Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, kada je u pitanju zaštita javnog interesa, država Srbija treba da preduzme sve mere koje su u nadležnosti njenih organa i institucija da taj interes zaštiti. Poznato je da je Srbija pravni sledbenik i naslednik međunarodnog pravnog subjektiviteta bivše države, Savezne Republike Jugoslavije. Svojim Ustavom Srbija je preuzela obavezu da prihvati i ratifikuje sve međunarodne ugovore i druge obaveze koje je SRJ prihvatala tokom svog postojanja.
U tom smislu, članom 194. stav 4. Ustava Republike Srbije jasno je utvrđeno da su međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. To Republiku Srbiju obavezuje da sprovede odredbe Sporazuma između Savezne vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o izgradnji gasovoda na teritoriji SRJ.
Izgradnjom magistralnog gasovoda MG-11 i pripadajućih razvodnih gasovoda sa pratećim objektima, uključujući postavljanje optičkog kabla za telemetriju, nadzor i daljinsko upravljanje gasovodnim sistemom, obezbediće se snabdevanje prirodnim gasom južne Srbije i funkcionalna veza preko priključnih stanica za sve opštinske centre.
Time će se podstaći privredni razvoj ovog regiona i ravnomerniji razvoj Republike Srbije u celini.
Polazeći od člana 2. postojećeg Zakona o eksproprijaciji, kojim je predviđeno da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade, a imajući u vidu da „Jugorosgas“ AD ne ispunjava uslove iz člana 8. Zakona o eksproprijaciji da bude utvrđen za korisnika eksproprijacije za potrebe izgradnje ovog objekta energetske infrastrukture, nameće se potreba da se obezbedi pravni osnov za realizaciju ovog posla.
Članom 2. Zakona o eksproprijaciji predviđena je mogućnost da se javni interes za eksproprijaciju utvrdi posebnim zakonom. Time su se stvorili uslovi za donošenje zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, čiji je predlog ovoj skupštini dostavila Vlada Republike Srbije po hitnom postupku.
Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku sprečile bi se štetne posledice zbog odlaganja početka izgradnje ovog gasovoda i pripadajućih razvodnih gasovoda sa pratećim objektima i obezbedila bi se mogućnost da se spreči propuštanje građevinske sezone i odlaganje trajnog rešavanja pitanja snabdevanja potrošača prirodnim gasom na području opština južne Srbije. Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku značajno bi se doprinelo i podsticanju razvoja ovog regiona.
Predlogom zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika uređuju se uslovi za bezbedan i nesmetan transport ovih materija i njihovu distribuciju, kao i uslovi projektovanja i izgradnje, održavanja i korišćenja cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.
Ovaj zakon neophodan je radi regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu. On treba da bude pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda.
Istovremeno, zakonom se stvara pravni osnov za uređenje oblasti unutrašnjih gasnih instalacija i stvaraju se uslovi da se uredi postupak i način korišćenja gasovoda.
Pored navedenih razloga za donošenje ovog zakona, zakon je potreban da se izvrši neophodno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, koji se odnose na sektor energetike. Time će se stvoriti neophodne normativne pretpostavke za povezivanje energetskih subjekata u regionu, za njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, za približno isti stepen zaštite kupaca, kao i drugi uslovi kojima se postepeno obezbeđuje otvaranje tržišta energije.
Na taj način se stvaraju uslovi poslovanja koji su kako u tehničkom i tehnološkom, tako i u organizacionom smislu neophodni za nesmetan razvoj procesa regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom. Time se stvaraju uslovi za uključivanje naše zemlje u evropske ekonomske tokove.
Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ogledaju se u potrebi bližeg i preciznijeg uređivanja uslova i načina eksploatacije rudnog blaga. Izmenama i dopunama Zakona nastoji se da se omogući efikasnije obavljanje eksploatacije mineralnih sirovina, da se podstakne razvoj rudarstva i otklone štetne posledice koje su nastale eksploatacijom sirovina i zatvaranjem rudnika.
Istovremeno, ovim zakonskim predlogom nastoji se da se omogući efikasnija realizacija naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina kao prihoda države koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva.
