Znate šta, ako kolege predstavnici nemaju ništa protiv, imali ste, ali ste završili.

Pošto nismo prešli na sledeću poslaničku grupu, mislim da to može. Izvolite.

Izvinjavam se, napravila sam previd od 15 minuta u raspravi u pojedinostima, zahvaljujem se.

Pošto umem plastično, kako vi kažete, i lepo da objasnim, kako nekada dobijamo bezvredan papir, evo da vam objasnim kako ste mogli da rešite problem: Vlada vam je 27. dostavila materijal o ovom sporazumu i vi ste lepo mogli odložiti sednicu zakazanu 21, sa 53 tačke dnevnog reda, za 26. i zakazati novu sa ove tri tačke, u jednom danu završiti ovu raspravu, i 27. početi. To je obrazloženje koje sam dobila od gospodina Nikolića, zbog čega sam vam stavila primedbu da presedane presecanja sednica koje su u toku ne treba da činimo.

Imam samo još jednu primedbu vezano za ovaj sporazum, i želim da je iznesem u ovoj načelnoj raspravi, a tiče se učešća javnih preduzeća u ovom poslu. U prilogu – Domaće nadmetanje, pod tačkom 3, stoji za mene neprihvatljivo određenje: ''Javnim preduzećima biće omogućeno da učestvuju u nadmetanju samo ukoliko mogu da dokažu da su zakonski i finansijski nezavisni, da posluju u skladu sa privatno-pravnim propisima i da nisu zavisan entitet naručioca.''

Ova definicija je, prvo, netačna, jer javno preduzeće koje nema veze sa naručiocem, a to je ovde država, ne postoji u našem pravnom sistemu, postoje preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, ali su u drugačijem sistemu vlasništva. Znači, isključivanje javnih preduzeća, odnosno onih u kojima ima ijedan promil državnog učešća prosto je nedopustivo, a, gospodine Mrkonjiću, nije ni na liniji vašeg zalaganja da domaće firme rade posao, jer mi i u ovoj delatnosti imamo domaća javna preduzeća.

Dakle, i pored načelnog opredeljenja da svako zaduživanje za infrastrukturu jeste opravdano, i da privlačenje produktivnih investicija jeste nešto za šta se Srpska napredna stranka zalaže i zalagaće se, primedbe koje sam iznela, vezane za isključivanje javnih preduzeća, za obavezu transformacije Javnog preduzeća ''Puteva'', na način kako to Banka traži, preuzimanje obaveza za koje niste u mogućnosti da garantujete, kao i ono oko koruptivnog učešća bilo kog dela, mislim da su razlozi koji ovaj sporazum čine manje dobrim, a uverena sam da ste se za njih mogli drugačije izboriti, da ste shvatili da ostale obaveze nisu opšte obaveze koje se i drugim zajmotražiocima nude. To je primedba koja bitno umanjuje kvalitet ovog sporazuma.

Zahvaljujem.

Da li predstavnik poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica želi reč? (Ne.)

Da li predstavnik poslaničke grupe G17 plus želi reč? (Da.)

Gospodin Jovan Nešović želi reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre i članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama predlozi tri zakona. Dva su zakona o potvrđivanju sporazuma, a jedan zakon jeste potvrđivanje ugovora i amandmana na taj ugovor.

Što se tiče prvog sporazuma, to je Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj oko izgradnje Koridora 10.

Želim da kažem da razvoj infrastrukture jedne države, a posebno razvoj putne infrastrukture u toj državi, predstavlja jedan od najvažnijih oslonaca i stubova razvoja ekonomije te države.

Potpuno je jasno da bez razvijene putne mreže, kada kažem putne mreže, mislim na mrežu autoputeva, nerazvijene železničke i saobraćajne mreže, druge komunalne infrastrukture, danas u svetu ne možemo privlačiti investitore. Ako nemamo investitore, nema nove proizvodnje, nema novih radnih mesta i to jeste problem u državi Srbiji u ovom trenutku.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije i formirala Nacionalni savet za razvoj infrastrukture. Prioritetno delovanje Vlade Republike Srbije u narednom periodu jeste potpuna izgradnja i završetak Koridora 10, izgradnja autoputa Kragujevac - Batočina, izgradnja autoputa Beograd - Čačak - crnogorska granica i spajanje sa autoputem iz Crne Gore.

Posebno je, čini mi se, u ovom trenutku važno izgradnja autoputeva u doba ekonomske krize, zato što mi povoljno povlačimo određene kreditne aranžmane, zato što naša privreda tog trenutka, građanska operativa, ima posla, zapošljavamo ljude i to znači poboljšanje likvidnosti naših građevinskih preduzeća, a to znači i cele privrede.

Ministar mnogo bolje zna od mene, da je u vreme krize i cena izvođenja radova znatno niža, iz jednog prostog razloga, što nema svežeg kapitala i nema dovoljno posla i zato izvođačke firme uvek daju i po nekoliko desetina procenata cenu istih radova za vreme ekonomske krize, nego kada su normalni uslovi. To znači, da sa manje para možemo uraditi mnogo više.

Što se tiče samog Koridora 10 mislim da je važno reći da je Koridor 10 definisan kao jedan od panevropskih koridora, u okviru transevropske putne mreže.

Koridor 10 predstavlja najznačajniji pravac koji je definisan u Strategiji razvoja putne privrede države Srbije i druge infrastrukture za period od 2008. do 2015. godine. Koridor 10 predstavlja putni pravac od Budimpešte prema Beogradu, od Beograda prema Nišu i grana se u dva kraka, jedan prema Sofiji, drugi prema makedonskoj granici i oko 800 kilometara Koridora 10 prolazi kroz državu Srbiju.

Nažalost, danas, 300 kilometara Koridora 10 nije urađeno i šteta je što 2009. godine mi imamo neurađeno 300 kilometara puta Koridora 10. Da ne bismo izgubili međunarodni saobraćaj koji ide Koridorom 10 važno je da se ovo što pre završi i potpuno sam siguran da će se ostvariti plan Vlade Republike Srbije da će se ovo završiti do 2012 - 2013. godine.

