Danas stvarno nemamo sagovornika, pošto je Rasim Ljajić za danas dobio ulogu da prizna sve, on deli mišljenje sa svim narodnim poslanicima, nema te kritike koju će on da demantuje. Gospodine Ljajiću, vi ste se spasili od ovoga što sledi.
Da krenemo redom. Ako je od 2000. godine promovisana vladavina prava, onda znači da sve grane vlasti treba da rade onaj svoj posao koji je propisan Ustavom, u okviru prava i dužnosti. To znači da izvršna vlast treba da radi izvršne poslove, ono što pripada izvršnoj vlasti. Nažalost, kod nas je sve to naglavačke postavljeno. Vi poslanici iz ZES-a, znajte, Skupština nije odlučivala o tome koliko će biti sudija, koliko će biti tužilaca, a prihvatili ste ulogu da raspravljate o tome koliko će biti državnih službenika. Zar vam to ne deluje malo poremećeno?
Broj državnih službenika, organizacija državnog posla, broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi i organizacija lokalne samouprave su izvršni poslovi u isključivoj nadležnosti Vlade i lokalne samouprave. To nije tema, to ne spada u zakonodavnu nadležnost. Nikada u istoriji nije donet zakon koji počinje rečima – zakon o minimalnom, zakon o maksimalnom broju zaposlenih ili bilo šta. Neko bi čitajući naslov ovog zakona mogao da pomisli da se mi upuštamo u nešto što se zove matematika ili fizika. Pa, teoreme se ne stavljaju u propise.
Ali, pogrešan bi bio i koncept ako bi se taj zakon prepravio da bude zakon o postupku utvrđivanja. To je u isključivoj nadležnosti Vlade Republike Srbije; i po onom Ustavu i po ovom Ustavu od pre tri godine samo je Vlada odgovorna za ovaj posao. Da nije tako, ne bi bilo odgovora na pitanje zašto niste predložili ovaj zakon pre tri godine, šest, devet ili pre 20 godina, da li je to neko predložio.
Mi smo ranije imali propis po kome je firma dužna da na svakih sto zaposlenih zaposli jednog pripravnika. To je bilo nametnuto da bi se povećavao broj zaposlenih, kako bi se socijalna politika sa državnih jasala preselila u privredu. Naravno, to vreme je prošlo.
Mi smo doneli sve propise koji regulišu državnu službu, apsolutno sve. Broj zaposlenih je u isključivoj nadležnosti Vlade. Ali, ona želi da ovaj vrući krompir prebaci na republički parlament. Ako bi ovo prošlo, to bi značilo da svaka buduća vlada kada želi nešto da menja mora da promeni ovaj zakon, bez obzira na to što i oni promili i onaj apsolutni broj u tim propisima imaju odgovarajuće rezerve, neke korektivne faktore, i tako dalje, i tako dalje.
Ne radi se ovo ni zbog Međunarodnog monetarnog fonda, niti zbog nekih stranačkih interesa, radi se zbog potpuno drugih stvari. Znate, u životu postoji crno i belo, postoji pismo i glava, postoji plus i minus, ali postoji nešto što se zove pozitivna nula. Ovo je pozitivna nula. Tresla se gora, rodio se miš, bukvalno rečeno.
Vi iz Demokratske stranke nikada niste zakukali kada je bilo u pitanju otpuštanje radnika iz privatizovanih preduzeća. Neki su sekli prste. Doduše, nisu se baš ni pretrgli sa nekim štrajkovima, ali je izostala solidarnost.
Svi vi snosite odgovornost za ovih devet godina. Ljajić sad pravi nešto, pa kaže – to što pravim treba da zaposli ljude. Pa, do sada ste ih otpuštali. I vi ste saučestvovali u otpuštanju. Vi sa četiri poslanika ne možete da promenite točak istorije. Oni uvek glasaju za ono što predloži Vlada.
Jedini u ovoj zgradi koji su vas opominjali od 2000. godine naovamo za sve one agencije, za sva ona zapošljavanja, ona izmišljanja, bili su srpski radikali. Smeškali ste se i rekli da imate podršku EU za taj projekat. Sada kažete – moramo da smanjimo broj zaposlenih zakonom, jer EU to traži od nas. Kakav vam je to partner? Zašto ne priznate da ste od 2000. godine promašili azimut, idete u suprotnom smeru i sada nijedna matematička argumentacija ne pomaže. Ovde je promovisan princip 126.
Istovremeno, dok vodite medijsku kampanju kako treba smanjiti broj zaposlenih, vi zapošljavate. Daću vam primer kako je to bilo pre nekoliko nedelja u opštini Vrbas: došao je Bajatović, zaposlio u jednom selu 16 ljudi u NIS-u, celo selo glasalo za njega, završili su posao. Koliko ljudi je izgubilo posao da bi se tih 16 zaposlilo?
Delite one vaše plave i žute kese pred izbore, verovatno neki virus ima unutra. Preporučujem da niko ne uzima te kese. Nemojte da uzimate te kese, to je neka prevara. Sve to što postoji u kesi pojede se za dva dana, oni uzmu glasove i onda haraju četiri godine. Vodite računa, ljudi. Vi koji glasate, glasate o svojoj sudbini, a ovi koji se dokopaju koalicionih 126 smatraju da imaju apsolutno pravo na sve. To je taj problem.
Mlađan Dinkić mora da smanji troškove i sve što je trošak mora da se smanji. Danas su to radnici, danas su to zaposleni. Da li se sećate da ste uveli neravnopravnost u pogledu nameštenika? O njima ne pričate. Najveći oblik diskriminacije koji je napravljen pre nekoliko godina kada je donet onaj zakon. Ne pominjete nameštenike. Da li se sećate da je 2000. godine u Narodnoj skupštini bilo 70 zaposlenih? Sada ih je preko 340. Koliko ste agencija napravili? Otelo se to kontroli. Ko zapošljava u javnim preduzećima? Naravno, po stranačkoj pripadnosti.