Poseban cilj zakona je da se ostvari veća kontrola poslovanja preduzeća koja obavljaju delatnost eksploatacije mineralnih sirovina, da se realizuje izdavanje rudarskih licenci, kao i da se pooštre sankcije za vršenje eksploatacije rudnog blaga koje su suprotne odredbama Zakona o rudarstvu.
Uvođenjem reda u ovu veoma osetljivu oblast razvoja naše privrede obezbeđuje se veća zaštita ležišta mineralnih sirovina, odnosno reguliše se da se njihova eksploatacija može vršiti samo pod uslovima i propisanim zakonom.
Istovremeno, zakonom se reguliše i oblast visokih ekoloških standarda, a akcenat se stavlja i na rešavanje pitanja vezanih za probleme koji nastaju u vezi s obustavom rudarskih radova i pružae pomoći razvoju rudarstva u ruralnim sredinama.
Svakako, jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona je i taj što će se njegovom primenom omogućiti veća naplata naknade za korišćenje rudnog blaga u celini.
Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede Republika Srbija, kao pravni sledbenik SRJ i jedna od država sukcesora bivše SFRJ, reguliše pravnu regulativu u oblasti elektroprivrede u skladu sa Ustavom RS i drugim zakonskim propisima.
Pri tom, Republika Srbija je u sklopu usaglašavanja svog zakonodavstva sa propisima EU, posebno donošenjem Zakona o energetici, na potpuno drugačijim osnovama uredila pitanja obavljanja energetske delatnosti, čime je obesmišljeno dalje funkcionisanje i postojanje Zajednice jugoslovenske elektroprivrede kao pravnog subjekta.
Zato će se usvajanjem zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede stvoriti neophodne pretpostavke za funkcionisanje elektroenergetske delatnosti u Republici Srbiji u skaldu sa savremenim uslovima i integracionim procesima.
Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon u velikoj meri stvoriće normativne pretpostavke da se u oblasti energetike u našoj zemlji izgrade visoki standardi i da Srbija u ovoj oblasti svoje zakonodavstvo približi propisima EU. Imajući u vidu takve ciljeve predlagača ovih zakona, Poslanička grupa SPS - JS će u danu za glasanje podržati sve zakone predložene od strane Vlade. Hvala veliko.

Reč ima poslanik Radoslav Mojsilović.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega ću govoriti o Zakonu o rudarstvu. Svi smo svesni činjenice, na šta često ukazuju i sindikati u Srbiji, da rudari rade u izuzetno teškim uslovima, sa zastarelom opremom i niskim zaradama, dok im se doprinosi za zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje godinama ne uplaćuju, što je bio i razlog za štrajk mnogobrojnih rudarskih preduzeća u protekla tri meseca. Poseban primer je primer rudnika „Resavica“, gde sto rudara ne može da poveže radni staž i da ode u penziju. To nije slučaj samo u „Resavici“, već i u mnogim rudnicima u Srbiji.
Bezbednost na radu rudara u Srbiji je na donjoj ivici tolerancije i Nova Srbija je mišljenja da se inspekcijski nadzor od strane Ministarstva energetike i rudarstva mora vršiti češće, kako bi se rudarska preduzeća naterala da ulažu što veća sredstva u zaštitu rudara na radu. Gospodine Škundriću, iz vašeg ministarstva su pojedini predstavnici rekli da će usvajanje ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu doprineti boljoj organizaciji rudarskih preduzeća, što ima za cilj modernizaciju i rekonstrukciju pojedinih rudnika u Srbiji.
Međutim, nisam čuo do sada nijednog predstavnika Ministarstva da priča o tome da li Ministarstvo ima za cilj da ponovo pokrene proizvodnju, koja je prestala u mnogim rudnicima ili zbog loše privatizacije, ili zbog toga što je kupovina, tj. prodaja mnogih rudnika u Srbiji nameštana određenim preduzećima koja su bliska vladajućoj koaliciji kroz stečaj tj. putem sudskih licitacija u postupku stečaja, a tom prilikom istovremeno, uz pritisak pojedinaca iz vlasti, nije dolazilo do usvajanja plana reorganizacije koji su podnosili stečajni poverioci u stečajnom postupku. Tu pre svega mislim na firmu „Farmakom“ iz Šapca, koja je kroz stečaj, tj. na licitaciji uzela rudnik „Suva ruda“ u Raškoj, kao i „Lece“ u Medveđi.
