Dame i gospodo, gospodine ministre, nije mi jasno da se vi niste setili, ili onaj ko je pripremao izradu ovoga predloga zakona o izmenama i dopunama, da se jedan zakonski akt mora sačiniti tako da je on u praksi primenljiv i, s druge strane, da se obezbede uslovi za njegovo izvršenje i da se predvide sankcije za one koji se ne budu pridržavali ovog zakona. Nije jasno zašto ni u osnovnom tekstu, ni u ovim izmenama i dopunama nema kaznenih sankcija za one koji budu kršili ovaj zakon.
Dame i gospodo predlog ovog zakona je američki hibrid. Zašto kažem da je američki hibrid? On je preuzet iz Amerike; naše Ministarstvo pravde uglavnom pokušava da ovu državu pretvori u jednu od gubernija SAD.
Mi iz SRS smatramo da ovakvi zakoni ne mogu da nađu primenu, pre svega zato što se pokazalo u praksi da je rešen mali broj sporova, a s druge strane, da su to individualni i kolektivni sporovi. Ovi sporovi nisu delotvorni, jer tradicija i navika u državi Srbiji nije, gledano kroz istoriju, da su neka mirovna veća ili mirovni instituti, kao što je ova Agencija za mirno rešavanje sporova... A da se osvrnem i na Agenciju za privatizaciju, gde je najveća korupcija u državi, jer ova agencija ima velika ovlašćenja u procesu privatizacije, odnosno direktora Agencije za privatizaciju imenuje i postavlja Vlada. Donosi odluke koje imaju izuzetno teške posledice za Srbiju, što se kroz istoriju i kroz primenu njegovu i pokazalo.
Gospodine ministre, za ovo bi neko rekao – zanatska rukotvorina za prepoznatljivu mušteriju. Svojevremeno je jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu rekao da je pravljenje Ustava i zakona posao poput krojenja odela – najpre ključni ljudi u Vladi i vlasti, ili samo jedan moćnik među njima, pojedinac, koji od dokonosti ne zna šta će da radi, prema tome kakav mu Ustav treba angažuje jednog čoveka koji poseduje odgovarajuće pravno-tehničke sposobnosti da po porudžbini pripremi nacrt Ustava ili zakona.
Pred nama je ovaj tekst zakona. Gospodine ministre, on ne daje željene rezultate. Naša tradicija je takva i naši građani znaju da rešavaju sporove pred nadležnim sudom. Ono što je najtragičnije jeste što se u ovim agencijama imenuju i postavljaju ljudi koji nemaju ni pravosudni ispit, ni iskustvo u pravosuđu, najmanje deset godina za ovakve funkcije.
Zamislite kada neko preuzme da vodi postupak mirenja, a da je vrednost tog postupka mirenja sto miliona dinara, i sada vam odlučuje ili miritelj ili arbitar; taj arbitar nikada nije bio ni sudija za prekršaje, a kamoli da je dostigao nivo sudije opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda itd. Ovaj miritelj ili arbitar je izjednačen sa članovima Gornjeg doma lordova, koji rešavaju najsloženije i najteže predmete u pravnoj praksi Velike Britanije.
Naši zakonodavci, inače, može se reći, i dobre zanatlije svoga posla, pod znakom navoda, nisu imali šta da rizikuju. Otuda i njihovo delo nema po čemu da se prepozna, jer, kako je to svojevremeno Ruso govorio i upozorio, ništa snažno, ništa veliko ne može poteći iz pera koje se prodaje. Kada nekome date velike pare da vam pripremi neki tekst, pogotovo ako su pare iz donacija, a niko ne kontroliše i ne zna ko je koliko uzeo para za brojne predloge zakona i nacrte, a da ti predlozi i nacrti nisu videli svetlost dana, niti su stigli pred Narodnu skupštinu...
Dame i gospodo, gospodine ministre, ovaj zakon nije u potpunosti rešio brojne probleme; ovo je jedna brošura, i onaj koji je osnovni i ovaj koji je sa izmenama i dopunama. Vi ste pokušali da u članu 2. popunite one greške, tj. da popunite pravnu prazninu ili da upotrebite analogiju. Međutim, ni ovim se ovaj zakon ne popravlja. Drugo, naši građani od toga nemaju nikakve koristi.
Gospodine ministre, ako niste znali, na današnji dan u Srbiji ima milion nerešenih sporova. Ko je kriv za to? Kriva je Vlada. Zašto je kriva Vlada? Vlada mora da podigne na viši nivo i stepen odgovornosti one koji rešavaju, pre svega, sudske sporove. U tradiciji srpskog naroda je da pravdu traži pred sudom i da ima odgovarajuće instrumente kako i na koji način da ostvaruje svoja prava, kako Ustav Republike Srbije i predviđa.