Treba još jednu stvar reći, pošto Koridor 10 nije još završen „Putevi Srbije“ nemaju dovoljno prihoda zato što ne naplaćujemo putarinu koju bismo jako dobro naplaćivali, jer godišnji prihod „Puteva Srbije“ na ovom delu na kojem se naplaćuje putarina jeste oko 17 milijardi dinara i to je najveći prihod koji ''Putevi'' imaju danas u budžetu JP „Putevi Srbije“.

Što se tiče samog zajma, on predviđa povlačenje 275 miliona evra i on je raspoređen u četiri dela. Dva dela su važna za izgradnju, to su projekti A i B, to je izgradnja autoputa od Leskovca do Grdelice, kao i između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca i dužina tog dela je 32 kilometara, a drugi deo autoputa koji će se graditi jeste od Niša prema Dimitrovgradu i to je deonica od devet kilometara.

Ono što je važno, u toj izgradnji definiše se da brzina na tom delu autoputa bude 120 kilometara, četiri trake širine po 3,75 metara.

Takođe, u projektu je predviđeno da se rade i svi oni drugi pomoćni objekti koji su važni za funkcionisanje autoputa, to su električni i mehanički objekti, punktovi za naplatu putarine, prilazne saobraćajnice i lokalni putevi koji se uključuju na autoput. Normalno, da bi se postigao kvalitet autoputa, jer, iskreno govoreći, mi moramo da prihvatimo tehnologiju drugih koji su jači od nas, definisano je da će se pružiti konsultantske usluge u inženjerskom poslu, znači, u poslu izvođenja samih radova.

Treća komponenta je, takođe, važna za državu Srbiju, jer stalno govorimo o bezbednosti saobraćaja, stalno govorimo o nečemu što se dešava na našim putevima, da imamo mnogo saobraćajnih nesreća, u kojima ljudi ginu, dakle, vezana je za bezbednost saobraćaja. I tu se daje pomoć osnivanju nacionalnog saveta za bezbednost saobraćaja, izrada studije o bezbednosti saobraćaja, kao i izrada višedelovnih projekata u kojima će se na jedan slikovit način pokazati kako se može na putnoj privredi, odnosno na putevima poboljšati bezbednost saobraćaja i neke druge aktivnosti koje su definisane u samom ugovoru.

Treća komponenta jeste podizanje kapaciteta našeg preduzeća koje se bavi izgradnjom Koridora 10, a to je Koridor 10 D.O.O, jer je i sama država rekla da je izgradnja autoputeva važan posao i zato je formirano preduzeće koje će se samo baviti tim poslovima.

Tu je definisano da će se izraditi studija i realizacija akcionog plana reforme preduzeća „Putevi Srbije“, jer „Putevi Srbije“ zaista treba da imaju reformu, da ne bismo došli u situaciju u kojoj smo bili doskoro, da imamo velike dugove, da nemamo još uvek studiju o bezbednosti, sve ono što je važno za jedno savremeno preduzeće, a takođe, i da se definišu određene stvari koje su vezane za socijalni aspekt celog programa, ekološki aspekt celog programa i sve ono što ide u dobrom kvalitetu, da dobijemo jedan autoput koji zadovoljava sve međunarodne norme koje danas u svetu propisuju.

Ono što treba da kažemo, kamatna stopa je jako povoljna, to je šestomesečni libor minus 0,5%. To je nešto što je danas najpovoljnije na međunarodnom svetskom tržištu. Rok otplate je 20 godina, osam godina grejs perioda, samo da počnemo da naplaćujemo putarinu na tom delu koji se bude izgradio, možemo ovaj kredit refinansirati. Datum povlačenja jeste 31. decembar 2005. godine.

Hoću da kažem i nekoliko reči o svim zajmovima koji se povlače danas u Srbiji. Mnogo puta se desi da se ti zajmovi i ne povuku u vremenu u kojem su predviđeni. Nadam se, što se tiče ovog zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj, verujući u sposobnost Ministarstva infrastrukture i JP „Putevi Srbije“, Koridora 10, kao i da država stoji iza ovog projekta, a znam da je i projektna dokumentacija već urađena, mislim da ima nešto malo problema oko eksproprijacije zemljišta, da će se ovaj kredit jako brzo povući i da se neće čekati ni poslednji datum koji je definisan u ugovoru, a da ćemo pare potrošiti, a to znači izgraditi predviđeni deo Koridora 10.

Što se tiče drugog sporazuma, Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Kine, on predstavlja jedan opšti ugovor, odnosno krovni sporazum iz koga treba da proizilaze konkretni projekti koji će se definisati između kompanija, privrede i države, Republike Srbije i Kine.

Ono što je proklamovano u spoljnoj politici Vlade Republike Srbije jeste da je Kina jeda od naših jačih političkih prijatelja u svetu. Na kraju, to je rečeno i od strane predsednika države, da ćemo se mi u spoljnoj politici oslanjati na neka četiri stuba, a to je EU, Amerika, Rusija i Kina. I pored te političke saradnje koja je u uzlaznoj liniji, čini mi se da ima prostora i za ekonomsku saradnju, da ona bude još bolja. Potpuno smo svesni da mi u ovom trenutku mnogo više uvozimo iz Kine nego što izvozimo u Kinu, i to su milijarde dolara razlike debalans između te dve ekonomije, ali moramo priznati da je Kina danas svetska radionica u kojoj sve multinacionalne kompanije imaju svoje pogone, odnosno svoja preduzeća, svoje firme i zahvaljujući tome mi uvozimo mnogo iz Kine.

Mi kao država ne možemo da se poredimo sa Kinom ni po broju stanovnika, ni po površini, ni po jačini ekonomije, ali moramo znati da je u poslednjih nekoliko desetina godina, odnosno nekoliko decenija, Kina imala skoro najveći privredni rasta u svetu. Dakle, treba iskoristi sva pozitivna iskustva Kine oko formiranja industrijskih zona, oko formiranja infrastrukture, oko razvoja nekih aspekata privrede, privlačenja stranih investicija, jednostavno, da i mi uradimo nešto što je uradila Kina, pa da se i u Srbiji zaista smanji nezaposlenost, da se poboljša infrastruktura i sve ono što je važno za razvoj jedne države.