Ti rudnici su već godinama zatvoreni i ništa se ne radi u njima, i pored brojnih obećanja vlasnika, gospodina Bogićevića. Koliko ja imam saznanja, dobrog udela u vlasništvu tog preduzeća „Farmakom“ iz Šapca ima i gospodin Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke. Znači, ni pored njihovih mnogobrojnih obećanja nije došlo do pokretanja proizvodnje u tim rudnicima.
Takođe znamo da se u republički budžet prošle godine slilo oko milijardu dinara za korišćenje rudnog blaga i da će ovaj zakon, vidi se iz predloženih izmena, povećati priliv u budžetu za narednu godinu. Mi se nadamo da će ta sredstva biti upotrebljena, tj. da će veliki deo tih sredstava država uložiti u povećanje bezbednosti i sigurnosti rudara, kao i u stvaranje uslova za veći priliv privatnih ulaganja, jer je činjenica da je budućnost rudarstva u otvaranju novih i u razvoju postojećih rudnika. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa potpredsednik, Judita Popović ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada to pročitam u obrazloženju nekog zakonskog predloga meni je drago da je Vlada svesna toga, odnosno predlagač, da međunarodni zakoni imaju primat u odnosu na domaće zakone, po našem Ustavu. Slažem se sa tim da naše zakonodavstvo moramo da uskladimo sa međunarodnim ratifikovanim sporazumima, kao i sa Ustavom, međutim, kada se time što se predlagač poziva na poštovanje jednog ustavnog člana krši drugi član, u tom slučaju takođe dolazi do povrede Ustava, a to se dešava i u ovom slučaju kada se predlaže Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11. Zašto?
Zato što već sam naziv ovog zakona nije tačan. Nije tačan jer sadržina zakona bi trebalo da obuhvati utvrđivanje i javnog interesa, kao i korisnika. U stvari, suština je ta da nema eksproprijacije bez javnog interesa. Suština je ta da se zakonom utvrđuje javni interes, međutim, u ovom slučaju se zakonom utvrđuje i korisnik. Zašto se utvrđuje zakonom, a to se ne označava u nazivu tog zakona, mislim da je to dobro pitanje koje treba da se postavi Vladi.
Kada čitamo član 8. Zakona o eksproprijaciji, koji smo u toku ove godine, čini mi se aprila meseca, menjali izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, onda možemo da konstatujemo sledeće: srećom, „Jugorosgas“ nije ni Republika Srbija, „Jugorosgas“ nije ni autonomna pokrajina, nije ni grad, nije ni grad Beograd, nije ni opština, a bogami, nije ni privredno društvo, koje je osnovano od strane našeg javnog preduzeća, niti je privredno društvo u kojem je naše javno preduzeće većinski vlasnik.
Prema tome, ako je stanje takvo, a jeste, i to su svi mogući korisnici eksproprijacije koji su predviđeni, u tom slučaju „Jugorosgas“, gde je većinski vlasnik jedno strano državno preduzeće, ne može da bude korisnik eksproprijacije.
Iz tog razloga ovaj zakonski predlog je u suprotnosti i sa Ustavom, a i sa Zakonom o eksproprijaciji.
Prema tome, mislim da bi zaista trebalo da se postavi ozbiljno pitanje da li ćemo svi mi ovde prisutni da prihvatimo ovakvu vrstu presedana. Jer, ukoliko se prihvati da se u ovom slučaju napravi izuzetak, to može dovesti do toga da i pravni poredak bude ugrožen radi nečijeg interesa.
Prema tome, mi nemamo ništa protiv javnog interesa, jeste, postoji javni interes za određene delatnosti „Jugorosgasa“, zbog kojih se i utvrđuje potreba za eksproprijacijom; međutim, mi se zaista protivimo da se kao korisnik označi jedno preduzeće u kojem je većinski vlasnik državno preduzeće „Gasprom“. Kako je došlo do tog većinskog vlasništva, to je opet drugo pitanje.
