Sada, kada ste me lepo zamolili, vratite mi vreme, pošto ste pričali bar šest minuta.
Koliko mi je vremena još preostalo? Poštovani građani, danas raspravljamo o Predlogu zakona o…
Izvinite, bio sam apsolutno u pravu. Opet je stvar tajminga i dinamike.
Ovlašćeni predstavnik za zakone o klasifikaciji delatnosti, o zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva i poljoprivrede je gospodin Petar Škundrić.
Nemojte nikada više da sumnjate u moj politički instinkt. Znao sam da je namera Vlade bila da ovlasti gospodina Škundrića i za ove tačke dnevnog reda.
Jednostavno, kada jedan ministar dođe i sedne u klupe koje su predviđene za ministra, onda je logično da ih on i predstavlja.
Vama se, gospodine Škundriću, izvinjavam, jer vi niste krivi za ovu situaciju u Parlamentu, ali mi se sada pruža prilika da ono što sam hteo da postavim kao pitanje, da li smem da kažem, ministarki Matić, sada mogu postaviti gospodinu Škundriću.
Ministarka Matić je u uvodu izlagala potrebu za donošenjem zakona koji se tiču statistike.
Ona se pozvala i na evropske standarde, potrebu usklađivanja te sfere s evropskim zakonodavstvom, i to je apsolutno u redu, ali, prosto je manir ove vlade da nipodaštava, zanemaruje, ili prećutkuje tradiciju koju imamo, sopstvenu tradiciju koju imamo, iz pojedinih oblasti, pa i kada je reč o zvaničnoj statistici.
Mi smo stara evropska država koja ima svoje korene i svoju sopstvenu tradiciju, čak i u sferi zakonodavstva, čak i u ovoj oblasti. Prve zakone smo doneli 1862. godine, za vreme vladavine Mihajla Obrenovića, kada smo na jedan ozbiljan i zakonski utemeljen način počeli da vodimo statističke podatke za razne oblasti, odnosno podatke koji su bitni za funkcionisanje države.
Nije zgoreg uvek to pomenuti. Vrlo je lagodno pozvati se na evropske standarde i reći kako ćemo ih ispoštovati. Poenta je, ono što je teži deo posla, zaista to i učiniti, da nam se ne bi dogodilo, kao što nam se dešava u mnogim oblastima, da na rečima jesmo za priključenje EU i poštovanje evropskih standarda, a zapravo se, zbog raznih propusta, rekao bih, i aljkavosti, ne radi u skladu s propisanim evropskim standardima.
Ono što je posebno u fokusu moje pažnje, jeste, pre svega, zakon o popisu poljoprivrede, koji je predviđen za 2011. godinu. To je potreban zakon, s obzirom na to da je poslednji popis sproveden 1960. godine. Dakle, posle 51 godine ćemo biti u prilici da popišemo poljoprivredna gazdinstva i sve što se tiče poljoprivrede. Zaista izražavam zebnju, s obzirom na to da je potrebno mnoge podatke upisati, između ostalog, i način upotrebe mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja itd. Dakle, te podatke će biti potrebno upisati u te formulare.
Ono što mene jako brine jeste stvar o kojoj se u Srbiji dosta ćutalo, a imam nameru da to sada, u dva minuta, kažem. To je da je Ministarstvo poljoprivrede donelo jedan pravilnik, sredinom avgusta, gde se dozvoljava da ozračenost po toni mineralnog đubriva, sa 500 bekerela, poraste na 10.000 bekerela. Dozvoljena je 20 puta veća radioaktivnost tim pravilnikom koji se pojavio na sajtu Ministarstva poljoprivrede, pa pozivam zainteresovane građane da posete taj sajt, a unapred im kažem da taj pravilnik na tom sajtu više neće naći, jer je izbrisan posle sedam dana.
Ono što je, takođe, važno, s obzirom na to da se taksativno navode radioaktivni elementi, jeste da tu nema stroncijuma ili polonijuma. Vrlo je interesantno da to uopšte nije nadležnost ministra poljoprivrede, već bi trebalo da bude nadležnost ministra za zaštitu životne sredine.
Podsetiću na još jedan podatak, da je Uprava za zaštitu bilja, 2004. i 2008. godine, zabranila pošiljke veštačkog đubriva čija je radioaktivnost bila oko 1.100, 1.200 bekerela.
Sada se dozvoljava 10.000 bekerela i, volšebno, taj pravilnik sa sajta Ministarstva poljoprivrede nestaje. Baš me zanima, kada se bude zapisivalo u te formulare, između ostalog, i koliko se baca mineralnog đubriva, da li će tu biti navedeno i koja je radioaktivnost tog đubriva i da li je to evropski standard. Ministar je meni odgovorio usmeno da to jeste evropski standard, a tvrdim da nije i da tako nešto ne bi moglo da se dogodi u Mađarskoj, u Hrvatskoj, da ne govorim o razvijenim poljoprivrednim zemljama EU.
Da izvedem zaključak, apsolutno je sve lepo što stoji na papiru i lepo je pozivati se na evropske standarde, ali na jednom ovakvom primeru, kada se dozvoljava uvoz veštačkog đubriva sa 20 puta većom radioaktivnošću, pada čitava priča, pada čitavo zalaganje za poštovanje evropskih standarda. Mi svoje poljoprivrednike potencijalno dovodimo u opasnost da na svoje njive ne bacaju mineralno đubrivo, već radioaktivni otpad, što će potencijalno proizvesti veoma ozbiljne posledice. Neko za to mora da odgovara u ovoj državi. Zahvaljujem.
