DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNOM TEMOM, 29.10.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNOM TEMOM

29.10.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Moje pitanje se upravo odnosilo na predsednika Vlade, koji je izašao, ali će uzeti stenogram pa, pretpostavljam, do 16.00 časova i pročitati.
Podsetiću da Ustav, koji je danas tema, u članu 122. kaže da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji, a da po članu 124. Vlada jeste odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije za izvršavanje zakona i drugih opštih akata i za rad organa državne uprave. Znači, nešto su se malo pomešale stvari.
Želela bih da ih vratimo u ustavne okvire. Zahvaljujemo na pohvali dobijenoj od premijera za rad u Skupštini, ali stvari, u smislu odgovornosti, stoje obrnuto.
U tom smislu želim, kao poslanik, da postavim pitanje – da li Vlada namerava ili je možda već preduzela neophodne aktivnosti da primeni član 137. Ustava, gde će dovesti u sklad sa Ustavom Zakon o javnim agencijama i poslovanje agencija u našem pravnom sistemu, i to na način kako kaže član 37. Ustava - "da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, ali samo zakonom i to posebnim organima preko kojih se može ostvarivati regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima"?
Šarenilo onih javnih agencija i organizacija u najraznovrsnijim pravnim formama organizovanja koje postoje u ovoj državi jesu naš problem i zato danas govorimo o 130 milijardi neobuhvaćenog novca, upravo zato što ta preduzeća prihvataju Vladu za osnivača onda kada im daje novac da ih osnuje, ali je ne prihvataju za mesto gde treba da se slivaju prihodi tih preduzeća koja vrše javna ovlašćenja tih organa, organizacija ili kako se već nazivaju.
Znači, ne iz hira, ne iz zahteva da se zadovolji čista pravna forma, već iz neophodne potrebe da ono malo novca što postoji u ovoj državi bude pravedno raspoređeno, molim Vladu da ispuni ustavnu obavezu da javna ovlašćenja poverava samo organima, i to u oblasti regulatornih delatnosti, kao što Ustav propisuje, i u najskorije vreme ovde u Skupštinu dođe sa predlogom zakona. Jer, iskustvo nas uči da u ovom sazivu Skupštine jedino Vlada kao predlagač može da očekuje da će njen predlog zakona biti na dnevnom redu. Inače bi, u nekim drugim okolnostima, to mogli da urade i poslanici koji shvataju ovu nužnost.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li neko od ministara želi da da odgovor? (Da.) Reč ima ministar Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Nisam siguran da sam baš najbolje razumeo vaše pitanje. Što se tiče poveravanja javnih ovlašćenja, mi nemamo u našem pravnom sistemu nikakvu neustavnost. Javna ovlašćenja se poveravaju zakonom u skladu sa Ustavom i subjektima koji mogu biti nosioci javnih ovlašćenja.
Kada su u pitanju sami poslovi državne uprave, oni se takođe poveravaju zakonima i opet samo oni subjektima koji, u skladu sa Ustavom, mogu biti nosioci tih poverenih poslova državne uprave, a to je definisano Zakonom o državnoj upravi.
Ali, nešto drugo je potpuno ispravno u vašem pitanju. Činjenica je da postoji veliki broj organa, organizacija, različitih organizacionih oblika, da ne bismo sada specificirali, koji obavljaju i pojedina javna ovlašćenja i Vlada je prvi put kod nas došla do toga da je krenula jedna sveobuhvatna reforma javnog sistema, koja počinje od same državne uprave, preko lokalne samouprave, zatim su tu sistem obrazovanja, sistem zdravstva i, naravno, sistem javnih agencija i javnih preduzeća. I premijer je jednom rekao da to pitanje možda i prevazilazi mandat jedne vlade, ali ova vlada će ga započeti, odnosno već ga je započela na taj način da je, rekao bih, nepovratnog karaktera.
Prema tome, svuda gde postoje dupliranja, gde postoji neracionalno postavljen odnos javnih subjekata, to će u budućnosti biti rešeno, a svojstveno tome, posebno bih hteo da istaknem da se radi sveobuhvatna reforma propisa, da je ona pri samom kraju i da će, kako sada stvari stoje, dati zaista izuzetne rezultate.
Interesantno je da ne radi to samo Vlada. Hteo bih da pohvalim jedan broj jedinica lokalne samouprave koje su takođe izvršile tu tzv. giljotinu propisa, odnosno reformu propisa, i to je možda najbolji način da se u nekom kratkom roku (kada kažem kratak rok, mislim dve do četiri godine) postigne zaista mnogo.
U svakom slučaju, ova vlada je, zašto to ne reći, prva koja je pokrenula ovakve procese i ovi procesi već sada imaju svoje otelotvorenje u određenim zakonima koji su na dnevnom redu ove skupštine, ako se ne varam, već u ponedeljak ili utorak.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na postavljanje potpitanja ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Ne verujem, gospodine Markoviću, da niste obavešteni da ipak postoji neustavno ponašanje u ovom smislu, jer član 137. Ustava stav 3. kaže da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti posebnim organima.
Dokaz da postoji najmanje jedno, a postoji više takvih tela ili organa je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji prihoduje od 2003. godine do danas 500 miliona evra na račun kontrole državnog neba, zadržava prihode i država od toga nema ni dinara.
Šta je u tome neustavno? Nije reč o organu, reč je o jednoj zajedničkoj organizaciji Srbije i Crne Gore iz 2003. godine, koja je promenila osnivača samo nazivom, i to je Republika Srbija, kao sledbenik, ali je 25. marta 2008. godine Savet Direktorata, u kojem sede ministri po funkciji odbrane, policije, infrastrukture i finansija, doneo odluku da se tom telu dodele poslovi nadzora nad nebom ove zemlje.
