Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su nacrti dva zakona: Predlog zakona o stečaju, kao i nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Kao što vidite, zakon o stečaju je potpuno nov zakon. Trenutno je na snazi Zakon o stečaju, koji je Narodna skupština usvojila u julu mesecu 2004. godine. Taj zakon je počeo da se primenjuje početkom 2005. godine. Dosta je unapredio stečajni postupak, međutim, u praksi smo videli da su potrebne dodatne izmene i dodatna unapređenja.
Naime, do 2005. godine u Srbiji je stečaj trajao oko sedam godina u proseku. I sada je taj period dugačak, ali je skraćen na period od oko dve godine. Naime, stečajevi u Srbiji traju između 18 i 24 meseca, u zavisnosti od veličine preduzeća.
Osnovni kriterijumi i pokazatelji da li je neki stečajni postupak efikasan jeste da se vidi kakav je stepen namirenja poverioca, dužina trajanja postupka i koliki su troškovi postupka.
U Srbiji je situacija sledeća: stečajni postupci traju, kao što sam rekao, između 18 i 24 meseca. Primera radi, u zemljama OECD-a je to godinu i sedam meseci, u Nemačkoj, na primer, svega godinu i dva meseca, tako da smo tu duži u odnosu na evropske zemlje i ovaj zakon ima nameru da pomogne da stečajni postupci budu kraći i efikasniji.
Takođe, stepen namirenja poverilaca u Srbiji iznosi od 10 do 20% ukupne stečajne mase, što je znatno niže od zemalja OECD-a, gde je taj stepen namirenja poverilaca čak blizu 70%. Zato stečaj i jeste efikasan način restrukturiranja preduzeća, jer se 70% poverilaca namiri iz postupka stečaja, dok u Srbiji svega 10 - 20%, zbog čega se često izbegava. Samim tim i troškovi postupka su u Srbiji čak 23% od ukupne stečajne mase, dok je prosek u zemljama OECD-a oko 8%. Tri puta su niži troškovi stečajnog postupka u razvijenim zemljama nego što su trenutno u Srbiji. Pre pet godina je to bilo mnogo gore, pre ovog novog zakona.
Međutim, ne možemo biti zadovoljni ovim sadašnjim zakonom. Razmišljali smo da li da predložimo izmene i dopune, ali s obzirom na to da se maltene 80% materije menja, predložili smo potpuno novi zakon o stečaju.
Što se tiče drugih pokazatelja koji karakterišu sadašnje stanje, rekao sam da stečajni postupci traju dugo, od 18 do 24 meseca. Zašto je to tako? Prvi razlog zašto je to tako jeste probijanje rokova od strane nadležnih sudova.
Naime, u svega 40% slučajeva prvo poverilačko ročište u trgovinskim sudovima je održano u periodu do 40 dana od momenta otvaranja stečaja, što bi trebalo da bude neki optimalni rok, a čak u 60 % slučajeva u periodu nakon 40 dana, i zbog toga su sami stečajni postupci dugački.
Takođe, drugi uzrok koji utiče na dugački postupak stečajeva u Srbiji jeste nejasan sistem pravnih lekova, velika pasivnost poverilaca, velika neefikasnost u izvršenju sudskih naloga, kao i nedovoljan nadzor nad radom samih stečajnih upravnika. Naravno da dužina postupka direktno utiče na visinu troškova i zbog toga su troškovi stečajnog postupka u Srbiji tri puta veći nego u zemljama OECD-a.
Takođe, rekao sam da je stepen namirenja poverilaca relativno nizak. Uzroci niskog stepena namirenja poverilaca su takođe višestruki. Naime, poverioci u Srbiji nemaju podsticaja da pokrenu stečajni postupak, jer je reč o dužnicima koji ili nemaju imovinu ili, ako imovina postoji, onda je problem u visini predujma da bi se uopšte pokrenuo stečajni postupak i neizvesnosti kako će ti troškovi predujma biti nadoknađeni.
