Hvala, gospođo potpredsednice, ali pre nego što počnem da govorim, govoriću samo o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, o onom što je vezano za statistiku u zdravstvu, da kažem nešto.
U poslednje vreme se stvarno dešava da predstavnici Vlade, kada se diskutuje i kada se vodi rasprava o zakonima, nisu prisutni u sali. Mi smo prošlog četvrtka, kada je bila sednica posvećena pitanjima Vlade, sednicu započeli u 16 časova i 15 minuta, umesto u 16 časova. Završili smo je tačno na vreme, u minut do 19 časova. Desilo se da pojedini poslanici iz poslaničkih grupa uopšte nisu imali priliku da postave određena pitanja Vladi, koja su bila u tom trenutku vrlo aktuelna i vrlo značajna.
Dobro, to je manir. Mislim da je dovoljno rečeno i mojim uvodnim izlaganjem, a i izlaganjem gospodina Zorana Nikolića. To će javnost Srbije da oceni.
Govoriću o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, o onom delu koji se odnosi na statistiku u zdravstvu. Stvarno mi je žao što gospođa ministar nije tu, zato što smatram da je validnost tih podataka vrlo važna, iz više razloga, a to se naročito odnosi na statističke podatke iz oblasti zdravstva.
Kada imate jednu nesređenu oblast, o njoj ne možete donositi ispravne odluke, ne možete ispravno planirati, ne donosite dobre investicione odluke. Onda se zadužujete pogrešno, pogrešno investirate, a ne rešavate ključne probleme koji tište najveći broj građana Srbije.
Da počnem redom. Imamo predstavnike Republičkog zavoda za statistiku i postaviću jedno direktno pitanje. Da li na vašem sajtu postoji nešto što je nacionalni i zdravstveni rad? Uvidom u vaš sajt, takav podatak nisam našao. Našao sam račun za poljoprivredu, energetiku, građevinarstvo, a za zdravstvo ne.
Zašto je ovo važno? Važno je jer kada nemate taj podatak, onda se suočavate s nizom dezinformacija u javnosti. Javnost Srbije već duže vremena polemiše kolika je potrošnja u zdravstvu Srbije, koliko to iznosi u odnosu na bruto nacionalni dohodak.
Gospođa Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže da je to 6% bruto nacionalnog dohotka. Posle toga izađe ministar zdravlja i kaže da je to 8,2% bruto nacionalnog dohotka. Da stvar bude zamršenija i da bude potpuna konfuzija u toj oblasti, pojavi se Svetska banka, gospodin Dilindžer, s informacijom u „Medija centru“ da je ta potrošnja 10,5% bruto nacionalnog dohotka.
Prosta činjenica glasi ovako – ako direktor Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja kaže da je to 6%, a ekspert Svetske banke kaže da je to 10,5%, razlika 5,5 posto. Jedan posto bruto nacionalnog dohotka iznosi 300 miliona evra. Pomnožite to puta pet, pa ćete doći do impozantne cifre.
Ima i drugih vrsta problema. Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje se pozvala, kada je objavila taj podatak, da je to izvor sa sajta OECD-a. Proverom tog sajta, videćete da takvog podatka nema na tom sajtu.
Da li smo mi uopšte članica OECD-a? Koliko znam, nismo. Šta hoću da kažem? Radi se o jednoj gruboj manipulaciji građana Srbije. Da li je država Srbija pretrpela bilo kakvu štetu, s obzirom na ovakvu grubu manipulaciju? Da li u ovoj državi postoji odgovornost za takvu vrstu manipulacije? Zašto se u javnosti Srbije operiše sa tri različite cifre?
Kada nemate valjanu informaciju i ne znate šta je pravo stanje u jednom sistemu, onda ne možete ni da planirate, onda ne znate u kakvom se stanju sistem nalazi. Drugi primer koji ću vam navesti se odnosi na jedan članak o raznim podacima i statistikama u odnosu na smrtnost porodilja. Jedan podatak daje Gradski zavod za javno zdravlje grada Beograda, a drugi –Institut za javno zdravlje „Batut“.
Vidite, opet dve različite vrste podataka, opet jedna velika nepoznanica u javnosti Srbije, opet ne znamo pravo stanje stvari.
Treći podatak koji ću vam navesti se odnosi na ono o čemu se vrlo malo u Srbiji diskutuje, a to su podaci o traumama u Srbiji. Govorim o saobraćajnim nesrećama, o tome koliko košta naše društvo sve to što se dešava. Tu se vrlo vešto manipuliše, a ti troškovi prelaze cifru od preko milijardu evra. Ključ tih problema je taj da je stvarno dosta manipulacija u ovom društvu i da je krajnje vreme da se kaže ovom narodu istina. Kada ne znate pravo stanje, onda uzimate kredite. Onda se zadužujete, onda ne znate u šta sve investirate.
Navešću vam opet primer zdravstva. Vama je svakako poznat dokument koji je uradila Svetska banka, on glasi ''Kako sa manje uraditi više'', i tu postoji segment koji se odnosi na zdravstvo. I Svetska banka kaže da je naše zdravstvo preširoko postavljeno. Šta je poruka? Da će biti otpuštanja u zdravstvu, da imamo sistem za koji ne znamo koliki je broj zaposlenih u njemu, da li je to 105.000, 108, 110.00 ili više.
S obzirom na tu informaciju, skupštinska većina je letos izglasala kredit od 400 miliona evra za gradnju četiri kliničko- bolnička centra.
Sada neko tu nije u pravu. Ili Svetska banka, koja kaže da je naše zdravstvo preširoko postavljeno, ili vlast, koja kaže da treba uzeti kredit i graditi novo. Šta je tu istina? Kada nemate takve zvanične statističke podatke, kada imate različite vrste informacija, onda ne znate gde putujete. Čini mi se da je pod ovakvom vlašću to sudbina i ove države i ovog naroda. Zahvaljujem.