Kao što su prava Vlade da osnuje neki takav organ neprenosiva, tako ne može Direktorat sam sebi da dodeli posao koji mu Ustavom nije moguće dodeliti. To nisu regulatorni poslovi, to su poslovi nadzora.
Znači, ono što je uzurpacija prava jeste, s jedne strane, ismevanje države. U toj odluci, koja je objavljena 25. marta, u vreme predizbornih radnji 2008. godine, Direktorat, čiji je Savet doneo odluku, poziva se na odluke o osnivanju Saveta i, verovali ili ne, na član 22. Zakona o ministarstvima, tada važećeg, objavljenog u "Službenom listu" 43/2007. A taj član 22. znate šta reguliše? - nadležnost Ministarstva za dijasporu.
I da nije tragično, to bi bilo smešno, jer u tom savetu sedi opet pet ministara po funkciji koje sam navela, a pomažu rad, odnosno izbegavanje uplate prihoda ovakvih ogromnih iznosa ne u budžet, ne za reformu ove države, ne za razvoj infrastrukture, nego za sasvim određene pojedince, koji su van kontrole državnog sistema. Znači, direktno neustavno, jer nije reč o državnom organu.
Da je državni organ, njegov prihod bi bio javni prihod i ja mislim da bi vaše poznavanje prava i ekonomije moralo da ovo okarakteriše i događajem za koji je potrebno hitno postupanje države u smislu donošenja zakonske regulative, ali i za ozbiljno hvatanje ovakve situacije, a ne nipodaštavanje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ministar Milan Marković ima reč.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Predlažem da ovo, kao konkretno pitanje, ode u vidu poslaničkog pitanja Vladi. Želim samo da vas podsetim, zaista ne znam konkretno situaciju o kojoj vi govorite, ali kada su u pitanju pojedini organi, na njih se jednako primenjuju ratifikovani sporazumi.
Mislim da tu leži odgovor na vaše pitanje, ali u krajnjem slučaju, zašto bismo sada vi i ja dalje o tome polemisali. Predlažem da ide kod nadležnih, koji su upućeni u tu oblast, pa će oni dati adekvatan odgovor na vaše konkretno pitanje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvinite, narodni poslaniče, neću vam računati vreme. Samo da bude jasno, sada je tok sednice kada svaka poslanička grupa postavlja svoje drugo pitanje. Kada se završi drugo, onda će svaka poslanička grupa, isti narodni poslanik ili koga poslanička grupa želi, imati priliku da postavi treće pitanje.
Dakle, narodni poslanik Aleksandar Martinović imaće pravo da govori tri minuta i 30 sekundi, jer sam u njegovom vremenu dala objašnjenje.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da se osvrnem na ono što je rekla gospođa Malović, a što naprosto nije tačno.
Dakle, gospođo Malović, Skupština Vojvodine više ne može da vrši bilo kakvu, kako vi kažete, pravno-tehničku redakciju teksta Predloga statuta Vojvodine. Skupština Vojvodine je uradila ono što je uradila, i to više ne može da se popravi.
Imate pred sobom dve mogućnosti kao Vlada, odnosno kao vladajuća koalicija. Jedna mogućnost je da takav protivustavan predlog statuta uđe u proceduru Skupštine Srbije takav kakav je, jer više ne može da se menja, i vi to dobro znate, to je suprotno Poslovniku Skupštine AP Vojvodine, dakle da uđe u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije i da onda NSRS odbije da da saglasnost na Predlog statuta Vojvodine koji je suprotan Ustavu Republike Srbije.
Druga mogućnost koja postoji jeste da Narodna skupština Republike Srbije naloži Skupštini AP Vojvodine da pristupi izradi potpuno novog teksta predloga statuta AP Vojvodine, ali ovog puta takvog predloga koji će biti usklađen i sa Ustavom Republike Srbije i sa njenim pozitivnim zakonima.
Ova treća mogućnost, o kojoj ste vi govorili i o kojoj se uveliko govori u javnosti već nekoliko meseci, o tome kako vi sad maltene pregovarate sa predstavnicima AP Vojvodine o tome da se izvrši nekakva pravno-tehnička redakcija teksta Predloga statuta Vojvodine, nije pravna. Ona nije predviđena ni Poslovnikom Skupštine Vojvodine ni Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. To je opet nešto što je ova vlast izmislila ne bi li opravdala činjenicu da je u Skupštini Vojvodine pre godinu dana usvojen Predlog statuta Vojvodine koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije.
Naše je pitanje, kao poslaničke grupe, kao političke stranke, ali i pitanje koje interesuje sve građane ne samo Vojvodine nego i Srbije – da li će Vlada Srbije nemo da posmatra šta se dešava na teritoriji AP Vojvodine ili će da reaguje?
Gospodin Čiplić je otprilike zauzeo stav – ma, nećemo mi da otcepljujemo Vojvodinu, majke mi mile. Izvinite, da li mi ovde radimo na osnovu Ustava i zakona ili na osnovu nekih vaših obećanja?
Ne kažem da vi konkretno, ili gospodin Čiplić, imate nameru da otcepljujete Vojvodinu od Srbije, ali dozvolite, gospođo Malović, u Vojvodini i van Vojvodine, u inostranstvu, i te kako postoje političke snage koje bi želele da se to desi.
Ni građani SFRJ 1974. godine, kada je donošen novi ustav, nisu hteli da se desi rat, pa se on desio…
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta. Zahvaljujem.
Da li neko od članova Vlade, ministara, želi da da odgovor? (Da.) Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.