Ono što je, takođe, definisano u Sporazumu, jeste da je zasnovan na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti i uzajamnog poštovanja suvereniteta, u skladu sa njihovim domaćim zakonodavstvom i odredbama ovog sporazuma.

Članom 2. definisani su i tačno pobrojano u kojim oblastima mogu Kina i Srbija da sarađuju. To su projekti koji su vezani za infrastrukturu, projekti izgradnje i rekonstrukcije, takođe, infrastrukturnih objekata, tehničke pomoći, obuke osoblja za izradu razvojnih planova, nabavku mašina, opreme i svega onog što je važno za našu državu.

Članom 3. je definisano da su zaduženi za praćenje ovog sporazuma: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sa srpske strane, odnosno Ministarstvo trgovine, sa kineske strane.

Član 4. kaže da će se pojedinačne aktivnosti opšteg dela sporazuma realizovati kroz propisivanje drugih sporazuma i ugovora koji su važni za izgradnju određenih objekata, odnosno za investiranje. Znači, ovo je krovni sporazum, a svi ostali ugovori i dogovori će imati posebne ugovore i sporazume za definisanje tih stvari koje će se dogovoriti na nivou Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kine. Potpuno je jasno da je jedan predugovor već napravljen i to je ovaj predugovor o izgradnji mosta Zemun – Borča, sa kineskom kompanijom „China road and bridge construction“.

Predviđeno je da je da most bude dužine 1.500 metara sa dvadesetjednim kilometrom prilaznih saobraćajnica. Potpuno je definisano da će koštati oko 170 miliona evra. Od toga će kineska strana, odnosno „Eksim banka“ će obezbediti, pod vrlo povoljnim uslovima, bar ono što je pisalo u štampi, a to je 3% na godišnjem nivou kamata, tri godine grejs perioda i 15 godina rok otplate, 145,5 miliona, i Republika Srbija će obezbediti učešće od 25,5 miliona.

Važno je istaći koliko je važan ovaj infrastrukturni projekat, jer će on rasteretiti saobraćaj u nekoliko beogradskih opština, čini mi se i u celom Beogradu, povezuje Beograd sa južnim Banatom i dalje regionalni pravac prema Rumuniji i, na kraju krajeva, otvara jedan novi prostor za razvoj i izgradnju, što mislim da je veoma značajno.

Čini mi se, ono što se provuklo u štampi, da je definisano da će u izgradnji ovog mosta biti 45% ukupne vrednosti utrošen materijal sa domaćeg tržišta i mislim da je to nešto o čemu se jako vodilo računa kada se pregovaralo sa kineskom stranom.

Što se tiče ratifikacije Ugovora oko eksploatacije meteorološkog satelita, nažalost ovaj ugovor je bio potpisan 2002. godine, nije ratifikovan, i 2008. godine Vlada Republike Srbije nije imala ništa drugo nego da, jednostavno, potpiše Amandman da bismo se ponovo vratili na početak, zato što nam je to potrebno, i krenuli ponovo u ratifikaciju da iskoristimo ono što nam se daje kao mogućnost, prvo, kao pridružene članice, a kasnije i kao stalne članice, nadam se za pet godina, kako je propisano samim ugovorom. Mislim da je i interes države Srbije, koja je proklamovala da njen interes jeste integracija u EU, i ovo jeste jedan korak u integraciji prema EU.

Takođe, važno je istaći da mi kao pridruženi član, kada ratifikujemo ovo u Skupštini mi postajemo priduženi član, i koristićemo sve one pogodnosti koje su definisane tim ugovorom, a te pogodnosti se odnose za oblast meteorologije, hidrologije, zaštite životne sredine, znači možemo koristiti projekte finansirane iz EU za sve ove poslove.

Imamo regionalnu saradnju, razmenjivanje baze podataka, transfera znanja, zatim, tehnološka i tehnička saradnja u oblasti satelitskih merenja i sve ono što je važno za predviđanje u meteorologiji da možemo da pratimo i klimatske promene i, ne daj bože, neke nesreće koje mogu da nastupe usled elementarnih nepogoda, znači, bolje ćemo to moći da planiramo i bolje da se pripremi, jer ćemo moći nesmeteno da razmenjujemo podatke.

Ono što je važno, nadležni organ za realizaciju ovog ugovor je Republički hidrometeorološki zavod, institucija koja zaista predstavlja jaku instituciju u Srbiji i u regionu i sigurno će i ona biti u narednom periodu jača.

Na kraju, sagledajući sve ovo, oba ova sporazuma i ovaj ugovor koji danas treba da ratifikujemo, čini mi se da je jako važno – ova prva dva za razvoj naše infrastrukture, za bolji kvalitet transporta ljudi i dobara, i ovaj treći ugovor, da se jednostavno polako približavamo i u meteorologiji EU.

Što se tiče G17 plus mi ćemo podržati u danu za glasanje ova tri sporazuma i nadam se da će i druge poslaničke grupe uraditi isto. Hvala.

(Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodinu Nešović.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić u ime SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što smo na početku sednice razrešili tu malu nedoumicu koja se pojavila, a vezano za to ko zapravo finansira završetak Projekta Koridora 10, s obzirom na to da smo nedavno mogli da se upoznamo sa tim da je premijer Mirko Cvetković sa predsednikom Evropske investicione banke Filipom Majstadom potpisao ugovor o zatvaranju konstrukcije. Ministar Mrkonjić je najavio da će kredit od Ruske Federacije da se koristi za Koridor 10, a evo, danas raspravljamo o tom sporazumu, o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, tako da sam se malo i uplašio da neće slučajno taj jedan projekta da se više puta finansira, ali, kažem, najvažnije je da se nešto radi. Da se u ovih proteklih desetak godina, koliko traje priča o projektu Koridor 10, bar po jedan kamen pomerao, umesto što se samo pričalo, verovatno bi do sada bio gotov i sam put.