Želeo bih samo nekoliko stvari da napomenem. U istoriji svakoga naroda susreću se i ukrštaju istorija i pravo, kao najznačajnije oblasti.
Pri tome, određene institucije koje se uspostavljaju u odgovarajućem društvu, u pravu, kao i u istoriji, odslikavaju trajanje, kontinuitet i stvarnost tog društva, a njihovo obrazovanje samo po sebi predstavlja osnov društva i osnov države.
Pravo predstavlja i odslikava kulturu jednog naroda, a spremnost zakonodavca da obezbedi što širu sliku, a potom i efikasnu zaštitu ljudskih sloboda i ljudskih prava, izraz je zrelosti i sposobnosti tog naroda i njegove države i vlade.
Ustavna istorija Srbije kao države je veoma bogata i duga. Njeni koreni sežu duboko u srednji vek. U svojoj istoriji ova, na prvi pogleda mala, država prolazila je kroz zanimljive periode u kojima su se ukrštali njeni usponi i padovi, procvati i društvena posrtanja, sve do gubitka i same državnosti u pojedinim periodima, kao što vam je to poznato. Tako posle zenita na kojem se našla srpska srednjevekovna država, obrazovanja velikog carstva u kome je donet i čuveni Sretenjski ustav, spomenik Dušanovog zakonika...
Taj Sretenjski ustav... Gospodine ministre, vi ste u Vladi na čijem se čelu nalazi predsednik Vlade gospodin Cvetković, koji je pre pet-šest dana darovao autonomašima ustav, kao što je na njihov statut... koji se po meni izjednačava sa Ustavom, kada pogledate koja su ovlašćenja AP Vojvodine, sa 150 novih ovlašćenja koja preuzima od države, očerupa Republiku Srbiju sa ovlašćenjima. Tako je i Miloš Obrenović pod pritiskom 1835. godine darovao srpskom narodu Sretenjski ustav. Srećom, on nije dugo trajao, jer su i zapadne sile podržale da se taj Ustav mora staviti van snage, i on nije dobro prošao.
Srpska država je nastala, u srpskom narodu su došla tragična vremena koja su dovodila u pitanje i sam njen fizički opstanak. Donošenjem statuta Vojvodine dovodi se u pitanje teritorijalni integritet Republike Srbije i njen suverenitet.
Ja imam iskustvo sa autonomašima. Vi se dobro sećate „jogurt“ revolucije, vi znate da onaj ko je došao u Vojvodinu nije mogao da bude biran na određenu funkciju ukoliko nije bio pre svega Vojvođanin, kako su oni to govorili, i da on nije meštanin iz određenog mesta, iz određenog grada. Tako nisu mogle da budu postavljene ni sudije, ni načelnici DB-a, čak ni operativci službe organa unutrašnjih poslova. Sve je to prolazilo kroz filter čuvenih autonomaša u AP Vojvodini.
Setite se, gospodine ministre, kada je ubijen turski ambasador sedamdesetih godina (ja sam tada radio u Službi unutrašnjih poslova), da li znate da operativac i načelnik Državne bezbednosti i operativci Republičkog sekretarijata nisu mogli da pređu Tamiš ili Dunav da vode istragu da bi se otkrio ubica turskog ambasadora? Ovo govorim zbog toga što je to sve usko povezano sa pravima i diskriminacijom koja sledi.
Razvitak prava i pravosuđa predstavlja najpouzdanije ogledalo društvenih i političkih prilika svake države. To vam je poznato. U tom kontekstu naglašavam posebno da pravosuđe mora da ima svoje nezamenljivo mesto i veliku ulogu.
Sada postavljam pitanje i tražim odgovor – da li je Vlada Republike Srbije obezbedila nezavisno pravosuđe i nezavisno sudstvo? Strepim i bojim se da će aktuelna koaliciona vlast da izvrši ovih dana, u toku ovog i narednog meseca, lustraciju dobrih sudija i dobrih tužilaca kao nosilaca pravosudne funkcije, samo ukoliko su nekom otkazali poslušnost, ili putem telefona, ili putem bilo kog dopisa ili da su se neposredno obratili, kakvu presudu po porudžbini treba da donese koji sudija i kakvu funkciju i optužnicu treba da ima javni tužilac kada stavlja zahtev za podizanje istrage ili podiže optužnicu.