U tom smislu dužnici imaju motiv da prave sve veće dugove, čak i da namerno ulaze u blokade, da na taj način varaju poverioce. Zbog toga imamo ovoliki broj blokiranih firmi u Srbiji. Jedan dobar deo blokada nije rezultat lošeg poslovanja preduzeća, već namernih blokada radi izbegavanja obaveza prema poveriocima. Ovo moramo da promenimo i predlažemo određene promene koje će smanjiti mogućnost zloupotreba u ulasku u blokadu.
Takođe, relativno je mala korist od postupka stečaja za preduzeća, jer mali je procenat namirivanja poverilaca. Od ukupno 794 slučaja stečaja koji su otvoreni od 2005. godine do danas po novom zakonu, samo 4% od toga, odnosno 29 slučajeva su bile reorganizacije. Sve ostalo su bila tzv. bankrotstva. U razvijenim zemljama procenat reorganizacije u postupku stečaja je mnogo izraženiji i proces stečaja predstavlja jedan od osnovnih načina da se neka firma koja je u problemima restrukturira i da ponovo počne novi život kroz proces reorganizacije. To, nažalost, u Srbiji nije slučaj.
Naravno, pored ovih problema koje sam naveo, postoji niz problema koji su vezani za kvalitet rada samih stečajnih upravnika, za kapacitet sistema trgovinskih sudova, kontrolu tih stečajnih upravnika, koja nije jasno definisana od strane Agencije za licenciranje, što sada želimo da popravimo i promenimo kroz ove izmene.
Koje su novine koje donosi ovaj zakon u odnosu na važeći? Šta treba da učinimo? Želimo da napravimo korekcije svih ovih problema o kojima sam govorio, koji su uočeni u praksi. Želimo da napravimo promene kojima se uvode nova rešenja i dodatni podsticaji i mehanizmi za poverioce da se pokrenu stečajni postupci. Takođe, menjaju se i ona rešenja koja treba da unaprede povećanje efikasnosti stečaja.
Ključne izmene zakona se odnose na sledećih 12 stvari. Prvo, definišu se načela i ciljevi stečajnog postupka. Sudijama se omogućava da lakše tumače ovaj zakon i daju smernice za primenu zakona, jer smo videli da ovaj postojeći zakon ima i neke pravne praznine, pa je u sudskoj praksi postojala različita primena. Sada smo nastojali da jasnim smernicama otklonimo pravne praznine.
Druga stvar je olakšavanje pokretanja postupka. Naime, smanjuje se predujam koji je potreban da bi se uopšte pokrenuo stečajni postupak, kako bi se poverioci lakše odlučili da pokrenu postupak. Jasno se predviđa obaveza povraćaja predujma iz sredstava stečajne mase u najkraćem mogućem roku. To je do sada bio jedan veliki problem i prepreka preduzećima da uopšte krenu u proces stečaja. Prvo, skupo je da se pokrene, drugo, neizvesno je da li će ikada naplatiti to što su predujmili troškove. Sada ovo otklanjamo.
Treća stvar je da se pojednostavljuje sam postupak stečaja. Do sada su stečaj vodili stečajni upravnik plus stečajno veće koje je imenovao Trgovinski sud. Sada se ukidaju stečajna veća i samo jedan stečajni sudija kao organ će vršiti postupak stečaja, što mora da ubrza postupak.
Takođe, način izbora stečajnih sudija se značajno unapređuje tako što se uvodi slučajni izbor stečajnog upravnika putem kompjutera, tako da sudija Trgovinskog suda ne utiče na izbor stečajnog sudije, već se metodom slučajnog uzorka odgovarajućim kompjuterskim programom bira stečajni upravnik, a to je praksa u razvijenim zemljama.
Takođe, biće uveden i imenik stečajnih upravnika i biće podeljeni na aktivne i pasivne stečajne upravnike. Pasivni stečajni upravnici neće moći da preuzimaju slučajeve.
Uvodi se obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, što znači da će svaki stečajni upravnik morati da bude osiguran na iznos koji nije manji od 30.000 evra, tako da u slučaju da on napravi grešku u postupku stečaja, mora da se plati osiguranje poveriocima koji su eventualno izgubili vrednost, pri čemu premija osiguranja iznosi nekoliko stotina evra godišnje po jednom stečajnom sudiji.