Kada raspolažete podacima da je spoljni dug za godinu dana porastao za 84 miliona evra, dok je rast unutrašnjeg duga pre svega zbog povećanih potreba penzijskog fonda veći za 582 miliona evra u odnosu na prošli septembar, onda je vrlo nezahvalno raspravljati o predlogu jednog ovakvog zakona, dakle, o potvrđivanju novog sporazuma o zajmu između Republike Srbije i, ovog puta, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na neosporno kapitalan projekat za ovu državu kakav je izgradnja Koridora 10.

Moram pri tom da istaknem da su predstavnici vlasti napokon uvažili argumentovane kritike predstavnika SRS, tako da će ova sredstva iz ovog aranžmana biti usmerena u infrastrukturu gde je trebalo i ranije činiti, jer je očigledno da je mnogo vremena i novca do sada utrošeno u pogrešnom pravcu, pa izražavam bojazan da bi i ovaj projekat od nacionalnog interesa, kako se to kaže, mogao da ostane bez onih pravih efekata koje je mogao da prouzrokuje da je blagovremeno ceo posao odrađen i završen.

Zarad javnosti, podsetiću da je vlast u Srbiji najveći deo kredita, umesto upravo u investicione projekte u izgradnji infrastrukture, usmeravala ka potrošnji, odnosno ka podmirivanju tih tekućih obaveza budžeta, pre svega plata i penzija, pa je svakome ko se iole malo razume u ekonomiju bilo jasno da od nekog povećanja privrednih aktivnosti nema ništa. Ovo govorim iz razloga što je realizacijom ovakvog projekta najavljeno i upošljavanje većeg broja ljudi, to su ti javni radovi na koje je i SRS ukazivala kao neophodnost i za izlazak iz ove prilično nezavidne ekonomske situacije u kojoj se država nalazi.

Međutim, kažem, problem je što u proteklim godinama to nije rađeno na valjan način pa smo i došli u poziciju da nam je ukupan spoljni dug koji obuhvata dug javnog i privatnog sektora oko 22 milijarde evra, da se trećina tog zaduženja odnosi na državni i državno garantovani dug, dok su ostala dugovanja banaka i preduzeća.

Država ima taj problem što je u obavezi da prema utvrđenoj dinamici redovno servisira spoljni dug prema svim poveriocima i to kako prema međunarodnim finansijskim institucijama tako i prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, bilateralnim i ostalim kreditorima.

Između ostalog, to je zvaničan podatak koji se može videti na Sajtu Narodne banke Srbije, jer samo do kraja ove tekuće 2009. godine trebalo bi po tom ukupnom spoljnom dugu otplatiti 2,78 milijardi evra glavnice i 457 miliona evra kamate.

Dakle, celokupna ova politika olakog potezanja za kreditima dovela je do toga da je spoljni dug dupliran u odnosu na period od 2000. godine pa do danas i ako se kao parametar posmatra odnos isplaćenih obaveza na osnovu spoljnog duga prema vrednosti robe i usluga on prelazi 25% i tu se jednostavno mora konstatovati i tu nema nikakve dileme da mi, nažalost, spadamo u visoko zadužene zemlje.

A to što smo postali zemlja apsurda, u kojoj nam, recimo, premijer juče objasni da se sredstva iz ovog najnovijeg kreditnog aranžmana sa MMF neće trošiti spada verovatno u kategoriju onoga "verovali ili ne".

Međutim, da se vratimo na realnost, dakle, jedan od najvećih razvojnih projekata Srbije, izgradnja tog panevropskog Koridora 10, već više godina je izazivala brojne polemike i suprotstavljanja mišljenja kako prošle tako i sadašnje vlasti, dok se u javnosti predstavljao kao projekat od velike važnosti oko koga se puno radi i u koji treba puno i da se ulaže. Uostalom, to je danas i predmet ove duge konstatacije, dakle, ovaj novi sporazum o zajmu. Međutim, kažem opet da se malo više radilo umesto što se pričalo verovatno bi i sam Projekat Koridora 10 bio značajniji, jer je Srbija prema nekim određenim planovima i željama trebalo da zaradi popriličnu svotu novca da je projekat završen još do održavanja Olimpijskih igara u Atini. Poznato je da do toga nije došlo

Dodatni problem je i taj što su putevi u Srbiji u fazi rekonstrukcije i rehabilitacije, nekima se nazire kraj, nekima još uvek ne, ali evidentno je da celu ovu priču prate stalna odlaganja i pomeranja rokova završetka radova, dok u eventualnoj izgradnji nekakvih pratećih objekata, kako na autoputu od mađarske granice do Beograda, pa do Niša i granice sa Makedonijom, još uvek nema nikakvih konkretnih zapažanja i dogovora.

Prema takvim procenama jasno je da smo kao država mnogo izgubili. Neki kažu da je reč o svoti od više milijardi dolara. Naravno, za ovakvo stanje odgovorna je i sadašnja i prethodna vlast, s obzirom na to da trenutno ne postoji direktan autoput iz zapadne Evrope do Grčke pa dalje prema Istoku, nego se koriste ove alternativne saobraćajnice, dovoljno govori o značaju Koridora.

Celokupnom modernizacijom i obnavljanjem naše saobraćajne infrastrukture, na jedan korektan način, rešio bi se problem takozvanog ''balkanskog uskog grla'' za one koji koriste upravo ovaj pravac. Dakle, skratilo bi se i vreme i smanjili bi se troškovi transporta i putovanja.

Takođe, treba znati da Koridor 10 nije samo multimodalni drumsko-železnički koridor, već, kao što smo u nekoliko navrata isticali, šansa za privredni i opšti razvoj zemlje, jer bi se oživljavanjem ovog pravca zapravo podstakao razvoj i povezivanje putne i železničke mreže, kao i privrede u zemljama u regionu.

Poznato je da se na svom osnovnom pravcu kroz Koridor 10 povezuje osam država, počev od Salzburga do Soluna, uključujući kracima još šest država i da od ukupne dužine te putne saobraćajnice, koja iznosi preko 2.350 km, kroz Srbiju prolazi oko 800 km.

