Ne verujem, gospodine Markoviću, da niste obavešteni da ipak postoji neustavno ponašanje u ovom smislu, jer član 137. Ustava stav 3. kaže da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti posebnim organima.
Dokaz da postoji najmanje jedno, a postoji više takvih tela ili organa je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji prihoduje od 2003. godine do danas 500 miliona evra na račun kontrole državnog neba, zadržava prihode i država od toga nema ni dinara.
Šta je u tome neustavno? Nije reč o organu, reč je o jednoj zajedničkoj organizaciji Srbije i Crne Gore iz 2003. godine, koja je promenila osnivača samo nazivom, i to je Republika Srbija, kao sledbenik, ali je 25. marta 2008. godine Savet Direktorata, u kojem sede ministri po funkciji odbrane, policije, infrastrukture i finansija, doneo odluku da se tom telu dodele poslovi nadzora nad nebom ove zemlje.
Kao što su prava Vlade da osnuje neki takav organ neprenosiva, tako ne može Direktorat sam sebi da dodeli posao koji mu Ustavom nije moguće dodeliti. To nisu regulatorni poslovi, to su poslovi nadzora.
Znači, ono što je uzurpacija prava jeste, s jedne strane, ismevanje države. U toj odluci, koja je objavljena 25. marta, u vreme predizbornih radnji 2008. godine, Direktorat, čiji je Savet doneo odluku, poziva se na odluke o osnivanju Saveta i, verovali ili ne, na član 22. Zakona o ministarstvima, tada važećeg, objavljenog u "Službenom listu" 43/2007. A taj član 22. znate šta reguliše? - nadležnost Ministarstva za dijasporu.
I da nije tragično, to bi bilo smešno, jer u tom savetu sedi opet pet ministara po funkciji koje sam navela, a pomažu rad, odnosno izbegavanje uplate prihoda ovakvih ogromnih iznosa ne u budžet, ne za reformu ove države, ne za razvoj infrastrukture, nego za sasvim određene pojedince, koji su van kontrole državnog sistema. Znači, direktno neustavno, jer nije reč o državnom organu.
Da je državni organ, njegov prihod bi bio javni prihod i ja mislim da bi vaše poznavanje prava i ekonomije moralo da ovo okarakteriše i događajem za koji je potrebno hitno postupanje države u smislu donošenja zakonske regulative, ali i za ozbiljno hvatanje ovakve situacije, a ne nipodaštavanje.