Šta je uradila dosovska vlast? Da vas podsetim, obećavali ste brda i doline. Narod je poverovao, 5. oktobra preuzeli ste vlast. Ova vlast je obezbedila da u Srbiji žive građani u različitim društvenim sistemima. Sada ću da vam objasnim, ali me pažljivo saslušajte: u komunizmu žive svi oni koji su vlast zauzeli u Srbiji i zaposleni u ministarstvima. To gledam, partije na vlasti, oni žive u komunizmu, jer su zaposleni u ministarstvima, agencijama, direkcijama, javnim preduzećima. Oni imaju prema svojim potrebama, a rade prema svojim mogućnostima.
Najvažnije je da ne stvaraju ni dinara nove vrednosti. Rade u toplim kancelarijama. Radni prostor im je udoban i opremljen najsavremenijim nameštajem i tehnikom. Oni imaju topli obrok, naknade za minuli rad, prevoz, primaju na vreme. Što može da uradi jedan, radi njih pet. Zagarantovano im je da za vreme radnog vremena skoknu i na Kalenić pijac ili neki drugi.
Ova vlast je formirana na feudalnom sistemu, bez obzira na njihovu stručnost, znanje i poštenje. Oni misle da ih je narod izabrao da vladaju u ime naroda i za narod. Oni su samo izabrali za sebe da bolje žive u komunizmu, zahvaljujući tome što su članovi nekih političkih partija.
Koja je druga kategorija, želim da vam kažem. U Srbiji u kapitalizmu živi mali broj građana, to je ova druga klasa. To su uglavnom oni koji su navodno svojim napornim radom uspeli od nule da naprave bogatstvo: Mišković, Peconi, Kole i drugi.
Navešću vam primer čuvenog Moldovana; da li se pretrgao stečajni upravnik RK Beograd i da li je tačno da je primio 460.400.000 za vođenje stečaja RK Beograd? Kad podelite, evo, ja sam sa kolegama Perićem i Munjićem podelio, za tih 460.000.000 dinara moglo je da se isplati 25.000 penzija po 20.000 dinara.
Evo zašto se obraćam vama i zašto tvrdim da se određene stvari u našem društvu moraju korenito menjati, na radikalan način, kao što smatramo mi iz Srpske radikalne stranke.
Treba reći da im je u tome malo pomogla i komunistička vlast. Kao što znate, bogatašima je i komunistička vlast, ova iz prvog ešalona, pomogla, jer je htela da u Srbiji bude i bogatih i da dokaže da su oni za sistem u kome „cveta hiljadu cvetova“, kako je to rekao jedan Kinez. Teško je bilo preko noći napraviti bogate ljude, ali ih je ova vlast napravila bez muke i otela od naroda njihovu imovinu.
Ko su robovlasnici, odnosno ko je taj stalež koji živi većinom u robovlasništvu? U robovlasništvu živi najveći deo naših građana. Oni se ne zovu robovi, već građani sa pravom glasa, ali im vlast ne daje ni hleba ni igara, već samo brojna lažna obećanja.
Da li je to tačno, gospodine ministre? Jeste, 5. oktobra vlast je obećala da će 6,5 milijardi dolara da stigne brodovima u Beograd. Od toga nema ništa. Narod ostao go i bos.
Da li su obećane besplatne akcije, hiljadu evra? Jesu. Da li je neko video da je u Srbiji bilo koji građanin dobio hiljadu evra, ili radnik, kada su u pitanju radnička prava? Nije, bila je to jedna obična obmana.
Povoljni krediti od brojnih donatora i obećanja Dinkića i ostalih – boli glava u Srbiji. Belu šengen vizu mogu da vežu mačku o rep, jer bi trebalo prvo građanima Srbije da omoguće da zarade novac sa kojim bi mogli da putuju u inostranstvo. Bez toga nema.
Sada se najavljuje da će 50 naših građana o trošku države da putuje. Sada izvršite anketu u Srbiji ko će da stavi u džep i ima li da stavi u džep hiljadu evra i da putuje po belom svetu. Mnogi, većina u Srbiji nema hleba da jede. Zapošljavanje mladih, ali od toga ništa nema.
Sve su to bila lažna obećanja. Da li je tako, gospodine ministre? Da li sam slagao nešto što je aktuelna vlast obećala? Mislim da nisam. Ovo su obećanja koja je vlast u prethodnoj izbornoj kampanji i za vreme ove vladavine dala, ali nijedno obećanje nije ispunila.
Ovi robovi, kojih je većina u Srbiji, plaćaju porez, vidite, plaćaju prirez, takse i druge dažbine, a posebno velike komunalne usluge, javnim preduzećima i državnim organima. Ovi robovi nemaju zaposlenje, gospodine ministre, to je tačno. Da li obilazite sirotinju po Srbiji? Vidim da imate saznanja o tome. Oni nemaju plate, nemaju plaćen minuli rad, nemaju prevoz, nemaju topli obrok. Ovi robovi ponekad, ponegde rade na crno, zamislite, to vam je dobro poznato, ali nemaju plaćeno socijalno i penzijsko osiguranje. Da li je ovo tačno, gospodine ministre? Mislim da je tačno.