Htela bih da vas podsetim na 2004. i 2005. godinu kada je, u stvari, pregovarano i kada su akcije „Progresgas trejdinga“ prodate „Gaspromu“ i kada je faktički „Jugorosgas“ postao suvlasnik, odnosno vlasnik u 75% ovoga preduzeća. Podsetila bih vas na činjenicu da je Upravni odbor NIS-a doneo odluku da, za nešto više od četiri miliona američkih dolara, otkupi 25% akcija „Progresgas trejdinga“.
Međutim, podsetila bih vas i na to da je naša vlada propustila sve rokove da da saglasnost na ovaj pravni posao, tako da nije otkupljena ova količina akcija. Jednostavno smo prepustili kontrolni paket akcija stranom državnom preduzeću i sada smo u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Ne bi bilo dobro da se krše Ustav i Zakon o eksproprijaciji radi peglanja nečijeg nemara, neznanja ili nečega drugog.
Podsetila bih vas i na činjenicu da je oktobra ove godine za otprilike 2,4 miliona evra kupljena „Informatika“. Informatički inženjering je osnovna delatnost ovog preduzeća, i računarska oprema. Na ovaj način, kada su stekli većinski paket akcija u „Informatici“, „Srbijagas“ je pokazao neku vrstu zainteresovanosti da se bavi berzanskim poslovima i da izdvoji preko 200.000.000 dinara (dakle, preko dva miliona evra) za ove poslove, iako mu je osnovna delatnost u problemima. Dakle, opet „Srbijagas“, jedno javno preduzeće.
Ovo javno preduzeće je, recimo, 2008. godinu završilo sa dugovima bankama od oko 14.000.000.000 dinara, sa naznakom da će u 2009. da se uzmu nove pozajmice u visini od 250.000.000 dolara. Dakle, „Srbijagas“ se nalazi u jednoj takvoj dubiozi, a kupuje akcije „Informatike“, čija delatnost apsolutno nema nikakve dodirne tačke sa delatnošću „Srbijagasa“.
Nešto se oko tog gasa zaista radi mimo zakona, mimo javnosti i netransparentno.
Kada govorimo o setu ovih zakona koji su na današnjem dnevnom redu mislim da bi bilo dobro da se setimo i međunarodnog sporazuma o prodaji kontrolnog paketa akcija NIS-a stranoj državi. Govorimo o poslu o kojem je bilo mnogo lepih reči, o poslu koji je označen kao istorijski posao, a sada radimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, gde se naglasak stavlja na činjenicu da bi trebalo da se poboljša naplata taksi i poreza u pogledu iskorišćavanja minerala i rudnog blaga.
Mi smo tada, LDP, skrenuli pažnju da je rudna renta u Srbiji 3% i da je takva vrsta rudne rente u inostranstvu od 30 do 35%, tako da Srbija gubi na takvoj vrsti rudne rente ukoliko to ostane i dalje na snazi, a ostaje na snazi zahvaljujući članu 13. ovog sporazuma koji je zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, jer taj član 13. ne dozvoljava da se promeni naplata poreza, taksi i slično, ukoliko bi to išlo na štetu inostranog partnera. Mi ćemo u sledećih trideset godina i dalje naplaćivati 3% rudne rente, a eto, u ovom zakonskom predlogu opet govorimo o nekoj tržišnoj naplati poreza i taksi.
Sve u svemu, u energetskom sektoru imamo ozbiljne propuste, ozbiljne probleme. Bilo bi dobro da svi zajedno, koliko nas ima u parlamentu, dobro razmislimo da li je nama ovaj energetski sektor bitan, koliko je bitan, da li je bitan u tom smislu da kršimo zakon i Ustav, za koga je to bitno da se krši zakon i Ustav, kome je to u interesu. Da li je nama u interesu da jednostavno zaboravimo na koji način je „Progresgas trejding“, odnosno njegove akcije, prodat stranom državnom preduzeću? Da li mi zaista treba da zatvorimo oči pred ovakvim nepravilnostima ili da transparentno govorimo o tome?