Podzakonskim aktima menja se i skala nagrada za stečajne upravnike. Drugim rečima, neće biti proporcionalna nagrada, već, u zavisnosti od veličine predmeta i veličine preduzeća, proporcionalno veća nagrada ide, u relativnom iznosu, za mala preduzeća, a taj procenat nagrade se smanjuje kada su u pitanju slučajevi imovine velike vrednosti.
Uvodi se čvršći nadzor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nad radom upravnika.
Sledeća stvar, koja je novina u zakonu, jeste da se ponovo uvodi prekluzivni rok za prijavu potraživanja u stečaju, sa ciljem da se ispitivanje potraživanja i glavna deoba ubrzaju i smanji odugovlačenje trajanja postupka zbog kasnih prijava.
Jasno se definišu uslovi za prebijanje potraživanja u stečaju. Uvodi se mogućnost za brže sprovođenje deobe stečajne mase i raniji prenos viška stečajne mase vlasnicima kapitala. Problem prethodnog zakona bio je što su, bez obzira na jasnu situaciju u nekim slučajevima gde je stečajna masa bila veća od iznosa dugova, sudovi zadržavali taj novac na računima kod banaka, umesto da ga podele vlasnicima kapitala. Sada ovim zakonom to neće moći da urade, već će morati odmah da izvrše raspodelu stečajne mase koja je višak iznad obaveza vlasnicima kapitala.
Novina ovog zakona je i novi institut, a to je automatski stečaj za preduzeća koja se duže vreme nalaze u blokadi. Taj institut će se uvoditi postupno. Od Nove godine automatski će se brisati iz Agencije za privredne registre sva pravna lica koja su u blokadi duže od tri godine. Nakon godinu dana taj rok će se smanjiti i brisaće se automatski sva pravna lica koja su u blokadi duže od dve godine, a nakon 2011. godine taj rok će biti godinu dana. Ko je duže u blokadi od godinu dana, automatski se briše iz privrednog registra.
Na taj način će se otkloniti sadašnja situacija, u kojoj je od 110.000 pravnih lica 22.000 preduzeća u blokadi. Govorim o pravnim licima, ne preduzetnicima. Najveći broj ovih firmi nije aktivan već dugo; čak 6.000 preduzeća je u blokadi duže od tri godine i potpuno je jasno da oni preko tog računa nikad više neće poslovati. Zato se i predlaže njihovo automatsko brisanje iz privrednog registra.
Izuzetak je da se to neće primenjivati na firme koje su u postupku restrukturiranja i na one firme koje u roku od 60 dana od momenta oglašavanja stečaja plate predujam. Ako neko plati predujam za pokretanje stečaja, onda se neće automatski brisati. Naša je pretpostavka da će biti mali broj takvih slučajeva, jer najveći broj ovih firmi će biti brisan iz registra.
Uvešće se novi institut reorganizacije koji će omogućiti da se taj postupak završi u kratkom roku od 30 do 60 dana. To je tzv. institut unapred pripremljenog plana reorganizacije, koji je poznat u razvijenim zemljama. Kod nas se do sada nije koristio. Trebalo bi da pomogne da se u okviru ukupnog broja firmi koje se nalaze u procesu stečaja veći deo može restrukturirati kroz reorganizaciju, a ne kroz bankrotstvo. Na taj način se brišu obaveze, a s druge strane, omogućava se da se uposle kapaciteti i da država i radnici imaju od toga koristi.
Preciziraju se pravne posledice usvajanja plana reorganizacije vrlo detaljno. Brišu se odredbe o stečaju preduzetnika i stečaju male vrednosti.
To su ključne izmene koje ovaj novi zakon donosi.
Moram da kažem da u doba ove krize dva najveća problema koja smo uočili, sa kojima se susreće naša privreda, jesu sledeći problemi: jedan je što se vrlo sporo izdaju građevinske dozvole i što postoji velika birokratija u tome, a drugi, ne manji problem, posebno tokom krize, jeste činjenica da se uočilo da neka deoničarska društva namerno izbegavaju da plaćaju svoje poverioce tako što svesno ulaze u blokadu.
