Ustavu. Jedan od takvih zakona jeste zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Taj zakon do dana današnjeg nije donet pred ovu skupštinu i mi imamo obavezu o tome nešto da kažemo.
    Vlada je krenula s ovim postupkom naopačke. Dopustila je da prvo Skupština Vojvodine donese statut, pa da onda prema statutu Skupštine Vojvodine, gde su određene nadležnosti Vojvodine, donese zakon o utvrđivanju nadležnosti.
    Postupak je, naravno, morao da bude drugačiji - da se prvo donese zakon o utvrđivanju nadležnosti, pa da onda Skupština Vojvodine utvrdi predlog statuta, a potom da ga ova skupština usvoji na svom redovnom zasedanju.
    Prisutni smo već više od godinu dana velikim raspravama u javnosti oko ove stvari. Pretpostavljam da je Vlada u punoj meri angažovana oko toga.
    Ona je u martu donela jedan nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti, pa se u odnosu na taj nacrt povela nekakva kvazijavna rasprava. On nije uspeo i sada se pokušava na neki drugi način da postigne unutrašnja saglasnost unutar DS, između delova Vlade iz Pokrajine i Srbije itd.
    Ne znam da li je Vlada svesna da ima obavezu da donese još neke zakone pre nego što se utvrdi predlog statuta Vojvodine.
    Prema Ustavu Srbije, Vlada mora da donese ne samo zakon o utvrđivanju nadležnosti, nego i zakon o finansiranju AP Vojvodine, zakon koji će odrediti vrstu i visinu prihoda koji će Vojvodina prihodovati da bi ostvarivala svoje nadležnosti iz oblasti autonomije. Mora se doneti i zakon o imovini jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave.
    To je, dakle, jedan paket zakona koji stoji pred ovom vladom, ali Vlada uporno, mesecima, već se to može računati i u godinama, ne ostvaruje ovu svoju obavezu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem, prošlo je tri minuta.
    Ima reč predsednik Vlade gospodin Cvetković.
    ...

    Mirko Cvetković

    Poštovani narodni poslanici, pre svega bih želeo da izrazim zadovoljstvo što, evo, nakon letnje pauze ponovo ulazimo u jedan regularni sistem, gde jednom mesečno Vlada ima prilike i mogućnosti da u razgovoru u parlamentu i u odgovorima na pitanja poslanika informiše javnost o tome šta radi, koji su problemi, koji su uspesi i uopšte da se dodatno javnost upozna sa tokom rada.
    Isto tako, zahvalio bih na izboru teme koja predstavlja početak našeg mesečnog druženja, jer je izuzetno značajna.
    Želeo bih da dam, pre svega, načelni odgovor na pitanje iz naslova teme, a zatim ću kroz obrazloženje i kroz odgovor na konkretna pitanja pokušati da objasnim dokle smo stigli i na čemu se sve radi. Ukoliko zbog ograničenog vremena ne stignem da obrazložim u ovih pet minuta, iskoristiću da kod nekog drugog pitanja nastavim sa obrazloženjem.
    (Predsednik zvonom upozorava poslanike.)
    Pre svega, Vlada ima vrlo jasan stav prema svojim ustavnim obavezama. Za nju je Ustav najviši pravni akt i Vlada u potpunosti insistira na njegovom poštovanju.
    Ovde treba imati u vidu sledeće činjenice. Nažalost, zbog niza istorijskih i drugih okolnosti, u poslednjih 15-20 godina imali smo prilike da, pored svega što smo doživeli - dezintegracije zemlje, stvaranja nekih novih integracija i, konačno, stvaranja Srbije - dakle, u periodu od 1990. godine do danas, u ovoj zemlji budu doneta četiri ustava. Da vas podsetim. Prvi je, u ovih 20-ak godina ili nešto manje, donet Ustav Republike Srbije 1990. godine. Zatim, dve godine kasnije, 1992. godine, Ustav SRJ. Zatim, Ustavna povelja Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2003. godine i, konačno, Ustav Republike Srbije iz 2006. godine.
    Dakle, ako pogledate da je za nekih 15-18 godina doneto četiri ustava, to znači da smo u proseku na svaki regularni mandat vlade imali drugačiju ustavnu situaciju. Svaka vlada, a njih je bilo mnogo više, imajući u vidu da vlade uglavnom nisu trajale čitav mandat, suočavala se u ovom periodu sa problemom usaglašavanja tekućeg zakonodavstva sa novim ustavima koji su donošeni.
    Uglavnom, usaglašavanja koja su bila potrebna da se izvrše, rađena su na dva nivoa. Prvi nivo, i to je najčešće bio slučaj sa ustavima pre ovog poslednjeg, jeste bio nivo na kome je usaglašavanje bilo čisto verbalno - „SFRJ“ se zamenjivalo sa „RS“ ili „SRJ“ itd. Tako da su se te promene koje su sve vlade imale zadatak da obave obavljale, ali ne baš uvek uspešno, o čemu ću kasnije imati prilike još da govorim.
    Druga vrsta suštinskih i supstancijalnih usaglašavanja nastala je u momentu kada su ustavi koji su doneti predstavljali suštinsku promenu ekonomskog, privrednog, pa i društvenog sistema, a to se upravo odnosi na Ustav iz 2006. godine. On je uveo, praktično, nove vrednosti i bio je prilagođen stvaranju novog demokratskog društva.
    Imajući u vidu da mi ističe vreme, ja ću iskoristiti priliku da nakon drugog pitanja nastavim obrazloženje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić. Oprostite, hoćete potpitanja? Izvolite, imate pravo na dva potpitanja.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Gospodine predsedniče Vlade, jako sam iznenađen vašim odgovorom. Pitanje je bilo konkretno, a odgovor je bio istorijski. Dali ste puno nepotrebnih podataka koje svi ljudi ovde u sali znaju. Oni očekuju odgovor na konkretno pitanje i mislim da to uopšte nije u redu. Čak se može reći da Skupština nije uvažena. Ali, da nastavim sa potpitanjem, kao što je red, po Poslovniku.
    Dakle, ja sam konstatovao da Vlada nije obavila svoju dužnost da do određenog roka ovom parlamentu da predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti. Kako Vlada to nije učinila, svoj predlog o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine dao je DSS, tj. poslanički klub DSS na ovoj skupštini. Mi smo taj predlog dali 21. aprila ove godine. Dana 11. maja bili smo obavešteni od gospođe predsednice Skupštine da će taj predlog ići na Skupštinu onda kada ga Vlada razmotri.
    Mene zanima da li je Vlada razmotrila taj predlog DSS-a, na koji on ima pravo i po Ustavu i po Poslovniku. Koristim vaše prisustvo ovde da vas pitam šta je sa tim predlogom zakona.
    Zašto se bar on ne stavlja na diskusiju na Skupštini, ako Vlada nije sposobna ili voljna da donese svoj predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine Cvetkoviću.
    ...