Osim puteva, radovi na projektu Koridora 10, kao što sam malopre pomenuo, podrazumevaju izgradnju pratećih objekata visokog standarda, počev od modernih graničnih prelaza, do motela, benzinskih pumpi, prodavnica itd.

Prema prostornim planovima, predviđeno je da se uz postojeće 31 odmaralište, izgradi još 48 odmarališta, da se, osim 39, na Koridoru 10 izgradi još šezdesetak benzinskih stanica i da se uz 20 postojećih napravi još nekih četrdesetak modela.

Zato sam na početku izrazio bojazan da će efekti onoga što može da donese završetak ovog projekta Koridora 10 biti znatno manji, jer su svi rokovi probijeni odavno. Samo ću vas podsetiti na izjavu koju je dao predstavnik ovog režima, nekadašnji ministar za saobraćaj i telekomunikacije Srbije, Marija Rašeta-Vukosavljević, da će radovi na autoputu Koridora 10 biti završeni 2004. godine, osim na delu puta u Grdeličkoj klisuri, koji bi trebalo da budu gotovi 2005. ili 2006. godine.

Imali smo onda u celoj toj priči predstavnike grčkog ministarstva inostranih poslova, koji su na osnovu, onog, Helenik plana za južni krak Koridora kroz Srbiju predviđali, nekih 250 miliona evra. Međutim, i tadašnji ministar, odnosno zamenik ministra inostranih poslova Grčke, Andreas Loverdos, prema navodima nekih medija govorio je da Koridor 10 neće biti završen još mnogo godina, što se, nažalost, još uvek pokazuje kao tačnim.

Bilo je raznih opravdanja, nazoviopravdanja, za sporost i kašnjenje u realizaciji ovog projekta, pa smo tako bili suočeni sa tim da na većini deonica Koridora 10 uopšte nije postojala projektna dokumentacija, pa smo po rečima predstavnika vlasti imali loše projekte koji su neusaglašeni sa standardima EU, pa je za korekciju starih projekata za Koridor 10 bilo potrebno po godinu i više dana. Sve nas je to dovelo dotle - dokle nas je dovelo.

Problem, potencijalni, za državu Srbiju, vezano za Koridor 10, može predstavljati činjenica, s obzirom na to da međunarodna zajednica ne poznaje tu kategoriju ljubavi u ekonomiji da eventualno pristupi i izradi određenih paralelnih projekata koji bi mogli, na neki način, da zaobiđu Srbiju u celoj toj priči, a i dosadašnji postupci međunarodne zajednice ili pre svega EU, nisu bili previše ni iskreni, niti obećavaju mnogo, pri tom mislim na ovu zavrzlamu oko odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, zatim, pristup Srbije beloj šengenskoj listi itd. Jasno vam je da je reč o nekim stvarima koje su pod znakom pitanja.

Jedan od ta dva projekta, koji bi mogli da nanesu određene posledice državi, odnosno na efekte Koridora 10, jeste i ta mogućnost izgradnje tih alternativnih koridora koji bi eventualno zamenili Koridore 7 i 10. Reč je o tzv. projektu "Oko", odnosno izgradnjom Koridora 4, Koridora 5C i Koridora 8, čime bi se Srbija u potpunosti tranzitno zaobišla.

Naime, železnički Koridori 10 i 4 su konkurentni koridori, a čini se da ovaj koridor 4 ima u ovom trenutku i u ovakvoj konstelaciji snaga bolje karte u rukama, jer su sve zemlje kroz koje prolazi članice EU - Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka i jasno je da se oko njih u priličnoj meri angažuju evropske institucije.

Ovaj koridor 5C je ogranak Koridora 5 i on prolazi kroz Mađarsku, Hrvatsku, BiH i ponovo Hrvatsku. Pored toga što je i ovaj koridor železnički, on je istovremeno i rečni, putni, vazdušni koridor kojim se spajaju srednja i južna Evropa, dok Koridor 8 polazi od albanskog grada na Jadranu Dures, preko Makedonije, do Bugarskog grada Varna. Ovaj koridor će preko bugarskih luka povezati Evropu sa središnjom Azijom i Kavkazom, a najveće interesovanje za izgradnju ovog koridora imaju Albanija i Turska, ali i Bugarska. Tačka spajanja Koridora 8 i 4 jeste Sofija, a Koridora 4 i 5C Jadransko more.

Po svemu sudeći, vlast u Beogradu bi trebalo znatno manje da se zanima nekakvim dnevnim senzacijama, političkim marketingom i populizmom, jer je jasno da svet na drugačiji način vidi ove stvari. Zato je jako bitno da se ovaj koridor 10, koji je, ponavljam još jednom, zaista od nacionalnog interesa, završi što pre ili barem pre nego što u Rumuniji i Bugarskoj bude izgrađen autoput na ovom koridoru 4, odnosno konkurentski pravac Koridoru 10 kroz Srbiju, koji bi mogao, upozoravam još jednom, preuzeti tranzitni saobraćaj ka Bliskom istoku.

Prema nekim pokazateljima do kojih smo došli, jasno je da se ovaj posao oko Koridora 10 može podeliti u tri segmenta: ono što je do sada izgrađeno, ono što je u toku izgradnje i ono što je planirano kao finalizacija samog projekta. Posla ima dosta.

Ovim sporazumom nadam se da ste uspeli da napokon i u potpunosti zatvorite finansijsku konstrukciju, te da će ono što je najavljivano i iz Ministarstva koje predvodi gospodin Mrkonjić, a i uopšte kao stav Vlade, da će radovi na izgradnji ove putne mreže biti završeni do kraja 2012. godine, a da projekcije izgradnje i modernizacije železničkog Koridora 10, ako se ne varam, doseže do 2016. godine, nekih četiri godine kasnije. Reč je o velikim projektima, jer je i za modernizaciju i izgradnju ovog pružnog pravca potrebno nešto manje od pet milijardi evra. Jasno je da će ova vlada ili neka naredna koja bude u prilici morati da valjano zatvori ovu finansijsku konstrukciju, kako bi ovaj posao bio završen.