Oni nisu spremni da rađaju decu i proširuju svoju porodicu i tako vrše proširenu reprodukciju robova. Zamislite šta se može desiti jednog dana – oni koji žive u komunizmu i kapitalizmu ostaju bez robova. To ću vam sada objasniti. Ko bi onda glasao za vlast da nije sirotinje raje? Robovi treba da rade, da pune džepove; baš tragično što bogati ne mogu da žive bez tih robova, jer neko mora da radi i glasa za vlast, ali najtragičnije je što vlast ponekad mora da raspiše izbore i animira robove da za tu vlast glasaju.
Dame i gospodo, gospodine ministre, na osnovu svoje dugogodišnje pravne prakse mogu da vam kažem da ovaj zakon koji je predložen nije delotvoran, ne daje rezultate, niti će davati rezultate. Ono što je bitno, to je da se pravosuđe podigne na viši nivo, da se zaštiti svaki nosilac pravosudne funkcije i da se ne primeni lustracija, koja se i te kako očekuje.
Mi imamo stručne ljude, nama ne trebaju američki i engleski savetnici da sede po našim ministarstvima i da pišu brošure i neke njihove zakone. Srbija ima svoju tradiciju, Srbija ima bogato pravno iskustvo. Mnogi profesori iz Srbije su završavali na Sorboni sa desetkama, kao što je završio i poznati Radomir Lukić koji je sa šajkačom i opancima ušao na Sorbonu i završio sa desetkama na tom fakultetu na Sorboni. U svakom slučaju, gospodine ministre, mi moramo više voditi računa o radnicima, penzionerima, poljoprivrednicima. Poljoprivrednici su osakaćeni. Invalidnine kolike su, penzije? Šta ćemo sa onima koji nemaju ni invalidninu, ni penziju, a ostaše na ulici? Pre svega, radi se o ljudima koji imaju i po 30, 35, 37, 38 godina radnog iskustva.
Vi ste dozvolili, gospodo, da pojedinci iz firmi mogu da proganjaju radnike, čestite i poštene, kad god hoće. Takvo smo zakonodavstvo doneli. Vi ste krivi zbog ovolikog otpuštanja radnika.
Gde je proizvod koji se može proizvesti u Srbiji? Šta Vlada proizvodi? Proizvodi pre svega sirotinju, jer je sirotinje svakim danom sve više i više. Nema više nade u ovoj državi. Ova vlada nema nameru da obezbedi bolji život građanima, što je obećavala.
Prema tome, gospodine ministre, mi iz Srpske radikalne stranke se ne možemo složiti sa agencijama, sa tim kako one rade i kako su obogaljile privredu Srbije.
Evo samo nekoliko napomena. Gde je u Srbiji korupcija sada najveća? U agencijama. Korupcija je najveća tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca.
Radnici su obespravljeni. Džabe njima da idu sada pred mirovno veće. Molim vas, ovo što ste vi izneli kao rezultate i ovo što sam ja prikupio o mirnom rešavanju sporova, koliko je rešeno sporova, kolektivnih i pojedinačnih, ovo je zaista neprimereno. Koliko ih tamo radi i kolika su im primanja?
Korupcija u Trgovinskom sudu u Beogradu – zaboravljena. Šta je sa onima koji su počinili tolika krivična dela? Veterinarski zavod Zemun, „Agroseme“ Sremska Mitrovica, „PKB Transport“ Kragujevac, afera o izvozu šećera, „Jugoremedija“ Zrenjanin, afera vezana za Nacionalnu štedionicu, afera o prodaji „Mobtela“, korupcija u Carini, slučaj „Ce marketa“, slučaj „Putnika“, „Dunav osiguranja“, „Ineks intereksport“, „Robne kuće Beograd“...
Molim vas, ja zbog toga i podsećam da je zahvaljujući Zakonu o stečaju i zahvaljujući Agenciji za privatizaciju jedan stečajni upravnik u Beogradu uzeo 460.000.000 dinara! Tražim odgovor, proverite gospodine ministre, to će vam trebati. Podsetiću vas i šta rade u stečajevima, a to će biti u zakonu o stečaju ...
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, obaveštavam vas da je vreme predviđeno za diskusiju SRS isteklo još pre 20 sekundi.)
Završiću. Hvala najlepše, ali imaćemo vremena i o zakonu o stečaju da govorimo.