    Mirko Cvetković

    Hvala na potpitanju. Želim da kažem, vezano za vaš prvi deo, da je cilj odgovora da se upozna, pre svega, stanovništvo sa situacijom, a naravno i njegovi predstavnici, tako da koristim priliku da način na koji izlažem prilagodim onome kako mislim da bi trebalo stanovništvo i građani da razumeju o čemu je reč.
    Naravno, dozvoljavam da vi smatrate da taj način može biti i drugačiji (Predsednik zvonom upozorava poslanike.) i u tom kontekstu vam sugerišem da se u vašim izlaganjima držite načina na koji vi mislite da treba. Dakle, ja ću nastaviti obrazloženje, jer ono dovodi do suštine.
    Kada se radi konkretno o pitanju zakona o nadležnosti Vojvodine, postoje oprečni stavovi pravnika o tome da li se u konkretnom slučaju kasni ili se ne kasni. Zapravo, oprečni su stavovi po pitanju da li je do određenog roka bilo potrebno pokrenuti proceduru ili je i okončati, zapravo doneti zakon. Pošto nisam pravnik, ne želim da ulazim u te polemike.
    (Dragan Šormaz, s mesta: Ti si ipak predsednik Vlade.)
    Suština je u tome da se zakon o nadležnosti Vojvodine tiče veoma ključnih pitanja u ovoj državi. Naravno, potrebno je i mnogo volje da se diskusija završi u celini i da se svi aspekti i svi potencijalni problemi koji mogu da proizađu iz jednog ili drugog rešenja prouče i tek onda da se izabere odgovarajuće.
    U tom kontekstu, čvrsto sam ubeđen da je Vlada na dobrom putu i da radi upravo ono što od nje građani očekuju. Na sreću, ta diskusija je otprilike privedena kraju i nadam se da će u narednom bliskom periodu koji je pred nama taj predlog biti stavljen na razmatranje.
    Što se tiče predloga koji je dao DSS, imao sam prilike da ga vidim. Nisam ga poneo ovde, ali čini mi se da postoje značajne stvari koje mogu da izazovu kontroverzne rasprave.
    Tako da, ukoliko mi dozvolite, o tome ću govoriti u poslepodnevnom delu rasprave, kada ga budem doneo iz svog ofisa i ukazao na te delove o kojima sada govorimo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem premijeru.
    Gospodine Samardžiću, imate pravo na još jedno potpitanje u sledećem krugu i to će biti maksimum za vaše učešće u današnjoj sednici.
    Reč ima gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

     Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, moje prvo pitanje je – da li će Vlada nešto preduzeti da preispita poslovanje Agencije za privatizaciju?
    Zbog čega ovo pitam? Zato što je u poslednjih nekoliko godina privatizovano potpuno nelegalno, potpuno protivzakonito, na stotine firmi u Srbiji. Desetine hiljada ljudi sada žive kao građani drugog ili ko zna kog reda.
    Gospodine premijeru, evo vam jedan frapantan podatak. Kako radi Agencija za privatizaciju? Protiv 21 čoveka koji je postao vlasnik privatizovane firme vodi se postupak pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Četrnaestoro ljudi kojima je Agencija za privatizaciju prodala društvene firme nalazi se u pritvoru. Pa, je l' to ono što smo želeli da bude realizovano putem privatizacije?
    Dakle – da li će se postaviti pitanje odgovornosti onih koji su obavljali svoj posao u Agenciji za privatizaciju katastrofalno i kriminalno?
    Drugo pitanje – pod kojim uslovima će Republika Srbija dobiti kredit od Ruske Federacije? Vidim da je i danas u Moskvi rasprava o tome, ali ovde je to najavljivano kao pomoć, kao istorijska pomoć. Znamo da je kredit jedan komercijalni posao i ono što interesuje građane Srbije jeste – pod kojim uslovima se taj posao zaključuje i, s tim u vezi, kako to davalac kredita može da uslovljava namenu sredstava koja će se trošiti? Navodno, 80% za puteve i 20% za budžetski deficit.