Juče vam je Todorović pročitao podatke iz „Blica“, šta je bilo, koliko je sada, kako se došlo do tog broja od 28.400, i naprasno se razboleo Mlađan Dinkić, neke stomačne probleme ima, morao je da napusti salu. Zašto? Kada se dođe na teren činjenica, vaša politika pada, ne postoji, ona je u pogrešnom smeru. Srbija je u minusu od kada ste došli na vlast.
Pre nekoliko dana ste se smejali kada sam vam rekao da će da kasni budžet, rebalans itd. Sada svi pričate kako to kasni. Zaprepašćeni ste kako nije došao materijal. Oni koji drže medije u Srbiji svesno i namerno su ubacili ovu temu, u kojoj će svako da bude u pravu.
I tu je u pravu Rasim Ljajić, on je prihvatio maksimu Nikole Pašića – svi su u pravu, samo njega nemojte da dirate. Svi su u pravu, samo Rasima ne dirajte. Pored Rasima i Tomice, ne znam ko je bio više na vlasti u ovoj zemlji. Mora da postoji neka mrvica odgovornosti. Mora neka mrvica odgovornosti da postoji.
Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj gde je opozicija kriva za stanje u državi. Možete li da zamislite to? Jedina država gde je opozicija kriva što pada sneg danas. Shvatate li, ljudi, koliko ste vi uspeli to da uvrnete preko medija, preko „Velikog brata“, preko vašeg Dragana Đilasa. Inače, mi smo danas svi medijske žrtve sukoba unutar Demokratske stranke i sukoba frakcija, pošto u februaru imate valjda neki kongres, pa sad, koja će grupa pre da dođe do nečega. Ali, to je vaše interno, ne mešam se u to.
Da li postoji zakoniti put? Postoji, gospodine Ljajiću, vi znate, postoji i u Zakonu o državnim službenicima, postoji i u uredbama Vlade, organizaciji. Vi dajete saglasnost na sistematizaciju.
Da vas samo podsetim, pre nekoliko meseci, kada je takođe Todorović postavio pitanje Aerodroma Beograd itd., vi ste preduzeli, kao Vlada, oštre mere da nema zapošljavanja, nema ovoga, nema onoga, da će sve biti pod kontrolom, a svakodnevno - konkursi. Prebacili ste vrlo značajne poslove, tako da više nisu poslovi državne uprave u okviru ministarstava, nego kod nezavisnih ili regulatornih ili nekih drugih nazoviupravnih organizacija i agencija. Samo jedno ministarstvo je pojačalo svoje nadležnosti, da znate, Ministarstvo zdravlja. Gotovo sve što je bilo u ona dva zavoda, za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, polako je Tomica privukao prema sebi, zbog one patologije vezane za novac, a sva druga ministarstva su se razvlastila, izgubila nešto od onih imanentnih nadležnosti državne uprave.
U pogrešnom smeru vodite državu. Ne radite to zato što ne znate, to radite namerno i po nalogu iz inostranstva, zato što prljav posao sa Srbijom i srpskim narodom i svim narodima na teritoriji Balkana i bivše SFRJ, u režiji velikih moćnika, nije završen. Vi samo konkurišete za poziciju da date neki svoj, manje ili više skroman, doprinos u rastakanju jedne nekada vrlo ozbiljne države. To je ta celokupna priča. Naravno, onda su i predstavnici ZES-a u pravu kada kažu – kako vi to kritikujete ovaj zakon, a vi ste nam godinama pričali da treba da se smanji broj zaposlenih? U pravu ste i vi, ali bismo mnogo više bili u pravu i vi i mi da ste nas odmah poslušali, a ne sad.
Kad ste zakukali za nekim radnikom mašinske, elektronske, „Prve petoletke“, „Lole Ribara“, ne znam sve kojih firmi? Batić se setio sada da bude naprasno pametan, da pomene Stevana Moldovana, a naš Petar Jojić dve godine priča o tom Stevanu Moldovanu i o tome da 40 stečajeva vodi.
Zašto niste poslušali Petra Jojića pre dve godine kada je pomenuo to? Ne, sada ste se setili, a država klizi u zaduženje, klizi u nešto što se zove opšti haos, gde nema ni autoriteta, nema ni integriteta, samo nazovikoalicioni kapacitet, koji se zasniva na najobičnijoj prevari, koliko neko može da bude uspešan da prevari birače da bi završio posao.
Sada ćete vi u Voždovcu da krenete sa plavim paketićima, sa žutim paketićima, možda za deset dana proglasite i epidemiju, ali to je zbog tih paketića. Zbog tih paketića. Jedan deli tamo neke zaprške, neke začine besplatno; našao tamo neko naselje, deli začine, našao sponzora za začine. To je glavni faktor za opredeljenje u politici – šta je ko dao. Ko je koliko kome udelio. Pa vidiš, ako mogu da daju paketiće, oni su uspešni itd.
Jeste, uspešni da vas prevare. I devet godina vas varaju. Da vas samo podsetim, onaj Đelić – nije imalo kuče za šta da ga ujede kada je došao. A sada, evo, krenulo čoveka. Krenulo.
Priča se o nekim uštedama. Nema nikakvih ušteda. Sve to ide u preraspodelu ka podobnim i pogodnim, a 95%, ako su gubitnici u tranziciji, i treba da budu gubitnici u tranziciji. To je politika ove vlade – što gore, to bolje. To bolje njima, to bolje medijskim magnatima koji svađaju narod. Ali, o tome ćemo kada dođe vreme za amandmane.