Ako je potrebno da se zaista eksproprišu određene nekretnine, zar nije mnogo jednostavnije da se promeni Zakon o eksproprijaciji u tom delu, nego da se napravi ovakav pravni precedent koji će definitivno da ugrozi i pravni poredak Srbije?

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Munir Poturak.

Poštovani predsedavajući, uvaženi profesore Škundriću, kolege poslanici, hteo sam samo da iznesem jednu tehničku sugestiju povodom Zakona o rudarstvu, u smislu transfera ovih, da kažem, fifti-fifti, 50% ide lokalnim samoupravama i 50% ostaje Republici. Do sada nismo imali prilike da imamo jasan uvid u sve to, nemamo tačnu predstavu o svim tim sredstvima; nije bilo zainteresovanosti u tom pravcu. Međutim, u međuvremenu se dešavaju stvari sa kojima ta sredstva imaju smisao, imaju veću svrhu.
Ukupna sredstva koja budu u tom pravcu usmerena namenjena su zaštiti životne okoline tamo gde se koriste rudna bogatstva i minerali. Ako se u zakonu predviđa da se negde na kraju bilansa uspeha posebnom knjigovodstvenom stavkom iskaže korišćenje rudnih bogatstava i to po osnovu iskorišćenosti tone, proći će godinu dana pa ćemo na osnovu tog ukupnog iznosa utvrditi koliko je sredstava namenjeno, odnosno potrebno da se izdvoji po osnovu naknade, da neko kao proizvođač, korisnik takvih minerala, rudnika to uplati na račun Ministarstva energetike.
Verovatno da postoji negde u pravilniku, ali ako nema, dobro bi bilo da taj pravilnik reguliše tok, krug prenošenja tih sredstava kako bi lokalne samouprave na vreme mogle da se definišu prema tim sredstvima i da donose svoje strategije i mere zaštite i onog prostora koji se upotrebljava za distribuciju, skladištenje svih minerala, zato što ovaj zakon omogućava veću eksploataciju, veću dinamiku. Investicije u državi se uvećavaju, tako da se pravi prostor za jedan takav pravilnik koji će bliže urediti način prenosa sredstava, pogotovo zato što imamo prerađivače, pravna lica koja već dugo godina to rade, a sada smo ovim zakonom omogućili i drugim pravnim licima i preduzetnicima.
Proširili smo opseg ljudi koji tim poslom mogu da se bave. Oni koji su se do sada bavili verovatno imaju prosek dve, tri, pet godina unazad, koliko su se bavili; njima može da se odredi da ne čekaju bilans stanja, da to bude kvartalno, mesečno, po nekoj sukcesiji, po nekoj dinamici uplate. Za one koji tek počinju neka ostane ono što je predviđeno – da se nakon godinu dana korišćenja u bilansu to iskaže.
To govorim zato što imamo područja (govorim konkretno, dolazim iz tog kraja), kao što su Novi Pazar, Sjenica, Pešterska visoravan, tamo postoji rudnik Štavalj, gde većina stanovništva živi od stočarstva i poljoprivrede. Ako oni koji to budu koristili ne budu na vreme... Pored tog rudnika, znam pouzdano, i oni novi koji koriste minerale, glinu, škriljac, kamen, nisu se obezbedili finansijski tako da mogu da obezbede okolinu od štetnih posledica iskorišćavanja toga. Ako se na vreme ta sredstva predvide, lokalne samouprave imaju obavezu da usmere ta sredstva direktno u zaštitu te okoline.
Ako znamo da to područje živi od poljoprivrede i stočarstva, a znamo da smo članica CEFTA, znamo da naš izvoz hrane, mesa zavisi od sertifikata, HASAP-a i drugih laboratorijskih nalaza kontrole, moramo na vreme nekako taj krug da utvrdimo, kako bismo omogućili onima koji žive od poljoprivrede, stočarstva i drugih delatnosti... Potrebna je ta zaštita, ta sredstva bi trebalo na vreme usmeriti i stvoriti obavezu prema lokalnim samoupravama da kompletna sredstva koja se budu vraćala iz Ministarstva na račune lokalnih samouprava u tom pravcu usmeravaju, da ta povezanost Ministarstva i lokalnih samouprava, sa obavezom zaštite, postoji.
