Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekih sat – sat i po predsednik Vlade je rekao da ova vlada čvrsto stoji na stanovištu da se zakoni moraju poštovati. Ako ćemo to da prihvatimo, onda me interesuje stav Vlade.
Naime, gospodin Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, koja je održana 28. decembra prošle godine, postavio je konkretno i jasno pitanje da li su i kada u budžet grada Beograda vraćena nenamenski utrošena sredstva, a po nalogu budžetske inspekcije Ministarstva finansija, zapisnik broj taj i taj itd.
Stigao je i odgovor da grad Beograd, odnosno Gradska uprava, do 12. januara 2009. godine nije izvestila Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija da je izvršila mere naložene zapisnikom broj 401-00-00591/03 i odgovarajućim rešenjima za povraćaj sredstava u budžet grada po pet osnova, u ukupnom iznosu od 146.568.790,27 dinara, što je potvrđeno i naknadnim uvidom budžetskog inspektora, izvršenim dana 12. januara 2009. godine.
Nakon izvršene kontrole korišćenja sredstava budžeta grada Beograda za period 2001-2002. godine, sačinjen je zapisnik broj taj i taj, kojim je po šest osnova naložen povraćaj sredstava u budžet grada u ukupnom iznosu 147.568.790,27 dinara.
Kako u ostavljenom roku grad Beograd, Gradska uprava, nije izvestila da je postupila po merama iz zapisnika, to je Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija isto naložio rešenjem broj taj i taj od 25. avgusta 2004. godine.
Po žalbi izjavljenoj na navedeno rešenje, ministar finansija je u drugostepenom postupku doneo rešenje broj 401-00-00591, od 20. oktobra 2004. godine, kojim je potvrdio prvostepeno rešenje po pet od šest osnova, u ukupnom iznosu od 146.568.790,27 para. Na rešenje ministra finansija grad Beograd, Gradska uprava, podneo je tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koja je presudom broj U 5536/04, od 13. jula 2006. godine, odbijena u celini.
Dakle, gospodine Cvetkoviću, ako se vratimo na ono prvo što ste vi izneli, da Vlada čvrsto stoji na stanovištu da se zakoni moraju poštovati, da li možda dolazimo do suštine problema u Srbiji, a to je upravo nepoštovanje zakona i nedostatak odgovornosti? Jer, kako drugačije protumačiti činjenicu da ovih 147 miliona dinara, koliko je nenamenski utrošeno iz budžeta grada Beograda, očigledno još uvek nije vraćeno?