Na taj način, imajući u vidu da ne postoji mogućnost poverioca, onoga ko daje robu nekome, da vidi kakvo je finansijsko stanje svakog od dobavljača, ne postoji centralni registar finansijskog stanja dobavljača, onda često ljudi nemaju saznanja, daju robu koja im nikad ne bude plaćena i zbog toga trpe velike gubitke.
Da bi se to otklonilo, mi ćemo, između ostalog i zbog tog razloga, sledeće godine pripremiti potpuno novi zakon o privrednim društvima, gde će se značajno povećati odgovornost deoničarskih društava, jer je apsurdno da preduzetnici garantuju za svoje obaveze svom svojom imovinom, a deoničarska društva, tzv. d. o. o., ne garantuju time.
Imamo, s jedne strane, činjenicu da smo olakšali proces registracije firme. To će tako i ostati, potrebno je samo 500 evra da bi se firma registrovala, ali moramo uvesti daleko veći stepen transparentnosti u poslovanju tako što će poverioci znati kome daju robu, znati s kim prave ugovor, na osnovu adekvatnog registra, u koji će moći da imaju uvid svakog dana, svakog minuta. To će biti obaveza. Sada, nažalost, oni mogu samo jednom godišnje da pogledaju bilanse firme s kojom posluju. To ćemo brisati iz ovog novog zakona o privrednim društvima.
Treća stvar, uvešćemo još jedan zakon u ovaj opticaj, a to je zakon o odgovornosti direktora. Razvijene zemlje u EU imaju takve zakone da ako se u sudskom postupku dokaže da je neki direktor namerno odveo firmu u blokadu, odnosno stečaj, da bi izigrao poverioce, da bi ih prevario, onda se izriču stroge zakonske kazne za te koji su napravili fiktivni stečaj. Takođe, daje se zabrana obavljanja delatnosti do 12 godina tim ljudima za koje se dokaže u odgovarajućem sudskom postupku da su namerno prevarili svoje poverioce.
Donošenjem ova tri zakona mi ćemo zatvoriti rupe koje danas postoje, nažalost, u našem sistemu. Zakon o stečaju, koji je pred vama, plus zakon o privrednim društvima i zakon o odgovornosti direktora čine ceo taj paket koji bi trebalo da do sredine sledeće godine u potpunosti otkloni anomalije koje smo primetili u sadašnjem sistemu i koje su čak bile veće u uslovima krize, jer su neke firme u borbi za laku zaradu u uslovima krize, a druge primorane da prodaju svima kojima mogu, da bi povećale promet, išle u namerne i fiktivne blokade, a onda su otvarale nova preduzeća i nisu za to imale nikakve sankcije, jer, nažalost, postoji pravna rupa u našem sistemu.
Jedini način da se ovo spreči jesu drakonske kazne za one za koje se utvrdi da namerno prave stečaj, odnosno namerno uvode firmu u blokadu kako bi izbegli dugove prema poveriocima.
Konačno, pred vama je izmena Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Važeći Zakon o Agenciji je donet 2004. godine, kada je Agencija i osnovana. Osnovni razlog zašto se predlažu izmene jeste činjenica da u sadašnjem zakonu nije dobro regulisano pitanje sprovođenja nadzora nad radom licenciranih stečajnih upravnika.
Takođe, postupak u kojem se izriču sankcije i mere prema stečajnom upravniku nije najbolje definisan. Upravo zbog toga, da bi se postigla veća odgovornost licenciranih stečajnih upravnika i da bi mogle da im se oduzmu dozvole ukoliko se utvrde nepravilnosti u njihovom radu, na bazi objektivnih kriterijuma, uvode se promene u ovom zakonu.
Dakle, ključne izmene se odnose na jasno navođenje poslova i aktivnosti Agencije, na detaljno regulisanje postupka nadzora, odnosno stručnog nadzora nad stečajnim upravnicima. Takođe, reguliše se detaljno disciplinski postupak protiv stečajnih upravnika ukoliko prekrše odredbe ovog zakona. Naravno, ovaj zakon se usaglašava sa Zakonom o javnim agencijama.
Takođe, unapređuje se javnost u radu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer je uneta odredba o obavezi Agencije da objavljuje godišnji program rada, finansijski plan, finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o radu na internet stranici Agencije, što nije bio slučaj u sadašnjem zakonu. Hvala na pažnji.