Znam da to može da bude sporo, ali može da ukoči neke druge delatnosti, od kojih većina stanovništva živi. To je nešto što u praksi doživljavamo svakodnevno.
Druga stvar, ovo je više molba i sugestija, s obzirom na to da je taj rudnik „Štavalj“ na Pešterskoj visoravni, na nadmorskoj visini preko 1000 metara, da su tamo ekstremni uslovi za život stanovnika, a da mi u Srbiji imamo grejnu sezonu šest meseci (od 15. oktobra do 15. aprila), tvrdim vam, a mnogi od vas su bili na tom području i znaju da grejna sezona na tom području, Pešter, Tutin, Sjenica, traje devet meseci (od septembra, pa do maja meseca), ako je tri meseca više nego što je normalno, a postoji taj rudnik uglja tamo i cena je oko 4.020 dinara, u odnosu na drvo to je sasvim normalno, bilo bi korisno, bilo bi normalno, bilo bi pošteno da se domaćinstvima ove dve opštine (obe su na nadmorskoj visini preko 1000 metara) daje određena subvencija, podsticaj ili da im se olakša u vidu mesečne, tromesečne nadoknade po određenoj količini uglja, kako bi ljudi živeli normalno, kao i svi ljudi u Srbiji. Taj izdatak je višak u odnosu na nešto normalno što se troši u Srbiji.
Vi znate da Sjenica i Tutin spadaju u najsiromašnije opštine u Srbiji; spadaju u opštine koje imaju ispod 2% putne mreže prve kategorije, u odnosu na neke druge okolne gradove. Na primer, Kraljevo ima 24% u odnosu na ukupnu količinu putne mreže. Nadam se da ste me razumeli, da ste shvatili poentu.
Nadam se da će ići jedan dopis od lokalnih samouprava Sjenice i Tutina, sa svim ovim obrazloženjima, dokazima i argumentima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, da bi se to našlo u proceduri Vlade i vašeg ministarstva, kako bi se izašlo u susret ovim građanima. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Poturak. Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko reči ću probati da vam ukažem na određene manjkavosti Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika zbog kojih ovaj predlog zakona nije prihvatljiv za Poslaničku grupu Napred Srbijo, SNS.
Naime, u članu 2. ovog predloga zakona definisani su pojmovi. Tačkom 5) ovog člana definisan je pojam naftovoda, ali ovako formulisana definicija nije obuhvatila neke od osnovnih elemenata tehničko-tehnološke celine naftovoda, kao što su terminali i blok stanice, bez kojih naftovod ne bi mogao da funkcioniše, pa je u tom delu ovaj predlog zakona manjkav.
Zatim, u članu 3. ovog predloga zakona utvrđen je način projektovanja i izgradnje cevovoda.
U članu 4. utvrđeno je da ministar nadležan za poslove energetike, po pribavljanju mišljenja ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje bliže uslove za projektovanje i izgradnju cevovoda. To je u redu. Jedan od tih uslova je i obeležavanje trase cevovoda.
U članu 22. ste utvrdili da je energetski subjekat koji obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije cevovodima dužan da postavljene oznake na trasi cevovoda održava, a da oštećene oznake odmah dovede u red ili ih zameni.
Međutim, gospodine ministre, nigde u tekstu ovog predloga zakona nije utvrđena obaveza da se trasa cevovoda obeležava, kao osnov da bi se mogle primeniti odredbe propisa kojim se utvrđuje način obeležavanja trase cevovoda i način postupanja sa oznakama trase cevovoda, što znači da ste vi definisali način obeležavanja i način postupanja sa oznakama trase cevovoda, ali niste propisali obavezu da se trasa cevovoda i obeležava.
Dalje, u članu 3. Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika utvrđen je način projektovanja i izgradnje cevovoda. Ipak, bez obzira na činjenicu da su u tehničko-tehnološkom smislu svi cevovodi iste vrste jednaki, postupak njihove izgradnje, s obzirom na njihovu namenu, može biti različit.