Takođe, želeo samo da ukažem na potrebu znatno boljeg tretmana ovog koridora 7, čija je osnovna trasa reke Dunav, a smatram da je to apsolutno u sklopu ove priče, jer znate da je i plovni saobraćaj najekonomičniji vid transporta, najbezbedniji i najpovoljniji sa stanovišta i ekologije. Takođe, znate da u jednom broju zemalja zapadne Evrope taj vid prevoza iznosi oko 43% ukupnog transporta, dok je u Srbiji poražavajući podatak da je taj procenat svega 4,7%, kao i da postoji potencijal naše zemlje, ako ništa drugo, tih 1.688 km unutrašnjih plovnih puteva, od kojih 600 kilometara na reci Dunav, koji je plovan kroz celu Srbiju itd.

Što se tiče SRS, ja sam sada uglavnom govorio o ovome u vezi prve tačke dnevnog reda, ali vama je veoma dobro poznat stav kada su u pitanju projekti od nacionalnog interesa. Srpska radikalna stranka, pri tom, misli pre svega na potvrđivanje Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Mi smo na to blagovremeno ukazivali kao potrebu da se sa jednim takvim, pre svega, privrednim gigantom uspostavi pravilna saradnja i da će biti znatno povoljniji uslovi za saradnju, nego što je to slučaj sa Evropskom investicionom bankom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, MMF itd.

Zahvaljujem na pažnji, a moje kolege će vas kasnije u ovoj raspravi još potpunije upoznati sa stavovima SRS. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime DHSS ja ću glasati za ova tri predložena zakona, mada je jedan zaključila pretprošla država, a tek sada se ratifikuje. Ugovor sa Kinom nema elemente ugovora sa pozicije Zakona o obligacionim odnosima, više je pismo o namerama, ali su dobre namere, a ovaj Ugovor o zajmu, gospodine ministre, jeste sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, ne sa Svetskom bankom sa sedištem u Vašingtonu, jer bi ispalo da branite neki drugi zakon koji nije na dnevnom redu, ali, jasno mi je da se radi i lapsusu.

Nadam se da će, takođe, kada je reč o Koridoru 10 i o zajmu koji dobijamo za izgradnju Koridora 10, ovoga puta sve što se tiče te izgradnje biti transparentno, da će trošenje sredstava iz zajma biti transparentno, da će izvođači radova biti transparentni, da to više neće biti Potemkinov put i Potemkinova izgradnja, kao onaj put od ''Horgoša do nigde'' i da će čitava javnost imati uvid u sve što se radi o putu koji je, zaista, ''žila kucavica'' za ovu zemlju.

Kada to pominjem, moram da skrenem pažnju na nešto drugo, nešto što se ne tiče ovoga puta, ali se nadam da će uz primenu nekih drugih zakona i reagovanjem nekih drugih ministarstava doprineti da putevi i putovanja u ovoj zemlji budu na nivou nekih evropskih standarda.

O čemu se radi? DHS i njen odbor u Somboru pokrenuo je jednu inicijativu koja se tiče naplate putarine na delu od Vrbasa do Novoga Sada i kojom se građani Srbije iz Zapadnobačkog okruga stavljaju u neravnopravan položaj, jer plaćaju putarinu koja prevedena na jedan kilometar puta košta 10 dinara, a za one koji putuju od Subotice do Novoga Sada to je oko 3,5 dinara, što je otprilike ekvivalent i za korišćenje autoputa Beograd-Niš.

Moram da izrazim zadovoljstvo što su predsednici opština Sombor, Kula, Apatin i Odžaci prihvatili ovu inicijativu DHS, kao i Privredna komora i svi narodni poslanici i sve poslaničke grupe dobiće njihov zajednički zaključak sa molbom da se ova nepravda ispravi. Dobićete i vi kao resorni ministar. Zaista nema smisla stavljati građane u neravnopravan položaj. Da li će se ta sredstva vratiti, ne treba ih i nemoguće je vraćati ih građanima, korisnicima usluga puta, ali bi, čini mi se, deo sredstava trebalo dati za izgradnju lokalnih puteva na teritoriji ove četiri opštine. Bilo bi pošteno.

Takođe, gospodine ministre, pitam se, to je nešto van ovog konteksta, zašto se uopšte naplaćuje putarina na relaciji Novi Sad – Subotica, kada to nije autoput i kakve to privilegije imaju građani koji koriste taj autoput, sem što je izuzetno rizičan, ali to nije autoput?

Imam još nešto, neću da zloupotrebljavam vreme, ali ću pomenuti neke stvari koje su postale frapantne i za koje treba da se zainteresujete. Dobio sam informaciju da trenutno na putevima Srbije cirkuliše 20 hiljada vozila sa volanom na desnoj strani. Pa, imate taksiste po Beogradu i onda im putnici izlaze pod druga vozila! Naravno, nisu ovi ljudi krivi, ali dajte da se to uredi.

Na putu na Ibarskoj magistrali ne možete ni sa leve strane da izvršite preticanje, a kamoli on koji treba da izađe celim frontom svog vozila da bi video da li može da pretekne nekoga. To su potencijalne ubice na putu! Kažu da nije skupo to da se premesti volan na levu stranu, to je nekih 500-600 evra, ali time treba da se bavi država a ne ti ljudi kojima je dozvoljeno da uvezu ili da kupe ta vozila.

Ovo čisto podsećanja radi, to nema veze sa vama, ali na neki način ima, kao i podsećanje na potpuni javašluk kada se radi o registraciji motornih vozila, više 90% motornih vozila i ne ide u servis i ne vrši se njihova provera, kao i pitanje lekarskih pregleda. Hvala vam.

