Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada to pročitam u obrazloženju nekog zakonskog predloga meni je drago da je Vlada svesna toga, odnosno predlagač, da međunarodni zakoni imaju primat u odnosu na domaće zakone, po našem Ustavu. Slažem se sa tim da naše zakonodavstvo moramo da uskladimo sa međunarodnim ratifikovanim sporazumima, kao i sa Ustavom, međutim, kada se time što se predlagač poziva na poštovanje jednog ustavnog člana krši drugi član, u tom slučaju takođe dolazi do povrede Ustava, a to se dešava i u ovom slučaju kada se predlaže Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11. Zašto?
Zato što već sam naziv ovog zakona nije tačan. Nije tačan jer sadržina zakona bi trebalo da obuhvati utvrđivanje i javnog interesa, kao i korisnika. U stvari, suština je ta da nema eksproprijacije bez javnog interesa. Suština je ta da se zakonom utvrđuje javni interes, međutim, u ovom slučaju se zakonom utvrđuje i korisnik. Zašto se utvrđuje zakonom, a to se ne označava u nazivu tog zakona, mislim da je to dobro pitanje koje treba da se postavi Vladi.
Kada čitamo član 8. Zakona o eksproprijaciji, koji smo u toku ove godine, čini mi se aprila meseca, menjali izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, onda možemo da konstatujemo sledeće: srećom, „Jugorosgas“ nije ni Republika Srbija, „Jugorosgas“ nije ni autonomna pokrajina, nije ni grad, nije ni grad Beograd, nije ni opština, a bogami, nije ni privredno društvo, koje je osnovano od strane našeg javnog preduzeća, niti je privredno društvo u kojem je naše javno preduzeće većinski vlasnik.
Prema tome, ako je stanje takvo, a jeste, i to su svi mogući korisnici eksproprijacije koji su predviđeni, u tom slučaju „Jugorosgas“, gde je većinski vlasnik jedno strano državno preduzeće, ne može da bude korisnik eksproprijacije.
Iz tog razloga ovaj zakonski predlog je u suprotnosti i sa Ustavom, a i sa Zakonom o eksproprijaciji.
Prema tome, mislim da bi zaista trebalo da se postavi ozbiljno pitanje da li ćemo svi mi ovde prisutni da prihvatimo ovakvu vrstu presedana. Jer, ukoliko se prihvati da se u ovom slučaju napravi izuzetak, to može dovesti do toga da i pravni poredak bude ugrožen radi nečijeg interesa.
Prema tome, mi nemamo ništa protiv javnog interesa, jeste, postoji javni interes za određene delatnosti „Jugorosgasa“, zbog kojih se i utvrđuje potreba za eksproprijacijom; međutim, mi se zaista protivimo da se kao korisnik označi jedno preduzeće u kojem je većinski vlasnik državno preduzeće „Gasprom“. Kako je došlo do tog većinskog vlasništva, to je opet drugo pitanje.
Htela bih da vas podsetim na 2004. i 2005. godinu kada je, u stvari, pregovarano i kada su akcije „Progresgas trejdinga“ prodate „Gaspromu“ i kada je faktički „Jugorosgas“ postao suvlasnik, odnosno vlasnik u 75% ovoga preduzeća. Podsetila bih vas na činjenicu da je Upravni odbor NIS-a doneo odluku da, za nešto više od četiri miliona američkih dolara, otkupi 25% akcija „Progresgas trejdinga“.
Međutim, podsetila bih vas i na to da je naša vlada propustila sve rokove da da saglasnost na ovaj pravni posao, tako da nije otkupljena ova količina akcija. Jednostavno smo prepustili kontrolni paket akcija stranom državnom preduzeću i sada smo u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Ne bi bilo dobro da se krše Ustav i Zakon o eksproprijaciji radi peglanja nečijeg nemara, neznanja ili nečega drugog.
Podsetila bih vas i na činjenicu da je oktobra ove godine za otprilike 2,4 miliona evra kupljena „Informatika“. Informatički inženjering je osnovna delatnost ovog preduzeća, i računarska oprema. Na ovaj način, kada su stekli većinski paket akcija u „Informatici“, „Srbijagas“ je pokazao neku vrstu zainteresovanosti da se bavi berzanskim poslovima i da izdvoji preko 200.000.000 dinara (dakle, preko dva miliona evra) za ove poslove, iako mu je osnovna delatnost u problemima. Dakle, opet „Srbijagas“, jedno javno preduzeće.
Ovo javno preduzeće je, recimo, 2008. godinu završilo sa dugovima bankama od oko 14.000.000.000 dinara, sa naznakom da će u 2009. da se uzmu nove pozajmice u visini od 250.000.000 dolara. Dakle, „Srbijagas“ se nalazi u jednoj takvoj dubiozi, a kupuje akcije „Informatike“, čija delatnost apsolutno nema nikakve dodirne tačke sa delatnošću „Srbijagasa“.
Nešto se oko tog gasa zaista radi mimo zakona, mimo javnosti i netransparentno.
Kada govorimo o setu ovih zakona koji su na današnjem dnevnom redu mislim da bi bilo dobro da se setimo i međunarodnog sporazuma o prodaji kontrolnog paketa akcija NIS-a stranoj državi. Govorimo o poslu o kojem je bilo mnogo lepih reči, o poslu koji je označen kao istorijski posao, a sada radimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, gde se naglasak stavlja na činjenicu da bi trebalo da se poboljša naplata taksi i poreza u pogledu iskorišćavanja minerala i rudnog blaga.
Mi smo tada, LDP, skrenuli pažnju da je rudna renta u Srbiji 3% i da je takva vrsta rudne rente u inostranstvu od 30 do 35%, tako da Srbija gubi na takvoj vrsti rudne rente ukoliko to ostane i dalje na snazi, a ostaje na snazi zahvaljujući članu 13. ovog sporazuma koji je zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, jer taj član 13. ne dozvoljava da se promeni naplata poreza, taksi i slično, ukoliko bi to išlo na štetu inostranog partnera. Mi ćemo u sledećih trideset godina i dalje naplaćivati 3% rudne rente, a eto, u ovom zakonskom predlogu opet govorimo o nekoj tržišnoj naplati poreza i taksi.
Sve u svemu, u energetskom sektoru imamo ozbiljne propuste, ozbiljne probleme. Bilo bi dobro da svi zajedno, koliko nas ima u parlamentu, dobro razmislimo da li je nama ovaj energetski sektor bitan, koliko je bitan, da li je bitan u tom smislu da kršimo zakon i Ustav, za koga je to bitno da se krši zakon i Ustav, kome je to u interesu. Da li je nama u interesu da jednostavno zaboravimo na koji način je „Progresgas trejding“, odnosno njegove akcije, prodat stranom državnom preduzeću? Da li mi zaista treba da zatvorimo oči pred ovakvim nepravilnostima ili da transparentno govorimo o tome?
Ako je potrebno da se zaista eksproprišu određene nekretnine, zar nije mnogo jednostavnije da se promeni Zakon o eksproprijaciji u tom delu, nego da se napravi ovakav pravni precedent koji će definitivno da ugrozi i pravni poredak Srbije?