Cevovodi koji su namenjeni obavljanju delatnosti od opšteg interesa, na način da se obezbeđuje primena načela konkurencije, transparentnosti i jednakog tretmana lica koja mogu da koriste ovaj cevovod, jesu objekti od opšteg interesa i mogu se graditi uz primenu pravila o eksproprijaciji.
Osnovna pravila o obavljanju delatnosti od opšteg interesa su propisana Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, dok su pravila o eksproprijaciji propisana Zakonom o eksproprijaciji, gde je utvrđeno da se eksproprijacija nepokretnosti može vršiti isključivo u javnom interesu.
Za razliku od cevovoda o kojima sam vam sada govorio, kojima će se obavljati delatnosti od opšteg interesa, postoje cevovodi koji služe za transport tečnih ili gasovitih ugljovodonika, ali isključivo za lične potrebe vlasnika, koji se moraju graditi u skladu sa ovim zakonom. S obzirom na to da se radi o cevovodima internog karaktera, na njih se ne mogu primenjivati odredbe o opštem interesu, pa tako ni odredbe o eksproprijaciji.
Cevovodi koji nisu namenjeni obavljanju delatnosti od opšteg interesa, već isključivo korišćenju od strane njihovog vlasnika, zbog svoje namene se ne mogu smatrati cevovodima zbog čije izgradnje bi se mogla primeniti pravila o eksproprijaciji.
Potrebno je ukazati da je eksproprijacija pravni instrument kojim se u zakonom predviđenom postupku oduzima imovina trećeg lica uz naknadu i da je ovaj postupak moguće ostvariti isključivo sa ciljem ostvarivanja opšteg interesa, jer bi se u suprotnom kršile odredbe Ustava o ljudskim pravima na imovinu i zabranu diskriminacije, zakoni i međunarodni propisi o ljudskim pravima i načinu ostvarivanja opšteg interesa. Ovaj zakon ne precizira slučajeve kada je moguće primeniti pravila o eksproprijaciji prilikom izgradnje cevovoda i usklađivanja sa Ustavom zagarantovanim ljudskim pravima.
U članu 40. ovog predloga zakona utvrdili ste period od dve godine kao rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona. S obzirom na značaj ovog zakona za obavljanje energetske delatnosti od opšteg interesa, transporta i distribucije prirodnog gasa, transporta nafte naftovodima i transporta derivata nafte produktovodima, kao i za izgradnju objekata za obavljanje ovih delatnosti koje su strateški važne za funkcionisanje privrede i života stanovništva, predloženo vreme od dve godine je ipak i suviše dugo.
Na kraju, gospodine ministre, poučeni problemima u snabdevanju privrede i građana Srbije u toku prošlogodišnje grejne sezone, ali i zbog potencijalnog rusko-ukrajinskog problema koji nastaje zbog nemogućnosti Ukrajine da plati Rusiji za isporučeni gas, što je pre dva dana i najavio ruski premijer gospodin Putin i na taj način upozorio potrošače u Evropi na mogućnost prekida u distribuciji, iskoristio bih vaše prisustvo i pozvao vas da građane Srbije obavestite o stanju skladišta prirodnog gasa „Banatski dvor“, o količinama utisnutog gasa i o procenama u kom vremenskom periodu bi se obavljala distribucija gasa ka privredi i individualnim potrošačima u Srbiji ukoliko do neželjenih prekida dođe, a na koje Srbija ne može da utiče.
Na kraju (više je to lokalno pitanje), da li se može uticati na to da cene priključaka individualnih domaćinstava u Srbiji budu uravnotežene? U Vrnjačkoj Banji, iz koje dolazim, cena priključka na gasnu instalaciju je 1.180 evra. U najbližem okruženju, a to je grad Kraljevo, priključak na gasnu instalaciju je besplatan, a u župskom Aleksandrovcu je 590 evra. Kolega mi dobacuje – u Kruševcu, ali nemam informaciju kolika je cena naknade za Kruševac. Po ovim komparacijama vidite da su građani Vrnjačke Banje više nego duplo kažnjeni u odnosu na građane u ostalom delu Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.