Gospodin Velimir Ilić, predstavnik svoje poslaničke grupe i onda završavamo taj krug. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, jako mi je žao što ovaj zakon nije i ranije došao na razmatranje i da se ovo pitanje razreši dok je trajala građevinska sezona, jer je bilo mogućnosti da se znatno ranije ubrza izgradnja Koridora 10. Podržavam, kao i mi svi, izgradnju Koridora 10, i jako mi ružno pada kada neko komentariše da se prethodnih godina u nekim prethodnim vladama nisu radili koridori 10. Nije tačno, urađeno je 24 km punog profila autoputa od Leskovca do vlasotinačke petlje i od Niša do Niške Banje, 20 i nešto kilometara. To je jedini autoput koji je odmah dobio i upotrebnu dozvolu i sve papire kompletno, drago mi je da je to završeno i treba nastaviti.

Međutim, mora brže da se gradi, brže sredstva da se obezbeđuju, brže da se radi, jer imamo jako puno kilometara koje treba izgraditi, a evo, ova vlada je već dve građevinske sezone potrošila, a treba da se ubrza taj proces gradnje i stojimo iza toga.

Zato bi bilo jako dobro da se sada u Moskvi na ministarskoj konferenciji ministara saobraćaja Evrope, koja će biti za koji dan, raspravi jedno pitanje koje smo načeli u nekoj prethodnoj vladi, a to je da se Beograd – Južni Jadran proglasi za krak Koridora 10, što je urađeno sa Niš – Dimitrovgrad i prešao je u Koridor 10. To je izuzetno važno pitanje. Zašto? Strateški je važan za saobraćaj Srbije Koridor 10, ali najvažniji put u Srbiji je Beograd – južni Jadran, zbog toga što je čitava strategija razvoja pomorskog saobraćaja vezana za luku Bar, kao i drumskog i železničkog izgradnjom pruge Beograd – Bar. Zato je izuzetno značajno da se pokrene inicijativa.

Italijanska vlada podržava ovu inicijativu, od sveg srca, jer oni žele da koriste jugoistočnu Evropu i srednju Evropu prema Baru, i da prebacuju saobraćaj. Oni prave čitave platforme za železnički saobraćaj Bar – Bari, tako da su izuzetno zainteresovani. Bio sam u Rimu nekoliko puta na tim razgovorima, oni su zainteresovani i podržaće to.

Sada će podržati i Crna Gora, jer su oni krenuli u izgradnju autoputa od Boljara do Bara, zato imamo veliku šansu. Ovo je već bilo došlo na dnevni red, ali je rat i bombardovanje sprečilo, pa je bilo skinuto sa dnevnog reda. Mi smo se trudili da se ponovo vrati u igru, jer samim prilaskom da to bude deo Koridora 10 dobijamo znatno više fondova, duže kreditne linije, velike pogodnosti i jedini način da se izgradi kada je ova koncesija ugašena.

Zato smo mi, kada smo pravili koncesiju, vezali ovaj deo Horgoš – Beograd da bi bila veza da se traže sredstva za Koridor 10, mada je delimično bio uključen Koridor 10, jer u tom momentu to je bilo izuzetno važno za Srbiju.

Molim vas da sada u Moskvi na ovoj ministarskoj konferenciji već lobirate, razgovarate. Posebno su tada Italijani, jednoglasno, hteli da i oni podrže našu inicijativu u EU – da se taj deo spoji i da imamo Koridor 10 koji će imati tri kraka kroz Srbiju: jedan prema Dimitrovgradu, jedan prema Solunu i treći prema Baru, tako da bismo dobili te pogodnosti. To je veoma važno.

Smatram da sadašnja Vlada nema dovoljno razumevanja za koridore 10. Juče smo čuli diskusiju poslanika iz Preševa koji je ovde govorio da nisu ispunjeni svi uslovi i za ovaj deo koji je završen i otvoren, da treba da se reše još mnogi sitniji poslovi koji treba da se urade sredstvima Vlade Republike Srbije.

Dakle, Evropska banka, Svetska banka daju kredit za izgradnju puta, a mi moramo da rešimo eksproprijaciju, moramo da rešimo projektnu dokumentaciju, moramo da rešimo niz drugih projekata. i, nekako, uvek je nešto bilo i prethodnih godina, znatno bismo više uradili Koridora, ali iz NIP-a nas uopšte nisu adekvatno pratili sredstvima koja su nam bila neophodna i zato je došlo do zastoja u izgradnji svega ovoga.

Mi smo stvorili uslove, naročito za Niš – Dimitrovgrad, rekonstrukcijom Sićevačke klisure, tunela, da može znatno saobraćaj da se ubrza dok se bude gradio autoput i da se to iskoristi. Ali, molim vas da razgovarate sa vašim saradnicima u Vladi, jer je nemoguće da NIP ne prati i da budžetska sredstva ne prate određenim procentom koji je neophodan da bi kreditne linije bile iskorišćene.

Zato i sada imamo kreditnih linija u Srbiji koje su potpuno pasivne i banke dolaze u situaciju da povlače sredstva jer se ne koriste. Primer za to je „Gazela“, kao i niz drugih projekata koji se rade u Srbiji, gde nismo adekvatnim sredstvima propratili određene investicije. Imali smo isti slučaju vezi projektne dokumentacije za most „Beška“, zato je došlo do velikih zakašnjenja i velikih problema, jer nema razumevanja za ove izuzetno velike i značajne projekte za Srbiju. Kažem, da ne biste ponovili greške prethodnih vlada, jer je bilo stalnih obećanja.

Još nešto što je veoma važno, vidim da se traže sredstva da se budžetski deficit pokrije do kraja godine, kreditne linije itd. Svi dugovi ''puteva'' nastali su tako što sredstva nisu davana i ceo budžetski deficit se slomio na putevima Srbije na kraju godine, zato su i bili gubici. Treba biti vrlo korektan. Imam pismene izjave Mirka Cvetkovića, današnjeg premijera, koji je to govorio više puta kao ministar finansija.

Dakle, niko nije, tamo, ništa uzeo i odneo kući, ali kada nema para u budžetu ne mogu da se uskrate penzije, ne mogu plate prosvetnim radnicima, policiji, vojsci i onda kažu – daj (uzmi) ''putarima'', pa ćemo im dati iduće godine. Iduće godine dođe novi ministar i kaže – nema pojma, opet je kratak budžet, opet nema sredstava i tako se iz godine u godinu prave problemi.

Država mora stati iza Koridora kompletno, više staju stranci i njihove banke nego mi sami. To je veliki problem. Sredstava za koridore smo mogli da uzmemo koliko god hoćemo, da se prave koridori, i da se ubrizga svež novac u putnu privredu, ali mi nismo bili kreditno sposobni da propratimo našim delom ono što Vlada Republike Srbije treba da obezbedi i to je bila izuzetno ružna situacija kada nismo mogli da pratimo određene projekte.

Sada se trudite oko dela Beograd – južni Jadran, urađeni su projekti, završeno je sve, sve je rešeno, imovinsko-pravni odnosi, obeležena je trasa, ali treba da se isplati seljacima i tu je osnovni problem. Niko vam neće dozvoliti da uđete u posed i da koristite određenu trasu za namene koje su neophodne, za bušenje, za ispitivanje, za sve ono što prati geologija i sve ostalo, jer morate da im platite, oni seju kukuruz i pšenicu i neće vam dozvoliti da im uđete u parcelu. Prema tome, moralo bi da se povede izuzetno puno računa.

Druga stvar, zamolio bih vas da se povede računa oko kreditnih linija koje bočno dolaze, čitam da su grejs periodi izuzetno kratki, a grejs period mora biti najmanje dok traje izgradnja autoputa, i drugo, da ne budu kreditne linije za autoput za deset godina otplate. To nisu nikakve kreditne linije i to je tehnički nemoguće uzeti, otplatiti, i onda dovodimo budžet u pitanje da za osam do deset godina imamo budžetske probleme u državi. To su veoma nepovoljni krediti, posebno za ovakve sisteme gradnje kao što su autoputevi. Znači, te kreditne linije ne dolaze u obzir, ako Svetska banka, IBRD, i ostale banke prate sa znatno povoljnijim kreditnim linijama, a nije sramota ni ući u koncesije.

Ne znam zašto bežite od koncesije. Koncesije su danas način i model gradnje autoputeva u svetu i bar jedan deo autoputa treba dati na koncesiju, a naročito ovaj deo od Beograda prema južnom Jadranu koji je izuzetno finansijski isplativ; otimaće se koncesionari da dođu da ga grade, pogodnosti su izuzetno velike, jer je broj vozila izuzetno veliki i zadovoljava kriterijume koji su neophodni za autoput.

Zato, ubrzajte taj proces. Sada se priprema dokumentacija već za sledeću kreditnu liniju da se ne bi posle čekalo, da ne bismo bili u zastoju i da bismo mogli to da završimo na vreme.

Još nešto, molim vas da se držite Strategija razvoja saobraćaja, koja je usvojena u ovom parlamentu, i Prostornog plana Srbije.

Meni je izuzetno ružno kada neko dođe u ovu Srbiju, a posebno kada dođe u Parlament i olako izjavi da će neku drugu trasu koja uopšte nije nigde u Prostornom planu, mi imamo stručne timove, znamo da je problem Beograd – južni Jadran, da li će ići zlatiborska varijanta ili varijanta preko Sandžaka.

To su dve mogućnosti. Jedna je nešto kraća i jeftinija, ali formirali smo tada stručne timove da razrade i vide koja je varijanta za Srbiju bolja i prihvatljivija. Ne može doći sada neki državnik i reći da će se raditi ta varijanta.

Ne može da se radi ništa što ne odobre naše institucije i što ne prođe jednu normalnu proceduru. Neka struka stane iza toga i neka kaže: ovo je bolje, ovo je povoljnije, ovo će povlačiti veći saobraćaj, ovo je za Srbiju značajnije i svi ćemo to podržati, a nikako da to bude politički autoput (gde će određena politika koja se vodi u Vladi...) i, sada, ako nam treba Žika, Pera, da podrži ići ćemo na njegovu varijantu – pa nećemo stići da izgradimo, pa će doći neki drugi i promeniti trasu i onda ćemo dovesti same građane u nedoumicu šta zapravo hoćemo. Zato je veoma važno da struka kaže svoje.

Urađeni su idejni projekti i jedne i druge varijante. Staviće se na sto, razradiće se kompletna dokumentacija, videti kako se povlači, kupi saobraćaj, koji će to biti obim saobraćaja, koji su gradovi u pitanju, koje su regije u pitanju, jer tamo gde prođe autoput ta regija će sigurno imati ekspanziju u svom razvoju. Ali, bez obzira gde bude i koja bude varijanta odabrana mi ćemo bočno spojiti i ove druge regije sa postojećim autoputem i sigurno ih nećemo ostaviti u nekom zapećku, već ćemo ih vratiti u igru da budu i one uključene u sam autoput. U principu, treba ovo podržati.

Jedan poslanik je govorio da je kineski kredit nedefinisan. Treba ga definisati, ko radi, kako radi, da ne budemo u situaciji da dođu izvođači sa strane, bez obzira u kojoj meri učestvovali, da nam uspore radove.

Mi imamo radne snage, evo, vidim tu Dejana Kovačevića. Imamo ''Mostogradnju'' koju moramo oživeti. Bruka je da ona ne oživi, da nam dolaze neke firmice koje su za ''Mostogradnju'' nekada bile toliko minorne da nisu mogle da budu ni podizvođači desetog reda, da dolaze sada da budu nosioci posla itd. Moramo oživeti naše firme, vratiti ih u igru i podržati ovo sve.

Za taj most postoje kreditne linije izuzetno povoljne kod Svetske banke, IBRD, Evropske investicione banke i zašto bežati od toga? Ne moramo po svaku cenu ići na kineski kredit, ako je on nepovoljan. Treba ga dobro analizirati, videti koji je to način, kakva je to kreditna linija, kakvo je učešće radne snage, a posebno učešće materijala u izgradnji mosta.

Nama je interes da budu domaći materijali. Stvarno nema smisla da neko uvozi kamen sa strane, da uvozi ono što je osnovno, da uvozi cement ili čelik u Srbiju i da gradi most, ako to sve ovde imamo sami. Evo, toliko.

Hvala vam. (Aplauz.)